Gospođo Ivanović, molim vas samo približite mikrofon, jer vas ja ne čujem.

Koliko su ukupno rešenja nadležna ministarstva izdala za istraživanja litijuma na teritoriji Srbije do današnjeg dana i na kojim lokacijama? To je jedno pitanje.

Drugo pitanje. Po izveštaju DRI u Srbiji je odobreno 674 eksploatacionih polja, da li je tačno da su za sada dostavljeni podaci o generisanim količinama rudarskog otpada sa manje od 200 tih eksploatacionih polja? Ako je to tačno, kada možemo da očekujemo podatke u vezi upravljanja rudarskim otpadom sa ostalih 500 eksploatacionih polja? To je sve.

Hvala najlepše, gospođo Ivanović.
Reč ima Branko Pavlović. Izvolite.

Zahvaljujem.

Imam tri pitanja.

Prvo je formalno za Ministarstvo pravde, a suštinski za Vladu, jer je rešenje problema o kome ću govoriti i postaviti pitanje međuresornog karaktera, pa Vlada prvo mora da izađe sa tim odgovorom.

Naime, zvanični državni organ nadležno za to pitanje, Visoki savet sudstva, je u svojoj Strategiji u komunikaciji sa evropskim telima izvestio da je materijalni položaj, ja ću govoriti sada o sudijama ali odnosi se na sve zaposlene u pravosuđu, takav da ugrožava nezavisnost sudstva i bitno ograničava mogućnost kvalitetne kadrovske politike u toj oblasti.

Problem je u tome što u narednih sedam godina preko 50% sadašnjih sudija ide u penziju, a u narednih 10 godina 62%. Mi u ovom trenutku ne možemo sa ovim materijalnim položajem koji imamo, a koje je na samom dnu Evrope, da privučemo najkvalitetnije mlade pravnike da uopšte žele da se prijavljuju da budu sudije i tužioci. To znači da ćemo imati i danas već imamo u sistemu pripravnika i saradnika manje kadrova nego što ćemo imati upražnjenih radnih mesta, a sistematizacija inače nije popunjena 15%.

Dakle, pitanje je kada će Vlada, inače ovaj stav Visokog saveta sudstva je javno komuniciran pre dve godine, izaći sa sveobuhvatnim merama rešavanja pitanja materijalnog statusa sudija i svih drugih zaposlenih u pravosuđu?

Druga dva pitanja su za Ministarstvo spoljnih poslova. Jedno je, pojavila se jedna vrsta nekomunikacije između Kancelarije za dijasporu i Odbora za dijasporu Narodne skupštine Republike Srbije u tom smislu da Kancelarija ne dostavlja podatke o našim udruženjima Srba u dijaspori Odboru za dijasporu i time blokira rad skupštinskog odbora. Pitanje je kada će se, odnosno da li će se u kratkom roku, ova vrsta odsustva komunikacije između izvršnog organa i organa Skupštine Srbije otkloniti?

Treće pitanje je za Ministarstvo spoljnih poslova, najkraće. Da li će i kada Republika Srbija ukinuti sankcije bratskoj Belorusiji, kojima smo se pridružili, a koji nam ne služe na čast? Hvala.

Hvala, gospodine Pavloviću.
Sledeći reč ima gospodin Nenad Mitrović. Izvolite.

Hvala puno.

Poštovani narodni poslanici, građani Srbije nisu nepismeni ljudi opšte prakse već su samo zabrinuti i nepoverljivi ljudi opšte prakse. Narod u Srbiji se dosta plaši svega i svačega i ne veruje više nikom, pogotovo ne veruje političarima. Političari često znaju da budu stručnjaci opšte prakse, da pričaju o svemu, pogotovo o nečemu što ne znaju, ili imaju iluziju da znaju.

Zbog smirivanja tenzija u društvu, koje su danas u Srbiji poprilično velike i otklanjanja svake sumnje da li je opozicija strani plaćenik, da li su špijuni, saradnici raznih službi ili, ne daj bože, da koče razvoj Srbije, predlažem kao narodni poslanik Demokratske stranke, zahtevam i pitam predsednika Republike i predsednika Vlade, a u vezi iskopavanja litijuma u Srbiji, najveći rudnici, znate, litijuma su u Australiji, Čileu i Kini. Pitam - kada ćete organizovati put u Australiju za 50-ak ljudi iz Srbije, da vide rudnik litijuma i da vide visoke ekološke standarde koje primenjuje Rio Tinto u tim rudnicima?

Novac za to može vrlo lako da se nađe. Recimo, da ne šaljete 300 autobusa u Loznici, za bilo koji miting, nego da umesto plaćanja tih autobusa uplatite putovanje za 50 ljudi u Australiji. Među putnicima treba i mora da budu i Zlatko Kokanović i Dragan Simović i Ljiljana Bralović i Nebojša Petković i novinari Žaklina Tatalović, i Jovan Memedović sa RTS, i Jelena Obućina i Ljubica Gojdić, naravno i Gordana Uzelac, i Milomir Marić, ako hoćete da vam bude zanimljivo i pozovite ovu Jovanu sa "Pinka". Vođa puta mora da bude Aleksandar Vučić, jer je to važno pitanje i u pitanju je budućnost Srbije.

Snimite gospodo rudnike, napravite specijalnu emisiju o visokim standardima zaštite životne sredine i obavezno da svratite u Zapadnu Australiju blizu Perta, da pitate građane zašto su zabranili iskopavanje litijuma na svojoj teritoriji, pod izgovorom da na tom području ima dosta šuma i livada.

Ako se pokaže da je Rio Tinto čaj od bosiljka, kamilice ili nane, vi ćete vladati srećno do kraja života. A opozicija će večno biti opozicija i samo tako ćete uveriti građane Srbije da je Rio Tinto ekološka organizacija i samo tako ćete smiriti građane Srbije.

Drugo pitanje koje imam, a to je pitanje kada će pravosnažne i izvršne presude Osnovnog suda Surdulice biti izvršene i to nije samo Osnovni sud u Surdulici, nego i Treći osnovni sud u Beogradu, Viši sud u Vranju, Apelacioni sud u Nišu i Vrhovni kasacioni sud, jer više meštana, seljaka sela Kržnice i Manajla, opštine Vladičin Han, ispod kojih sela je probijen tunel, tužili su Euroalijansu, i dobili su i izvršne presude i izvršitelji rade i nikada nisu mogli da naplate svoja potraživanja.

Napominjem da mi je ovo poslao kao narodnom poslaniku advokat iz advokatske kancelarije Nikolić, koji je bio vaš član i on i njegov sin, znači članovi SNS, traže pomoć od poslanika DS, da se izvrši pravo. Igrom slučaja taj čovek je bio i sudija i koji je mene sudio, a danas smo saradnici. Isti taj advokat je poslao pismo i Aleksandru Vučiću na Andrićev venac, januara 2024. godine, tražeći pomoć, jer ovo su ljudi oštećeni zato što Euroalijansa ne može da se blokira.

Aleksandar Vučić do dana današnjeg nije odgovorio i ja tražim odgovor od Aleksandra Vučića zašto nije odgovorio i od Ministarstva finansija zašto ne mogu da se naplate potraživanja koja su dobijana na sudu. Hvala lepo.

Doktore Mitroviću, hvala.
Sledeći ima reč, gospodin Slobodan Petrović.

Poštovani, pitanje za ministra zdravlja, Zlatibora Lončara. Imajući u vidu da je članom 13. stav 4. uredbe o planom mreža zdravstvenih ustanova propisano da se Zavod za urgentnu medicinu osniva za teritoriju jedne ili više jedinica lokalne samouprave, a da je grad Beograd, jedna jedinica lokalne samouprave, molim vas da objasnite na osnovu kojeg člana zakona je omogućeno da Zavod za urgentnu medicinu Beograd svoj rad ograniči na samo 11 od 17 gradskih opština.

S obzirom na tragične događaje od početka 2024. godine, a jedan od njih se dogodio 9. marta kada je preminula Sara Petković, čija je majka iz gradske opštine Grocka, pozivala broj 194, ali joj Hitna pomoć nije poslata, pod izgovorom da Zavod nije nadležan za tu teritoriju, postavljam pitanje da li je utvrđena odgovornost za ovaj slučaj i da li je nešto učinjeno da Zavod organizuje rad u skladu sa zakonom i pomenutim članom 13. stav 4.

Takođe, zahtevam objašnjenje kako to da Zavod nije nadležan ako navedeni član Uredbe nedvosmisleno govori da se Zavod osniva za celu teritoriju jedinice lokalne samouprave?

S obzirom na to da ste od strane Udruženja „Pravo na život Meri“ u više navrata obaveštavani dopisima i dokazima o kršenju zakona i podzakonskih akata od strane rukovodioca Zavoda, a posebno imajući u vidu dopis kojim je više puta ukazano na protiv pravno angažovanje radnika iz redovnog rada na komercijalna dežurstva, da li je Ministarstvo preduzelo neke korake da se ovakva postupanja isprave i koje konkretno?

Podsećam da je RFZO prošle godine na zahtev ovog udruženja utvrdio nenamensko trošenje budžetskih sredstava, protiv pravno angažovanje zaposlenih, kao i kršenje ugovora o radu o pružanju i finansiranju zdravstvene zaštite iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, te doneo rešenje i naložio Zavodu povraćaj sredstava, kao i zabranu angažovanja radnika iz redovnog rada na dežurstva po ugovorima sklopljenim sa drugim licima.

Pored svega navedenog Zavod je nastavio da na ovaj način prihoduje sopstvena sredstva umanjujući ionako nedovoljan broj ekipa za redovan rad čime direktno umanjuje efikasnost svog rada.

Pokret „Pravo na život Meri“ se 20. juna 2024. godine obratio RFZO-u i dostavio dokaze da se sa komercijalnim dežurstvima nastavilo i zahtevalo postupanje, ali se RFZO ovaj put proglasilo nenadležnim i obavestio ovo udruženje da je njihov dopis 25. juna ove godine prosleđen Ministarstvu zdravlja na postupanje.

S obzirom na to da je čudno da se RFZO proglasio nenadležnim za istu stvar za koju je prošle godine postupao postavljam pitanje – da li postoji bilo kakav dokument kojim se sugeriše drugim državnim organima kako da postupaju po dopisima ovog udruženja, kao i da li je dopis koji je prosleđen od strane RFZO Ministarstvo zdravlja postupalo i na koji način?

Takođe, tražim da mi se dostavi informacija o ukupnom prihodovanom iznosu na račun sopstvenih sredstava a koja su prihodovana na osnovu angažovanja radnika na zahtev trećih lica u 2023. godini, kao i broj radnika koji imaju sklopljen ugovor o dopunskom radu.

Imajući u vidu član 12. Pravilnika o bližim uslovima za obavljanje zdravstvene delatnosti koji definiše broj timova na 6.000 stanovnika molim da mi se daju i sledeće informacije – koliko timova ima Zavod za urgentnu medicinu Beograd, na osnovu kog broja stanovnika se procenio neophodan broj timova i da li Zavod za urgentnu medicinu Beograd ima broj timova propisan navedenim članom Pravilnika.

Hvala.

Hvala vama, gospodine Petroviću.
Reč ima gospodin Vladimir Đorđević.
Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, imam par pitanja.

Prvo pitanje je za Ministarstvo obrazovanja. Novac za udžbenike dobijaju deca Beograda, a šta je sa decom Kragujevca, Niša, Vranja, Loznice, Valjeva, ostatka Srbije? Jel ta deca nisu naša deca ili neće ići u školu, pošto planirate da ih raselite zbog otvaranja rudnika?

Sledeće pitanje je za ministra Dačića. Svi ljudi u borbi za opstanak će, kao što vidite, ranije ili kasnije doći u Beograd. Zato bih pitao ministra Dačića – šta ćete kada vam se pola Srbije slije u Beograd? Da li ćete ispuniti vaš plan i hoćete li gušiti te proteste, hoćete li izdati naređenje policiji da oružje uperi u svoj narod?

Sledeće pitanje je pitanje za Ministarstvo pravosuđa. Srpsko pravosuđe u svojoj praksi nije zabeležilo slučaj u kom suđenje toliko dugo ne može da počne kao u slučaju „Jovanjice“. Imali ste najveću fabriku skanka u ovom delu Evrope što ovaj sudski postupak stavlja u jedan od najznačajnijih u oblasti organizovanog kriminala. Da li su opravdane sumnje da ga država opstruiše jer šestorica optuženih od ukupno devetorice dolazi iz najosetljivijih državnih struktura. Pitam – da li ćete i kada pokrenuti postupak?

Za Ministarstvo kulture – Generalštab ima status spomenika kulture i uživa poseban stepen zaštite. Koga tačno vi tu štitite kada zločin nazvan „Milosrdni anđeo“ kojim je bombardovana naša zemlja hoćete da maskirate luksuznim hotelom u kome će odsedati oni koji su zločin nad našom zemljom i narodom počinili? Jer predaja Generalštaba u ruke Amerikancima je samoismejavanje sopstvenom narodu ili je to cena opstanka na vlasti, a ako nije da li ćete poništiti sve dozvole?

Poslednje pitanje je za Ministarstvo građevine, gospodina Vesića – ima li u prodaji stare „Šećerane“ ikakvih tragova korupcije, obzirom da imamo znanje o vašoj bliskosti sa vlasnikom firme „Vrenje“ koja je kupila staru „Šećeranu“?

Poznato je da ste vi lično izjavili da će država reagovati i pošto ima pravo preče kupovine, jer je objekat od nacionalnog značaja, i otkupiti od Agencije za stečajne postupke. Takođe, zašto su Kinezi u Vlajkovićevoj dobili koncesiju na 40 godina i kako?

Sledeće pitanje je zašto Srbi ne mogu da uknjiže kuće po 30 godina, a Kinezi uknjiže rudnik za jedan dan?

Zahvaljujem.