Hvala vama, ministre Staroviću.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Vladimir Pajić.
Primili ste izveštaje Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i Odbora za kulturu i informisanje, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Reč ima gospodin Pajić. Izvolite.

Bilo je samo pitanje vremena kada će vaša vlast ponovo da zavuče ruke u džepove građana. Aranžman vezano za javni medijski servis je sledeći. Građani moraju da plaćaju propagandu i prenose funkcionerske kampanje, s jedne strane, zbog vaše loše ekonomske politike, prvenstveno, katastrofalnog trošenja javnog novca i bahatog rasipništva.

Umesto da ukinete ovu pretplatu ili taksu, kao što ste i obećavali, ili da cena bude simbolična, kao što to mi ovim amandmanom predlažemo, vi ste se drznuli da na tri nedelje pre početka školske godine tu cenu povećavate.

Ne zadovoljavajući se time što građani države Srbije već plaćaju ogromne poreze i ogromne namete, što je akciza na gorivo hendikepirala naše društvo, posebno našu privredu, što ste uzimali penzije kako je vama bio ćef, a onda vaš šef to deli u izbornoj kampanji kao nekakav svoj lični poklon građanima, sada udarate na ono što je najranjivije, a to je životni standard naših najsiromašnijih građana. Životni standard s kojim vi svi u vlasti više nemate nikakve veze, zato što ste se od tog standarda odlepili, upravo zahvaljujući tome što ste na vlasti. Vi jedete na tuđ račun, vi pijete na tuđ račun, vi se vozite na tuđ račun. Sada, što je najgore, pokušavate da greške pravite na tuđ račun. I još imate smelosti da od nas tražite podršku za tako nešto. Na to nemate pravo i za to bi trebalo da imate stida.

Sledeći po amandmanu ima reč gospodin Aleksandar Marković. Izvolite.

Zahvaljujem, gospođo Raguš.

Uvaženi članovi Vlade, uvažena guvernerko, koristim priliku da poželim brz i uspešan oporavak Milošu Vučeviću kao premijeru i Goranu Vesiću, ministru i želeo bih vas, gospođo Vujović, kao potpredsednicu Vlade da zamolim da im prenesete želje nas poslanika iz SNS.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvek kada govorimo o bilo kom predlogu zakona ili predlogu izmena i dopuna nekog zakona, trebalo bi da imamo u vidu kakve će on benefite imati prvenstveno za građane Srbije. Mislim da je to osnovni postulat, kada je reč o različitim politikama koje zastupamo, kada je reč o različitim politikama za koje smo se opredelili, kada je reč o različitim politikama koje vodimo.

Međutim, nije, gospođo predsedavajuća, politika kada napišete bezbroj amandmana u tekstu - briše se, samo da bi podneli te amandmane i dobili na taj način, kako ja to volim da kažem, dva besplatna minuta, da promovišete neke vaše stavove koji, po običaju, nemaju nikakve veze sa samim predlogom zakona, niti sa amandmanom tog zakona na koji ste podneli amandman - briše se.

To je nešto što nije politika. To je jako lako. To može svako da uradi. Kao što nije politika kada za desetine i desetine i stotine kilometara auto-puteva, puteva, pruga, brzih saobraćajnica, kažete - ne, to nije dobro za Srbiju, ne, to je nepotrebno, ne, to je potpuno bez veze, to neće ništa doprineti građanima, privredi, itd. Kao što nije politika kada uporno ponavljate, i to radite danima već u ovoj raspravi, da je 330 evra ili oko 330 evra, koliko je nekada bila prosečna plata u Srbiji, zapravo bolje nego danas, kada je preko 800, po zvaničnim podacima.

Ja sam predložio da se ovaj amandman ne prihvati, da budemo protiv ovog amandmana koji glasi - briše se. Nemojte da govorite da nisam u temi dnevnog reda.

Nije politika kada je 150 evra nekadašnje minimalne zarade, kažete da je to bolje i više nego danas, kada je preko 400 evra.

Nije politika ni kada dovedete ni Rio Tinto, baš vi, dovedete Rio Tinto u Srbiju, to predstavite kao vrhunsku razvojnu šansu za Srbiju, kao da je to nešto što je mnogo dobro za Srbiju, naravno dok ste bili na vlasti, a onda padnete sa vlasti, zato što ste dozlogrdili građanima Srbije, odete u opoziciju i onda isti taj Rio Tinto napadate i nama spočitavate odgovornost. Ja ne tvrdim da je to ekološki, zato što ne znam, nisam stručan čak, ne razumem se, ali struka će reći. Takođe nije politika kada izađete na izbore i dožitivte neuspeh, potpuni neuspeh i neću da kažem debakl, decembar 2023. godine se nije desio debakl, postigli ste jedan pristojan rezultat, ali svakako neuspešan i nije politika kada doživite takav neuspeh, kažete bila je izborna krađa, loši uslovi, nije bilo uslova, a ono njihovi uslovi u pitanju. Izborni zakoni koje su ili oni doneli ili koje smo mi posle menjali na njihovu inicijativu, ali kao što nije politika kada proglasite bojkot izbora kao unapred pripremljeni alibi za izborni debakl koji se desio u junu ove godine.

Konačno, dame i gospodo, nije politika ni kada za Deklaraciju o nacionalnim i političkim pravima i zajedničkoj budućnosti srpskog naroda kažete kako je to, citriraću vas, propagandni panflet ili tako nešto i time se direktno pridružite kanonadi napada koji stižu iz Sarajeva, Zagreba iz Prištine, mislim političkog Sarajeva, direktno se pridružite kanonadi svakodnevnih napada i uvreda koje stižu odavde. Ista argumentacija, isti narativ, iste rečenice. Ja možda i mogu da imam neko razumevanje, prosto smo navikli da svakog dana iz Sarajeva, Prištine stižu napadi i na predsednika Vučića, i na predsednika Dodika, i na Vladu Srbije, ali ne mogu da razumem srpske političare ili političare u Srbiji koji istom argumentacijom napadaju ovu deklaraciju sa Svesrpskog sabora. Šta vam smeta toliko?

Kako je moguće da smo došli u ovakvu situaciju i jedino što mi je drago, drago mi je što smo u raspravi o ovoj deklaraciji konačno pale maske. Potpuno su pale maske, potpuno su otkrivene pozicije svih politčkih terana, na domaćoj političkoj sceni i danas vidimo da postoje političke partije koje apsolutno dele argumentaciju vladajućeg režima u Sarajevu i Prištivni, ako hoćete i to je dobro reći građanima i to je neki su za deklaraciju sa Svesrpskog sabora, o nacionalim i politčkim pravima i zajedničkoj budućnosti srpskog naroda, a neki su za rezoluciju o Srebrenici.

Neki od njih su i podnosioci predloga rezolucije o Srebrenici koja doduše nikada nije došla na dnevni red i dobro je, ali postoje politički faktori u Srbiji koji se zdušno zalažu za rezoluciju o Srebrenici.

Da ne trošim dalje vreme, naveo sam šta je to što nije politika a što dolazi preko puta nas. Ono što jeste politika i dobro je što ste to pitali, politika je ono što radi Aleksandar Vučić. Zahvaljujem se na podršci.

Politika je kada iz jedne zemlje koja je bila na kolenima, koja je bila pred potpunim bankrotom 2012. godine, danas ste u situaciji da izgradite stotine i stotine km auto puta, puteva, pruga i brzih saobraćajnica i ostalih kapitalne infrastrukture, da podignete plate, penzije i da nastavite sa ubrzanim ekonomskim oporavkom naše zemlje i da od Srbije, napravite pristojnu i modernu evropsku državu. Zahvaljujem.

Pre nego što vam dam reč, za sva ova dobacivanja, po Poslovniku, vi znate da su to razlozi za opomenu, jer ste dobacivali i niste prestajali.
Naravno, nećete dobiti opomenu, ali pošto insistirate na radu po Poslovniku, čisto da vas podsetim.
Po poslovniku, gospodin Dalibor Jekić.

Poštovana predsedavajuća, ja bih vas zamolio, član 27. da ga poštujete.

Hoću da vas pitam da li je amandman na taksu ili je nešto drugo? Da li ćete dopustiti i dalje da se pravi cirkus od ovog amandmana ili ćete da raspravu usmerite na ono što je sada trenutno na dnevnom redu?

Vrlo često čujete dobacivanje sa ove strane, a ne čujete sa druge strane.

Molim vas da dosledno primenjujete ovaj Poslovnik i da vratite diskusiju na amandman.

Da li želite da se Skupština u danu za glasanje izjasni o ovome?
(DALIBOR JEKIĆ: Ne.)
Molim službu da mi samo dostavi stenogram izlaganja gospodina Jekića danas, pa da uporedimo vezano za ovo što ste rekli šta je izlaganje po amandmanu.
Pre nego što gospođi Kučević dam reč, da vas podsetim na član 158 - narodni poslanici koji nisu članovi poslaničkih grupa međusobnim dogovorom određuju najviše tri učesnika u pretresu u pojedinostima koji imaju pravo da govore svako po jednom do pet minuta. Ako se ne postigne međusobni dogovor, pravo da govore po jednom do pet minuta imaju tri narodna poslanika koja se prva prijave za reč. Gospođa Selma Kučević. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Koleginice i kolege narodni poslanici, poslanici SDA Sandžaka će podržati ovaj predloženi amandman u danu za glasanje zato što je neprihvatljivo dodatno finansiranje Javnog medijskog servisa RTS-a i opterećivanje građana Republike Srbije, a sa aspekta i perspektive Bošnjaka u Srbiji ovo pitanje se odnosi na niz diskriminartornih praksi i nedostataka koje direktno utiču na Bošnjake u ovoj državi.

RTS kao javni servis bi trebao da služi svim građanima ove države, takođe i svim nacionalnim zajednicama. Međutim, u praksi je to potpuno drugačije.

Jedan od ključnih problema jeste potpuni nedostatak informacija na bosanskom jeziku na RTS-u. Bošnjaci nemaj pristup niti jednom informativnom, kulturno-zabavnom ili obrazovnom programu na svom maternjem jeziku putem Javnog servisa.

Ovo nije samo pitanje praktične nedostupnosti informacija, već dublje pitanje identiteta i priznavanja jezičkih prava. Alarmantno je to što jezna zahtev Bošnjačkog nacionalnog veća za osnivanje redakcije na bosanskom jeziku reakcija bila takva da je, prosto, zadirala u negiranje bosankog jezika kao maternjeg jezika Bošnjaka.

Ovaj akt nije samo ignorisanje Zakona o zaštiti prava nacionalnih manjina, već je i ignorisanje univerzalnih ljudskih prava i međunarodnih konvencija koje Srbija kao država treba da poštuje.

Diskriminacija koju RTS sprovodi nad Bošnjacima nije samo moralno problematična, već i pravno sporna, jer je Poverenica za zaštitu ravnopravnosti nedvosmisleno utvrdila da je RTS diskriminisao Bošnjake, ali, uprkos tome, nema vidljivih koraka ka ispravljanju ili kažnjavanju odgovornih. Ovo je direktno suprotno ustavnim i zakonskim obavezama Srbije, kao i njenim međunarodnim obavezama prema zaštiti manjinskih prava.

Dodatno politička dimenzija ovog problema izražena je i kroz tretman Stranke demokratske akcije Sandžaka kao parlamentarne stranke koja, mimo izborne kampanje, nema niti jedan jedini minut na ovom javnom servisu.

Takođe, doživeli smo jedno sistematsko kažnjavanje naše stranke prilikom jedne od izbornih kampanja zbog negativnog izveštavanja. To nije samo pitanje pristrasnosti ili loše novinarske prakse, već se na ovaj način dovodi u pitanje integritet Javnog servisa kao nepristrasnog informacionog izvora.

U kontekstu Zakona o finansiranju RTS-a, postavlja se legitimno pitanje zašto bi Bošnjaci ili bilo koji predstavnici bilo koje nacionalne zajednice podržali dalje finansiranje institucije koja otvoreno zanemaruje njihove interese, negira njihov jezički identitet i aktivno doprinosi političkoj marginalizaciji.

Stoga kao predstavnik Bošnjaka i SDA Sandžaka ja ne mogu podržati ovaj zakon sve dok se ne reše fundamentalni problemi diskriminacije i nepravde koju RTS perpetuira i zato pozivam sve predstavnike Bošnjaka, ali i ostalih nacionalnih zajednica, jer znam da su generalno nezadovoljni zastupljenošću na ovom Javnom servisu, dakle, da se pridruže u odbijanju podrške ovakvom zakonu sve dok se ne postigne pravično rešenje koje uključuje poštovanje jezičkih prava i ukidanje svih oblika diskriminacije na ovom Javnom servisu.

Zahvaljujem.

Hvala vam.
Po amandmanu, narodni poslanik Radomir Lazović.
Izvolite.

Hvala, predsedavajuća.

Dakle, koristiću vreme šefa poslaničke grupe.

Očekivao sam da ćemo od vlasti čuti možda još neko objašnjenje zbog čega se povećava pretplata RTS-a.

Ja pred sobom imam neke od izveštaja o monitoringu Javnog servisa i to su otprilike sledeći navodi – potpuna cenzusa opozicije, izostanak bilo kakve kritike predsednika i Vlade. Govori se o RTS-u, naravno. Zatim, osnovna karakteristika izveštavanja o društvenim temama, dakle, ne samo o političkim, jeste odsustvo suštinske kritike na račun vlasti, jednostrano izveštavanje, pa evo opet u Dnevniku 2 primetno odsustvo kritike. Prilozi su nepotpuni, neizbalansirani, najčešće provladino orijentisani, bez pružanja šire slike i konteksta događaja.

Kada se govori o jutarnjem dnevniku, nijednom nije bio gost koji je kritički orijentisan prema vlasti ili stanju u društvu.

U rubrici „prelistavanje štampe“ najčešće se iščitaju naslovi provladino orijentisanih listova. Gosti su uglavnom provladino orijentisani i govori se o tome da je to jedan od klasičnih primera cenzure.

S druge strane, dakle, kada govorimo o političkom smislu, nema prostora za nekoga ko predstavlja drugačije mišljenje u programu RTS-a, ali nema prilike da se govori ne samo o političkim, nego i društvenim pojavama koje su važne. Dakle, očekivao sam da bi neko iz vlasti došao i rekao od kog je značaja to povećanje RTS pretplate, da li će se za tih dodatnih 50 dinara raditi i ono što je do sada trebalo da se radi po zakonu i Ustavu, da li će se govoriti o nezapamćenoj uzurpaciji ustavnih ovlašćenja od strane predsednika države, što je ušlo u brojne izveštaje međunarodnih organizacija OEBS-a, ODIHR-a, Evropskog parlamenta. Ne znam kome vi verujete, ali koga kod da pročitate, on govori o tome.

Da li će se govoriti na RTS-u o tome da su izbori bili pokradeni, a za sledeće se ne radi priprema, ne rade se ispunjavanje ODIHR-ovih preporuka? Da li to može da nađe… da li je to značajna tema o kojoj će se možda govoriti na RTS-u?

Da li će se na RTS-u nakon povećanja pretplate možda govoriti o tome da nam iz Srbije odlaze ljudi, da je za vreme vladavine SNS-a otišlo oko 400 hiljada građana za boljim životom?

Da li bi možda mogli da čujemo na RTS-u da je celokupan državni sistem podređen nezakonitom bogaćenju malog broja pojedinaca, da nam je ekonomska nejednakost jedna od najvećih u Evropi, da veliki broj ljudi jedva izdržava egzistenciju, ne može da sebi obezbedi… dok ljudi, uglavnom povezani sa Srpskom naprednom strankom, žive odličan život, najbolji ikad?

Da li će se možda čuti kritika na to da se ne približavamo EU? Znam da bi neki voleli da se to nikad i ne desi, jer mogu da na ovim standardima krađe izbora, kontrole medija i nedostatka vladavine prava zauvek zapravo vladaju?

Da li ćemo na RTS-u za tih dodatnih 50 dinara povećanja pretplate moći možda da čujemo da nam je životna sredina ugrožena, da nam je ugrožena nekontrolisanim zagađenjem iz energetskih i industrijskih postrojenja koje nema ko da kontroliše?

Da li ćemo čuti možda na RTS-u kada se poveća ta pretplata da nemamo preradu otpadnih voda, da nam se pod ovom idejom projekta „Čiste Srbije“ zapravo podvaljuje jedna zastarela tehnologija?

Da li ćemo možda čuti na RTS-u koliko ima divljih deponija kada povećamo tu pretplatu? Hoće li se nakon povećanja pretplate čuti da nam je zagađena i voda i vazduh i zemlja i da jedemo otrovnu hranu koja dolazi iz te zemlje kada se poveća ta pretplata?

Hoće li neko ustati od vladajućih poslanika i reći da nam je potrebno povećanje pretplate da bi pričali o tome da nam se prirodna bogatstva rasprodaju multinacionalnim rudarskim kompanijama, da je cela Srbija zbog toga ustala i da izlazi na proteste ne bi li se toj ideji suprotstavila? Da li za to povećavamo 50 dinara pretplatu? Da podržimo onda ako je tako?

Hoće li se nakon povećanja pretplate desiti da govorimo o kvalitetu obrazovanja i o tome kako smo propustili šansu nakon masovnih ubistava u maju prošle godine da nešto zaista uradimo, nego ste tada govorili da sistem nije zakazao i da je zapravo sve u redu, da treba samo nastaviti istim putem? Hoće li se za to koristiti to povećanje RTS pretplate?

Da li ćemo ako povećamo RTS pretplatu govoriti o radnim pravima naših ljudi koji rade najviše u Evropi, najduža radna nedelja? Da li će se možda reći nešto o tome da na ovim vrućinama ljudi ginu, da su nezaštićeni, da bi možda trebalo smisliti neki odgovor na klimatske promene koje se dešavaju i na koje nemamo nikakvu ideju kako da se zaštitimo nego gledamo u nebo i plašimo se najvećih kiša, plašimo se iznenadnih požara svake godine? Sve ih je više. To su posledice klimatskih promena. Hoće li se o tome pričati kad se poveća ta pretplata?

Da li će se kad se poveća pretplata govoriti da treba možda da prisnije sarađujemo sa komšijskim državama, da širimo u regionu saradnju, da ne izazivamo sukobe, da treba da pogledamo jednim drugačijim očima na naše komšije, komšijske narode sa kojima treba da živimo u slozi i miru? Da li će se za to koristiti povećanje pretplate?

Ako hoće, dajte da podržimo to, ali neće, kao ni što do sada nije, kao što ste i do sada kršili i Ustav i zakone koji su uređivali ovu oblast, pa smo došli do toga da nam je RTS tamo gde jeste danas, da ne vredi ni ovu pretplatu koju ima sada, a kamoli povećanje pretplate i zato je Zeleno levi front i tražio da se ovo ne radi, da se ne povećava pretplata, već da se RTS uvede u svoje zakonske osnove, da radi ono što mu je posao i da nam donese da imamo zaista pravi javni servis, a ne da danas, dok traje Olimpijada ili dok smo imali Evropsko prvenstvo u fudbalu, dva miliona ljudi je gledalo utakmice reprezentacije, dva i po miliona, izloženi su gomili reklama kladionica i kockarnica. Koliko maloletnika je gledalo te prenose? Jel za to plaćamo pretplatu? Jel može, ako već plaćamo pretplatu, da nemamo reklamiranje kockarnica?

Zato je Zeleno levi front predložio zakon kojim se zabranjuje reklamiranje kockarnica u svim programima kao što je zabranjeno reklamirati duvanske proizvode ili žestoka alkoholna pića, zato što imaju posledice. Posledice kockanja su te, reklamiranje kockanja su te da imamo trista hiljada ljudi koji su zavisnici od kockanja, najbrža rastuća zavisnost, jednako štetna kao i zavisnost od supstanci. Ogroman problem za mlade i za siromašne, ljudi upadaju u dužnička ropstva.

Razmislite o tome pre nego što budemo govorili o povećanju pretplate za RTS. Razmislite o tome za šta nam služi javni servis. Jel može neko iz vlasti da ne priča van dnevnog reda, nego da objasni da li će se možda za nešto od ovoga koristiti ta pretplata i zašto neće? Hvala.