Profesor dr Đorđe Pavićević.

Ja ću koristiti vreme ovlašćenog predstavnika i hteo bih prosto da kažem nekoliko reči o ovome što smo ovde čuli sada. Ne znam gde su recimo, ministarka ili šef poslaničke grupe SNS čuli ove informacije o tome šta se dešava u Šapcu ili Aranđelovcu, pošto sam ja sada gledao i sajt RTS gde nema nikakvih informacija o tome.

Tako da, očigledno ne gledaju baš RTS da bi saznali o onome šta se zaista zbiva. Nema ni informacija o dokumentu o kome ministarka govori, a to je ovo saopštenje rudarskih institucija koje se bave rudarstvom, ali ih ima na nekim drugim mestima i zanimljivo je da se tamo ništa ne kaže o stvarima koje se tiču Rio Tinta, nego se u stvari apeluju da se zaustavi uticaj političkih borbi na struku.

Političke borbe na struku u tom smislu nisi samo političke borbe koje vodi opozicija. Uticaj koji ima na institucije nema opozicija, već u stvari preko ljudi koji tu rade, uglavnom oni koji su predstavnici vlasti.

Tako da bi onda bilo dobro da poslušate preporuku i saopštenje i da zaštite rudarsku struku na način na koji oni savetuju, ali i da zaštitite rudarstvo recimo kao što ovde svesrdno govorite.

Podsetiću vas, naša prva inicijativa u ovom Skupštini kada smo se pojavili bila je komisija koja bi ispitala pogibiju rudara u rudniku Soko. To se nikada nije dogodilo. Dogodilo se to da je tužilaštvo reklo da niko nije kriv za smrt tih rudara. Ti sporovi će sada, verovatno, završiti pred Evropskim sudom za ljudska prava, ali i dalje vam to ne smeta da se busate u prsa da ste vi ti koji štitite rudarstvo, struku, rudarenje, samo zato da bi u stvari doveli jednu kompaniju koja ovde treba da eksploatiše litijum.

Nemojte mešati borbu protiv projekata „Jadar“ sa nečim što je rudarenje uopšte.

Sada kada govorimo o tome, a to bi valjda trebalo da pričamo i na RTS-u, ali vidimo da od svega toga tu nema, zaista bi trebalo da pričamo kvalifikovano, kako nam ova udruženja govore, ali očigledno tamo ne možemo čuti neke stvari, niti možemo saznati uopšte o tome koliki su zaista rizici, da li se sve to isplati, kakve su garancije da se ti rizici neće ostvariti i ono što je još važnije, ko daje garancije.

Znači, u tom pogledu zaista svi akteri koji su upleteni u to i koji se busaju da su oni garanti iza toga nemaju baš nekakav veliki kredibilitet, i kao što je ovde već rečeno, ne mogu ljudi verovati, ne mogu ljudi imati poverenja, ako su već pre tri godine čuli da ovog projekta neće biti i da će on biti zaustavljen, a sada imamo situaciju da se on nastavlja i to da se nastavlja uz nekakve potpise i uz nejasnu dokumentaciju.

Ovde se mnogo govorilo recimo o tome šta je govorio profesor Ristić i govorilo se veoma ružno o tome, ali i mnogo akademika.

Da li je recimo ono što govori akademik Šolaja isto tako nešto u šta ne treba da verujemo ili recimo Aleksandar Popović nešto što govore nestručni ljudi i nešto što ne zahteva kvalifikovan odgovor, a ne ovakav kakav nam daje ovde ministarka recimo za zaštitu životne sredine koja kaže – pa mi sada nemamo činjenice?

Siniša Mali je otvorio…

Izvinite profesore Pavićeviću, pošto ste iskoristili vaše vreme, hoćete da nastavite u vremenu grupe?

Ne.

To je to.
Hvala.
Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni poslanici dr Zoran Lutovac, Filip Tatalović, dr Nenad Mitrović, Dragana Rakić, dr Ksenija Marković i Nebojša Novaković.
Primili ste izveštaj Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i Odbora za kulturu i informisanje, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Reč i dr Zoran Lutovac.
Izvolite.

Hvala.

Mi smo napisali amandman. Ideja je da ne bi trebalo povećavati pretplatu, odnosno taksu ne bi trebalo povećavati. Naprotiv, trebalo bi je i ukinuti. Postoji više razloga. Jedan od razloga je taj što se kaže to je samo 50 dinara, ali to je preko 16% i to stvarno nije neka velika suma za one koji imaju, ali za one koji nemaju, a takvih je mnogo u Srbiji, to jeste mnogo.

Vi imate skoro milion penzionera koji imaju prosečnu penziju ne veću od 240 evra. To je za njih velika svota. Nije velika svota za onih 48 milijardera, koliko ima u Srbiji i nije velika svota za 33 hiljade milionera, koliko ih ima u Srbiji. Za njih nije veliko stvarno, ali oni su to postali zahvaljujući tome što su ili bliski vlasti ili su uz vlast ili su sami članovi neki od stranaka u vlasti.

Drugi ključni, suštinski razlog je to što RTS nije javni servis. To je privatni servis jednog čoveka i jedne političke opcije. To je suština. Ako se tako taj servis ponaša onda bi trebalo da ga plaćaju oni čiji je on servis.

To znači da ga plaćaju ili članovi SNS-a ili da to budu ovi milijarderi i milioneri koji su postali to što jesu zahvaljujući SNS-u.

Samo što se tiče cena, ovde je više puta ponovljeno kako su plate rasle, rasle su penzije. Samo da vam kažem da su cene brže rasle od prosečne penzije od 2012. godine do danas, pa je kupovna moć padala. Takođe, u poslednje tri godine cene hrane su u proseku povećane za 60%, što nije ni približno onome što je povećanje tih penzija, pa ni plata. Meso više od 50%, mleko, sir, jaja, više od 70%. Povrće 80%.

Dakle, kada govorimo o svemu ovome, treba imati u vidu i obrazloženje koje je dato uz ovaj zakon. U obrazloženju kaže da je potrebno to uraditi i povećati, dakle, iznos takse, da bi se stvorili uslovi za nesmetano obavljanje osnovne delatnosti. Nije osnovna delatnost RTS-a da bude propagando sredstvo jedne političke opcije.

Glavna, u informativnom smislu, obaveza jeste da informiše građane blagovremeno, potpuno i istinito, što Ustav nalaže. Toga nema. Prema tome, građani nisu u obavezi da plaćaju propagandu u korist jedne političke opcije, nego da plaćaju javni servis koji ih obaveštava o svim važnim pitanjima u društvu.

Takođe, kaže se da bi se povećavanjem takse otklonile okolnosti koje bi mogle da dovedu u pitanje rad javnog medijskog servisa i obavljanje njihove osnovne delatnosti koje su u funkciji ostvarivanja javnog interesa. Da je to tako ne bi bio problem, ali jeste problem, jeste problem da se o tome razgovara uopšte, ako imamo servis ovakav kakav jeste. Ja ovde govorim o informativnom programu. Informativni program treba da finansiraju oni kojima služi taj informativni program, a ne služi građanima Srbije, nego jednoj političkoj opciji.

Prema tome, što se tiče kulturnog i drugog sadržaja, obrazovnog programa, o tome možemo da govorimo koliko građani treba da izdvajaju za tu vrstu programa. Ali, za informativni program, propagandni program, koji od građana sakriva činjenice, umesto da ih iznosi, koji ulepšava stvarnost, umesto da je prikazuje onakvom kakva jeste, umesto da pokazuje koji su ključni društveni problemi u društvu, oni zataškavaju te probleme. Takav servis, takav informativni program ne treba da ima podršku građana Srbije.

Već je pomenuto da je obećano da će se to ukinuti, samo je promenjeno ime za namet i, umesto pretplate, to ime je sada taksa. Zato smatramo da ne bi trebalo povećavati taksu, kao što smo naveli u ovom amandmanu. Hvala.

Hvala, doktore Lutovac.
Pre nego što dam reč gospođi ministarki Dubravki Đedović Handanović, da vas pitam, gospodine Rističeviću, vi biste po ovom amandmanu?
Izvolite.

Gospođo predsedavajuća, ja sam uporan, po ovom amandmanu, čisto da podsetim ove koji toliko zamerki imaju na ekologiju danas na ponašanje, kako su se to oni ponašali kada su bili vlast po pitanju ekologije.

Pa sam se prisetio iz moje karijere, nemojte dobacivati, kako sam smenjen sa mesta predsednika Skupštine opštine Inđija za vreme vlasti ovih bivših. Dakle, radilo se o Fabrici za reciklažu olovnih akumulatora, koju su u Inđiji planirali i na kraju i izgradili na vodozahvatu Inđija. Da bi na vodozahvatu Inđija mogli da sagrade Fabriku za reciklažu olovnih akumulatora, gle čuda, tad vam nije smetala sumporna kiselina, olovo itd, morali su da promene prostorni plan, da izbrišu vodozahvat, pa da onda kad usvoje taj prostorni plan, dobiju dozvolu od Pokrajinske vlade u kojoj je bila neka nosilica ili nosilja izborne liste. A da bi se to desilo, pošto predsednik Skupštine takav skandalozan predlog nije želeo da stavi na dnevni red, da se iz prostornog plana izbriše vodozahvat i bunari, oni su se setili da smene predsednika Skupštine na jednoj sednici u zgradi Uprave vodovoda u kojoj je bilo sedište njihove stranke. Smenili su zlog predsednika Skupštine opštine i uspeli da isposluju dozvolu i sagrade reciklažu olovnih akumulatora na vodozahvatu Inđija.

Tad im nije smetalo ni zagađenje vode, nije im smetalo ni olovo. Verovatno da ova što je bila pokrajinski sekretar za sport, verovatno je mislila da je olovo i sumporna kiselina tako dobra za sportiste, znači bez ikakvih uslova su uradili i sagradili reciklažu olovnih akumulatora, fabriku na vodozahvatu Inđija, gde se i dan-danas nalazi, jer je teško to sada razmrsiti posle njihovog odlaska sa vlasti. Hvala.

Hvala vama.
Gospođa Đedović Handanović. Izvolite.

Hvala.
Evo, da odgovorim na postavljena pitanja.
Što se tiče rudarskog inspektora, nije apsolutno tačno da postoji samo jedan rudarski inspektor. Imamo šest rudarskih inspektora u ovom momentu i nastojimo da ih bude još više. Znači, imali smo manje u prethodnom periodu, imali smo i značajno manje pre 10 godina, ali imamo šest, pokrivamo celu teritoriju Srbije. Neki ne žive, naravno, i nisu svi locirani u Beogradu, locirani su i žive i širom zemlje.
Znači, mogu da reaguju brzo, da budu na licu mesto brzo, da budu tamo da je potrebno, da smanje i troškove i prevoza i tako dalje. To pokazuje upravo i podatak da je povećan nadzor za 57% prošle godine, a ove godine očekujemo da će biti povećan za sto posto, ako pogledamo prethodne dve godine.
Što se tiče onoga što je potpisano i šta je srž, da kažem tog dokumenta, odnosno saradnje, strane vide mogućnosti za saradnju u okviru memoranduma u težnji da se pod jedan, promoviše snažnija ekonomska integracije u jedinstveno tržište EU i ekonomski rast koji pokreću održivi lanci vrednosti sirovine i baterija, posebno u pogledu industrijskog ekosistema električnih vozila, putem mapiranja resursa, identifikovanja i zajedničkog razvoja održivih projekata, omogućavanjem poslovnih mogućnosti i privlačenjem investicija.
Pod dva, da se Srbija podrži u razvoju domaćih i vertikalnih integrisanih lanaca vrednosti i baterija i električnih vozila u skladu sa pravilima i standardima EU.
Pod tri, da se svedu na minimum uticaj na životnu sredinu nastojanjem da se sprovedu stroga pravila i standardi EU, uključujući sprovođenje najbolje raspoloživih tehnika, obezbede koristi za lokalne zajednice uz istovremeno sprečavanje pojave preko graničnog zagađenja.
Pod četiri omogući usklađivanje politike i regulatornog okvira i osigura da propisi ne stvaraju prepreke održivom razvoju ili snabdevanju električnih vozila uz istovremeno obezbeđivanje primene međunarodno priznatih principa, smernica i najboljih praksi u oblasti zaštiti životne sredine, socijalnih i standarda upravljanja kroz lance vrednosti sirovina i baterija.
Pod pet, omogući bliža saradnja u oblasti istraživanja i inovacija, duž odgovarajućih lanaca vrednosti.
Pod šest, identifikuju i primene relevantni finansijski investicioni instrumenti za smanjenje rizika i poslednje da se sarađuje na razvoju neophodnih veština za visoko kvalitetne poslove i omogući izgradnja kapaciteta i kompetencija za razvoj održivih lanaca vrednosti sirovina i baterija.
Da li tu ima nešto sporno? Pričamo kako da se minimiziraju svi negativni efekti i ekološki, a da se povećaju mogućnosti za prosperitet ekonomskog razvoja za približavanju jedinstvenog tržišta. Znate li koliko to koristi ima za našu zemlju?
Znači, to je još jedan dokaz da sve neistine koje činimo idu samo u prilog tome da se ovde ne vodi nikakva borba za ekologiju ili protiv jednog, dva ili više projekata, već da se apsolutno vodi jedna politička borba u pokušaju na ulici pošto na izborima nije moglo da se dobije ta borba.
Kada pričamo o onome što su i što je struka sa čime je izašla u javnost u odbranu struke pre svega, u tom zajedničkom saopštenju koje je potpisalo 1.300 stručnjaka kaže se – kada govorimo o litijumu u Republici Srbiji ima jedno istražno polje koje se vodi kao aktivno, ali je dug put od istraživanja do eksploatacije i samo istraživanje ne znači i eksploataciju.
Pošto slušamo prethodnih dana kako ima informacija o istražnim poljima u Nišavskom okrugu kada je litijum u pitanju ili u Kragujevcu ili u Požezi, ili ne znam gde već, u Topoli. Znači, jednostavno se šire neistine za rad stvaranja panike, a struka se apsolutno ne uzima u obzir koja je jasno i glasno izašla sa adekvatnim informacijama.
Tu bih se zaustavila da ne bih više, a mogu da pričam i o drugim temama koje su se ovde otvorile, ali za rad poštovanja pre svega i građana Srbije, ali i rada ove Narodne skupštine, mislim da treba da se držimo dnevnog reda i da pričamo o amandmanima koji su na dnevnom redu. Hvala vam.
(Marinika Tepić: Replika.)