Dužnost pravog patriote je da sačuva zemlju od svoje vlade. To je rekao Tomas Pejn. U skladu sa tim smatram da je neophodno da informišem javnost, da ukažem građanima na postojanje jedne ogromne anomalije u javnim finansijama. Kao uvod u problem, podsetiću vas na aferu Slaviša Kokeza i 600 miliona evra. Demokratska stranka ima dokazima potkrepljena saznanja da svake godine, počevši od 2016, pa nadalje, misteriozno nestane, odnosno bude značajno manje naplaćeno PDV-a prilikom uvoza. Ova pojava poznata je pod nazivom VAT gap. Analize koje je izradio ekspertski tim DS, uz pomoć eminentnih inostranih ekonomskih forenzičara pokazuju da je u periodu od 1. januara 2016, pa zaključno sa 31. decembrom 2022. godine nestalo misteriozno ukupno dve milijarde 642 miliona evra. Na ovaj iznos treba dodati 557 miliona evra koji su nestali prošle godine. Gde nestaje taj novac i ko je odgovoran za ovo? To ostavljam građanima da zaključe.

Nadam se da je sada malo jasnije kako se vode javne finansije, tj. kako se upravlja novcem svih građana.

Ono što bih takođe rekao, pozivajući se na Tomasa Pejna, jeste pitanje za ovu Vladu – koliko novca se izdvaja za batinaše i botove? Jutros ispred rektorata krenulo je maltretiranje studenata u Novom Sadu koje je očigledno organizovano i u kojem učestvuju lokalne vlasti, jer su i oni tamo bili prisutni. Dakle, vi kada pogledate ko su ti ljudi, kako se oni finansiraju, očigledno je da iza njih stoji ovaj režim. Da li je to iz crnih fondova ili postoje neki regularni tokovi. Inače, botovi zarađuju mnogo više nego što zarađuju prosvetni radnici koji se bune. Dakle, građani imaju pravo da znaju kako se troši njihov novac.

Ono što je važno reći jeste da se zakazuju sednice o rebalansu po hitnom postupku i da je poslednji put 2019. godine zakazana po redovnom postupku rasprava o rebalansu budžeta.

Što se tiče pozivanja na Fiskalni savet, očigledno je da stalno toliki raskorak između onog što je inicijalno i onog što se kasnije utvrđuje rebalansom da je veliko i onda se postavlja pitanje kompetentnosti onih koji utvrđuju inicijalni budžet, pa ga posle popunjavaju.

Kad se već pozivate na Fiskalni savet, pročitajte i ovo šta je rekao Fiskalni savet u slučaju kada imamo višak para na koji se vi pozivate pa kažete da ga rasporedimo. To je jedna populistička poruka i bilo bi dobro da pročitate šta Fiskalni savet na to kaže, kad ga već toliko citirate. To vam je u rangu one poruke - nećemo se zaduživati, uzećemo kredit. Ne znam ko je to tačno rekao, da li Grunf ili neko od ministara, ali znam da je vrlo upečatljiva izjava.

Što se tiče samog rebalansa budžeta paradoksalno je da se u uslovima porasta prihoda iznad plana nastavlja se sa povećanim zaduživanjem države, odnosno, građana, pri tome kaže se, da je to veliki broj zaposlenih, a u opšte se ne pominje inflacija kao izvor viših prihoda. Inflacija je - šta? Inflacija je ilegalni porez, porez na građane. To vam samo pokazuje kolika je briga za građane ovog režima.

Što se tiče visokog nivoa javnih investicija, da, ali on ne prati snažniji rast društvenog proizvoda. Onda se postavlja pitanje efikasnosti javnih investicija koje su stalno iznad 5% BDP, a efikasnost ni približno na tom nivou.

Tako da, ukupni faktor produktivnosti koji meri kvalitet javnih investicija je vrlo nizak. Ono što je jako bitno da vi imate neke viškove, a onda se nepovoljno zadužujete.

Napominjemo da su troškovi kamata za šest meseci 2024. godine od oko 916 miliona evra viši od ukupnih troškova kamata za čitavu 2022. godinu. Izdaci za kamate su gotovo jednaki izdvajanjima za socijalnu zaštitu, a sam trošak kamata premašuje 2% BDP.

Samo da ilustrujem, o čemu govori i Fiskalni savet, poslednje evro obveznice, koje je emitovala država imale su kamatu od 6%, a još nepovoljniji su krediti od komercijalnih banaka od 8 i 9%, a sve za projekte Šabac-Loznica, Dunavska magistrala, obilaznica oko Kragujevca, nacionalni stadion. Broj zajmova kod stranih zajmodavaca nastavlja da raste. Srbija trenutno ima 170 inostranih zajmova. Znači, imamo jedan paradoks, dobro stojimo, zato se zadužujemo po vrlo nepovoljnim okolnostima.

Ono što je takođe bitno, čemu služi zajam pod naslovom Projekat upravljanja tranzicijom rudarskog sektora za budući razvoj od 70 miliona evra? Da li se ovde radi o projektu rudarenja litijuma? Voleo bih da čujem na šta se odnosi ova stavka, a ako ne imaćemo sednicu posebno na tu temu.

Što se tiče predloga, evo da vam kažem i neke predloge. Predlažemo da se menja izbor prioriteta, jer to određuje pravac u kojem se krećemo u veselo propadanje ili oporavak i razvoj. Predlažemo da se umesto u projekte za pljačku i pranje novca ulaže u obrazovanje, zdravstvo, inovacije i nauku, a ne ovako na kašičicu rebalansom, nego u pravim iznosima sistemski, jer to podstiče privredni rast i borbu proti siromaštva.

Pod tri, predlažemo da se umesto vojnog roka kao obavezno uvede srednja škola. Potrebno nam je da imamo učenu decu, one koji će moći da visoko produktivno rade u ovoj državi, a ne da motaju kablove, a ne da budu robovi stranih investitora i da nose pelene.

Imam jedan zanimljiv predlog, nadam se da ćete ga ozbiljno razmotriti, Aleksandar Vučić je nedavno pronašao milijardu evra u budžetu za regionalne puteve. Predlažem da se uloži novac u nova istraživanja budžeta. Možda pronađemo nova nalazišta u drugim zabačenim delovima budžeta.

Dobro je ulagati u infrastrukturu, ali mi postavljamo pitanja u ime građana - zašto se probijaju rokovi, zašto se put do Požege gradi šest godina ako je rečeno i ugovoreno da će biti gotov za tri godine?

Vučić je najavio brzu prugu do Budimpešte do 2018. godine. Sada je 2024. godina i najavljuje se da će biti do kraja ove godine.

Zašto su cene po pravilu znatno veće od ugovorenih? Ugovori se jedna cena i onda vrlo brzo dođe do promena naravno na više. Zašto je kilometar puta kroz ravnu Vojvodinu skuplji nego kroz planinske vrleti Crne Gore? Zašto se poslovi sklapaju direktnim pogodbama umesto da u nadmetanju dobijemo bolje cene? Zašto nešto plaćamo skuplje a ne moramo? Zbog čije provizije? Dokle će građani Srbije da finansiraju korupciju?

U godišnjoj listi najbolje zemlje koju je objavio "Ju eS njuz end vrld riport", prenosi "Dejli mejl" našlo se ukupno 89 zemalja i Srbija je na 88 mestu i posle Ukrajine koja je na 80 mestu gde se vodi rat. Jedino iza nas je Belorusija.

Ono što smo čuli ovih dana od zvaničnika, kažu - evo nailazi talas veliki poplavni Dunava i kaže - srećom, imali smo sušu. Po toj logici srećom smo i siromašni pa imamo veliki prostor za napredak. Odlične imamo grunfove u Vladi Srbije.

Nacionalni stadion. I prošle i ove godine za nacionalni stadion bilo je potrebno da se rebalansom vrše korekcije. Prošle godine narasli su troškovi za 50%, a ove godine za 200%.

Što se tiče izdataka u razvoj najbolji pokazatelj su izdaci u BIA, izdaci za BIA rastu rapidno iz godine u godinu. Kriva na grafikonu izgleda kao kobra koja se sprema da napadne. Tako rastu, tako izgleda grafikon za BIA.

Troškovi predviđeni rebalansom porasli su skoro 90% što se tiče EKSPA. Znači, ove godine ukupna potrošnja iznosi oko 404 miliona, a planira se ukupno skoro 18 milijardi.

Među tim troškovima predviđena je i pruga Zemun polje - nacionalni stadion. Ajde da imamo železnicu, svako ko ima smisla za humor se smeje, ajde da imamo uređenu železnicu da nam se iskaču teretni vozovi sa opasnim materijama, ovaj čovek ne bi smeo da sedi koliko iskaču ti vozovi. U mnogim deonicama u Srbiji najveća moguća brzina je 20 na sat. Trotinetom se brže do Niša stiže, a oni grade prugu Zemun polje - nacionalni stadion. Pa bravo. Šta da vam kažem?

Troškovi Kancelarije za KiM treba da porastu za 23%. Što je manje Srbije na KiM to su troškovi Kancelarije za KiM veći. Pazite, premašuju zbir subvencija za nauku, kulturu i zaštitu čovekove sredine. A koja je uloga te Kancelarije? Da bezbolno prenese institucije koje su bile pod kontrolom Srbije da prenese na Prištinu. Jel to zadatak?

Dakle, ono što bih na kraju rekao jeste da nam ovde dođe čovek koji je odeven u deset hiljada evra i govori nam o tome kako super živimo, ali da bismo još bolje živeli njegovi ministri kažu, da pređemo na dva jaja dnevno ili na paštetu od 37 dinara ili na parizer koji ima sadržaj postotak mesa na nivou, na nivou cenzusa od tri posto. Eto to su vam preporuke ove Vlade koja tom brzinom grabi ka napretku.

Dakle, aplaudirati Vučiću i ovoj Vladi, zato što vam daje vaš novac jeste isto kao aplaudirati aparatu za kafu u koji ste ubacili novac i onda vam iscuri ta kafa.

Prema tome, građani, to je vaš novac i oni moraju domaćinski njime da se, da njime upravljaju, a ne na ovaj način da ubacuju projekte u kojima imaju ličnu korist, a gde ste tu vi? Stalno govorimo o napretku, a vi kad uđete u prodavnicu najbolje vidite taj napredak. Nekada ste sa hiljadu dinara mogli da napunite dve kese, sada ne možete pola kese. E, to vam je taj napredak. Hvala vam.

Reč ima prvi potpredsednik Vlade, Siniša Mali.
Izvinite, Milenko Jovanov. Izvinite.

Što kažu, klinci u tom svom žargonu – teško je sad, stvarno je teško sad bilo šta odgovoriti na ovako. To vam je kao ovi narodni pevači što niko nije hteo da peva posle pokojnog Šabana Šaulića, jer on tako podigne kvalitet pesme da niko posle njega neće da peva. Teško je sad govoriti posle ovako jednog nadahnutog govora, posebno, prošlog četvrtka smo imali jednu sednicu skupštinskog odbora gde je jedan poslanik iz te grupacije rekao kako oni govore iz srca i niko im ne piše govore, a imali ste prilike da vidite kako taj govor iz srca izgleda zaista srčano, energično. Potrudiću se da odgovorim koliko mi moje skromne mogućnosti dozvoljavaju.

Dakle, kada je neko ostavio BDP na nivou 33 milijarde evra, a danas je 76 milijardi evra, onda vidite da ima rasta BDP-a.

Što se pruga tiče, kaže, idu vozovi 20 na sat i ne znam ni ja šta. Inače, oni su ostavili vozove koji su leteli kao munje. U njihovo vreme ne postoji čovek kome je pobegao voz. Dakle, ako je zakasnio voz, malo pruži korak, uđe unutra, stigne ga i vozi se dalje. Posle izađe, malo prošeta, protegne noge, pa se opet vrati i tako dalje. E, sad vi kad imate prugu gde se vozovi kreću 200 kilometara na sat, prigovaraju vam oni u čije vreme nikome voz nije mogao da pobegne. Znate, oni su ostavili te vozove koji su leteli neverovatnom brzinom i sada idu sporo.

I onda dolazimo do najvećeg hita, a to je – znate građani oni troše vaš novac. A čiji ste vi to novac trošili? E, sad građani kad mi trošimo vaš novac imate put, imate brze pruge, obnavljaju se škole, obnavljaju se bolnice, rastu plate, rastu penzije. A kad su oni trošili vaš novac nema plata, nema penzija, dobijate otkaze, zatvorene fabrike, nema puteva, nema pruga, nema škola, nema bolnica. Pa, gde je završio taj novac? Pa, kod njih.

Dakle, nema novca i za sve ovo što mi radimo i za njih. To je glavna razlika između naše dve politike. Mi kažemo da vašim novcem treba da gradimo za vas, a oni smatraju da vaš novac toliko dobro treba čuvati da najbolje da ga odnesu kući, jer je tamo najsigurnije, sve da sklone po svojim stanovima i tamo ga čuvaju da ga vi slučajno ne potrošite. Hvala.

Hvala vam. Siniša Mali.

Hvala puno.
Poštovani građani Srbije, uvaženi narodni poslanici, pokušaću da budem ozbiljan, da odgovorim na nekoliko stvari koje smatram da su za građane Srbije izuzetno važne.
Imali ste priliku da čujete nešto o citiram – ogromnoj anomaliji u našim javnim finansijama, na kraju govorilo se o porezu na dodatu vrednost i većim prihodima koje u budžetu Republike Srbije imamo danas u odnosu i na godine koje su za nama, ali pogotovo na onaj period do 2012. godine, da ne bude da sam subjektivan, evo, ispred mene je Izveštaj Fiskalnog saveta oko rebalansa, gde kaže da se veći deo, citiram – očekivanog rasta poreskih prihoda može objasniti povoljnijim privrednim kretanjima, čitaj – raste nam BDP kao što sam vam rekao, druga samo najbrža rastuća ekonomija u prvoj polovini ove godine u Evropi. Višom realizacijom prihoda od očekivanih kao i konzervativnim planiranjem prihoda prilikom inicijalnog Zakona u budžetu. Kao što i sami, svaki put kada branimo budžet ovde pred vama za narednu godinu, mi kažemo da konzervativno planiramo prihode kako bismo na takav način iskontrolisali rashode i držali i nizak nivo deficita i na takav način kontrolisali i udeo javnog duga u BDP. Ali, dva podatka su mi veoma važna tu. Dakle, naša zemlja, naš budžet, da, ima veću naplatu poreza svih oblika poreza. Dakle, od poreza na dodatu vrednost, od poreza na dohodak građana, od akciza, od poreza na dobit preduzeća, upravo zbog toga što nam ekonomija raste.
Pomenuo sam u svom uvodnom izlaganju da nam je rast većim delom ako ne i najvećim delom determinisan i određen upravo rastom domaće tražnje zato što su nam u realnom iznosu veće plate i veće penzije. Na to ukazuje i podatak da je promet u maloprodaju, dakle, 7,4% veći u realnom iznosu za prvih osam meseci ove godine u odnosu na isti period prošle godine. Više se troši, a pri tome ako se sećate uveli smo dva veoma važna reformske aktivnosti u našu privredu, a to je novi sistem e-fiskalizacije koja u realnom iznosu prati naplatu poreza. Još jednu stvar, a to su elektronske fakture, dakle, nemate više papirnih faktura u Srbiji kao što je nekada bilo, sve je elektronski što omogućava mnogo bolju kontrolu od strane poreske uprave. Sve je to uticalo na bolju naplatu poreza i naravno više zdravog novca u budžetu. Podsetiću vas za prvih osam meseci čak 132,5 milijardi dinara više novca, odnosno više prihoda od planiranog.
Druga stvar koju hoću da podelim sa vama, vi prošle godine imate rekordnu profitabilnost srpske privrede, 972 milijarde dinara je neto dobit srpske privrede prošle godine, zato imate naravno porez na dobit koji nikada veći. Okruženje koje smo napravili, investicije koje smo napravili, atraktivnost tržišta koje smo napravili, Srbija koja se promenila dovela je do toga da naša preduzeća kojih ima sve više, koja zapošljavaju sve više ljudi i sve više zarađuju, samim tim nam ulazi i više novca u budžet i to je ta velika anomalija u našim javnim finansijama koja je za razliku od onih koji su o tome pričali, pozitivna, dovoljna i povoljna za naš budžet i za naš sveopšti ekonomski razvoj.
Kada je javni dug u pitanju, nekoliko informacija koje želim da podelim sa vama pošto je to jedna od tema koja se nekako pominje više puta tokom današnjeg dana. Dakle, mi smo u potpunosti u makroekonomskoj stabilnosti kada je udeo javnog duga u BDP u pitanju. Rekao sam u svom uvodnom izlaganju, udeo javnog duga u BDP nam je 49,8%, daleko ispod nivoa Mastrihta, daleko ispod proseka Evrozone koji je trenutno 89%.
Ono što želim da vam ukažem je samo par podataka da vidite kako zloupotreba pojedinih brojki može možda za one koji ne znaju da dovede do pogrešnog zaključka. Pomenuli ste, jedan od prethodnih govornika je pomenuo je evroobveznicu. Pa, ne kamatna stopa na evroobveznicu koju smo poslednju emitovali na tržištu na međunarodnom tržištu kapitala bila je u evrima 4,75%. Istog dana, tog dana šestomesečni euribor je bio 3,75%. Samo jedan posto je bila razlika između tzv. novca bez rizik, šestomesečnog euribora, i onoga po čemu se zadužila Republika Srbija. To se nikada nije desilo, taj spred koji je veoma uzak govori vam o poverenju koje investitori imaju u našu zemlju.
U međuvremenu samo da vam dam par informacija ta bazna kamatna stopa, ovde ću biti dosadan nekim, ali hoću da znaju, ta bazna kamatna stopa kako u evrima tako i u dolarima mnogostruko se promenila u proteklih nekoliko godina upravo zbog ogromne globalne krize i poremećaja u lancima snabdevanja, korone i svega ostalog. Pogledajte, vi ste do pre godinu, izvinjavam se do pre četiri godine imali skoro besplatan novac. Dakle, kamatna stopa je bila i u dolarima i u evrima 0,25 ili 0, sada zbog velikih poremećaja na tržištima kapitala, vama je stopa kada su dolari u pitanju na 4,75, pet, nulta.
Dakle, ne možete da se zadužite po kamatnoj stopi koja je ispod toga - 4,75, 5. Evro kada je u pitanju, ECB, euribor, dakle 3, 75, a kada pogledate naše troškove zaduživanja, kamate koje plaćamo, u proseku ponderisana kamatna stopa na današnje sve dugove koje imamo je 3,8%. Dakle, 2020. godine bila je 3,3%. Za 0,5% poena se samo povećala.
Ono što ne znaju oni koji pričaju o našem javnom dugu, da upravo zahvaljujući odgovornoj politici 72,8% našeg javnog duga je u fiksnim kamatnim stopama, koje smo dogovorili pre ove krize. Dakle, mi govorimo o nekim manje od 30%.
Da, porasle su kamate, naravno, ali mi te kamate možemo da nosimo. Mi te kamate želimo da nosimo. Osnovna stvar koju vas uče kada polažete ispite iz ekonomije da ročnost jedne investicije mora da odgovara ročnosti izvora finansiranja. Ne možete iz keša da finansirate put ili izgradnju puta ili brze saobraćajnice, iz gotovine, iz budžeta, sa računa gde ćete opravdanost te investicije imati u sledećih deset, dvadeset, trideset godina. Ne, nego, naravno, uzmete zajam od deset, dvadeset, trideset godina. Ročnost tog zajma odgovara periodu isplativosti te investicije.
Ne moram valjda o tome da vas učim? To je prva godina nekog fakulteta kada je ekonomija u pitanju.
Dakle, to su stvari o kojima treba razmišljati, to su stvari na kojima se bazira naša politika. Kada imate iznos novca u budžetu, iako on stalno raste, nikada nije dovoljan za sve investicije i sve ideje koje želite da ostvarite. Zato imate multiplikator gde, ako možete, imate snagu i veruju vam investitori, kredibilni ste da se zadužite pod dobrim uslovima, da investirate više kako bi ubrzali vaš ekonomski rast i razvoj, pa naravno da to želite da uradite i to je upravo ono što mi radimo, pri čemu, još jedanput, ponderisana kamatna stopa, dakle, 3,8% na sve kredite koje imamo bila je pre samo par godina pre krize 3,3%.
Imam pitanje za prethodnog govornika - da li vam je poznato ko je Sebastijan Kolicović, osoba koja je 2010. godine ostala bez posla u RTB „Boru“, a koja je u međuvremenu našla posao u „Zijin“, dakle u fabrici koju smo mi doveli i fabrika koja sada zapošljava veliki broj radnika i koja nam je podigla istok Srbije?
Da li znate ko je Goran Dimić iz Prokuplja? Pa, ne znate. Otpustili ste ga vi tokom vaše vlasti. Radi trenutno u fabrici „Leoni“ od 2014. godine.
Da li znate ko je Nikola Vojvodić iz Loznice? Radio je u „Viskozi“ do 2001. godine. Onda je „Viskoza“ propala tokom vaše vlasti. Sada radi u novoj fabrici koju je predsednik Vučić otvorio, a to su „Minth Automotive“.
Da li znate ko je Branka Nedeljković iz Koceljeve, Zoran Radić iz Malog Zvornika, Zvonim Dičić iz Leskovca? Dobio je otkaz 2009. godine, a sada je našao posao u novoj firmi.
Dakle, gospodo, o tome treba da razmišljate. Mogu ovako da vam navodim imena i prezimena ljudi koja su zbog vaše pogrešne ekonomske politike ostala bez posla.
Pola miliona ljudi je u Srbiji od 2008. do 2012. godine ostala bez posla upravo zahvaljujući vašoj ekonomskoj politici.
Mi smo od 2012. godine do danas 550.000 novih radnih mesta otvorili, a svaki put ću vam čitati ova imena i prezimena, imam ceo spisak ljudi, da vidite kakva je razlika između one politike koju ste vi sprovodili, rezultata te iste politike i ovoga na čemu mi danas radimo i o čemu govorimo.
Hvala puno.

Hvala.
Reč ima ministar Goran Vesić.
Izvolite.

Vidim da smo od citiranje Fiskalnog saveta došli na citiranje Alana Forda.
Kao neko ko je pročitao Alana Forda, moram da kažem, Grum se nikada nije bavio ekonomijom. Ima tamo nešto drugo. Pominje se jedna partija koja kaže – mi ništa ne obećavamo i sva obećanja ispunjavamo i to se obično slaže sa vašom politikom pošto ništa niste ni radili.
Čuli smo malopre kako gradimo puteve u Crnoj Gori i moram da vas obavestim - Srbija ne gradi puteve u Crnoj Gori, ali su zato naši prijatelji Crnogorci nedavno raspisali tender za izgradnju svog dela auto-puta prema Srbiji i na tom tenderu su dobili cenu od 31 milion evra po kilometru. To kada slušamo netačnosti i netačne informacije kako je kilometar puta u Crnoj Gori skuplji nego u Vojvodini, Srbija još nema to iskustvo, nismo počeli da gradimo prema Crnoj Gori, ali su zato Crnogorci počeli da grade svoj deo puta prema Srbiji i dobili su 31 milion evra po kilometru.
Što se tiče puteva i pruga, čuli smo malopre kako se gradi samo jedna pruga, kako se gradi pruga prema Nacionalnom stadionu, a inače to je pruga prema Aerodromu „Nikola Tesla“ i samo da obavestim one koji se zalažu, ima ovde stranka koje se zalažu za ulazak Srbije u EU, po direktivi Evropske komisije, do 2030. godine, svi aerodromi koji imaju više od 10 miliona putnika moraju da budu povezani sa železničkom prugom.
Aerodrom „Nikola Tesla“ je prošle godine imao skoro osam miliona putnika. Falilo je desetak hiljada da bude osam miliona putnika. Ove godine će imati, pošto ima rast preko 8%, znači, biće blizu devet miliona putnika i do 2030. godine mi ćemo davno biti na 12-13 miliona putnika. Prema tome, mi gradimo prugu da povežemo i Surčin, sutra i Obrenovac, pošto je to deo beogradskog voza, beogradske železnice, a gradimo da povežemo i aerodrom kako bi sutra neko iz Novog Sada brzom prugom ili iz Subotice mogao da dođe na aerodrom bez presedanja automobilom.
Što se tiče pruga, čuli smo da se gradi samo jedna pruga i meni je to zaista neverovatno. Upravo se završava pruga između Novog Sada i Subotice i to je 108 kilometara brze pruge. Sutra počinje testiranje te pruge. Prugu je gradila jedna od najboljih kineskih kompanija „China Railway International Company“, jedna od najvećih na svetu. Građena je po svim evropskim standardima, a od sutra je testira „Deutsche Bahn“, nemačka železnica i kada budu 10. oktobra završili testiranje pruge, mi ćemo krenuti sa probnim vožnjama, da bi 25. novembra krenuo prvi voz, brzi voz između Novog Sada i Subotice. To je novih 108 kilometara. Putovaće se sat i deset minuta između Beograda i Subotice.
Pored toga, gradimo prugu… Očekujem da do kraja ove godine, početkom sledeće godine raspišemo prve tendere za deonicu II i deonicu III za prugu Beograd – Niš. Obezbedili smo 2.750.000.000 evra za izgradnju te pruge. Završavamo tendersku dokumentaciju i moram da vam kažem da se prethodno na toj pruzi radilo nešto… sagrađeno je 1884. i dva puta je nešto popravljena posle toga, ako izuzmemo one ratove i oštećenja koja su se desila u ratu, a bilo je poslanika iz Niša koji su u Evropskom parlamentu tražili da se ukinu evropski fondovi Srbiji i tražili da se ukine izgradnja te pruge.
Da vas obavestim, o tih 2.750.000.000 evra, 610.000.000 evra je donacija EU. Znači, ima onih koji žive u Nišu i smatraju da treba ukinuti fondove Srbije, što znači da su protiv izgradnje pruge. Mi u ovom trenutku gradimo obilaznicu oko Niša, koja je inače trebala da se sagradi, koliko znam, još pre 30 godina, samo što nisu se setili da je grade, a nisu ni znali kako, a nisu nešto ni našli pare, a nije im bilo mnogo ni važno, pa se to gradi.
Evo sada rekonstruišemo 86 kilometara pruge između Niša i Dimitrovgrada. I ta pruga je bila u lošem stanju, ali nije se setio niko da to uradi, jer to ih nije interesovalo, a onda kada se neko seti da uradi, onda kažu – aha, a vi ste možda malo zakasnili. Pa, da, mi ćemo završiti, a vi se niste ni setili i to je razlika.
Završićemo 23 kilometara pruge početkom sledeće godine između Niša i Brestovca i odmah krećemo, čim se završi projektovanje, ugovaranje nastavke pruge prema Preševo, zajedno sa 50 kilometara pruge koju će raditi naši prijatelji iz Severne Makedonije, jer ta pruga treba da poveže Niš i Skoplje. Ona tako ima smisla.
Kada naši prijatelji iz Mađarske, protiv kojih je inače ovde u Srbiji vođena kampanja kako ta pruga neće da se završi, jer očigledno je problem kada se grade pruge… Pa, nije problem samo kada Vučić gradi pruge, nego zlo je kada i Orban gradi pruge, jer ne daj Bože da oni nešto sagrade jer to je onda strašno. Kada naši prijatelji iz Mađarske završe svojih skoro 160 kilometara pruge od Subotice do Budimpešte, putovaće se između Beograda i Budimpešte za dva sata i 45 minuta, a između Niša i Beograda putovaće se za sto minuta.
Ono što takođe želim da vam kažem, nedavno smo potpisali Memorandum za nastavak izgradnje terminala na aerodromu „Konstantin Veliki“. Završili smo novi terminal, sada rušimo staru zgradu, gradimo novi terminal, uradićemo novu poletnu, sletnu pistu, proširićemo kapacitete i taj aerodrom imaće kapacitet za milion i po putnika, i tako se Srbija razvija.
Ja zaista mogu da razumem frustraciju, ali ne mogu da razumem laži i ne mogu da razumem da se izmišljaju stvari i da se tvrdi da se nešto nije dogodilo.
Znači, da ponovim, Srbija ne gradi puteve u Crnoj Gori, prema tome nismo ništa gradili u Crnoj Gori, pa nemamo ni cenu za izgradnju, ali Crnogorci imaju cenu, 31 milion evra po kilometru.
Srbija gradi puteve na teritoriji Republike Srbije. Ove godine ćemo završiti 85 kilometara, ukupno ćemo završiti 460 kilometara do 2026. godine, kompletan Fruškogorski koridor, proširićemo brzu saobraćajnicu, kao što je predsednik, obećao od Loznice prema Malom Zvorniku, uradićemo, završićemo sledeće godine devet meseci pre roka kompletan Dunavski koridor, da ne govorim o tome da je ova brza pruga prema Subotici završena godinu dana pre roka, da su to Kinezi završili. Završićemo još Sremska Rača-Kuzmin. Do 1. juna ćemo pustiti autoput do Požege i tada krećemo da gradimo prema Crnoj Gori i to će biti naš nastavak gde ćemo se spojiti sa našom braćom Crnogorcima, imaćemo autoput između Srbije i Crne Gore. Žao mi je što neki ljudi napadaju taj put, ne razumeju da to nije običan put, ali tako je kako je, tako da će se ova zemlja razvijati.
Na kraju, da završim onako kako smo počeli, kako bi u Alan Fordu rekli problem je ovde u nečemu drugom. Nije problem što se gradi, nego kako bi rekli u Alanu Fordu - ako kaniš pobjediti, ne smiješ izgubiti, a vi stalno i često gubite.

Po Poslovniku?
Izvolite.

Ja se izvinjavam, član 27. reklamiram.

U ovom slučaju želim samo da konstatujem da se ovaj govor ministra Vesića zasnivao na završićemo, završićemo, ne znam da li zna 20 godina je na vlasti i očigledno najbolje čita knjige braće Grim u ovom slučaju i bajke, pošto je ovde ispričao još jedanput da će Niš dobiti, dobiti, ali ništa nije dobio na žalost i nije u ovom slučaju ni mogao da tako nešto kaže.

Tako da, ministre, niko nije protiv bio kojih fondova, evo odmah da vam kažem, pošto znam da ste aludirali na mene.

Kako je ovo po Poslovniku, samo mi objasnite?
Dobro.
Gospodine Lutovac, vi ste se javili po kom osnovu?
(Zoran Lutovac: Ministar me je direktno pitao.)
Pa, pitao vas je za ove ljude koje ste ostavili bez posla i ja sam vas prepoznala tu.
Izvolite.