Prvo vanredno zasedanje , 25.07.2024.

3. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Prvo vanredno zasedanje

03 Broj 06-2/77-24

3. dan rada

25.07.2024

Beograd

Sednicu je otvorila: Marina Raguš

Sednica je trajala od 10:00 do 19:00

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Ana Brnabić

ALEKSANDAR VUČIĆ - Srbija ne sme da stane | Predsedava
Hvala. Reč ima narodni poslanik Dragan Stanojević.
...
Grupa građana Mi - Glas iz naroda, prof. dr Branimir Nestorović

Dragan Stanojević

MI - GLAS IZ NARODA
Poštovane kolege, predsednice, ministri, ja sam Dragan Stanojević, predstavnik poslaničke grupe „Mi – Glas iz naroda“. Nije lako, naravno, u ovim okolnostima skupštinskim koje vidimo ovih dana biti konstruktivan, ali ćemo to pokušati da uradimo.

Pre svega, koristim priliku da još jednom potvrdim da naša poslanička grupa „Mi – Glas iz naroda“ podržava deklaraciju jer ona odražava interes srpskog naroda u celini, s tim što predlažem da uvažite primedbe mog kolege Siniše Ljepojevića, koji je to juče vrlo argumentovano objasnio.

Vidimo da je najveći deo tačaka dnevnog reda zaduživanje, pa ću se osvrnuti na nekoliko ključnih momenata iz ovog predloga.

Generalno, smatram da je zaduživanje, posebno pod nepovoljnim uslovima, ključni problem javnih finansija, odnosno države u celini. Nagli rast javnog duga Srbije dostigao je oko 36 milijardi evra. Za samo tri i po godine dug je povećan oko 11,5 milijardi. Zbog toga država stalno mora sve više da se zadužuje da bi servisirala stare dugove koji dospevaju i da bi istovremeno mogla da pokrije tekući budžetski deficit. Najveći dug tiče se Predloga za refinansiranje dva kredita od po milijardu dolara, koji su 2014. i 2022. godine uzeti od Fonda za razvoj Abu Dabija. Tako smo došli u situaciju da je u budžetu za 2024. godinu potrebno obezbediti šest milijardi evra, i to samo za vraćanje dospelih obaveza. Pored toga mora da se pokrije i tekući deficit koji je negde oko 1,7 milijardi evra.

Dakle, u 2024. godini država mora da se zaduži skoro osam milijardi evra, da bi uopšte mogla da funkcioniše, i te kredite mora uzimati pod nepovoljnim uslovima, odnosno visokim kamatnim stopama. Posledica će biti sve veća izloženost države rastu kamatnih stopa i to može da ima, naravno, teške posledice.

Na primer, u budžetu za 2020. godinu za kamate je plaćeno oko 945 miliona evra, a za budžet u 2024. godini rashodi za kamate će biti skoro 1,6 milijardi evra. Dakle, za samo četiri godine rashodi na kamate su povećani preko 66%.

Prema projekcijama Uprave za javni dug Ministarstva finansija, država već 2026. godine će morati da plaća kamate preko dve milijarde i sto miliona evra. Za kamate faktički plaćamo više nego za obrazovanje. Tu su, naravno, i razne provizije koje država mora da plati. Samo u 2024. godini ti prateći troškovi zaduživanja biće oko 115 miliona evra.

Država Srbija uzeće kredit oko 360 miliona evra kod Banke Poštanska štedionica za izgradnju Nacionalnog fudbalskog stadiona, sa pristupnim saobraćajnicama. Mislim da ovakvo zaduživanje može da dovede Poštansku štedionicu u vrlo tešku situaciju i da ona postane plen nekog inostranog kapitala.

Država je za potrebe finansiranja prvog dela projekta EKSPO 2027 za Nacionalni stadion izdala osmogodišnju obveznicu u vrednosti od oko 1,3 milijarde evra, po kamatnoj stopi od 7%. Samo plaćanje kamate na ove obveznice koštaće poreske obveznike, odnosno narod, oko 700 miliona evra. Zamislite koliko bi za tih 700 miliona evra moglo da bude izlečeno dece, da ih ne lečimo putem SMS-a ili da bude opremljeno bolnica itd.

Dakle, ja to vidim ovako. Mi se zadužujemo po visokim kamatnim stopama, pa kad dođe vreme da vraćamo dug, vratićemo više nego što je naša stopa rasta, a bićemo u stvari siromašniji nego kad smo se zadužili. Prevedeno na narodni jezik, vlast se danas zadužuje, naravno, ljudi iz sistema se bogate, za sve će to narod da plaća.

Takođe vidim da vlast ne vodi dovoljno računa o dugoročnoj rentabilnosti izgrađenih objekata i o troškovima koji će pratiti održavanje. Usled isključenja primene Zakona o javnim nabavkama, u slučaju da za izbor izvođača radova budu postavljeni diskriminatorni uslovi, to neće biti moguće osporiti pred bilo kojim državnim organom. Drugim rečima, poslove će dobijati samo ljudi iz sistema, bez obzira na ponude drugih podizvođača koje mogu biti mnogo povoljnije. Znači, stvoreni su faktički zakonski uslovi za veliki koruptivni sistem.

Još jedna bitna tačka dnevnog reda o kojoj želim da se izjasnim su stanovi za pripadnike službi bezbednosti. To je dobar projekat i mi ga, naravno, podržavamo, ali smatram da vlast treba da razradi slične programe i za neke druge kategorije građana, kao na primer porodice sa mnogo dece.

U predloženim izmenama ima nedostataka i nejasnoća koje treba otkloniti. Na primer, tačka 80. kaže – ukoliko se u stanu bude nalazio bilo ko ko nije član uže porodice, ugovor će biti raskinut. Dakle, policajac koji je dobio taj stan, ukoliko nađu nekoga ko nije uži član porodice, poništiće taj ugovor i on će izgubiti pravo na taj stan. Pravo provere ima predstavnik investitora i Republike i oni mogu samostalno da donesu takvo rešenje. Ko proverava navode tog predstavnika? Ko je uža porodica? Kako se utvrđuje, u stvari, ta činjenica? Koji su mehanizmi provere tačnosti navedenog? Jer ovo daje prostor da se ljudima oduzme stan, bez ozbiljnih dokaza i time se stvara takođe još jedan mehanizam za korupciju i manipulaciju.

Dalje, krediti koje uzimate za finansiranje kotlarnica za biomasu su vrlo problematični. Navodite gradove kojima su već instalirane takve kotlarnice, jedna od njih je u Priboju.

Pošto sam ja iz tog grada mogu vam reći da iz tih kredita kupuju kotlarnice na drvnu sečku koja se ne praktikuje za primenu u gradskim naseljima, tim bolje pored škola gde deca udišu taj otrov. Još kada imate niz hidrocentrala, kao što ih imamo tamo, zbog kojih je izuzetno povećana vlaga, a onda izduvni gasovi iz ovih elektrana se zadržavaju u njoj i onda su apsolutno obezbeđene plućne bolesti i ugrožena su naravno deca.

Pored toga sečka je najjeftiniji energent do sada je korišćeno uglavnom mazut. Logično je da cene budu drastično smanjene, ali to nije slučaj, pa je onda pitanje gde je ta razlika, jer je mazut nekoliko puta skuplji od drvne sečke. Ako nema te razlike čemu takve kotlarnice, odnosno kreditiranje takvih kotlarnica, jer one nemaju ni ekološkog, ni ekonomskog efekta. Kako su takve kotlarnice koje troše najjeftinije energente u velikom gubitku i kako je moguće da su u gubitku ako imaju toliko jeftiniji energent i da ne govorimo da su cene kotlarnice veštački podignute.

Znači, svaki ovaj kredi prati koruptivni mehanizam koji će ga…
...
Srpska napredna stranka

Ana Brnabić

ALEKSANDAR VUČIĆ - Srbija ne sme da stane | Predsedava
Molim vas da završavate polako jer vam je isteklo vreme. Samo završite da vas ne prekidam sad.
...
Grupa građana Mi - Glas iz naroda, prof. dr Branimir Nestorović

Dragan Stanojević

MI - GLAS IZ NARODA
Samo da završim.

Ne mogu da se ne osvrnem na sva ova dešavanja oko Rio Tinta. Neshvatljivo je da je pre mesec dana Nemačka pokušala da od nas napravi genocidan narod, a da ih sada dočekujemo kao spasioci. Šta se promenilo u međuvremenu ne znam. Smatramo da za realizaciju ovakvih projekata mora da se pita narod. Niko nema mandat da takvim rešenjima dovodi zemlju u kolaps i izazove građanske sukobe. Tražimo da vlast javno pokaže sve ugovore i obaveze koje je preuzela na sebe vezano za rudarenje litijuma i da se što pre održi javno slušanje na ovu temu.

Na kraju, želim da prokomentarišem dešavanja u ovoj sali, neverovatno je šta čujemo i šta iznosi jedna i druga strana. Ako prihvatimo i pola onoga što govori i jedna i druga strana shvatam da smo mi kao država i kao narod u ozbiljnom problemu. Hvala vam puno.
...
Srpska napredna stranka

Ana Brnabić

ALEKSANDAR VUČIĆ - Srbija ne sme da stane | Predsedava
Hvala.
Reč ima ministar, potpredsednik Vlade i ministar finansija, Siniša Mali.
...
Srpska napredna stranka

Siniša Mali

| Ministar finansija
Hvala puno.
Poštovani narodni poslanici, uvaženi i poštovani građani Srbije, nekoliko stvari na koje bih želeo da se osvrnem kada je izlaganje prethodnog govornika u pitanju, pogotovu izlaganje koje se odnosi na zaduživanje, na visinu kamatnih stopa, na visinu javnog duga.
Pretpostavljam da su komentari takvi da sa njegove strane naravno, da su možda deo neznanja i uglavnom nerazumevanja ekonomske politike koju sprovodi Vlada Republike Srbije izuzetno uspešna već godinama unazad i o tome ne govori ni Siniša Mali, ni Miloš Vučević, ni Aleksandar Vučić, dakle o tome govori i MMF i sve ostale međunarodne finansijske institucije. Na kraju krajeva ono što građani Srbije znaju mi smo samo na korak do investicionog rejtinga koji ocenjuju najstrože finansijske institucije nas svetu.
Ja očekujem, ako sve bude u redu da ćemo do kraja godine prvi put u istoriji imati investicioni rejting, a to poštovani građani Srbije, uvaženi narodni poslanici, znači da vam je neko ocenio zdravlje vašeg organizma koji se zove i koje se odnosi na javne finansije, na ekonomsku politiku i da je rekao da ste među najbolje rangiranim ili među najboljim ekonomijama sveta. To je ono što je Srbija uspela da uradi samo u poslednjih nekoliko godina i to uprkos globalnoj krizi uprkos tim izazovima se suočava ceo svet, cela globalna ekonomija, još od 2020. godine i pandemije korona virusa.
Nekoliko konkretnih podataka i brojeva koje će, nadam se, razjasniti nekoliko stvari koje se imali priliku da čujete.
Naime, kada govorite o javnom dugu i apsolutnim iznosima potpuno je besmisleno razgovarati o javnom dugu u apsolutnom iznosu jer nikada ne znate kolika je ekonomija na osnovu koje i prema kojoj se taj javni dug odnosi.
Kada pogledate, recimo, jednu ekonomiju Francuske, jednu ekonomiju Nemačke, dakle njihov javni dug se meri u hiljadama milijardi evra i kada bi neko vama rekao zadužen sam hiljade milijardi evra, vi biste rekli, pa taj čovek je u bankrotu, a kao da onda pogledate veličinu ekonomije na koju se taj javni dug odnosi. Dakle, kada u relativnom odnosu uporedite javni dug i vrednost BDP, onda shvatate da to baš i nije tako.
Zato sam više puta pred vama i pomenuo da je osnovni pokazatelj stepena zaduženosti jedne ekonomije upravo odnos javnog duga u odnosu na BDP. Republika Srbija u ovom trenutku uprkos svoj pomoći koju smo pružili i građanima i privredi, uprkos svim investicijama koje sprovodimo već godinama unazad, dakle nama je udeo javnog duga u BDP ispod 50% i to je obećanje koje smo dali da nikada neće preći 60% to su nam stvari koje smo uveli i uz fiskalna pravila, u Zakon o budžetskom sistemu, nivo mastrikta je 60%. A da li poštovani narodni poslanici znate koliki je prosek, odnosno koliki je procenat kada je evrozona u pitanju? Procenat je 89% pri čemu jedan Francuska ima odnos javnog duga u odnosu na BDP preko 110, 116%, jedna Italija je takođe, Španija takođe, SAD je negde oko 100% u odnosu na BDP, nivo zaduženosti jedna Srbija daleko uspešnija uprkos svim projektima koje sprovodimo mi smo na ispod 50% negde 49,7% ili osam posto u ovom trenutku. Još jedanput, prosek evrozone 89%.
Ono što je još važnije, kada pogledate novac koji imamo na računu, na današnji dan imamo 744 milijarde dinara na računu. Ako se neko bavi finansijama i ekonomijom, pa samo zamislite da taj bafer, taj jastuk što bi nazvali, imamo i vratimo sutra deo duga, dakle, tih skoro sedam milijardi evra novca koji imamo na računu, dakle, nama bi udeo javnog duga bio 41,5%. Dakle, ljudi, 41,5% u odnosu na 89% koji je udeo javnog duga u BDP u proseku u evrozoni, dakle, duplo nego više smo bolji i uspešniji nego još mnogo razvijenije ekonomije od nas.
Ono što je dodatno veoma važno, naša ekonomska politika, ono što želimo da imamo, želimo da imamo više novca na računu. To sam i juče objašnjavao ljudima koji na žalost nisu želeli da slušaju i da razumeju. Dakle, ako imamo mogućnost da dobijemo jeftina novčana sredstva, a govoriću o kamatnim stopama u nastavku, dakle, mi to hoćemo i želimo da uradimo. Pogledajte, pred vama se danas nalazi sporazum sa Emiratim, dakle, radi se o refinansiranju duga koji smo uzeli pre par godina i refinansiranje je takvo da dobijete kamatnu stopu od 4% u dolarima. A znate li vi koliko je referentna kamatna stopa u Americi u ovom trenutku? Evo, da li neko zna? Ja ovde imam ispred sebe, 5,50. Dakle, pet i po posto je referentna kamatna stopa banke koje se zadužuju kod Američke centralne banke plaćaju 5,5%, a mi 4%. Pa, čekajte zašto to ne bismo iskoristili. Pa, naravno sa dva posto, pre dve, tri godine cena kapitala je bila takva kakva jeste, cena kapitala danas je, vidite kolika. Evo, ja ću ovde da vam pročitam, dakle, referentna kamatna stopa u Americi 2012. godine kada ste vi bili na vlasti bila je 0,25%. A znate koliko ste uzimali i davali obveznice po kojoj kamatnoj stopi? Kao što znate, 7,25%. Dakle, razliku koju ste pravili bila je sedam posto, a mi danas sedam posto na štetu građana Srbije, a danas je 5,5% u Americi, a mi se zadužimo po četiri posto. Ljudi, dajte samo saberite dve, tri cifre, pa vidite kakva je razlika.
Dakle, zašto ne bismo i ono što želimo da uradimo upravo zbog toga je da imamo novca na računu, da možemo u svakom trenutku da reagujemo, 2020. godine kada je došla korona, pa da li smo reagovali brže, efikasnije, bolje nego mnogo razvijenije zemlje od nas? Pa, da li smo u roku od šest meseci izgradili tri kovid bolnice, obezbedili sve potrebne respiratore, lekove, pomogli građanima Srbije, ako se sećate sa sto evra, pomogli penzionerima, pa nezaposlenima, pa privredi, dakle na teret države. Pa, kada je krenuo konflikt u Ukrajini, energetska kriza, da li je država Srbija opet rekla, biće dovoljno gasa, biće dovoljno struje, izdvojili smo novac, a upravo je to novac iz budžeta koji smo izdvojili, rezervu koju smo imali, novac koji smo uštedeli da pomognemo privredi, da pomognemo građanima. Pa, to je primer odgovorne, ekonomske politike, a zato danas imate rekordno visok broj zaposlenih, nizak broj nezaposlenih. Sa druge strane na korak smo od investicionog rejtinga, a rekorde smo pak u isto vreme u stranim direktnim investicijama. Pa, nije to slučajno.
Dakle, neko mnogo objektivniji i pametniji na kraju krajeva, ocenjuje našu ekonomsku situaciju, mnogo boljom i ima poverenje, duži svoj novac i da kaže – da, Srbija napreduje u tom smeru. Dakle, kamatna stopa i na kraju ponderisana kamatna stopa, verovali ili ne, dakle, 2012. godine kažem novac je bio skoro besplatan, dakle kamatna stopa je bila 0,25 u Americi, šestomesečni euribor je bio 0,35%, dakle negde oko nule, tada se Srbija zaduživala malo pre sam rekao po kamatnim stopama iznad sedam posto.
A danas, evo da se vratim samo tri nedelje unazad kada smo imali ovu emisiju obveznica upravo da bismo napunili svoje rezerve. Dakle, država Srbija se zadužila po stopi od 4,7% na desetogodišnju obveznicu. Znate li koliki je šestomesečni euribor 3,75%. Znači, 1% tzv. sto bazičnih poena razlika na deset godina. Čekajte zašto to ne bismo iskoristili.
Kako budu kamatne stope padale, pa naravno mi ćemo dodatno refinansirati naš dug. Ne možete da kažete da je Srbija prezadužena u uslovima kada nam je javni dug ispod 50% u odnosu na BDP, kada je prosek evro zone 89%, kada na računu imate skoro sedam milijardi evra. Kada biste taj novac iskoristili, vama bi udeo da vratite deo duga, vama bi udeo ispao javnog duga u BDP ispod 42%. To je primer odgovorne ekonomske politike koju pozdravljaju svi.
Ako čitate malo izveštaje i MMF i ostalih finansijskih institucija, upravo insistiraju da imate tzv. bafere. Mi imamo dva najvažnija bafera u našim javnim finansijama u ovom trenutku i budžetu. To je novac na računu koji je skoro 10% našeg BDP. Malopre ste rekli plaćamo visoku kamatu, odnosno imamo troškove kamate, imamo ali svesno to radimo, jer su mnogo veći troškovi ako bi sutra ponovo došla neka kriza, a mi ne bismo imali dovoljno likvidnosti da pomognemo privredu i građane.
S druge strane drugi bafer je upravo taj nizak udeo javnog duga u BDP koji nam daje mogućnost i manevarski prostor da reagujemo ukoliko bude bilo potrebno. Na kraju, krajeva nikada nemojte da gledate jedan pokazatelj izolovano. Kada pogledate javni dug u odnosu na BDP, a onda kada pogledate stopu rasta našeg BDP koja je u prvom kvartalu 4,7%, onda kada pogledate svrhu svih ovih investicija o kojima govorim ovde, dakle investicije u infrastrukturu, investicije u životnu sredinu, investicije u kvalitet života građana Srbije.
To je ono što s druge strane podiže aktraktivnost naše ekonomije, podiže konkurentnost naše privrede, čini atraktivnijom za dodatne strane direktne investicije, a to znači, nove fabrike, nova ulaganja, nova radna mesta, visoke plate, visoke penzije i sve ostalo što obezbeđujemo u kontinuitetu iz godine u godinu.
Juče sam govorio o tome. Juče je i predsednik Vučić govorio o tome. Danas ćete imati i zvaničan podatak Zavoda za statistiku o visini plata u Republici Srbiji iz maja meseca ove godine. Dakle, prvi put prelazimo u proseku tu granicu od 100.000 dinara. Kada je prosečna plata u pitanju, to je 855 evra.
Smejali su se ovako i Vučiću 2019. godine kada je rekao da će prosek plata biti 500 evra, pa kada smo prošli taj prosek plata, onda više nije bilo ništa za smejanje. Sada smo već na 855 evra. Do kraja godine u decembru prosečna zarada u Srbiji biće preko 900 evra, krajem decembra sledeće godine preko 1.000 evra. Dakle, svako obećanje koje dajemo ispunjavamo. To je važno za građane Srbije, to je važno za budućnost naše dece i to je ekonomska politika od koje nećemo odustati. Hvala puno.
...
Srpska napredna stranka

Ana Brnabić

ALEKSANDAR VUČIĆ - Srbija ne sme da stane | Predsedava
Hvala.
Reč ima Zagorka Aleksić. Izvolite.
Izvinite poslaniče Stanojeviću, javili ste se zbog?
Odgovorio vam je ministar. Nije vas spomenuo. Nemate pravo na repliku. Odgovorio je na ono što ste vi izneli kao pitanja. Ne nije vas spomenuo. Ako bi imali pravo onda bi tako na jednoj temi bili čitav dan. Po Poslovniku nemate pravo.
...
Jedinstvena Srbija

Zagorka Aleksić

Dragan Marković Palma - Jedinstvena Srbija
Poštovana predsednice, uvaženi predsedniče Vlade, poštovani ministri.

Ovih dana, preciznije u utorak kada smo započeli ovu sednicu navršilo se 25 godina od zločina u Starom Grackom.

Poznato je da je u ovom zločinu ubijeno 14 civila srpskih žeteoca. Odgovornost snosi naravno teroristička OVK, ali počinioci i dan, danas nisu privedeni pravdi. Mislim da je bilo važno pomenuti ovaj zločin.

Mnogo je važnih predloga zakona danas na dnevnom redu i nipošto ne bi da umanjujem njihov značaj, ali ipak u ime Jedinstvene Srbije izdvojila bih tačku 1. deklaraciju o zaštiti nacionalnih i političkih prava srpskog naroda u Srbiji i Republici Srpskoj jer smatramo da ima istorijski karakter.

Imala sam tu čast da kao članica nedavno formirano Parlamentarnog foruma Srbije i Republike Srpske prisustvujem donošenju Deklaracije u parlamentu Republike Srpske. Malo je reći da je to u Banja Luci bio jedan dostojanstveni čin. Deklaracija je podržana ogromnom većinom. To je nesumnjivi izraz jedinstva, trajno opredeljenje kao zajedništvu i posle svega što smo čuli danas, juče i prekjuče, pitanje je da li ćemo mi ikada biti sposobnosti za takvu slogu.

I u Republici Srpskoj postoje razlike, mimoilaženja stranačkih oponenata, ali čini se da je naš narod preko Drine prepoznao kada je vreme za stavljanje razlika po strani.

Danas kada je svaki nacionalni ponos u regionu, prigodan, da ne kažem poželjan, ali zapravo bi poželjna bila bolja reč srpski, ne samo da nije poželjan nego se od njega i strahuje. U našem najbližem okruženju, ali i ovde na domaćem terenu stvara se jedan opasan konstrukt straha od tzv. velikosrpskih aspiracija.

Neumorno se radi na prezentovanju srpskog naroda kao agresivnog naroda koji gleda kako na Balkanu da ostvari svoje tobožnje nacionalističke težnje.

Da je taj neumorni rad formalizovan, potvrđeno je i usvajanjem Rezolucije o genocidu u Srebrenici, bez ikakve namere da umanjujemo bilo čije žrtve sa dubokim pijetetom prema svim žrtvama, tražimo da srpske žrtve više ne budu žrtve drugog reda.

I treba se osvrnuti na reči njegove svetosti Patrijarha srpskog, da smo mi ovom situacijom u UN dovedeni u poziciju da moramo da objašnjavamo da mi nismo ništa manje stradali kroz istoriju.

Ta Rezolucija je usvojena, ali je činjenica je kvalitativni i kvantitativni ishod tog glasanja bio jasan, slobodarski svet je rekao svoje, a mi smo deo slobodarskog sveta i taj svet je mnogo veći, iako se čini da to ponekada zaboravljamo. Deklaracija o zaštiti nacionalnih političkih interesa Srba u Republici Srpskoj proklamuje vrlo jasne, društvene političke kulturne i privredne ciljeve koji će u budućnosti produbiti našu saradnju.

Mi ćemo u danu za glasanje glasati i za ovu deklaraciju i za ostale predloge sa dnevnog reda. Hvala vam.
...
Srpska napredna stranka

Ana Brnabić

ALEKSANDAR VUČIĆ - Srbija ne sme da stane | Predsedava
Hvala vam.
Reč ima narodni poslanik Miloš Parandilović.
...
Novo lice Srbije

Miloš Parandilović

Narodni pokret Srbije - Novo lice Srbije
Napredni ispirači mozgova, napredna mafijo, pomoz Bog. Lepo je slušati ministra Malog, lepo je slušati Đuku, čovek bi pomislio da smo u Švajcarskoj.

Meni samo nije jasno kako vi jednu stvar ne razumete. Dakle, da li je neko društvo uspešno ili nije uspešno, najbolje se meri prema tome da li u to društvo ljudi žele da uđu ili iz njega žele da izađu. Iz Srbije ljudi odlaze stampedom, odlaze mladi, već posle osnovnih i srednjih škola, samo gledaju gde mogu da odu, odlaze vam doktori, odlaze vam profesori, odlazi vam sav kadar, ostaćete sami ko grobovi. Ako je tako dobro u ovoj zemlji ko što vi pričate, gospodine Mali, pa što vi jedete parizer sa predsednikom, pa kome vi ispirate mozak, koga vi pravite budalama?

Mislite da su Srbi toliko otupeli od vaše vladavine da su pobudalili pa da gledaju vas kako jedete majonez i smejete se u kamere, a bratov račun na Kipru raste.

Gospođa Brnabić jedva se probudila da dođe na sednicu parlamenta. Gospodin Vučević, jeste vi premijer ove zemlje? Jeste vi predsednik najveće stranke na vlasti, SNS?

Pa podignite kičmu malo, čekate SMS da vam Vučić pošalje poruku kad u toalet možete da odete. To ste vi, gospodo naprednjaci, sve satrape i talog ovog društva, ko god je hteo da pređe kod vas iz bivših stranaka, on je prešao i odjednom je postao veličanstven, a do tad je bio problematičan, do tad je bio žuti lopov, ne znam ni ja šta, a kada pređe kod vas, onda postane gospodin veličanstveni.

Siniša Mali priča - za vreme vaše vlasti 2012. godine. Pa, gde si ti bio, prijatelju, 2012. godine? Gde si ti bio? U svakoj vlasti sediš, bogatiš se, pravite milione i milijarde, a ispirate Srbima mozak kako je parizer i majonez dobar. Sledeće će da kljucaju zrnevlje i da jedu splačine, i to je sve super. Veliki evropski gigant, gospodin Vesić. Sve ste pokupili što nije valjalo.

Gledam, vratila se na mesto zločina i gospođa Jorgovanka Tabaković. Evo je, vratila se tu. Pričala je za Vučića da je psihopata, sad kad je postala guverner Narodne banke, doduše od početka, sklonio je sa političkih pozicija, zaposlila je celu familiju, pravite milione i vama je super.

Ja vas razumem. Pola ovih ministara da pitate što su došli, oni pojma nemaju. Pojma nemaju ni šta rade njihova ministarstva, ni šta predstavljaju. Čekaju Vučića da im kaže šta da rade. Vi ni u ve-ce bez njega ne možete da odete.

Vi ste ovu zemlju razvalili i sad prodajete Srbima priču kako je litijum dobar, kako je super da raskopamo trećinu Srbije za 5% ili 3% rudne rente. Jeste vi normalni? To je pitanje koje ja vama imam da postavim. Da li ste vi normalni ljudi? Mislite da je posle vas potop, da ništa neće ostati, da će posle vas i vi vladati. Nećete, gospodo, odgovaraćete za ovo pred slobodnim srpskim pravosuđem, jer ste ovu zemlju razmontirali, do temelja, od zdravstva, gde nam padaju plafoni na bolesnike, gde nemaju klimu na 40% do pravosuđa, do školstva, koje je obesmišljeno do ne znam ni ja čega.

Vi ste uništili školstvo u ovoj zemlji. Ovde nema ko da edukuje decu. Ovde nema ko da leči decu. Padaćemo po ulicama, šiće nas i krpiće nas ko stigne, zato što ste vi, mafijaška organizacija zvana Srpska napredna stranka i njen šef mafije, Aleksandar Vučić, odlučili da rasturite ovu zemlju, sa Radojičićem, sa Veselinovićem. Vučić ima 75 kumova, a Alibaba je imao 40 razbojnika. Jeste vi normalni? Vi ste razmontirali ovu zemlju! Gurate je u grob i mislite da ćete se izvući. Verujte mi da nećete. Oslobođeno srpsko pravosuđe daće konačnu reč ovde, ja vam to obećavam. Hvala.