Po Poslovniku da li ima još neko, ili da nastavimo sa radom? Nema.
Ministar Starović. Izvolite.

Poštovani narodni poslanici, mnogo toga je rečeno u dosadašnjem toku rasprave. Za mene je potpuno razumljivo da će poslanici opozicije se uvek izjašnjavati protiv predloga koji podrazumevaju neku vrstu povećanja dažbina prema građanima, čak i kada se radi o zaista minimalnom povećanju televizijske takse od svega 50 dinara.
Ono što smatram da nije dobro, pa nije ni korektno da se u diskusiji iznose podaci koji nisu tačni i koji mogu da dovedu u zabludu sve one koji prate tok skupštinskog zasedanja.
Pre toga moram da se veoma kratko osvrnem na primedbe koje su se ticale uređivačke politike javnih medijskih servisa Srbije. Naime, ukoliko neko ima razloga da bude suštinski nezadovoljan uređivačkom politikom, prevashodno RTS, to smo svakako mi koji smo članovi Vlade Republike Srbije, kao i kolege koji su poslanici vladajuće koalicije.
Svi mi moramo znati da RTS i RTV svoju uređivačku politiku utvrđuju na jedan sasvim nezavisan način, da na to ne možemo da utičemo ni mi iz Vlade, ni poslanici vladajuće koalicije, ali svakako ne ni poslanici koji sede u opozicionim klupama.
Ukoliko želimo da imamo javne medijske servise u našoj državi mi moramo obezbediti stabilan i održiv sistem finansiranja. Tri su modela koja postoje. Jedno je putem prikupljanja taksi, drugi subvencijama iz budžeta Republike Srbije i treći mešoviti model.
Mi smo se opredelili za ovaj prvi model kako bi isključila, dakle, svaka čak i teoretska mogućnost uticaja izvršne vlasti na uređivačku politiku javnih medijskih servisa. Upravo zbog toga smo 2021. godine kada je utvrđena dosadašnja visina takse od 299 dinara u potpunosti ukinuli sve subvencije iz budžeta Republike Srbije.
Ono što smo mogli čuti tokom diskusije, na šta se zapravo osvrćem, jeste jedna čudna matematika koji su pojedini poslanici izveli, rekavši, da eto sada sa povećanjem od tih 50 dinara, televizijska taksa raste za 16,6% te da bi penzioneri da bi mogli da podmire to poskupljenje morali da imaju takođe povećanje od 16,6%, odnosno da je prosečna penzija morala da poraste za 4.000 dinara.
Naravno, da je to netačno i naravno da to predstavlja nekakvu čudnu matematiku koja nikome nije zapravo do kraja razumljiva, da zbog povećanja od 50 dinara mesečno je potrebno da prosečna penzija poraste za 4.000 dinara kako bi se to moglo podmiriti. Ali, da stvar bude interesantnija, dakle, već sam spomenuo da je taksa od 299 dinara ta visina utvrđena 2021. godine, sada se povećava, držimo se procenata 16,6 u međuvremenu prosečna penzija u periodu od 2021. godine do 2024. godine je porasla za 57,8% nominalno, a ako računamo i faktor inflacije, realno povećanje je 19,8%.
Dakle u svakom slučaju čak i kada posmatramo procente ne držimo se tog apsolutnog iznosa od 50 dinara, penzije su značajno više, rasle u prethodne tri godine, nego sada kada govorimo o stopi kojom se usklađuje, dakle, i koriguje cena televizijske takse.
Kada već spominjemo rast penzija, uvek je dobro ponoviti da će svi naši stariji sugrađani, penzioneri imati priliku da već od početka naredne godine dobiju dodatno povećanje penzija koja će biti procentualno u dvocifrenom iznosu, dakle, svakako preko deset procenata, a uz sve podatke koje sam naveo, naravno, nismo uračunali jednokratne pomoći koje se periodično spram budžetskih mogućnosti isplaćuju. Hvala vam.
U sve podatke koje sam naveo nismo uračunali jednokratne pomoći koje se periodično, spram budžetskih mogućnosti, isplaćuju. Hvala vam.

Hvala vama, ministre Staroviću.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Vladimir Pajić.
Primili ste izveštaje Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i Odbora za kulturu i informisanje, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Reč ima gospodin Pajić. Izvolite.

Bilo je samo pitanje vremena kada će vaša vlast ponovo da zavuče ruke u džepove građana. Aranžman vezano za javni medijski servis je sledeći. Građani moraju da plaćaju propagandu i prenose funkcionerske kampanje, s jedne strane, zbog vaše loše ekonomske politike, prvenstveno, katastrofalnog trošenja javnog novca i bahatog rasipništva.

Umesto da ukinete ovu pretplatu ili taksu, kao što ste i obećavali, ili da cena bude simbolična, kao što to mi ovim amandmanom predlažemo, vi ste se drznuli da na tri nedelje pre početka školske godine tu cenu povećavate.

Ne zadovoljavajući se time što građani države Srbije već plaćaju ogromne poreze i ogromne namete, što je akciza na gorivo hendikepirala naše društvo, posebno našu privredu, što ste uzimali penzije kako je vama bio ćef, a onda vaš šef to deli u izbornoj kampanji kao nekakav svoj lični poklon građanima, sada udarate na ono što je najranjivije, a to je životni standard naših najsiromašnijih građana. Životni standard s kojim vi svi u vlasti više nemate nikakve veze, zato što ste se od tog standarda odlepili, upravo zahvaljujući tome što ste na vlasti. Vi jedete na tuđ račun, vi pijete na tuđ račun, vi se vozite na tuđ račun. Sada, što je najgore, pokušavate da greške pravite na tuđ račun. I još imate smelosti da od nas tražite podršku za tako nešto. Na to nemate pravo i za to bi trebalo da imate stida.

Sledeći po amandmanu ima reč gospodin Aleksandar Marković. Izvolite.

Zahvaljujem, gospođo Raguš.

Uvaženi članovi Vlade, uvažena guvernerko, koristim priliku da poželim brz i uspešan oporavak Milošu Vučeviću kao premijeru i Goranu Vesiću, ministru i želeo bih vas, gospođo Vujović, kao potpredsednicu Vlade da zamolim da im prenesete želje nas poslanika iz SNS.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvek kada govorimo o bilo kom predlogu zakona ili predlogu izmena i dopuna nekog zakona, trebalo bi da imamo u vidu kakve će on benefite imati prvenstveno za građane Srbije. Mislim da je to osnovni postulat, kada je reč o različitim politikama koje zastupamo, kada je reč o različitim politikama za koje smo se opredelili, kada je reč o različitim politikama koje vodimo.

Međutim, nije, gospođo predsedavajuća, politika kada napišete bezbroj amandmana u tekstu - briše se, samo da bi podneli te amandmane i dobili na taj način, kako ja to volim da kažem, dva besplatna minuta, da promovišete neke vaše stavove koji, po običaju, nemaju nikakve veze sa samim predlogom zakona, niti sa amandmanom tog zakona na koji ste podneli amandman - briše se.

To je nešto što nije politika. To je jako lako. To može svako da uradi. Kao što nije politika kada za desetine i desetine i stotine kilometara auto-puteva, puteva, pruga, brzih saobraćajnica, kažete - ne, to nije dobro za Srbiju, ne, to je nepotrebno, ne, to je potpuno bez veze, to neće ništa doprineti građanima, privredi, itd. Kao što nije politika kada uporno ponavljate, i to radite danima već u ovoj raspravi, da je 330 evra ili oko 330 evra, koliko je nekada bila prosečna plata u Srbiji, zapravo bolje nego danas, kada je preko 800, po zvaničnim podacima.

Ja sam predložio da se ovaj amandman ne prihvati, da budemo protiv ovog amandmana koji glasi - briše se. Nemojte da govorite da nisam u temi dnevnog reda.

Nije politika kada je 150 evra nekadašnje minimalne zarade, kažete da je to bolje i više nego danas, kada je preko 400 evra.

Nije politika ni kada dovedete ni Rio Tinto, baš vi, dovedete Rio Tinto u Srbiju, to predstavite kao vrhunsku razvojnu šansu za Srbiju, kao da je to nešto što je mnogo dobro za Srbiju, naravno dok ste bili na vlasti, a onda padnete sa vlasti, zato što ste dozlogrdili građanima Srbije, odete u opoziciju i onda isti taj Rio Tinto napadate i nama spočitavate odgovornost. Ja ne tvrdim da je to ekološki, zato što ne znam, nisam stručan čak, ne razumem se, ali struka će reći. Takođe nije politika kada izađete na izbore i dožitivte neuspeh, potpuni neuspeh i neću da kažem debakl, decembar 2023. godine se nije desio debakl, postigli ste jedan pristojan rezultat, ali svakako neuspešan i nije politika kada doživite takav neuspeh, kažete bila je izborna krađa, loši uslovi, nije bilo uslova, a ono njihovi uslovi u pitanju. Izborni zakoni koje su ili oni doneli ili koje smo mi posle menjali na njihovu inicijativu, ali kao što nije politika kada proglasite bojkot izbora kao unapred pripremljeni alibi za izborni debakl koji se desio u junu ove godine.

Konačno, dame i gospodo, nije politika ni kada za Deklaraciju o nacionalnim i političkim pravima i zajedničkoj budućnosti srpskog naroda kažete kako je to, citriraću vas, propagandni panflet ili tako nešto i time se direktno pridružite kanonadi napada koji stižu iz Sarajeva, Zagreba iz Prištine, mislim političkog Sarajeva, direktno se pridružite kanonadi svakodnevnih napada i uvreda koje stižu odavde. Ista argumentacija, isti narativ, iste rečenice. Ja možda i mogu da imam neko razumevanje, prosto smo navikli da svakog dana iz Sarajeva, Prištine stižu napadi i na predsednika Vučića, i na predsednika Dodika, i na Vladu Srbije, ali ne mogu da razumem srpske političare ili političare u Srbiji koji istom argumentacijom napadaju ovu deklaraciju sa Svesrpskog sabora. Šta vam smeta toliko?

Kako je moguće da smo došli u ovakvu situaciju i jedino što mi je drago, drago mi je što smo u raspravi o ovoj deklaraciji konačno pale maske. Potpuno su pale maske, potpuno su otkrivene pozicije svih politčkih terana, na domaćoj političkoj sceni i danas vidimo da postoje političke partije koje apsolutno dele argumentaciju vladajućeg režima u Sarajevu i Prištivni, ako hoćete i to je dobro reći građanima i to je neki su za deklaraciju sa Svesrpskog sabora, o nacionalim i politčkim pravima i zajedničkoj budućnosti srpskog naroda, a neki su za rezoluciju o Srebrenici.

Neki od njih su i podnosioci predloga rezolucije o Srebrenici koja doduše nikada nije došla na dnevni red i dobro je, ali postoje politički faktori u Srbiji koji se zdušno zalažu za rezoluciju o Srebrenici.

Da ne trošim dalje vreme, naveo sam šta je to što nije politika a što dolazi preko puta nas. Ono što jeste politika i dobro je što ste to pitali, politika je ono što radi Aleksandar Vučić. Zahvaljujem se na podršci.

Politika je kada iz jedne zemlje koja je bila na kolenima, koja je bila pred potpunim bankrotom 2012. godine, danas ste u situaciji da izgradite stotine i stotine km auto puta, puteva, pruga i brzih saobraćajnica i ostalih kapitalne infrastrukture, da podignete plate, penzije i da nastavite sa ubrzanim ekonomskim oporavkom naše zemlje i da od Srbije, napravite pristojnu i modernu evropsku državu. Zahvaljujem.

Pre nego što vam dam reč, za sva ova dobacivanja, po Poslovniku, vi znate da su to razlozi za opomenu, jer ste dobacivali i niste prestajali.
Naravno, nećete dobiti opomenu, ali pošto insistirate na radu po Poslovniku, čisto da vas podsetim.
Po poslovniku, gospodin Dalibor Jekić.

Poštovana predsedavajuća, ja bih vas zamolio, član 27. da ga poštujete.

Hoću da vas pitam da li je amandman na taksu ili je nešto drugo? Da li ćete dopustiti i dalje da se pravi cirkus od ovog amandmana ili ćete da raspravu usmerite na ono što je sada trenutno na dnevnom redu?

Vrlo često čujete dobacivanje sa ove strane, a ne čujete sa druge strane.

Molim vas da dosledno primenjujete ovaj Poslovnik i da vratite diskusiju na amandman.

Da li želite da se Skupština u danu za glasanje izjasni o ovome?
(DALIBOR JEKIĆ: Ne.)
Molim službu da mi samo dostavi stenogram izlaganja gospodina Jekića danas, pa da uporedimo vezano za ovo što ste rekli šta je izlaganje po amandmanu.
Pre nego što gospođi Kučević dam reč, da vas podsetim na član 158 - narodni poslanici koji nisu članovi poslaničkih grupa međusobnim dogovorom određuju najviše tri učesnika u pretresu u pojedinostima koji imaju pravo da govore svako po jednom do pet minuta. Ako se ne postigne međusobni dogovor, pravo da govore po jednom do pet minuta imaju tri narodna poslanika koja se prva prijave za reč. Gospođa Selma Kučević. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Koleginice i kolege narodni poslanici, poslanici SDA Sandžaka će podržati ovaj predloženi amandman u danu za glasanje zato što je neprihvatljivo dodatno finansiranje Javnog medijskog servisa RTS-a i opterećivanje građana Republike Srbije, a sa aspekta i perspektive Bošnjaka u Srbiji ovo pitanje se odnosi na niz diskriminartornih praksi i nedostataka koje direktno utiču na Bošnjake u ovoj državi.

RTS kao javni servis bi trebao da služi svim građanima ove države, takođe i svim nacionalnim zajednicama. Međutim, u praksi je to potpuno drugačije.

Jedan od ključnih problema jeste potpuni nedostatak informacija na bosanskom jeziku na RTS-u. Bošnjaci nemaj pristup niti jednom informativnom, kulturno-zabavnom ili obrazovnom programu na svom maternjem jeziku putem Javnog servisa.

Ovo nije samo pitanje praktične nedostupnosti informacija, već dublje pitanje identiteta i priznavanja jezičkih prava. Alarmantno je to što jezna zahtev Bošnjačkog nacionalnog veća za osnivanje redakcije na bosanskom jeziku reakcija bila takva da je, prosto, zadirala u negiranje bosankog jezika kao maternjeg jezika Bošnjaka.

Ovaj akt nije samo ignorisanje Zakona o zaštiti prava nacionalnih manjina, već je i ignorisanje univerzalnih ljudskih prava i međunarodnih konvencija koje Srbija kao država treba da poštuje.

Diskriminacija koju RTS sprovodi nad Bošnjacima nije samo moralno problematična, već i pravno sporna, jer je Poverenica za zaštitu ravnopravnosti nedvosmisleno utvrdila da je RTS diskriminisao Bošnjake, ali, uprkos tome, nema vidljivih koraka ka ispravljanju ili kažnjavanju odgovornih. Ovo je direktno suprotno ustavnim i zakonskim obavezama Srbije, kao i njenim međunarodnim obavezama prema zaštiti manjinskih prava.

Dodatno politička dimenzija ovog problema izražena je i kroz tretman Stranke demokratske akcije Sandžaka kao parlamentarne stranke koja, mimo izborne kampanje, nema niti jedan jedini minut na ovom javnom servisu.

Takođe, doživeli smo jedno sistematsko kažnjavanje naše stranke prilikom jedne od izbornih kampanja zbog negativnog izveštavanja. To nije samo pitanje pristrasnosti ili loše novinarske prakse, već se na ovaj način dovodi u pitanje integritet Javnog servisa kao nepristrasnog informacionog izvora.

U kontekstu Zakona o finansiranju RTS-a, postavlja se legitimno pitanje zašto bi Bošnjaci ili bilo koji predstavnici bilo koje nacionalne zajednice podržali dalje finansiranje institucije koja otvoreno zanemaruje njihove interese, negira njihov jezički identitet i aktivno doprinosi političkoj marginalizaciji.

Stoga kao predstavnik Bošnjaka i SDA Sandžaka ja ne mogu podržati ovaj zakon sve dok se ne reše fundamentalni problemi diskriminacije i nepravde koju RTS perpetuira i zato pozivam sve predstavnike Bošnjaka, ali i ostalih nacionalnih zajednica, jer znam da su generalno nezadovoljni zastupljenošću na ovom Javnom servisu, dakle, da se pridruže u odbijanju podrške ovakvom zakonu sve dok se ne postigne pravično rešenje koje uključuje poštovanje jezičkih prava i ukidanje svih oblika diskriminacije na ovom Javnom servisu.

Zahvaljujem.