Hvala puno.
Poštovani narodni poslanici, uvaženi i poštovani građani Srbije, nekoliko stvari na koje bih želeo da se osvrnem kada je izlaganje prethodnog govornika u pitanju, pogotovu izlaganje koje se odnosi na zaduživanje, na visinu kamatnih stopa, na visinu javnog duga.
Pretpostavljam da su komentari takvi da sa njegove strane naravno, da su možda deo neznanja i uglavnom nerazumevanja ekonomske politike koju sprovodi Vlada Republike Srbije izuzetno uspešna već godinama unazad i o tome ne govori ni Siniša Mali, ni Miloš Vučević, ni Aleksandar Vučić, dakle o tome govori i MMF i sve ostale međunarodne finansijske institucije. Na kraju krajeva ono što građani Srbije znaju mi smo samo na korak do investicionog rejtinga koji ocenjuju najstrože finansijske institucije nas svetu.
Ja očekujem, ako sve bude u redu da ćemo do kraja godine prvi put u istoriji imati investicioni rejting, a to poštovani građani Srbije, uvaženi narodni poslanici, znači da vam je neko ocenio zdravlje vašeg organizma koji se zove i koje se odnosi na javne finansije, na ekonomsku politiku i da je rekao da ste među najbolje rangiranim ili među najboljim ekonomijama sveta. To je ono što je Srbija uspela da uradi samo u poslednjih nekoliko godina i to uprkos globalnoj krizi uprkos tim izazovima se suočava ceo svet, cela globalna ekonomija, još od 2020. godine i pandemije korona virusa.
Nekoliko konkretnih podataka i brojeva koje će, nadam se, razjasniti nekoliko stvari koje se imali priliku da čujete.
Naime, kada govorite o javnom dugu i apsolutnim iznosima potpuno je besmisleno razgovarati o javnom dugu u apsolutnom iznosu jer nikada ne znate kolika je ekonomija na osnovu koje i prema kojoj se taj javni dug odnosi.
Kada pogledate, recimo, jednu ekonomiju Francuske, jednu ekonomiju Nemačke, dakle njihov javni dug se meri u hiljadama milijardi evra i kada bi neko vama rekao zadužen sam hiljade milijardi evra, vi biste rekli, pa taj čovek je u bankrotu, a kao da onda pogledate veličinu ekonomije na koju se taj javni dug odnosi. Dakle, kada u relativnom odnosu uporedite javni dug i vrednost BDP, onda shvatate da to baš i nije tako.
Zato sam više puta pred vama i pomenuo da je osnovni pokazatelj stepena zaduženosti jedne ekonomije upravo odnos javnog duga u odnosu na BDP. Republika Srbija u ovom trenutku uprkos svoj pomoći koju smo pružili i građanima i privredi, uprkos svim investicijama koje sprovodimo već godinama unazad, dakle nama je udeo javnog duga u BDP ispod 50% i to je obećanje koje smo dali da nikada neće preći 60% to su nam stvari koje smo uveli i uz fiskalna pravila, u Zakon o budžetskom sistemu, nivo mastrikta je 60%. A da li poštovani narodni poslanici znate koliki je prosek, odnosno koliki je procenat kada je evrozona u pitanju? Procenat je 89% pri čemu jedan Francuska ima odnos javnog duga u odnosu na BDP preko 110, 116%, jedna Italija je takođe, Španija takođe, SAD je negde oko 100% u odnosu na BDP, nivo zaduženosti jedna Srbija daleko uspešnija uprkos svim projektima koje sprovodimo mi smo na ispod 50% negde 49,7% ili osam posto u ovom trenutku. Još jedanput, prosek evrozone 89%.
Ono što je još važnije, kada pogledate novac koji imamo na računu, na današnji dan imamo 744 milijarde dinara na računu. Ako se neko bavi finansijama i ekonomijom, pa samo zamislite da taj bafer, taj jastuk što bi nazvali, imamo i vratimo sutra deo duga, dakle, tih skoro sedam milijardi evra novca koji imamo na računu, dakle, nama bi udeo javnog duga bio 41,5%. Dakle, ljudi, 41,5% u odnosu na 89% koji je udeo javnog duga u BDP u proseku u evrozoni, dakle, duplo nego više smo bolji i uspešniji nego još mnogo razvijenije ekonomije od nas.
Ono što je dodatno veoma važno, naša ekonomska politika, ono što želimo da imamo, želimo da imamo više novca na računu. To sam i juče objašnjavao ljudima koji na žalost nisu želeli da slušaju i da razumeju. Dakle, ako imamo mogućnost da dobijemo jeftina novčana sredstva, a govoriću o kamatnim stopama u nastavku, dakle, mi to hoćemo i želimo da uradimo. Pogledajte, pred vama se danas nalazi sporazum sa Emiratim, dakle, radi se o refinansiranju duga koji smo uzeli pre par godina i refinansiranje je takvo da dobijete kamatnu stopu od 4% u dolarima. A znate li vi koliko je referentna kamatna stopa u Americi u ovom trenutku? Evo, da li neko zna? Ja ovde imam ispred sebe, 5,50. Dakle, pet i po posto je referentna kamatna stopa banke koje se zadužuju kod Američke centralne banke plaćaju 5,5%, a mi 4%. Pa, čekajte zašto to ne bismo iskoristili. Pa, naravno sa dva posto, pre dve, tri godine cena kapitala je bila takva kakva jeste, cena kapitala danas je, vidite kolika. Evo, ja ću ovde da vam pročitam, dakle, referentna kamatna stopa u Americi 2012. godine kada ste vi bili na vlasti bila je 0,25%. A znate koliko ste uzimali i davali obveznice po kojoj kamatnoj stopi? Kao što znate, 7,25%. Dakle, razliku koju ste pravili bila je sedam posto, a mi danas sedam posto na štetu građana Srbije, a danas je 5,5% u Americi, a mi se zadužimo po četiri posto. Ljudi, dajte samo saberite dve, tri cifre, pa vidite kakva je razlika.
Dakle, zašto ne bismo i ono što želimo da uradimo upravo zbog toga je da imamo novca na računu, da možemo u svakom trenutku da reagujemo, 2020. godine kada je došla korona, pa da li smo reagovali brže, efikasnije, bolje nego mnogo razvijenije zemlje od nas? Pa, da li smo u roku od šest meseci izgradili tri kovid bolnice, obezbedili sve potrebne respiratore, lekove, pomogli građanima Srbije, ako se sećate sa sto evra, pomogli penzionerima, pa nezaposlenima, pa privredi, dakle na teret države. Pa, kada je krenuo konflikt u Ukrajini, energetska kriza, da li je država Srbija opet rekla, biće dovoljno gasa, biće dovoljno struje, izdvojili smo novac, a upravo je to novac iz budžeta koji smo izdvojili, rezervu koju smo imali, novac koji smo uštedeli da pomognemo privredi, da pomognemo građanima. Pa, to je primer odgovorne, ekonomske politike, a zato danas imate rekordno visok broj zaposlenih, nizak broj nezaposlenih. Sa druge strane na korak smo od investicionog rejtinga, a rekorde smo pak u isto vreme u stranim direktnim investicijama. Pa, nije to slučajno.
Dakle, neko mnogo objektivniji i pametniji na kraju krajeva, ocenjuje našu ekonomsku situaciju, mnogo boljom i ima poverenje, duži svoj novac i da kaže – da, Srbija napreduje u tom smeru. Dakle, kamatna stopa i na kraju ponderisana kamatna stopa, verovali ili ne, dakle, 2012. godine kažem novac je bio skoro besplatan, dakle kamatna stopa je bila 0,25 u Americi, šestomesečni euribor je bio 0,35%, dakle negde oko nule, tada se Srbija zaduživala malo pre sam rekao po kamatnim stopama iznad sedam posto.
A danas, evo da se vratim samo tri nedelje unazad kada smo imali ovu emisiju obveznica upravo da bismo napunili svoje rezerve. Dakle, država Srbija se zadužila po stopi od 4,7% na desetogodišnju obveznicu. Znate li koliki je šestomesečni euribor 3,75%. Znači, 1% tzv. sto bazičnih poena razlika na deset godina. Čekajte zašto to ne bismo iskoristili.
Kako budu kamatne stope padale, pa naravno mi ćemo dodatno refinansirati naš dug. Ne možete da kažete da je Srbija prezadužena u uslovima kada nam je javni dug ispod 50% u odnosu na BDP, kada je prosek evro zone 89%, kada na računu imate skoro sedam milijardi evra. Kada biste taj novac iskoristili, vama bi udeo da vratite deo duga, vama bi udeo ispao javnog duga u BDP ispod 42%. To je primer odgovorne ekonomske politike koju pozdravljaju svi.
Ako čitate malo izveštaje i MMF i ostalih finansijskih institucija, upravo insistiraju da imate tzv. bafere. Mi imamo dva najvažnija bafera u našim javnim finansijama u ovom trenutku i budžetu. To je novac na računu koji je skoro 10% našeg BDP. Malopre ste rekli plaćamo visoku kamatu, odnosno imamo troškove kamate, imamo ali svesno to radimo, jer su mnogo veći troškovi ako bi sutra ponovo došla neka kriza, a mi ne bismo imali dovoljno likvidnosti da pomognemo privredu i građane.
S druge strane drugi bafer je upravo taj nizak udeo javnog duga u BDP koji nam daje mogućnost i manevarski prostor da reagujemo ukoliko bude bilo potrebno. Na kraju, krajeva nikada nemojte da gledate jedan pokazatelj izolovano. Kada pogledate javni dug u odnosu na BDP, a onda kada pogledate stopu rasta našeg BDP koja je u prvom kvartalu 4,7%, onda kada pogledate svrhu svih ovih investicija o kojima govorim ovde, dakle investicije u infrastrukturu, investicije u životnu sredinu, investicije u kvalitet života građana Srbije.
To je ono što s druge strane podiže aktraktivnost naše ekonomije, podiže konkurentnost naše privrede, čini atraktivnijom za dodatne strane direktne investicije, a to znači, nove fabrike, nova ulaganja, nova radna mesta, visoke plate, visoke penzije i sve ostalo što obezbeđujemo u kontinuitetu iz godine u godinu.
Juče sam govorio o tome. Juče je i predsednik Vučić govorio o tome. Danas ćete imati i zvaničan podatak Zavoda za statistiku o visini plata u Republici Srbiji iz maja meseca ove godine. Dakle, prvi put prelazimo u proseku tu granicu od 100.000 dinara. Kada je prosečna plata u pitanju, to je 855 evra.
Smejali su se ovako i Vučiću 2019. godine kada je rekao da će prosek plata biti 500 evra, pa kada smo prošli taj prosek plata, onda više nije bilo ništa za smejanje. Sada smo već na 855 evra. Do kraja godine u decembru prosečna zarada u Srbiji biće preko 900 evra, krajem decembra sledeće godine preko 1.000 evra. Dakle, svako obećanje koje dajemo ispunjavamo. To je važno za građane Srbije, to je važno za budućnost naše dece i to je ekonomska politika od koje nećemo odustati. Hvala puno.