Ja i onog Eskobara što dolazi u Srbiju ne zovem Gabrijel, nego Pablo, pa ako sam pogrešio oko imena, nisam oko suštine, verujte mi.
Suština je da mi imamo jedan veoma ozbiljan dokument pred nama od koga zavisi kako će država funkcionisati. Nema plaćanja iz trezora dok ne donesemo ovaj akt, a svi hoćemo, i poljoprivrednici, i prosvetari, i javna preduzeća, hoćemo i bolje plate, komentarisaću to sve, ali želim, gospođo Raguš, da dam jednu inicijativu ako smem iz ovog govora da uvedemo na sednici mogućnost pregovaračkog procesa. Ukoliko neko nije zadovoljan, da se izjasnimo na sednici i da ima pravo da pregovara sa vama, pa možda da date i pauzu ako ima više nezadovoljnih poslanika. Dotle ćemo mi ostali gubiti vreme.
Svete krave postoje u Indiji, ali ne u Srbiji. I ako su gospoda ovde zato što su imali 3%, onda neka ne spominju SPS, a bojim se da ne treba da spominju ni SNS, jer da nije promenjeno na 3%, ne bismo imali ovu ravnotežu snaga koji je proizvod izbora na kome se izgubilo 70 na prema 30.
Previše ozbiljna situacija u državi da bi se mi zezali sa ovim stvarima. Ali, nema veze, arena je arena, ovu su argumenti koji su više upućeni u javnosti nego stručnoj javnosti. Ja se bojim da bi stručna javnost komentarisala ovo malo drugačije.
Pre svega, nije osporio ni Fiskalni savet, ni Narodna banka, ni moji drugari, prijatelji iz opozicije da je ovo kredibilno i konzervativno planiran budžet, sa oprezom. Potrudiću se da kažem šta to znači.
Dakle, mi stvarno imamo 133 milijarde dodatnih prihoda. Od toga, ako se ne varam, gospodine ministre, 52% iz rasta BDP-a, što znači nešto se dešava u privredi. Jedna od najvećih opaski na vaš rad, gospodine ministre, kaže sve je to posledica inflacije, pa i veća cena, stabilan evro. Stabilan evro je alat u ekonomskoj politici koju vodi ova Vlada, a nažalost, za razliku od naših kritičara, jer i ja sam deo te vlasti, ova Vlada ima politiku. Ona može da se nekom sviđa ili ne sviđa. Ima i ekonomsku politiku. I imaju pravo kolege iz opozicije da je napadaju. To je njihovo pravo, to im je dužnost. Ali, moraju biti ozbiljni. Moramo da se bavimo sa onim ciframa koje piše u budžetu. I ako iznosimo podatke, ne mogu biti paušalni i ono s mene na uštap, šta nam odgovara.
Da, povećan je deficit. Ali, zašto? To su diskrecioni rashodi, nisu trajnog karaktera. Oni se odnose na troškove dok se ne isplate. I vi se, gospodo, plašite kamatnih stopa, a 80% je u fiksnim kamatnim stopama ako se ne varam, ministre Mali, i ono što je reprogramirano je na izuzetno niskom nivou kamatnih stopa, ne predstavlja nova ekonomska zaduženja u sada nepovoljnim uslovima.
Pa i bondovi koje ste emitovali su pozitivni za ove uslove i niže su kamatne stope. To su valjda argumenti. A zašto je 2,9 iako smo bili u periodu smanjenja budžetskog deficita? Zato, očigledno, doneli smo odluku – „Rafali“, mislim da to svi razumeju.
Veća izdvajanja za poljoprivredu. Tu ja Martinoviću imam ozbiljnu primedbu, ne na tebe, nego na Vladu. Mnogo je to para, a malo se vraća. Više inspektora a manje da se, pošto imamo mnogo malih domaćinstava kojima želimo da pomognemo u radnom i u socijalnom smislu, a i politički nam odgovara, mora to malo bolje da se vrati. Malo više inspektora, malo više da se isprati da li se to koristi za podizanje poljoprivredne proizvodnje ili se koristi u rast ličnog standarda, što je, bojim se, čest slučaj.
Druga stvar, niko nije pomenuo koliko imamo neuzoranih hektara. Posle IT, čini mi se da nam je poljoprivreda ipak najbolji i najsigurniji izvoznik, bez obzira na oscilacije, u količinama onoga što proizvedemo. Ja sam očekivao da u tom smislu mi posmatramo ovaj budžet.
Dalje, bojite se koliko će da vas košta kapital po kom smo se zadužili. Dok god se majstori na zapadu igraju štampe, neograničeno i u FED-u i u Centralnoj evropskoj banci, ne bojte se ovih kamatnih stopa. Radi se o obezvređenju.
Druga stvar, šta je cilj? Reindustrijalizacija Srbije. Mnogo je duboka bila ta zečija rupa iz koje smo startovali. Mene sad kad biste pitali da se ja vraćam nazad da sam na mestu člana Vlade, ja bih pošao od pljačkaške privatizacije. Neću da se vraćam na to. A kad bih pričao sa Slavicom, rekao bih – alo, bre, sestro i drugarice moja, ukinite Bolonju. To je prestalo da proizvodi nosioce znanja, to. To nije kao obaveza kao u CEFTA. I CEFTA bi trebalo ukinuti, jer ona nanosi više štete, iako imamo pozitivne cifre u razmeni CEFTA sa inostranstvom, ali nas ona usporava.
Druga stvar, mislim da saradnja, a to vidite i po budžetu i po ciframa koje su založene ovde, što se tiče Rusije, to je politička saradnja, jer u ratu ne može biti drugačija, ali ako hoćete balansirano zaduživanje u budžetu i da vas niko ne kontroliše 100%, morate imati i kineskog i arapskog i američkog i engleskog i francuskog i svakog drugog kapitala, a naročito od međunarodnih finansijskih institucija.
Ako pogledate strukturu budžeta, niko nije toliko dominantan da bi mogao da nas baš podjarmi. Ako hoćete ono za šta se ja zalažem – investicije, investicije i investicije, onda morate nekad i da se zadužite, jer nam je privreda plitka i mala. Ja sad da izađem napolje i da hoću da promenim 100 miliona evra iz džepa, ja bih poremetio kurs.
Znači, mi moramo da vodimo računa kako se podižemo. Ja bih bio oprezan i sa podizanjem plata i penzija, a naročito u uslovima od kojih neki savetuju. Koliko imamo, Siniša, na računu, sedam milijardi? Dobro, red veličine sedam milijardi. Pa, mi bismo skinuli javni dug sa 52 na 42. A gde su vam pare? S čim ćete investicije? To bi značilo da treba da prekinemo sve investicije. To vam je u automobilu nestalo gorivo, a nemate ni ulje. Šta bi značio pad investicija u uslovima gde je država najviši poslodavac? Pa to bi značilo pad BDP, to bi značilo pad plata, to bi značilo pad penzija i to bi značilo da si ukinuo, i ti i Vlada, bilo kakvu teoriju održivog rasta, iz koje god ekonomske škole da je posmatraš.
Ako želimo rast, mi moramo da zadržimo ovaj nivo investicija, moramo da ga zadržimo i u državi. U izveštaju koji je napisao Fiskalni savet rastu privatne investicije. To je dobro. One će povući i plate i već povlače. Povući će plate i u javnom sektoru. Ali, istovremeno, to treba da znamo, takav rast plata može biti generator inflacije. Znači, ne samo uvezeno, nego mi ne možemo da proizvedemo kod nas u zemlji ako imate viška para, šta ljudi kupuju? Mi ne proizvodimo televizor. On hoće da kupi televizor, šporet, hoće da ode na letovanje, što pokazuju rasprodati aranžmani. Gde odu te pare kad imate viška tih para na taj način u opticaju? Pa, odu u inostranstvo. Koga vi finansirate? Tuđe privrede.
Svi bi mi voleli, dobro ja nisam baš ovlašćen da pričam imamo veće plate, jer bi to bilo nepristojno, ali običan radnik zaslužuje veću platu da ne bi išao u Nemačku, gde mu manje ostaje nego da radi u Srbiji. Sticajem okolnosti danas, dobar majstor u Srbiji može da zaradi i da mu ostane mnogo više nego u Nemačkoj i da je sa svojom porodicom.
Ako je tačno u posmatranju konsolidovane države da će čak doći do pada javnog duga, a to piše u izveštaju Fiskalnog saveta, to je dobro.
Druga stvar, ta količina para koja se napada da je na računu budžeta, po računici Fiskalnog saveta, ja im verujem, ona smanjuje rizik države Srbije da dođe u fiskalni problem. Prema tome, mi izvesnu količinu para, možda nešto manju od ove, ali biće sad i neka jednokratna plaćanja, već sam ih spomenuo, oni su nama garancija da nećemo upasti u fiskalne probleme.
Ponoviću, monetarna politika jeste takva, ali u ovim uslovima mislim da bi depresijacija kursa, a dešava se već, ako bi bila prebrza, ona bi narušila unutrašnje ekonomske odnose i ne bi bila, tu se i sporim i sa Dankom Pavlovićem, ne bi bila stimulans za izvoz. Rano je za takav potez, jer nemamo dovoljan unutrašnji i struktura našeg unutrašnjeg BDP je takva da nam za sada ipak manju štetu nanosi fiksni devizni kurs nego promenljivi ili fluktuirajući devizni kurs, kao što smo imali u nekim godinama, pa smo sa 70 dinara došli na 120 dinara maltene za godinu, dve dana. To našoj privredi ne bi odgovaralo.
S druge strane, morate se vezati za nešto u šta verujete, a to je razmena sa EU, iz prostog razloga što sa njima imamo najviše razmene ekonomske. Morate nekako da se merite.
Još jednu stvar bih želeo da komentarišem. Jeste, to je tačno da je opala kupovna moć u evrima, ali opala je i u Nemačkoj. Eno je Nemačka u recesiji. Kolike su stanarine u Nemačkoj, koliko je mleko u Nemačkoj, koliko je meso u Nemačkoj, na koju smo se nekad najviše ugledali? Da mi treba da vidimo i da uparimo sve cene barem hrane, koja je u stvari i bila najveći generator inflacije i bila je verovatno najveći problem u odnosu prema stanovništvu, ali to je to.
Ako se ne varam, imamo projekciju u koju svi veruju i niko je nije osporio da ćemo ući u taj tunel inflacije između 3% i 4%, što je za ekonomiju naše veličine dobro i niko nije osporio. Ponoviću, inflacija nije kapitalna u rastu BDP-a. To piše i u izveštaju Fiskalnog saveta, to piše i u izveštaju Narodne Banke Srbije, to piše u izveštaju MMF-a, a sada će ponovo da dođu, to piše i u izveštaju Svetske banke. Ako smo ranije hteli da se ugledamo na sve te institucije, onda ti izveštaji koji su vrlo tvrdi, a i sam učestvujem u delu tih razgovora, treba da vidimo šta to znači za cenu kredita.
Gospodine ministre Mali, ako mi sa BB plus, a to otprilike se godinu dana kuva, pređemo na BB minus, tri B minusa, ako se ne varam, to je investicioni rejting. Ljudi, to je drugi finansijski svet, onda možemo, osim para koje dobijamo od međunarodnih institucija, Svetske banke i itd, da računamo na ozbiljna fondovska finansiranja sa većim ročnostima. Šta vi možete da uradite za tri godine sa kreditom u privatnom sektoru? Tu će krediti biti pet godina, sedam godina, deset godina, a ne tri godine i kratkoročno i skupo. Ako to uradite bićete, najbolji ministar u savremenoj istoriji Republike Srbije, a blizu ste koliko ja to pratim.
(Poslanici opozicije dobacuju.)
Ćuto, koliko ja vidim, tebi treba pomoć, a ja za sebe nisam siguran, za ostalo ćemo se dogovoriti.
Treba mi pomoć da završim gasovod kroz Gornje i Donje Nedeljice, stigao sam do tamo. Nema veze sa „Rio Tintom“, majke mi.
Dakle, ta priča kako 2,2% vraćamo kamate, a 1,9% ulažemo u privredu od budžeta ili kako je već ovde zapisano, ako nisam pogrešio cifre, ni toga nemojte da se bojite. Najgore su nezavršene investicije, najgore su nezavršene investicije. Ja bih se u ovom momentu da sam na mestu ministra Malog više plašio rasta cena u sektoru usluga nego kredita i njihove vrednosti 2,2%, ako je dobro izračunato u budžetu.
Šta hoću da vam kažem? Rupa iz koje smo mi krenuli je jako niska. Zamislite sada pozovemo Vesića i kažemo mu – zaustavi sve pruge, zaustavi sve puteve, zaustavi sve da se malo razdužimo. Ponoviću, šta će onda biti sa zapošljavanjem? Šta će biti sa firmama koje rade? Šta će biti sa zaradama? Šta će biti sa penzijama? Šta će biti sa prihodima budžeta? Ne možete tek tako da izađete... Vi ste videli neke stavke i rekli ste bilo bi lepo. Bilo bi lepo, ali šta je posledica?
Neću više da pričam, ostaviću preostalih pet minuta, ako nam bude trebalo na kraju.
Ja vas molim da razumemo - uvek može bolje, ali ako nemamo više od ovoga što sam do sada čuo u kritikama, onda dajte da pustimo te rezultate, pa će izbori biti pre ili kasnije, a ne da ih tražimo sada zato što na izbore nismo izašli, a i oni koji su izašli su izgubili. Hajte da budemo odgovorni prema onome što je... Ovo je najvažniji dokument - Energetska strategija, tu je Dubravka, da znamo šta ćemo da radimo dalje, da li ćemo da imamo struje i gasa i energetske objekte. To je ono što je budućnost države, a budžet Republike Srbije je najvažniji dokument i nemamo pravo da se dnevno-politički odnosimo prema njemu na ovaj način koji je u prethodnim danima praktično u parlamentu prikazano.
Što se mene tiče, gospodine ministre, poslanička grupa Socijalističke partije Srbije, imao bih još štošta da pričam, ali nema veze, će glasati u danu za glasanje za ovaj predloženi rebalans budžeta i požurite, svi čekaju pare, „Srbijagasu“ ne trebaju pare za gas, gasa ima, Srbija ne brine.
