Hvala vam.
Reč ima Dejan Bulatović. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, poštovani ministri u Vladi Republike Srbije, poštovane poslanice, narodni poslanici i građani Republike Srbije, ovaj amandman apsolutno ne možemo da prihvatimo, jer bi on naštetio poslovanju RTS-a.

Ali ja moram građanima Srbije, kao što je moj prethodnik iskoristio vreme da nešto kaže mimo svog amandmana, moram da kažem i pokažem građanima Srbije šta ne mogu da vide na RTS-u. E sada da vidimo o kome se šta i kako radi.

Da krenemo. Da vidimo ko je taj čovek koji se zove Ninoslav Kovačević, zvani Ćuskija, da vidimo ko je taj čovek. Ja ovde imam original rešenje, kao što vidite, rešenje koje je Agencija za borbu protiv korupcije saopštila vezano za ovoga čoveka, koji je bio i predsednik Upravnog odbora Gradskog zelenila i kaže – mera javno objavljena tom čoveku jeste preporuka da se razreši sa javne funkcije predsednika Nadzornog odbora JKP Zelenilo grada Beograda.

Da li je taj čovek bio u SNS-u? Pa jeste. Da li je gospodin Ćuta povezan sa SNS-om? Pa naravno da jeste. Pa to se vidi, najbolja prilika i slika je Ćuskija, koji je naravno kum gospodinu Ćuti. A ko je zapravo gospodin Kovačević? Da mi vidimo o kojoj se to ličnosti radi. Malo zagrebemo, kad ono, opa, izađe slika, jedna lepa velika slika, kad ono gospodin Ćuta sa Ćuskijom, sa Miroslavom Kovačevićem. Šta oni tu diskutuju? Šta mislite šta oni diskutuju? Oni diskutuju kako da sruše šumu, da poseku preko 400 stabala parka koji je bio namenjen deci, tamo igralištima za decu i gospodin Ćuskija, pogledajte šta on radi, gradi neverovatno veliku zgradu, na zgradi bazene, tamo se njegov kum Ćuta malo, kako da vam kažem, brčka, brčka se, uživa tamo na zgradi u bazenu i ko zna šta još tamo rade. Ko zna šta radi Ćuta na tim bazenima. Možete samo da pretpostavite.

A da vidite kako je izgledalo to. Pogledajte kako je izgledala šuma, prelepi park, a zeleni Ćuta ćuti na svoga kuma, ne žali se, odjedanput mu zelenilo ne smeta. Neka se seče. Neka se ruši. Neka deca nemaju parkić. To ne smeta našem Ćuti. Jer, pobogu, naš prijatelj koji je osvedočeni veliki ekolog, koji je hteo uzgred, malo da znaju građani, malo je hteo da stavlja one reke u cevi, hajde, nemojte, građani Srbije, baš da zamerite, malo je to reka hteo da stavi u cevi, pa predsednik države nije to dozvolio i imamo, naravno, i te slike kako je prišao predsedniku da mu šapne koliko je to važno za Srbiju, baš te reke da idu u cevi, u mini hidrocentrale. I Ćuta je tad odjedanput, kada je predsednik rekao – ne može, da ne može da se na taj način uništava životna sredina, odjedanput Aleksandar Vučić postaje crn, ne valja, a do samo nekoliko dana dok je to tražio, Aleksandar Vučić je bio za njega svetinja, bio je sve i svja. Njegovi najbliži saradnici, Ćutini, bili su ozbiljni SNS funkcioneri.

I sad kako to, šta se dalje dešava? Da mi vidimo da li to građani Srbije znaju, da vide ko je lažni ekolog Ćuta. Pa malo zagrebemo, to su sve javni dokumenti, sve to možete da vidite, naravno, kada pogledate, kad se malo zainteresujete u APR-u, pa malo pogledate u te neke sudske presude, sve to imate, znate, tamo javno, a malo da vidimo šta je to i kakva je to građevinska dozvola.

Kakvu je to Ćuta obezbedio građevinsku dozvolu? Evo, ja sumnjam, Ćuto, da si ti obezbedio građevinsku dozvolu da se ruše ta drva, 400 i nešto drveća da se sruši, da se izgradi tamo neki ogroman objekat. Znate, građani, pošto Ćuta dođe u majici, pa kao – evo, ja sam taj koji predstavlja levicu Srbije, ja sam taj koji ne poštuje kravatu, mašnicu i kravaticu, pa ja dolazim u majici, ali mu ne smetaju bazeni. Ne smeta mu, građani Srbije, da jede kavijar tamo gore na tim bazenima. Ne smetaju mu i sve amoralne stvari koje se često dešavaju na tim bazenima. A znate šta je neverovatno? Kažu građani tamo koji žive, kaže – tamo padaju flaše od vinjaka. Kaže, samo vide malo-malo, preleti flaša. Da uradimo DNK, pa da mi vidimo da to nije slučajno Ćuta. Evo, pozivamo da mi vidimo da nije Ćuta bacio koju flašu baš sa tog bazena.

I znate šta, građani Srbije, da samo dobro vidite o čemu se još radi. Ima tu i zabeležbe, pa da vidimo koja je čija firma. Čije su to firme? Ko su to sponzori gospodina Ćute i njegove organizacije? Ne možete verovati, ekološke. Bilo bi fer da on to pretvori u novu organizaciju i da se kaže – organizacija za uništavanje parkova, a da onda uzimaju pare da obezbede podršku nekim preduzećima, evo, mi se nećemo buniti, mi nećemo opstruirati, mi nećemo protestovati, ali vi morate da nas finansiranje, vi morate da nam date pare i mi ćemo da ćutimo.

Onaj ko ne da pare, e protiv njega ćemo da protestvujemo, protiv njega ćemo da šurujemo sa raznim kriminalnim krugovima, da organizujemo proteste, pa ćemo sve da uradimo da rušimo ono što je jedino Srbiji važno, a to je budućnost. I, sad Ćuta Jovanović priča nama o jadaritu. Priča nama on šta je to i koliko je to loše.

Pa, znate građani Srbije šta je tu loše? Loše je što pare ne idu u njegov džep, što Vlada Srbije i određeni ministri. Recimo, Irena Vujović, ministarka za ekologiju ima ogroman greh, jer neće Ćuti da daje pare da ćuti, jer neće Ćuti da obezbedi privilegije da se i dalje ruše određeni parkovi, da se grade građevinski objekti, da Ćuta ima malo više bazena, na raznim lokacijama u Srbiji. Irena Vujović je tu grešna. I, gde e vam duša Irena kad nećete našem Ćuti da pomognete da gradite, ili naša ministarka Handanović ili naš predsednik Vlade Republike Srbije ili još veći greh Aleksandar Vučić neće da prihvati ucene od Ćute i onih koji ga podržavaju.

A ko ga to podržava? Ćutu? Ko ga podržava? Jel treba i o tome da pričamo? Ako Ćuta nastavi da priča na ovaj način, da zamajava, laže građane i izmišlja donećemo i druge fotografije, donećemo druge informacije, a puno toga kompromitujućeg imaš prijatelju. Bolje se pokrij ušima. Nemoj to da radiš. Prestani da lažeš, prestani da napadaš ove poštene ministre, prestani da pominješ ime Aleksandra Vučića, bre čoveče jer sve što si ti izrekao je čista laž.

Da građani znaju, poznajemo se nas dvojica, kada ste vi pili vinjak za istim stolom, ja sam pio sok, to vi jako dobro znate. Samo se vi smejte. Ja nisam neko ko baca vinjak, evo čak i njegovi poslanici podržavaju. Pogledajte, građani čak i oni iza Ćute, da Đuta ne vidi, podržavaju ono što ja kažem. Sramota je.

(Narodni poslanici opozicije dobacuju.)

Samo polako, šta je bilo? Jel boli istina? Pa, znam da boli, ali građani Srbije treba da znaju, Srbija treba da zna ko je Ćuta, ko je lažni ekolog. Srbija treba da zna da se niko nikada neće predati sa ove strane njima, da ćemo uvek pobeđivati, da će građani Srbije uvek podržati nas, a ne njih, jer nema laži, nema prevare. Na ovoj strani se bori za Srbiju. Ovde su ljudi borci i ovde su ljudi koji se ponose sa svojim predsednikom Aleksandrom Vučiće, sa svojom Vladom, sa svojim ministrima i sve nas je sramota vas, vas lažovčine jedne. Hvala vam.

Hvala.
Reč ima Zoran Lutovac, po Poslovniku.

Član 107.

Poslanik se direktno obraća, a vi ste to ignorisali, drugom poslaniku, ne možete to da ignorišete. U drugim slučajevima vi intervenišete, sada niste intervenisali, dozvolili ste i da vređa i da se direktno obraća, a isti član pre toga ministarka, umesto da polaže račun poslanicima, ona ovde drži lekcije, proziva, to ne smete da dopustite.

Vi ste predsednica svih poslanika i morate da zaštitite se poslanike. Ne možete da dozvolite da predstavnik izvršne vlasti drži lekcije i tako se ponaša prema poslanicima.

Da se izjasnimo u danu za glasanje?

Ne.

Ministar u Vladi Republike Srbije Dubravka Đedović Handanović je dala izuzetno relevantne informacije koje su potrebne svim građanima Republike Srbije. Ako je problem to što su te informacije odgovor na sve neistine koje su se čule ovih dana i u Skupštini i nažalost na ovim protestima, da neko nešto negde kopa, da ima istraživanja tamo gde nema ni jedno istraživanje i to je onda problem da se čuje, ja mislim da to treba da se čuje. Ja čak mislim da to mora da se čuje.
Tako da to je ono što je radila ministar u Vladi Republike Srbije.
Reč ima Aleksandar Jovanović.
Izvolite.

Dakle, ovako, znači za vas je Ratko Ristić, profesor lopov, za vas su akademici takođe neznalice, ja sam, evo, Bulatović sve što je rekao, dokle god priča Dejan Bulatović, ja nemam nikakav problem.

Pozivam vas, gospođo Brnabić, koja dozvoljavate ovo, što dozvoljavate, vama se obraćam, gospođo Brnabić, da pokažete svi svoju imovinu koju imate i stanove u kojima živite. Ja živim u stanu od 50 kvadrata već pola veka. Znači, sve što imam od imovine, u pravu je Jovanov i onih pet ari zemlje koju mi je poklonio Zlatko Kokanović, nikada se u životu nisam bavio biznisom, niti investicijama.

Što se tiče male hidroelektrane, pokažite gde sam ja to gradio malu hidroelektranu? Gde? Gde sam ja to izgradio? Vidite ovo, a vi pokažite gde sam ja to gradio. Ja ću sada vama da pokažem, evo ovako izgleda, gospođo Đedović, vaše ispunjavanje standarda ekoloških. Gde su reke? Gospođo Đedović, vama se obraćam? Neće da me gleda, u redu, razumem.

Znači, sve laži koje upućujete ovde. Ja nemam političku stranku, samo da vam kažem to još jednom. Ja se ne bavim sticanjem političkih poena jer nemam stranku, imam pokret, došao sam odavde u ovu Skupštinu, sa Stare planine, sa ovih mesta gde ste sahranili na desetine reka. Ljudi, za to se odgovara. Nisam ovo ja uradio, nego kumi, neki drugi, ne moj, nego Vučićev kum. Ako je neko posekao toliko stabala, to znači da ne bi bilo šumica. Prestanite da lažete, a možete i da nastavite baš me briga.

A vi gospođo Brnabić, hajde vaš račun, moj račun. Hajde vaša imovine, moja imovina. Hajde vi svi zajedno, što nemate ništa, a ja stičem bogatstva i kupam se po bazenima. Ko se kupa po bazenima? Vi na Dedinju ili ja u Žarkovu? Sreli smo se vi i ja, gospođo Brnabić, sećate se gde? Evo, neka kaže Ana gde sam je sreo, kao i Vučića, pre tri godine kada ste sahranjivali Rakitsku reku, eno je u cevima, ostavili ste ljude bez vode. Zato sam ja došao u ovu Skupštinu. Ne zanima me vlast, ljudi, zanima me samo da sklonimo ovo zlo, da prestanete da uništavate ljudima živote, životnu sredinu, zemlju, vodu i vazduh.

Gospođo Đedović, činjenice, hajte sa mnom sada, evo sada odmah sednemo u auto, hajmo u selo Lukovac, kod Cvetka Jovanovića, da vidite kako izgleda pijaća voda, da se napijete vode ako smete sa njegovog bunara. Da li ste čuli za firmu „Eurolitijum“? Čovek je ostao bez vode, zbog sondi koje ste mu zaboli, dali ste dozvolu za istražne radnje. Da. Hajdmo zajedno vi i ja u Krivelj, da ispunite obećanje ono što ste obećali tim ljudima, tim rudarima, gospođo Đedović koje ovde oplakujete. Niko ih ne napada, nego ste ih zaveli u crno, ostavili ste ih bez vode, okruženi brdima jalovine Ziđina koji ste doveli i ovde ne smete da pokažete ugovor sa njima. Hajde pokažite ugovor sa Ziđinom? Koliko zlata Ziđin iznese iz Srbije? Na to pitanje ne smete da odgovorite, nećete da nam kažete to.

Znate šta ste vi uradili, patriote? Vi ste Ziđinu osim tih prava da eksploatiše naš bakar i zlato, dali pravo nad vlasništvom na zemlju. Onog momenta kad kupe zemlju, to jest kad dobiju po eksproprijaciji na silu od nekoga ko živi tamo, postaju vlasnici zemlje, vlasnici u katastru. To je najzapadnija kineska provincija, vi ste svoju zemlju prodali i toga se vi bojite.

Zato će narod da vam izađe na ulice i u Beogradu, i svuda, pa ću da vas pitam šta ćete posle da radite. Verovatno ćete posle toga da kažete, pa taj projekat više ne važi, to što smo potpisali, „puj pike ne važi“, verovatno to. Po drugi put će to da vam se desi.

Razmislite dobro šta radite. Još imate vremena da se predomislite, radite direktno protiv ljudi koji žive u ovoj zemlji, koji vam to neće dozvoliti. Ne pretim nikome, razmislite samo na šta će ovo da izađe. Narod vam neće dozvoliti to što ste naumili, zato svi na ulice, ljudi, da se zajedno borimo protiv ovoga. Hvala.

Hvala.
Reč ima ministar Đedović Handanović.

Hvala predsednice.
Evo, pošto gospodin Jovanović se nije bavio, on je želeo da se bavi izgradnjom malih hidroelektrana, ali mu nije pošlo za rukom. Da, nije mu pošlo za rukom, ali se 18. maja 2016. godine obratio Ministarstvu rudarstva i energetike, dostavio dokumentaciju za malu hidroelektranu „Temska“ od 140 kilovata derivacionog tipa na reci Temska. Nije dobijena dozvola. Treba da kažemo stvari onakvim kakve jesu.
To da ga zanima životna sredina je isto toliko tačno koliko ga zanima, zapravo i koliko ga boli što nije uspeo da dobije dozvolu za tu malu hidroelektranu, pa je posle krenuo da priča o tome i da se bori protiv njih. Srbija je ta i zemlja koja je jedna od retkih, čak na celom evropskom kontinentu donela propis kojim ne mogu one da se grade u zaštićenim područjima 2020. godine. To nisu ni mnogo naprednije zemlje, članice EU donela takav ograničavajući propis.
Nismo to uradili ni pod čijim pritiskom, nego zato što mislimo da je to dobro, pre svega da bi zaštitili našu prirodnu sredinu i one delove koji su najzaštićeniji, imaju najviše potreba da budu zaštićeni, odnosno delovi koje ćemo nastaviti da štitimo i da čuvamo, ali ne na uštrb toga da se razvijamo. Znači, ekologija i tehnološki razvoj mogu da idu korak u korak. Mogu da koegzistiraju. To je jedini način i jedini put razvoja.
Kada pričamo o struci, pošto ste pomenuli struku. Mogu da vas obavestim da se oglasio danas i Rudarsko-geološki fakultet i Geološki zavod i Komora rudarskih i geoloških inženjera Srbije i Savez inženjera rudarstva i geologa Srbije i Tehnički fakultet iz Bora i Rudarski institut iz Beograda, upravo zato da kažu narodu šta misli struka. Struka brani istinu, brani činjenice, brani argumente, ne bavi se manipulacijom, ne bavi se iznošenjem neistina. Nije pitanje da li rudarstvo da ili ne, nego je pitanje kakvo rudarstvo želimo. Da, želimo po najnaprednijim tehnologijama u saradnji sa najnaprednijim zemljama sveta kada su standardi u pitanju.
Samo da podsetim. Bez rudara i kritičnih mineralnih sirovina nije moguć tehnološki razvoj, nije moguć ni prelazak na obnovljive izvore energije za koje su tobož ekolozi bore upravo za obnovljive izvore energije. Nije moguće smanjenje klimatskih uticaja, odnosno negativnih klimatskih uticaja na životnu sredinu. Znači da nam sve to treba.
Gospodin Ratko Ristić je izdavao građevinske dozvole za male hidroelektrane. O čemu mi ovde pričamo? Pričamo o duplim standardima, pričamo o interesnim grupama, o sopstvenim interesima, o tome da su određeni aktivisti kada nisu uspeli da prodaju zemlju Riu Tintu oni su ih ustupili tzv. borcima za ekologiju, odnosno gospodinu Jovanoviću. Onda, sve to ide tako.
Što se tiče Zi Đina. Moram da vas podsetim, a sigurno se pre svega građani koji žive na istoku Srbije sećaju u kakvom je stanju bio RTB Bor, koliko je problema imao, koliko nije radio, a koliko je imao potencijala da radi. Ljudi koji su stvarali taj rudnik i 60-tih i 70-tih godina i koji su stvorili potencijal da Srbija može da bude prvi proizvođač bakra u celoj Evropi, ona je danas na drugom mestu zahvaljujući tim investicijama. Broj dana kada pričamo o emisiji štetnih gasova spao je na nulu prošle godine kada je Bor u pitanju. Merio se više stotina dana pre 12 godina.
Prosečna plata je preko 140.000 dinara, jedna od najvećih u Srbiji. To je značajno iznad republičkog proseka. Ljudi danas, pre svega, ne moraju iz tog kraja da idu u Austriju, jer tamo su najčešće odlazili, mogu da se vrate u taj kraj i inženjeri i ljudi srednje stručne spreme, jer imaju gde da rade, imaju gde da se razvijaju.
Što se tiče budžeta gradova istočne Srbije oni su zahvaljujući upravo ovom privrednom rastu i uticaju na privredni rast mogli da povećaju svoje budžete pet i šest puta. Znate šta to znači za jednu lokalnu samoupravu u jednom delu Srbije? Da može više da izdvoji za socijalna primanja, za zdravstvenu zaštitu, da može u komunalnu infrastrukturu da uloži. To je jedini i pravi razvojni put naše zemlje.
Znači, da se tehnološki razvijamo, da razmišljamo o novim tehnologijama, da damo mogućnost, pre svega struci da se razvija, da ulažemo u visoko obrazovane kadrove, a to donose nove tehnologije i da čuvamo našu zemlju, da čuvamo našu životnu sredinu i da idemo u korak jedno s drugim. Znači, ne jedno protiv drugih. Ovde niko ne pričao o tome da neko nešto želi da radi na uštrb ni zdravlja ljudi, ni zaštite životne sredine. Ne. Želimo da te dve grane budu na istom drvetu, jer je jedino tako moguće da obezbedimo nesmetan ekonomski rast koji danas Srbija ima, koji je prva u Evropi po privrednom rastu u prvom kvartalu. To je upravo obezbedila ova politika i ova Vlada. Ljudi to vide.
Pomenuli ste i neku kompaniju pod nazivom „Euro litijum“. Oni nemaju aktivna prava. I da to ovde demantujemo. Nemojte iznositi neistine, nemojte plašiti narod, nemojte širiti paniku.