Gospodin Rističević, replika. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, da budem do kraja dosadan, ja sam i dalje za eksploataciju litijuma po najvišim ekološkim standardima EU. To od početka tvrdim, to sam tvrdio. I kada je Vlada donela uredbu, rekao sam sledeće. Ja jesam dosadan, ali nisam naneo štetu svojoj zemlji. A vi tamo koji se kupate kod Ćusije na bazenu, treba da kažete i na delu pokažete da volite državu Srbiju i da joj niste naneli štetu.

Mi u Inđiji smo samo pre dve godine usvojili prostorni plan sa namerom da tu bude fabrika električnih automobila Volvo. Znači, dobili smo parametre, usvojili smo, investicija je bila teška 1,2 milijarde, 3.300 zaposlenih, da se proizvodi 250.000 električnih automobila godišnje. To je vredno pet milijardi, pet milijardi BDP najmanje vredan od tih automobila. Šta se desilo?

Onda su mangupi tipa Ćuskijini sa bazena pravili demonstracije, Vlada je donela tu uredbu i zbog nedostatka komparativne prednosti Volvo je odustao i otišao u Slovačku.

Vi ste, gospodine, bili teška štetočina po pitanju ekonomije Srbije, a ja imam pravo da budem dosadan, ali nikada neću biti protiv svoje zemlje, nikada neću nanositi štetu njenoj ekonomiji, vojnoj moći itd. Ja ću i dalje da budem seljak patriota, a vi se nemojte pozivati na seljake. Vi ste od jednog seljaka uzeli komad zemlje. Taj seljak je od ove vlasti dobio šest miliona dinara, a kad mu je došla kontrola da proveri ekološke standarde u njegovom gazdinstvu, ustanovljeno je da on nije ni najmanje uslove ekološke ispunio za bavljenje stočarstvom na svojoj farmi, u svom domaćinstvu, a ovamo, kao, on će da se bori protiv rudarstva. Ajde, idi, begaj. Ćao.

Vladimir Đukanović, po osnovu replike. Izvolite.

Zahvaljujem se.

Za razliku od nekih koji prave protest da bi reketirali investitora, pa kad investitor da dovoljno novca onda prekinu protest i za razliku od nekih koji dobiju zemljište u Nedeljicama da bi upravo zbog toga pravili protest i tako zarađuju novac, jer njima politika služi da bi došli na lukrativni način do novca, kao što je ovaj preko puta, ja sam u životu radio, za razliku od nekoga ko se vucarao po ulici. Vrlo sam ponosan na sve ono što sam uradio, a nažalost, nemam penthaus, ali bih voleo da imam i trudiću se u životu da ga imam.

Međutim, nije to tema. Tema je kako ovde neko dolazi do sredstava i kako finansira svoje aktivnosti političke. A ja ponavljam - tako što reketira investitore tako što ih uslovi - pravićemo protest, pa kada počne da divlja, onda investitor dođe, pa mu plati nešto i onda on prekine protest. Inače je postao veliki ekolog kada više nije mogao da dođe do dozvole za mini hidrocentralu i takav danas priča ovde nekom o tome kako se on bori za zaštitu životne sredine. Ovo nisam čuo ja bez veze, nego od njegovih članova, od Pirota do Beograda, i svi ga karakterišu kao ozbiljnog prevaranta.

To o kome ja imam mišljenje i kakvo imam mišljenje o tom profesoru o kome ste govorili, znate, kada neko promeni pet partija, pa ode od one krajnje levo liberalne do ultra neke konzervativne desne, a samo da bi svoju političku ambiciju zadovoljio, pa naravno da ću ga nazvati kako sam ga nazvao. On nema nikakav kredibilitet i apsolutno takva osoba ne zaslužuje nikakvu pažnju i sa naučnog aspekta, niti sa političkog, niti sa bilo kakvog, taj čovek jednostavno nema nikakav karakter i njegova reč ne vredi ni pišljivog boba. Zahvaljujem.

Hvala, gospodine Đukanoviću.
Gospođa Marinika Tepić, izvolite.

Ja sam se javila za repliku nakon izlaganja ministarke Đedović.

Imam dva konkretna pitanja i tražim dva konkretna odgovora. Koliko tačno republičkih inspektora za rudarstvo imate, pošto je dugo važila informacija da imate samo jednog? Dakle, koliko tačno imate inspektora na republičkom nivou? Da li biste bili ljubazni da nam ovde pročitate šta ste tačno potpisali tog čuvenog petka, pošto smo mi iz medija saznali samo za krovni memorandum i ništa drugo što se tamo potpisivalo nismo imali priliku da čujemo? Vama nije problem pretpostavljam, to nije neka dokumentacija od 100 strana, da nam ovde lepo iščitate i da cela javnost čuje šta ste vi lično tačno tamo potpisali i šta je direktor "Rio Tinta" tačno tamo potpisao.

Treće, nemojte da zamerate građanima ili nama kada u ime građana ovde kažemo da vam ljudi ne veruju. Apsolutno ništa lično, ali sam isto dužna da kažem zbog građana i zbog vas da se struka naročito za vas izjasnila da vam ne veruje. Znate li zbog čega? Zato što kada ste dovedeni u "Komercijalnu banku", najjaču državnu banku tada, ona je rasprodata ili prodata ubrzo posle toga i smatralo se da ste zbog toga dovedeni. Kada ste dovedeni u sektor za rudarstvo i energetiku, EPS je ponovo ušao u problem i u kolaps. Taman je malo stao na noge sa novim direktorom Tomaševićem, malo se sredio, malo je krenula i bolja proizvodnja i da se sistem revitalizuje. Vi ste sad ponovo nastavili tamo gde je Grčić stao. Nikada veći uvoz struje. Mi ne znamo, naravno, ni za koliko novca. Dušan Nikezić je o tome jutros pričao, postavio vam direktna pitanja i očekujem da odgovorite, ali toliko sam htela. Hvala.

Hvala, gospođo Tepić.
Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Srđan Milivojević, trenutno nije tu, i dr Dragana Rakić.
Primili ste izveštaje Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i Odbora za kulturu i informisanje, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Reč im dr Dragana Rakić.
Profesore Pavićeviću prijavite se ponovo.
Izvolite.

Poslanik Srđan Milivojević i ja podneli smo amandman koji glasi da se reči 349 dinara, sa rečima 40 dinara, odnosno mi predlažemo da se ova pretplata, odnosno taksa, smanji na 40 dinara i objasniću kasnije zašto baš 40 dinara.

Naše obrazloženje je jednostavno. U kampanji za parlamentarne i predsedničke izbore 2012. godine Aleksandar Vučić je najavio ukidanje TV pretplate i zamislite zaista je ukinuo TV pretplatu, odnosno šalim se, nije je ukinuo samo je promenio naziv, pa to više nije pretplata, nego je to sada TV taksa i to moraju da plaćaju svi, čak i oni koji nemaju televizor i koji ne gledaju RTS. Znam takve slučajeve. Postoje u Srbiji građanke i građani koji ne gledaju, znači, nemaju TV aparat, ali su prinuđeni da plaćaju TV taksu i čak na sudu vode sudske sporove sa RTS-om.

Tako da, nas dvoje smatramo da je nepotrebno da se plaćanje ove takse produži nakon 1. decembra tekuće godine, jer javnost nema nikakve informacije o tome kako se troše ova sredstva, a Javni medijski servis je odavno postao partijski servis SNS i privatno propagandno glasilo režima.

Tako da RTS ne izveštava o onome što je zaista važno, što muči naše građane, jer da izveštava sinoć bi bio na protestu u Šapcu, i mogao bi da se lično svaki građanin koji gleda RTS uveri da nije istina ono što je poslanik Živan Bajić, doktor iz Šapca govorio i pogrešno citirao Biljanu Stepanović. Namerno ju je pogrešno citirao. On je rekao da je Biljana rekla da nije stručnjak za litijum, ali da se protivi tom projektu.

Istina je da je Biljana Stepanović novinarka koja se bavi ekonomskim temama rekla da je ona stručnjak za ekonomiju i da projekat „Jadar“ nema finansijsko opravdanje da je zarada Srbije tu sam oko 30 miliona evra godišnje i da će nam trebati 600 godina da se litijum kopa u Rio Tintu da bi mogli da vratimo zaduženje za jedan besmislen projekat kao što je EKSPO 2027. To je prava istina što je Biljana Stepanović juče rekla.

Da je RTS bio tamo i da je uživo prenosio protest građani bi Srbije znali šta je istina i da je istina što ja govorim, a ne ono što govori poslanik SNS. Hvala.

Profesor dr Đorđe Pavićević.

Ja ću koristiti vreme ovlašćenog predstavnika i hteo bih prosto da kažem nekoliko reči o ovome što smo ovde čuli sada. Ne znam gde su recimo, ministarka ili šef poslaničke grupe SNS čuli ove informacije o tome šta se dešava u Šapcu ili Aranđelovcu, pošto sam ja sada gledao i sajt RTS gde nema nikakvih informacija o tome.

Tako da, očigledno ne gledaju baš RTS da bi saznali o onome šta se zaista zbiva. Nema ni informacija o dokumentu o kome ministarka govori, a to je ovo saopštenje rudarskih institucija koje se bave rudarstvom, ali ih ima na nekim drugim mestima i zanimljivo je da se tamo ništa ne kaže o stvarima koje se tiču Rio Tinta, nego se u stvari apeluju da se zaustavi uticaj političkih borbi na struku.

Političke borbe na struku u tom smislu nisi samo političke borbe koje vodi opozicija. Uticaj koji ima na institucije nema opozicija, već u stvari preko ljudi koji tu rade, uglavnom oni koji su predstavnici vlasti.

Tako da bi onda bilo dobro da poslušate preporuku i saopštenje i da zaštite rudarsku struku na način na koji oni savetuju, ali i da zaštitite rudarstvo recimo kao što ovde svesrdno govorite.

Podsetiću vas, naša prva inicijativa u ovom Skupštini kada smo se pojavili bila je komisija koja bi ispitala pogibiju rudara u rudniku Soko. To se nikada nije dogodilo. Dogodilo se to da je tužilaštvo reklo da niko nije kriv za smrt tih rudara. Ti sporovi će sada, verovatno, završiti pred Evropskim sudom za ljudska prava, ali i dalje vam to ne smeta da se busate u prsa da ste vi ti koji štitite rudarstvo, struku, rudarenje, samo zato da bi u stvari doveli jednu kompaniju koja ovde treba da eksploatiše litijum.

Nemojte mešati borbu protiv projekata „Jadar“ sa nečim što je rudarenje uopšte.

Sada kada govorimo o tome, a to bi valjda trebalo da pričamo i na RTS-u, ali vidimo da od svega toga tu nema, zaista bi trebalo da pričamo kvalifikovano, kako nam ova udruženja govore, ali očigledno tamo ne možemo čuti neke stvari, niti možemo saznati uopšte o tome koliki su zaista rizici, da li se sve to isplati, kakve su garancije da se ti rizici neće ostvariti i ono što je još važnije, ko daje garancije.

Znači, u tom pogledu zaista svi akteri koji su upleteni u to i koji se busaju da su oni garanti iza toga nemaju baš nekakav veliki kredibilitet, i kao što je ovde već rečeno, ne mogu ljudi verovati, ne mogu ljudi imati poverenja, ako su već pre tri godine čuli da ovog projekta neće biti i da će on biti zaustavljen, a sada imamo situaciju da se on nastavlja i to da se nastavlja uz nekakve potpise i uz nejasnu dokumentaciju.

Ovde se mnogo govorilo recimo o tome šta je govorio profesor Ristić i govorilo se veoma ružno o tome, ali i mnogo akademika.

Da li je recimo ono što govori akademik Šolaja isto tako nešto u šta ne treba da verujemo ili recimo Aleksandar Popović nešto što govore nestručni ljudi i nešto što ne zahteva kvalifikovan odgovor, a ne ovakav kakav nam daje ovde ministarka recimo za zaštitu životne sredine koja kaže – pa mi sada nemamo činjenice?

Siniša Mali je otvorio…