Poštovane građanke i građani Srbije, poštovani kolega Aleksandre Jovanoviću, moram da vam kažem svima da nije u Srbiji sve tako crno. Tu i tamo desi se i ponešto lepo.
Evo na primer jedna od lepih stvari nam se desila ovde prošle nedelje.
Morali smo da slušamo Miloša Vučevića samo 11 minuta dok nije pročitao svoj literalni sastav koji je nazvao – Deklaracija.
Na onoj prošloj sednici nismo bili ste sreće. Tamo smo Vučevića morali da slušamo više od tri sata dok nije pročitao jedan drugi literalni sastav koji se zvao – Ekspoze i koga danas više niko ne spominje, niti se seća šta je taj čovek satima ovde čitao u Skupštini.
Međutim, ovo što danas imamo i što jeste najveći problem sa ovom deklaracijom to je da je to samo pokrivalica za najnovija astronomska zaduženja građana Srbije.
Naime, mi danas prisustvujemo možda jednoj od najskupljih sednica u istoriji srpskog parlamentarizma. Na ovoj sednici ćemo se zadužiti za 1,26 milijardi evra, a isto tako tražićemo da se dve milijarde dolara našeg duga prema Fondu iz Abu Dabija reprogramiraju, pa umesto da ga vratimo do kraja ove godine sa kamatom od 2% mi, jel te, zato što smo tako pametni, tražimo da taj dug vratimo za naredne dve godine po kamati od 4%.
Međutim, ovde našim mukama nije kraj. Po oceni Fiskalnog saveta, koji kaže da će se ove godine Srbija morati zadužiti za neverovatnih 6,5 milijardi evra kako bismo pokrili rupu u budžetu, kako bismo vratili kredite i kamate koje dospevaju. Sada ako to malo izračunate i podelite, ispada da se Srbija u jednom minutu zadužuje više od 12.000 evra, tako da nas je ono Miloševo čitanje, sastav od 11 minuta, koštalo neverovatnih 135.000 evra. Zamislite koliko smo se zadužili onomad kada je čitao više od tri sada ovde u Skupštini.
Kao što sam rekla, nije sve tako crno, dese se poneke i lepe stvari. Tako smo mi na prošloj sednici saznali da u Srbiji postoji bar jedan pripadnik nacionalne manjine koji je oduševljen Svesrpskom deklaracijom. Evo, iskreno da kažem ja nisam verovala da takvi ljudi postoje među pripadnicima nacionalnih manjina. Ali je kolega Balint Pastor, žao mi je što danas nije tu, on je na prošloj sednici prošle nedelje toliko strastveno hvalio ovu Svesrpsku deklaraciju, da sam ja u jednom trenutku pomislila – čoveče, to je Srbin, a ja sam Mađarica. On se toliko uneo u sve to da je bio čak strastveniji i vatreniji od Miloša Vučevića u odbrani srpske deklaracije.
Ja sam razumela ono što je Balint Pastor govorio, ja sam razumela da je čovek toliko oduševljen ovom Svesrpskom deklaracijom, da će on to odmah prevesti na mađarski jezik i dati Viktoru Orbanu, da se čovek ne muči, da odmah ima gotov dokument koji bi mogao po ugledu na ovaj naš parlament i mađarski parlament da usvoji, pa mi tamo da čujemo kako su Mađari iz Mađarske i Mađari iz Vojvodine jedno, upravo onako kako smo ovde od Miloša Vučevića čuli, da su Srbi iz Srbije i Srbi iz Republike Srpske jedno.
Literarni sastav da bi bio literarni sastav mora da ima i stilskih figura, mora da ima emocija. Moram da priznam da Vučeviću to ni malo ne manjka. Tako da smo mi slušali o nekakvom kišobranu ispod koga treba svi da stanemo, ali samo ako smo Srbi, jer za druge nema mesta. Zatim smo slušali o nekim maglama koje se razilaze, slušali smo o turobnom moru, ali i o duhu letargije i duhu ljubavi. Neko bi rekao da ne može ljubav i radikali da stoje u istoj rečenici, ali u književnosti, kao i umetnosti sve je moguće. Dakle, i to je jedna stilska figura, doduše oksimoron, ali kažem, u umetnosti i književnosti je moguće ono što u realnom životu nije.
Tako da je sa stilskim figurama sve u redu. Jedino na čemu bi Miloš Vučević morao svakako da poradi jeste sam završetak njegovog literarnog sastava – zvanog deklaracija. Naime, on je na kraju uzviknuo: „Živelo Kosovo i Metohija, živela Republika Srpska, živela Srbija“. Pitam – da li je ovo neki novi svesrpski pozdrav koji mi sada uvodimo i možemo li mi iz opozicije sada ovako da se pozdravljamo, a da ne budemo proglašeni za izdajnike? Ovako kako je to Vučević sročio, ispada da su ovo tri entiteta, Kosovo i Metohija, Republika Srpska i Srbija. Em što je Vučević razdvojio Kosovo od Srbije, em je tu umetnuo i Republiku Srpsku.
Ja nešto razmišljam, a možda Vučević i nije pogrešio, možda je samo naglas rekao ono što se dešava na terenu. Svakako Vučević mora da taj svesrpski pozdrav na kraju malo proširi, pa mora tu da se doda par rečenica. Mora da stoji – živeo Beč, živeo Čikago, živeo Malme. Treba pozdraviti sve one hiljade i hiljade Srba koji danas žive u ovim gradovima, a koje ste oterali iz Srbije zbog vaše radikalske politike. Danas u tim gradovima, u tom Čikagu, u tom Beču, u Malmeu, u Australiji živi više Srba neko na Kosovu i Metohiji. To je rezultat vaše politike u poslednjih 12 godina.
Kakvi su radikali kada se dočepaju vlasti, to sigurno iz prve ruke, možda i ponajbolje, može da nam kaže Srđan Milovanović. Naime, Srđan Milovanović je magistar ekonomije, zaposlen u Narodnoj banci Srbije od 2005. godine. Čovek je autor Zakona o osiguranju i svih podzakonskih akata i po tom zakonu i dan-danas se radi u Srbiji. On je, naime, zbog mobinga na radnom mestu tužio nekadašnju radikalku, a danas guvernerku Narodne banke Srbije Jorgovanku Tabaković.
Znate šta? Viši sud u Beogradu je dva puta presudio da je Jorgovanka Tabaković kriva za mobing i da Narodna banka Srbije mora Srđanu Milovanoviću da isplati 150.000 dinara. Očekuje se da presuda postane punovažna i da Apelacioni sud to potvrdi. U obrazloženju presude stoji – zlostavljanje koje Milovanović trpi je sistemsko zlostavljanje, s obzirom da ga trpi od visoko pozicionirane funkcionerke gospođe Jorgovanke Tabaković, a koje se sprovodi u dužem vremenskom periodu.
Naime, Jorgovanka Tabaković je 2018. godine od Srđana Milovanovića tražila da radi nezakonite stvari, da lažira podatke vezane za osiguravajuća društva, pa kada nije uspela Milovanovića da primora da krši zakon, onda je odlučila da mu se sveti i da ga zlostavlja na radnom mestu. I to ne kažem ja, to kaže sud.
A ja postavljam pitanje – koliko još falsifikovanih i lažiranih izveštaja imamo u Narodnoj banci Srbije? Nedopustivo je da bilo ko, a pogotovo visoki funkcioneri, čini krivična dela i zbog njih budu osuđeni, a pogotovo osuđeni za mobing i maltretiranje zaposlenih. Samo je ovo dovoljno da Jorgovanka Tabaković nikada više ne bude izabrana ni na jednu funkciju, a pogotovo da ne bude guvernerka Narodne banke Srbije. Sramota je da je neko ko je mobingovao i maltretirao svoje radnike, neko ko je ukrao intelektualnu svojinu, plagirao svoj doktorat, ne ko u krajnjem slučaju ne ispunjava zakonsku obavezu da ne bude član nijedne stranke, a pogotovo da ne bude visoki funkcioner, jer članovi stranaka ne mogu da budu guverneri narodnih banaka. Znači, sramota je da takva osoba bude predlog za guvernera Narodne banke Srbije i da mi danas raspravljamo o tome.
Ono što bih mogla da kažem za kraj, to je da će Aleksandar Vučić uspeti u onome što možda niko nije uspeo. Ne, tu ne mislim na leteće taksije, autobuse i automobile, mislim na to da će nas sve ujediniti da ustanemo protiv kopanja litijuma. Znači, protiv kopanja litijuma u Srbiji danas su i oni koji glasaju za SNS i za njihove satelite, i oni koji glasaju za opozicione stranke, i oni Srbi koji uopšte ne glasaju, i ne samo Srbi, nego svi ljudi koji žive ovde u Srbiji.
(Predsednik: Hvala. Isteklo vam je vreme. Samo privedite kraju.)
Ljudi koji žive u Srbiji su uplašeni jer znaju da ova visoko korumpirana vlast može da potruje čitavu Evropu, a ne samo Srbiju. Hvala.