Član 107. ali ovde može da se primeni i član 109. koji ste prekršili, jer ste dozvolili ministru da u jednom momentu nevezano za to što su kolege ukazale, iznosi zaista neverovatne neistine i u jednom momentu ste rekli nešto kada ste mogli reagovati , a to je da je pogledao u pravdu opozicije i rekao – vi ste neprijatelji ove zemlje i ovog naroda.

Ja vas pitam sada, ako je to nešto što ćete da normalizujete vašim nepostupanjem i ako ćete da dozvolite ministru Martinoviću ili bilo kom drugom ministru da označava predstavnike građana ovde neprijateljima zemlje i naroda, a onda posle čujemo krike i urlike da neko hoće da uništi Srbiju i tome slično, onda je to upravo ono što vodi u sukobe i onda je jasno ko te sukobe izaziva.

Ja vam kažem, predsedavajuća, da ste vi bili dužni tog momenta da prekinete ministra Martinovića, kada je iz domena laži, na koje je navikao, prešao u domen ozbiljnih optužbi protiv predstavnika građana Srbije da su izdajnici, da su protivnici države i naroda, završen citat.

To je nečuveno. To je bezobrazluk na koji smo od njega, doduše, navikli, ali nismo navikli od vas da ćutke to posmatrate i da na bilo koji način ne reagujete.

To je sramota koliko ste ne samo ovu zemlju, već i ovaj dom ukaljali, zaista, moram da kažem, radikalskim blatom.

Hvala.

Ne treba da se izjasni Skupština.

Hvala vam na tim lepim rečima, to jest uvredama koje ste izneli na račun nekih od nas. To je sasvim nešto što očekujem od vas i na šta nalećem svaki put kada se nalazim na raznim forumima u okviru raznih međunarodnih formata gde svoje kolege tako fino definišete. Ništa manje, ništa više nisam očekivala.
Hvala vam puno na tome.
Gospodine Srđane Milivojeviću, vi ste direktno pomenuti i Predrag Marsenić.
Izvolite.

Poštovani građani Srbije, malopre ste u direktnom TV prenosu videli kako to izgleda kad obučete odelo, a ispod nosite Šešeljev šinjel i iz njega vam viri zarđala kašika.

Ne možete tom retorikom da se dopadnete biračima. Ja razumem strah, razumem paniku, razumem nervozu, razumem da ste u panici, jer vas je Miroslav Aleksić razorio svojim argumentima, ali ako želite ovako da vodimo skupštinsku raspravu, neće to daleko da vas odvede.

Iz ovoga nećete izaći kao pobednici sigurno, verujte. Ovo nije način na koji se diskutuje u parlamentu.

Ako želite da na ovakav način obesmislite skupštinsku raspravu, da ministar 30 minuta govori prvi put, pa još 30 minuta vređajući opoziciju i ako vi očekujete da mi siđemo u radikalsko blato i da se valjamo sa vama, verujte da nećemo.

Moram da vam odgovorim na neke direktne prozivke. Demokratska stranka je od 9. decembra 1990. godine, kada je obnovljeno višestranačje na prvim višestranačkim izborima i od kada je obnovila svoj rad februara mesa te godine, uvek na istoj strani, na svetloj strani istorije pod zastavom slobodne Srbije. Mi nijednog trenutka nismo menjali naša programska i vrednosna uverenja, ni ja kao Srđan Milivojević, ni bilo ko od ljudi na koje sam ponosan, sa kojima sedim vode, od Dragane Rakić, preko Zorana Lutovca, do Nenada Mitrovića i svih ostali.

Dakle, mi smo ostali na istim postulatima, ponosni na sve što smo uradili. Sanirali smo štetu 2000. godine koju smo zatekli. Nismo nikoga, podvlačim, posebno smo ponosni na to što iza nas nije ostala nijedna crna marama, nijedna izbeglica, nijedan spaljen dom, a vi morate da objasnite kako ste od politike – ubite jednog Srbina, mi ćemo 100 muslimana, došli do politike jedan Srbin… (Isključen mikrofon.)

Isteklo je vreme.
Hvala.
I gospodin Predrag Marsenić je direktno pomenut.
Izvolite.

Hvala.

Mislim da ste malo izgubili vođenje ove sednice. Trebalo bi ipak da opomenete određene ministre koji vređaju. Nije primereno i zato imamo ovo.

Ne znam zašto se određeni ministar našao prozvanim u toj kvantnoj spinskoj tečnosti, da li taj spinski, taj deo drugi, ili karakteristike te tečnosti su važne, ne znam, tako da nije bilo nikakvog razloga da se ja pominjem.

Što se novog DSS-a tiče, mi trajemo već 32 godine. Stranka smo koja je opstala i pored toga što od 2008. godine nije na vlasti.

I dalje baštinimo ideologiju DSS-a, jer to mi zaista i jesmo i uvek ćemo biti, za razliku od nekih koji su krenuli od ideologije Karlovac-Ogulin-Karlobag-Virovitica, a završili sa pečenjem palačinki u trenutku kada se na Kosovu dešavalo to što se dešavalo.

Mi od 2008. godine ukazujemo na to da se sprovodi politika puzajućeg priznavanja Kosova. Ukazujemo na to da se predaju srpske institucije jedna po jedna. To radi ova vlast, nažalost. Od 2012. godine pa do danas predate su mnoge srpske institucije - pravosuđe, policija, dat je pozivni broj, elektrodistribucija, elektroenergetski sektor na Kosovu. Dakle, sve što je moglo da bude predato. Priznati su pasoši, lične karte, zvanična dokumenta. Prihvaćen je francusko-nemački sporazum koji se nalazi na sajtu Vlade.

Dakle, mi ukazujemo na to. Ja znam da smetamo, ali zaista nema razloga, prvo, da se vređamo i, drugo, taj koji sprovodi tu politiku trebalo tu i takvu politiku da kandiduje na izborima i da kaže da sprovodi politiku Čedomira Jovanovića, a ne ono što su nekad oni bili.

Reč ima gospodin Ponoš.
Izvolite.

Hvala, predsedavajuća.

Gospodin Martinović me je prozvao ovde kao načelnika Generalštaba, koji je bio član DS-a i koji je odgovoran za ukidanje vojnog roka. Moram da vam kažem da ja nisam bio član DS, kao što nijedan načelnik Generalštaba ne može da bude član nijedne stranke i poslanici DS su ti koji su tražili moju odgovornost na Odboru za odbranu nakon što sam se sukobio sa tadašnjim ministrom odbrane Šutanovcem. To je bio kraj 2008. godine, a ovakva profesionalizacija traljava urađena je 2010. godine.

Znači, ja sam imao sukob sa vašim novim prijateljem gospodinom Šutanovcem, pa to sa njim raspravite. Nisam ja uradio ovu profesionalizaciju. Vidite šta je tu bilo.

Što se tiče bivše vlasti, moram da vam kažem da ovde nema pripadnika bivše vlasti, bar u stranci Srbija – Centar, za razliku od mnogih među vama koji su bivša vlast. Tu ima nekoliko ministara – ministar Mali, ministar Goran Vesić, Slavica Đukić, Ivica Dačić, Krkobabić, Martinović, Vučić, Milenko Jovanov, ljudi koji su hvatali voz, pa ga kasno uhvatili, tek 2015. godine.

Vi ćete biti uskoro i po drugi put bivša vlast. To se ne odnosi jedino na gospodina Miloša Vučevića zato što on nije bio vlast pre toga. On nije ni sada vlast, pa neće biti sutra ni bivša.

Hvala.

Ovim prekidam red replika.
Fino ste se međusobno ispričali.
Sada je gotovo. Sada nastavljamo sa listom.
Reč ima gospodin Dušan Bajatović.
Izvolite.

Noge su me zabolele koliko puta sam ustajao.

Meni je ovde najteže, da vam pravo kažem. Ja sam u vlasti od 1945. godine i potpuno dobro shvatam tok ove sednice.

Imamo dobar deo opozicije koja napada vlast, ne argumentujući, nego dajući svoju faktografiju, onda imamo i vlast koja ima i argumente, ali ima i faktografiju i onda to vas nervira, i jedne i druge.

Ne držim ja nikome lekcije. Ja sam pažljivo slušao.

U suštini, mi sada ovde…

Ne brinite vi ništa, to sam ja. U čemu je problem?

Ćita, ne mešaj se u uslove. Ovde normalna rasprava treba da bude. Nemoj da se gađaš sa tim Poslovnikom i nemoj više da pretiš pošto svaka batina ima dva kraja.

Da sam na tvom mestu, ne bih se bavio sa tim.

(Aleksandar Jovanović: Ajde da vidim drugi kraj.)

Sedi, Ćita. Sedi, bolan. Opusti se.

Izvinite, molim vas, vratiću vam vreme.
Gospodine Jovanoviću, stvarno nije u redu. Zašto dobacujete? Znate da je to protivno Poslovniku.
Sve je u redu, ali dozvolite da čovek iznese svoje mišljenje, pa ćete posle vi.
Molim vas, prijavite se ponovo.
Izvolite.