Samo privedite kraju.

Hoću. Vidite, optužili ste me da sam osnovao SNS. Pazite šta ste vi smislili. Ja nisam osnovao SNS. Ja ću da ga ugasim. To da znate, a vi, gospodine Vesiću… (Isključen mikrofon.)

Hvala mnogo.
Prošlo vam je vreme, i to 30 sekundi, nego nešto nismo čuli demanti o Mići Ćuskiji, nego samo to da ga ne zovu Mića Ćuskija, ali ništa nismo čuli o 461 stablu, ali dobro. Izvinjavamo se, gospodinu Ćuskiji, nego nismo čuli ništa o 461 stablu. To nije važno. Kako god bilo, ja sam dama i nije u redu da me pitate koliko sam teška. Dame se o kilogramima ne pitaju. Možete gospodina Vesića. Sigurna sam da vas zanima koliko on ima kilograma, s obzirom na to koliko puta pokazujete njegove slike.
(Radomir Lazović: Poslovnik.)
Lazoviću, sve znam, nema ni potrebe. Kada bi pratila Poslovnik, 70% vas ne bi imalo priliku da govori na ovoj sednici, pošto ne pričate o dnevnom redu, nego zarad demokratije i slobode mišljenje pokušavam da se držim koliko toliko. Nisam sigurna da bi vama odgovaralo da pratim Poslovnik.
Gospodine Škrijelj, povodom čega?
(Ahmedin Škrijelj: Replika.)
Izvolite.

Tačno je, Stranke demokratske akcije Sandžaka i njen predsednik, dr Sulejman Ugljanin, srušili su režim Slobodana Miloševića i mi smo ponosni na to.

Smatram da bi presude relevantnih sudova koje su osnovale UN trebale da budu relevantne za donošenje stava u vezi genocida u Srebrenici.

Zamolio bih vas sve, kad govorite o Bošnjacima, da koristite naše nacionalno ime i da nas ne svodite na versku skupinu. Ako mi poštujemo srpski narod, poštujte i vi nas. Na kraju, ako imate dilemu kako da nas oslovljavate, imate neke od ministara koji se bar u javnosti deklarišu kao Bošnjaci, pa njih pitajte koje termine da koristite, a i oni će jednog dana morati da odgovore na pitanja da li su privatni Bošnjaci ove vlasti, da li podržavaju vašu politiku, odnosno ja sam siguran da podržavaju jer glasaju za sve ono što vi radite i moraće Bošnjacima da podnesu račune.

Drugo, ja ne znam, predsednice Skupštine, kakve su prakse u drugim parlamentima. Ali, vi ste pominjali neka hapšenja. Znate, bili su neki pre vas koji su članove, funkcionere i pripadnike SDA Sandžaka hapsili. Pitajte ministra Dačića kako su završili. Mislim da to nije put kojim treba da idete.

Kad pominjete to, ja ću vam reći, 22. maja 1993. godine, kad je Miloševićeva policija došla da uhapsi mog oca, gurali su mi repetiranu automatsku pušku u usta. Ako je to put kojim vi hoćete da idete, što kaže naš narod u Sandžaku - bujrum, ali nećete dobro završiti i smatram da to što govorite nije dobro.

Ministre Dačiću… (Isključen mikrofon.)

Vi ste iskoristili vaših dva minuta.
S obzirom na to da ste izneli i pretnje direktno, neću vam učiniti to zadovoljstvo da vam dam dodatno vreme i držaću se Poslovnika.
Možda me niste razumeli, možda namerno ne želite da me razumete, što će pre biti slučaj, ali vaše vreme ste iskoristili, moram priznati, na najpametniji mogući način. Ako je to sve što imate da kažete, svaka vam čast.
Ministar Goran Vesić ima reč.
Gospođo Nestorović, narodna poslanice, vi ste se prijavili za repliku. Pošto je gospodin Jovanović već replicirao, ja zaista ne znam da li vi mislite da svako pojedinačno treba da replicira?
Izvolite, ministar Goran Vesić ima reč, pa ćemo se onda vratiti nazad na poslaničke grupe.

Dobro je, priznao je.
Ja zaista nisam verovao da je gospodin Miša Ćuskija kum gospodina Jovanovića, nisam mogao da verujem da neko ko poseče tolika stabla nije kum, mislio sam da je ova slika nastala slučajno, ali sad smo bar čuli priznanje gospodina Jovanovića da je to njegov kum, da je izgradio ovu ekskluzivnu zgradu gde je posekao 461 stablo sa četiri bazena na vrhu, pogledajte te bazene, i da je očigledno gospodin Jovanović to sve aminovao i da je to tako.
Kaže gospodin Jovanović da ne pita kuma šta radi. Pa, šta su radili na ovom sastanku? A zašto ga nije pitao - kume, što poseče tolika drva? Kume, šta to radiš? Kume, pa ja napadam druge za ovo što ti radiš! Kume, šta se ovo dešava? Nema ništa od toga. Ćuti gospodin Jovanović. Ćuti, kao što ćuti kad priča sa drugim investitorima i kaže - mogu da pomognem koliko studije za zaštitu procene uticaja na životnu sredinu. Može, da ne bi napadao.
Hvala, čuli smo priznanje. Gospodin Miša Ćuskija je kum gospodina Jovanovića. Čuli smo priznanje da je posekao 461 stablo. Čuli smo da se za to niko nije bunio, da tamo nije bilo demonstracija i čuli smo očigledno da vladaju dvostruki aršini.
Ja ne kažem da ste vi, gospodine Jovanoviću, ovo gradili, niti sam to rekao. Ja samo kažem da se oko ovoga niste bunili i da nemate iste aršine kao prema drugima, ništa više. To jedino želim da vam kažem i to ste, hvala bogu, priznali.
Prema tome, kada u Skupštini napadamo neke druge, voleo bih da pođemo od sebe. Što bi rekao jedan moj, Milošev i Sinišin prijatelj - oprostite drugima ono što ste u stanju da oprostite sebi.
Bilo bi lepo da se na taj način ponašate i bilo bi lepo da nam jednostavno kažete kako je to moguće da jedna pravila važe za vašeg kuma, gospodina Ćuskiju, a druga pravila važe za sve druge? I kako to vi ne videste 461 stablo da se seče? Ljudi, to je pored Osme gimnazije, pored muzičke škole "Petar Konjović". Tu su deca šetala. Ode svo to zelenilo, važno da je Ćuskija napravio bazene gore na vrhu i ko zna šta se tu radi.
To je super i tu se neko brčka? Ko se brčka, to ćemo, nadam se, utvrditi. Videćemo i to jednog dana.

Hvala.
Replika, Aleksandar Jovanović.

Gospodine Vesiću, ne znam da li ste se pogledali u ogledalo. Možda da vas zumira kamera malo da pogledaju svi građani koliko ste crveni. Jel vas to prati crvenilo kada baš lažete besomučno kada dozvoljavate sebi? Prvo, nemojte mog kuma da zovete Ćuskijom. On se zove Miroslav Kovačević. I ja sam ponosan na njega. On je moj prijatelj, a to da li je nešto gradio protiv zakona - ako je gradio protiv zakona, vi ste mu dali dozvolu. Ja nemam pojma šta se gradilo i gde se gradilo. To je vaša stvar da regulišete zakon. Vi ste ministar građevinarstva i infrastrukture.

Sada vas pitam, gospodine Vesiću… Ne čujem dobro. Neko dobacuje. Kažite slobodno da vas čuju svi. Ustani pa kaži. Nemoj da se kriješ.

Gospođo Brnabić, da date reč Danijeli Nestorović, mojoj saradnici koja je ovde pomenuta. Nemojte da se plašite da čujete istinu. Gospodin Vesić je dao upotrebnu dozvolu …

(Danijela Nestorović: Ajde ustani i pokaži ko si i šta si, šta imaš da kažeš. Lako je dobacivati odatle, kao iz čopora nekog. Izađi i ustani tu lepo za govornicom.)

Jeste li čuli šta je rekla Danijela Nestorović - da je ovo jedan vaš čopor koji ne sme da ustane i da kaže otvoreno šta misli nego dobacuje kao poslednji da ne kažem šta. Ima srpski izraz za to. Vi ste bre… Hoćete li da vam kažem šta ste vi?

(Milenko Jovanov: Ceo dan dobacuješ od premijera do poslanika.)

Slušaj bre ti, slušaj ti pudlice Vučićeva, ti što mu klečiš, da ne kažem šta mu radiš, sram te bre bilo, sram te bilo bre. Lažovčine jedne… (Isključen mikrofon.)

(Aleksandar Jovanović: Robijaćeš za svaku građevinsku dozvolu…)

Šta ste vi, ministre Vesiću, ovde pokrenuli? Ovakvu reakciju još nisam videla, a ovde smo zaista svašta videli.
Sa tim kome treba sve da dam repliku, ja ovde u ovoj Narodnoj skupštini još jedino da uvedem var sobu pa da mi vraćamo to da vidimo da li je neko nekoga pomenuo ili ga nije pomenuo. Ja stvarno var sobu da uvedem pošto ovde već stvarno demokratija se svakako shvata na izuzetno širok način.
Idemo dalje.
Milenko Jovanov, izvolite.

Mi smo ovde sada, prosto da odgovorim čoveku koji dobacuje danas ceo dan, a sada se svi uzbude kada mu neko nešto vikne, ali smo saznali danas zahvaljujući Goranu Vesiću nekoliko važnih stvari.

Druga stvar, videli smo da on čovek ne radi ništa za džabe. Ovo je jedan renta poslanik koji još samo cenovnik da okači oko vrata i da svako zna da može da ga iznajmi za ono što mu treba.

Dakle, kada kum seče stabla to je u radu, to je plaćeno, to može. Kada treba da se brane Nedeljice pet ari placa, odnosno njive pa će da brani Nedeljice. Kada treba reka u cev može i to. Predsedniče, imam sjajan projekat - kada je ono zaskočio predsednika Vučića - imamo moj drugar i ja jedan sjajan projekat, ajde nam progurajte, pa projekat ne prođe onda je protiv toga da se trpaju reke u cevi itd. I vi vidite jedan modus operandi, način funkcionisanja, Ćuto, da ti prevedem odmah da se ne zamaraš. Nije to ništa uvredljivo.

Dakle, to je njegov način ponašanja. Dakle, tamo gde on ima koristi, tamo će da preti hapšenjima, da leže pod prugu. Ja samo molim da ne legne pod prugu. Dakle, mi bismo bez njega ovde stvarno bili u velikom deficitu. Dakle, nemojte na prugu da ležete. Ali, čovek ima cenu za svaku akciju koju vodi. Nije on nikakav gerilac, nije on nikakav ekološki aktivista, on je jedan čovek na iznajmljivanje, koga neko ko ne dobije nešto što želi, neko ko želi da zaštiti neki svoj interes mimo zakona angažuje da halabuči ne bi li na taj način skrenuo pažnju javnosti na svoj problem. I to je to. Najobičniji buzundžija, samo što, buzindžijo, ovo ti nije Boj na Kosovu i nema potrebe to da radiš. To što te je Đilas doveo ovde u ovu Skupštinu da budeš buzundžija, to je u redu, i to što te plaćaju da budeš buzundžija, to je tvoja stvar, ali prestani da pretiš, prestani da se obraćaš ovde neprimereno ljudima, ponašaj se koliko možeš civilizovano, a ovo što radiš ćemo raskrinkavati dok si tu. Nemoj da mi glumiš nekakvo poštenje i nekakvu ideologiju, jer nemaš ni jedno ni drugo.

Gde su pare sa računa nevladine organizacije ili stranke koju imaš? Gde su završile pare? Zašto te ljudi napuštaju? Zato što si sve pare skinuo sa računa stranke. I to si uradio. I to si uradio.

(Aleksandar Jovanović: Šta pričaš, bre? Lažeš ko pas.)

Pričam o tome da ti država prebacuje pare, a pare završavaju u tvojim džepovima, ne za stranku, nego za tebe lično. Eto, o tome pričam. Eto o tome pričam.

Čovek rentiran za svaku glupost u ovoj zemlji. Buzundžija koji halabuči, pravi problem ljudima. Što ne odeš u Pirot? Gde ti je poslanica iz Pirota? Šta priča? Molim? Molim samo da se notira da me je oterao u materinu, ukupno sve. Sve ukupno. Izgleda je mnogo nervozan gospodin.

Nema potrebe za tim psovanjem, gospodine Jovanoviću. Veliki gospodine Jovanoviću, pa što ste toliko nervozni?

Gde su pare? Gde su pare sa stranačkog računa, gospodine Jovanoviću?

(Aleksandar Jovanović: Ja nemam stranku.)

Gde su pare? A nevladine organizacije? Pa, odakle se finansiraš? Je li? Šta je? Hajde sad da vidimo ovako, gde su pare završile? Što vas napuštaju ljudi? Dajte dovedite onu ženu iz Pirota što je bila poslanik u prošlom mandatu da progovori koju o vama. Da čujemo kako ste je mučili i maltretirali, vi lično, kako ste je proganjali, vi lično. Šta radite sa ljudima koji vam okrenu leđa, vi lično? Sram vas bilo. I vi se predstavljate kao neki borac, ometate sednicu ovde ceo dan. Vi ste nešto? Običan buzundžija. Buzundžija, da halače i buče. Eto, to ste vi.