Hvala. Reč ima narodni poslanik Dragan Ninković, izvolite.

Poštovana predsednice Skupštine, dame i gospodo narodni poslanici, s obzirom na vreme koje imam i dnevni red koji je od 60 tačka, ja ću samo posvetiti vreme prvoj tački dnevnog reda, a to je Svesrpska deklaracija.

Odmah na početku ću reći da neću glasati za ovu deklaraciju, niti ću bit protiv, već ću biti uzdržan, a jedan od osnovnih razloga jeste što ste podveli pod prefiks Svesrpska, de fakto da ona to jedino to nije , a sve ostalo jeste i kao takva je prosto diskriminišuća, zato što niste uvažili druge Srbe, sem Srba iz dela Republike Srpske, nikog od predstavnika Srba iz okruženja nije bilo, a nisu bili ni predstavnici Srba iz EU, Amerike i Australije. Ne znam da li ovom deklaracijom želite da kažete da njih ne doživljavate kao Srbe koji žive van matice Republike Srbije. Ono što vi uspešno radite godinama, od kako ste na vlasti i to ste ponovo dokazali i ovaj puta jeste da ste svaku dobru ideju, a ovo je zaista jedna dobra ideja o svesrpskom okupljanju, da obesmislite.

Ne znam da li to radite iz neznanja ili namerno, evidentno je da vam neznanje ne oskudevate u njemu, ali ovo je jeftin marketinški trik dvojice lidera u pokušaju koji bi želeli da opravdaju neke aktivnosti, a to je ono ogrtanje zastavom, lažno pokazivanje patriotizma, a sve u cilju skupljanja jeftinih politčkih poena.

Strah me samo da ti jeftini politički poeni, Srbiju ne budu skupo koštali u budućnosti. Moj predlog…

Hvala vam mnogo. Vaš predlog ste možda trebali da iznesete pre nego što ste krenuli da vređate sve ostale, šteta što ste tako iskoristili vaš minut, ali opet vama na čast.
Idemo dalje.
Narodna poslanica Jadranka Jovanović, izvolite.

Zahvaljujem predsednice.

Dame i gospodo narodni poslanici, dragi građani, uvaženi ministri, iako je bilo više tema o kojima sam želela i mogla da diskutujem, opredeliću se, nadam se, koncizno za dve teme, da bih dala mogućnosti i ostalim poslanicima da se obrate.

Pažljivo sam slušala sva izlaganja na temu deklaracije. Neću da komentarišem omalovažavanja nipodaštavanja, jer meni lično ova deklaracija jeste važno, pogotovo što sam i kao višegodišnji šef delegacije Parlamentarne skupštine frankofonije, neprekidno sam se susretala i susrećem se i nedavno sam došla sa plenarnog zasedanja frankofonije iz Kanade, sa konstantnim i dvostrukim aršinima, sa kršenjem prava mog naroda i moje zemlje, naravno pre svega tu mislim na KiM, ali ne samo moje zemlje, nego kršenjem zakona i prava svih onih svetskih, ne samo moralnih nego i onih koja su doneta, zapisana, upisana i koja treba da se poštuju. Ko god bude vodio našu zemlju u budućnosti, ko god bude bio na tom užasno teškom i odgovornom zadatku, da ovaj naš narod sprovede kroz sve zamke i situacije svetske neće biti lišen ove borbe za prava srpskog naroda.

Druga tema, o kojoj sam želela da govorim a koja ovde nije spomenuta, jeste predlog zakona o potvrđivanju sporazuma između Vlade Republike Srbije i Narodne Republike Kine o zabrani krađe tajnog iskopavanja uvoza i izvoza nezakonitog, kada su u pitanju kulturna dobra. Ovo je sporazum koji je potpisan krajem 2023. godine u Pekingu i apsolutno je i potpuno u skladu sa Konvencijom UNESKO iz 1970. godine.

O čemu se radi? Radi se o donošenju svih mogućih akata na temu nezakonitog uvoza i izvoza kulturnih dobara, dakle, obe zemlje se obavezuju da jedna drugu informišu o svim zakonima koji se odnose na kulturna dobra, o recimo podzemnim i podvodnim artefaktima, o izdavanju sertifikata za kulturna dobra, a svedoci smo da poslednjih godina i u svetu i kod nas postoji nelegalna trgovina kada su u pitanju kulturna dobra.

Sa Narodnom Republikom Kinom, kao što se zna, nama veoma prijateljskom zemljom, imamo čitav niz sporazuma saradnje na različitim poljima, dakle i ekonomski i politički, ali i kulturno u poslednje vreme realizovano je preko 50 različitih aktivnosti iz različitih kulturnih sfera.

Prvi put sam gostovala kao umetnik 1993. godine u Kini i tada sam se i prvi put susrela i ostala bez daha upoznajući njihovu tradiciju, njihovo kulturno nasleđe, istoriju, kreativnost, maštu, ali i vrednoću i rad. Dolazila sam bar desetak puta kao umetnik kasnije i kao član grupe prijateljstva, kao poslanik grupe prijateljstva sa Kinom, dakle, na jednom drugom nivou, sa drugim saznanjima i bila sam u prilici da pratim neverovatan, snažan, jak, brz, agresivan napredak u svim mogućim sferama života.

Jako mi je drago što je poslednjih godina naš narod imao prilike da se upozna u toj kulturnoj razmeni sa svim onim kulturnim dobrima i sa kulturom Kine, koja na izgled jeste veoma različita, kako bih rekla, daleka kada je u pitanju kulturno nasleđe, ali se susreće u jednoj tački, a to je naše prijateljstva, naše saradnje, našeg razumevanja i podrške i ovaj predlog zakona na najbolji mogući način podiže našu saradnju na jedan viši nivo, a pre svega i u skladu sa dogovorom koji je bio i na Trećem forumu „Pojas i put“ i sa vizijama naša dva predsednika.

Na kraju, dozvolite mi da kažem da će mi biti zadovoljstvo da glasam za reizbor gospođe Tabaković za guvernera NBS.

Hvala.

Hvala vam.
Poslednji na listi je narodni poslanik Miroslav Petrašinović.
Izvolite.

Poštovana predsednice Narodne skupštine Republike Srbije, uvaženi članovi Vlade, koleginice i kolege narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, složenost spoljno-političkog trenutka iznedrila je jednu ovakvu deklaraciju, deklaraciju koja se prvi put bavi srpskim nacionalnim pitanjima na drugačiji način u odnosu, kao što smo to imali kroz istoriju, kada se srpskim nacionalnim pitanjem bavile Niška, Majska i Krfska deklaracija, koje su tada srpsko nacionalno pitanje stavljale u kontekst nastanka jedne nove nacije, jednog novog naroda, a sada po prvi put jednom političkom umesnošću i odlučnošću predsednika Republike koji je prepoznao ovaj politički trenutak, imamo deklaraciju koja se bavi isključivo srpskim nacionalnim pitanjem.

Ova deklaracija treba da očuva naš kulturni identitet, da sačuva našu kulturu, jezik i pismo, ali i ono što je najbitnije, kulturu sećanja. U tom smislu ja bih imao jednu molbu za sve članove Vlade da razmisle, ukoliko postoje mogućnosti, za osnivanje jednih multimedijalnih parkova koji bi se bavili promocijom i prezentacijom srpske istorije, sprskog naroda i srpske države od prvih vremena, pa do današnjeg dana, da bi nove generacije i generacije koje stasavaju mogle da na jedan savremen i digitalan način uče o istoriji našeg naroda i naše države.

Ono što je esencija i što se nalazi u ovoj deklaraciji, što želim da skrenem pažnju, što se nalazi u tački 39. to je osnivanje fondacije „Desa nam se rađala“. Ta fondacija se na najbolji mogući način naslanja na pronatalitetnu politiku predsednika Vučića koju smo započeli pre par godina, gde sada imamo najveća moguća izdvajanja za prvo, drugo, treće i četvrto dete, gde želimo da ukažemo da je budućnost naše zemlje u rađanju, u našoj deci i puna podrška osnivanju te fondacije koja će da stvori mogućnosti i uslove da sve ono što danas naporno radimo i što pravimo ima ko sutra da nasledi.

Ovde među tačkama, kojima treba da damo podršku i za koje treba da glasamo, su mnogi sporazumi iz oblasti vojne saradnje. To je nešto na šta posebno želim da ukažem pažnju, jer ta vojna saradnja doneće mnogo toga korisnog za našu namensku industriju.

Prodavanjem proizvoda namenske industrije stvaraćemo ono što je vezano za rast našeg BDP-a, stvaraćemo dodatne prilive u budžetu, stvaraćemo ono što možemo da gradimo, nove puteve, nove škole, nove saobraćajnice i u tom smislu podrška i onom što opozicija zove zajmovi, a ja to svakako nikako ne bih nazvao zajmom. Ja bih to nazvao investicijama, investicije u putnu infrastrukturu. Ono što je bitno Ruma – Šabac – Loznica put, Severna obilaznica oko Kragujevca. Nije samo Severna obilaznica oko Kragujevca bitna zbog toga što će rasteretiti saobraćaj u Kragujevcu, Severna obilaznica oko Kragujevca je bitna zbog toga što će stvoriti novu industrijsku zonu, industrijsku zonu u širini obilaznice, industrijsku zonu koja će dovesti nove investicije, koja će dovesti nove investicije, koja će dovesti nove fabrike i koje će uticati na to da se još više smanji stopa nezaposlenosti, koja je sada na istorijskom minimumu od 8,5%.

Ono što je jako bitno jeste da menjamo, da razvijamo našu zemlju, da takvim odlukama dajemo podršku, a jedna u nizu takvih odluka jeste i bila kada smo rešili da pomognemo da se u Kragujevcu prave električni automobili.

Pre par dana smo imali promociju prvog takvog električnog automobila, čija će prodaja našem BDP-u na godišnjem nivou donositi 0,5% što je jako veliko.

Od Kragujevca pravimo silicijumsku dolinu. Pored državnog DATA centra, sada proizvodnja električnih automobila. Za samo godinu ili dve imaćemo prugu koja će spajati Sobovica – Lužnice, krak ka Batočini, gde ćemo omogućavati da sve ono što se proizvede u „Simensu“, kao što su vozovi i tramvaju, može da se distribuira širom Evrope. To je odgovorna politika, to je politika koja omogućava da sve ono što deklaracija propisuje u svojih 49 tačaka može da se realizuje. To je politika koja stvara dovoljno sredstava u budžetu, da imamo i za ta izdavanja kada je u pitanju prvo, drugo, treće i četvrto dete, da imamo dovoljno sredstava da možemo da finansiramo i pokušaje vantelesne oplodnje, što je jako bitno u današnje vreme i da imamo čitav niz lokalnih samouprava koje se naslanjaju na tu ideju Republike Srbije i koji daju još po dva pokušaja za besplatni pokušaj vantelesne oplodnje, među kojima je jedna koja prednjači i Kragujevac kao lokalna samouprava, da obnavljamo porodilišta, da obnavljamo te centre za vantelesnu oplodnju i na taj način da snažimo našu državu.

Moramo da nastavimo tom politikom. To je politika oko koje nas je okupio predsednik Aleksandar Vučić. To je politika koju su građani Republike Srbije dali ogromnu podršku. Takvom politikom možemo da ostvarimo sve proklamovane ciljeve u 49 tačaka ove deklaracije i to je politika koja će dovesti i očuvati srpski narod i srpsku državu na ovim prostorima.

Hvala.

Hvala vam.
Određujem sada pauzu u trajanju od 60 minuta.
U svakom slučaju, vidimo se u 15.00 časova. Hvala.
(Posle pauze.)

Nastavljamo sa radom.
Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja zajedničkog načelnog i jedinstvenog pretresa, pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika o radu?
Reč ima Danijela Nestorović. Izvolite.

Poštovani građani Srbije, poštovane kolege i koleginice, evo već četvrti dan pričamo i raspravljamo o nečemu što bi moglo da se svede u sledećih par rečenica - red zaduživanje Republike Srbije i njenih građana za 1,6 milijardi evra, red patriotizma, red povećanja kamate na već postojeća zaduženja, red velikog patriotizma SNS-a i red optuživanja izdajnika i stranih plaćenika.

Naime, decenijama unazad ista radikalska filozofija koju sprovodi aktuelni predsednik države dovodi do podele među narodom. Te podele su vidljive u svakom segmentu života, naš i njihov patriotizam, naša odbrana pravde i javnog interesa i njihova verzija te odbrane. Kada se u tako duboko podeljenoj zemlji po sistemu - zavadi pa vladaj, doda borba običnog čoveka da preživi i sačuva goli život i život svoje dece, praviti još jednu podelu više je samo logičan sled za aktuelni režim.

Mi nismo plaćene patriote, za razliku od onih koji propagiraju ovde bilo kakve vrste deklaracija i definisanja tog jedinstva srpskog naroda. Srpski narod je jedan i jedinstven sam po sebi. U tom smislu, a da ne dužim mnogo o ovoj Deklaraciji koja bi bila tačka dnevnog reda a za koju ćemo glasati naravno protiv, jer predstavlja zapravo veličanje lika i dela vođe a ne nikako iskrenu želju za ujedinjenje srpskog naroda, ovde ću na ovom mestu citirati reči velikog Jovana Sterije Popovića: "Ti stradaš a oni se raduju, ti propadaš a oni se bogate, ubice svoga roda, ljudi nevaljali koji su prangije nosili, bez svakog stida sebe rodoljupcima nazivaju. Rodoljupci su ništarije, upropastitelji nacije, ubice svoga roda i ubice svoga naroda."

Ako već pričamo o brizi za građane i o njihovom interesu, na ovom mestu ću vam samo napomenuti da je aktuelni predsednik države pre par dana iz Pariza poručio svim našim građanima da su zapravo, kako je on to rekao a da ne ispadne da ga ne citiram - da smo zatucani i protiv privrednog razvoja Republike Srbije. To je isto rekao i za, čini mi se, ljude koji pripadaju Akademiji srpskih nauka i umetnosti. Vi znate da je samo još 2021. godine u svom Zborniku "Projekat Jadar" bukvalno doneo zaključak u kome decidno kaže - nastavak nekontrolisane realizacije sličnih rudarskih projekata doveo bi do ozbiljnih ekosistemskih poremećaja, degradacije životne sredine i bio indikator nesposobnosti države, ali i šire društvene zajednice da sagledaju štetnost ovakvih aktivnosti po javni interes.

Takođe, nije bitno ko mene finansira, bitno je da vas "Rio Tinto" finansira.

U svakom slučaju, projekat "Jadar" bi vodio ka masovnoj devastaciji prostora, trajnoj promeni karaktera predela, degradaciji biodiverziteta zemljišta, šuma, površinskih i podzemnih voda, raseljavanju domaćeg stanovništva, prestanku održivih i isplativih poljoprivrednih aktivnosti i uspostavljanju scenarija permanentnog rizika po zdravlje stanovnika obližnjih sela i grada Loznice.

Takođe, ako niste čuli i ne želite da čujete, pre neki dan je grupa naših profesora između kojih, navešću profesora Ratka Ristića i dr Draganu Đorđević, naime u vrlo praćenom časopisu, koji pripada grupi Nature koji se zove zapravo scientific reports, radilo se o tome da je objavljen naučni rad "Uticaj istražnih aktivnosti potencijalnog rudnika litijuma na životnu sredinu u zapadnoj Srbiji". Ako niste znali, naime, taj časopis je jedan od prestižnijih u oblasti nauke i u tom smislu, kako kaže sam profesor Ratko Ristić, objavljivanje ovakvog naučnog rada u ovakvog časopisu je ravno dobijanju zlatne medalje na Olimpijskim igrama. U tom zaključku i u tom naučnom radu se kaže: "U pogledu ležišta litijuma u zapadnoj Srbiji nije vredno eksploatacije, u pogledu ekoloških rizika, jer je jedino u svetlu gde se planira vađenje litijuma u naseljenom i plodnom poljoprivrednom zemljištu, a što je najvažnije sigurno će uništiti jednu od samo tri vodonosive oblasti u Srbiji".

Ako vam ni to nije dovoljno, a ovde smo imali priliku da čujemo, baš danas, ministarku zaštite životne sredine koja nam je rekla da smo mi doneli litijum, a onda smo imali priliku da čujemo i predsednicu Narodne skupštine koja je rekla da smo mi doneli Nacionalnu strategiju o korišćenju prirodnih resursa i dobara iz 2012. godine, ali je zaboravila da napomene da je 2021. godine Vlada donela Odluku o prestanku primene te Nacionalne strategije zbog prestanka važenja pojedinih dokumenata javnih politika.

Šta to dalje znači? Naime, ta Odluka Vlade je doneta 27. novembra 2021. godine i vi vrlo dobro znate da je ta Odluka predstavljala osnov za donošenje zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji, Zakona o zaštiti životne sredine, Zakona o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu, a sve to je, gospodo, dovelo do toga da se omogući da "Rio Tinto" i njima slični mogu da predaju studije o proceni uticaja na životnu sredinu na način na koji su predali.

Ja sam upozoravala, kada je ovo bilo na dnevnom redu prošle godine, da vi praktično otvarate ponovo vrata za "Rio Tinto" i vi ste zapravo ti koji su na velika vrata ponovo vratili u igru "Rio Tinto". Ne, neće "Rio Tinto" predati nikakvu studiju o proceni uticaja na životnu sredinu, jer ako je jednom stavljena tačka, ta tačka za mene i za ostale građane Republike Srbije i dalje stoji. Javne rasprave ne ovu temu više neće biti. Za mene je ustav u zaštiti životne sredine zaključak SANU. Ja verujem SANU. Ja verujem našim profesorima. Ja verujem našoj pameti.

Nećete nazivati naše profesore i akademce neznalizama, vi to ne smete da radite i ne smete da dozvolite da se to radi. Ako vam oni kažu i poručuju da je to štetno nemojte raspravljati o nikakvim BDP-eovima, povećanjima lažnih plata i o bilo čemu o ovome o čemu pričate već danima. Vi ne mislite na građane Republike Srbije, vi samo mislite na svoje džepove.

Podsetila bih ministarku za zaštitu životne sredine, da je 2020. godine u Sofiji potpisala, naime, to je Deklaracija o zelenoj agendi, i tada je tom prilikom izjavila da Zelena agenda nije samo moderan trend, već mora da se nametne kao moralni i imperativ. Gospodo draga, vi ne znate šta su moralni imperativi. Za vas je Rio Tinto modni trend, i zato pominjete zeleno, jer smatrate da je to u modi.

Onog trenutka kada se bude saznalo koliko novca ste dobili od Rio Tinta, za ovakvu….(Isključen mikrofon.)

Hajde, dosta.
Na šta liči to? Na šta liči da pred svim građanima Republike Srbije ovde optužujete ljude da je neko uzeo novac od Rio Tinta? Jel imate neke dokaze? Jel imate dokaze?
Ako imate dokaze vi podnesite tužbe. Ako nemate dokaze, onda se izvinite svim narodnim poslanicima i svim građanima Republike Srbije. Ali, da pričate više neistine zaista je dosta. Četiri dana neistina. Dosta je bilo.
Izvolite sada. Možete da nastavite, samo nemojte više da pričate neistine.
Samo se prijavite ponovo.