Ja i onog Eskobara što dolazi u Srbiju ne zovem Gabrijel, nego Pablo, pa ako sam pogrešio oko imena, nisam oko suštine, verujte mi.

Suština je da mi imamo jedan veoma ozbiljan dokument pred nama od koga zavisi kako će država funkcionisati. Nema plaćanja iz trezora dok ne donesemo ovaj akt, a svi hoćemo, i poljoprivrednici, i prosvetari, i javna preduzeća, hoćemo i bolje plate, komentarisaću to sve, ali želim, gospođo Raguš, da dam jednu inicijativu ako smem iz ovog govora da uvedemo na sednici mogućnost pregovaračkog procesa. Ukoliko neko nije zadovoljan, da se izjasnimo na sednici i da ima pravo da pregovara sa vama, pa možda da date i pauzu ako ima više nezadovoljnih poslanika. Dotle ćemo mi ostali gubiti vreme.

Svete krave postoje u Indiji, ali ne u Srbiji. I ako su gospoda ovde zato što su imali 3%, onda neka ne spominju SPS, a bojim se da ne treba da spominju ni SNS, jer da nije promenjeno na 3%, ne bismo imali ovu ravnotežu snaga koji je proizvod izbora na kome se izgubilo 70 na prema 30.

Previše ozbiljna situacija u državi da bi se mi zezali sa ovim stvarima. Ali, nema veze, arena je arena, ovu su argumenti koji su više upućeni u javnosti nego stručnoj javnosti. Ja se bojim da bi stručna javnost komentarisala ovo malo drugačije.

Pre svega, nije osporio ni Fiskalni savet, ni Narodna banka, ni moji drugari, prijatelji iz opozicije da je ovo kredibilno i konzervativno planiran budžet, sa oprezom. Potrudiću se da kažem šta to znači.

Dakle, mi stvarno imamo 133 milijarde dodatnih prihoda. Od toga, ako se ne varam, gospodine ministre, 52% iz rasta BDP-a, što znači nešto se dešava u privredi. Jedna od najvećih opaski na vaš rad, gospodine ministre, kaže sve je to posledica inflacije, pa i veća cena, stabilan evro. Stabilan evro je alat u ekonomskoj politici koju vodi ova Vlada, a nažalost, za razliku od naših kritičara, jer i ja sam deo te vlasti, ova Vlada ima politiku. Ona može da se nekom sviđa ili ne sviđa. Ima i ekonomsku politiku. I imaju pravo kolege iz opozicije da je napadaju. To je njihovo pravo, to im je dužnost. Ali, moraju biti ozbiljni. Moramo da se bavimo sa onim ciframa koje piše u budžetu. I ako iznosimo podatke, ne mogu biti paušalni i ono s mene na uštap, šta nam odgovara.

Da, povećan je deficit. Ali, zašto? To su diskrecioni rashodi, nisu trajnog karaktera. Oni se odnose na troškove dok se ne isplate. I vi se, gospodo, plašite kamatnih stopa, a 80% je u fiksnim kamatnim stopama ako se ne varam, ministre Mali, i ono što je reprogramirano je na izuzetno niskom nivou kamatnih stopa, ne predstavlja nova ekonomska zaduženja u sada nepovoljnim uslovima.

Pa i bondovi koje ste emitovali su pozitivni za ove uslove i niže su kamatne stope. To su valjda argumenti. A zašto je 2,9 iako smo bili u periodu smanjenja budžetskog deficita? Zato, očigledno, doneli smo odluku – „Rafali“, mislim da to svi razumeju.

Veća izdvajanja za poljoprivredu. Tu ja Martinoviću imam ozbiljnu primedbu, ne na tebe, nego na Vladu. Mnogo je to para, a malo se vraća. Više inspektora a manje da se, pošto imamo mnogo malih domaćinstava kojima želimo da pomognemo u radnom i u socijalnom smislu, a i politički nam odgovara, mora to malo bolje da se vrati. Malo više inspektora, malo više da se isprati da li se to koristi za podizanje poljoprivredne proizvodnje ili se koristi u rast ličnog standarda, što je, bojim se, čest slučaj.

Druga stvar, niko nije pomenuo koliko imamo neuzoranih hektara. Posle IT, čini mi se da nam je poljoprivreda ipak najbolji i najsigurniji izvoznik, bez obzira na oscilacije, u količinama onoga što proizvedemo. Ja sam očekivao da u tom smislu mi posmatramo ovaj budžet.

Dalje, bojite se koliko će da vas košta kapital po kom smo se zadužili. Dok god se majstori na zapadu igraju štampe, neograničeno i u FED-u i u Centralnoj evropskoj banci, ne bojte se ovih kamatnih stopa. Radi se o obezvređenju.

Druga stvar, šta je cilj? Reindustrijalizacija Srbije. Mnogo je duboka bila ta zečija rupa iz koje smo startovali. Mene sad kad biste pitali da se ja vraćam nazad da sam na mestu člana Vlade, ja bih pošao od pljačkaške privatizacije. Neću da se vraćam na to. A kad bih pričao sa Slavicom, rekao bih – alo, bre, sestro i drugarice moja, ukinite Bolonju. To je prestalo da proizvodi nosioce znanja, to. To nije kao obaveza kao u CEFTA. I CEFTA bi trebalo ukinuti, jer ona nanosi više štete, iako imamo pozitivne cifre u razmeni CEFTA sa inostranstvom, ali nas ona usporava.

Druga stvar, mislim da saradnja, a to vidite i po budžetu i po ciframa koje su založene ovde, što se tiče Rusije, to je politička saradnja, jer u ratu ne može biti drugačija, ali ako hoćete balansirano zaduživanje u budžetu i da vas niko ne kontroliše 100%, morate imati i kineskog i arapskog i američkog i engleskog i francuskog i svakog drugog kapitala, a naročito od međunarodnih finansijskih institucija.

Ako pogledate strukturu budžeta, niko nije toliko dominantan da bi mogao da nas baš podjarmi. Ako hoćete ono za šta se ja zalažem – investicije, investicije i investicije, onda morate nekad i da se zadužite, jer nam je privreda plitka i mala. Ja sad da izađem napolje i da hoću da promenim 100 miliona evra iz džepa, ja bih poremetio kurs.

Znači, mi moramo da vodimo računa kako se podižemo. Ja bih bio oprezan i sa podizanjem plata i penzija, a naročito u uslovima od kojih neki savetuju. Koliko imamo, Siniša, na računu, sedam milijardi? Dobro, red veličine sedam milijardi. Pa, mi bismo skinuli javni dug sa 52 na 42. A gde su vam pare? S čim ćete investicije? To bi značilo da treba da prekinemo sve investicije. To vam je u automobilu nestalo gorivo, a nemate ni ulje. Šta bi značio pad investicija u uslovima gde je država najviši poslodavac? Pa to bi značilo pad BDP, to bi značilo pad plata, to bi značilo pad penzija i to bi značilo da si ukinuo, i ti i Vlada, bilo kakvu teoriju održivog rasta, iz koje god ekonomske škole da je posmatraš.

Ako želimo rast, mi moramo da zadržimo ovaj nivo investicija, moramo da ga zadržimo i u državi. U izveštaju koji je napisao Fiskalni savet rastu privatne investicije. To je dobro. One će povući i plate i već povlače. Povući će plate i u javnom sektoru. Ali, istovremeno, to treba da znamo, takav rast plata može biti generator inflacije. Znači, ne samo uvezeno, nego mi ne možemo da proizvedemo kod nas u zemlji ako imate viška para, šta ljudi kupuju? Mi ne proizvodimo televizor. On hoće da kupi televizor, šporet, hoće da ode na letovanje, što pokazuju rasprodati aranžmani. Gde odu te pare kad imate viška tih para na taj način u opticaju? Pa, odu u inostranstvo. Koga vi finansirate? Tuđe privrede.

Svi bi mi voleli, dobro ja nisam baš ovlašćen da pričam imamo veće plate, jer bi to bilo nepristojno, ali običan radnik zaslužuje veću platu da ne bi išao u Nemačku, gde mu manje ostaje nego da radi u Srbiji. Sticajem okolnosti danas, dobar majstor u Srbiji može da zaradi i da mu ostane mnogo više nego u Nemačkoj i da je sa svojom porodicom.

Ako je tačno u posmatranju konsolidovane države da će čak doći do pada javnog duga, a to piše u izveštaju Fiskalnog saveta, to je dobro.

Druga stvar, ta količina para koja se napada da je na računu budžeta, po računici Fiskalnog saveta, ja im verujem, ona smanjuje rizik države Srbije da dođe u fiskalni problem. Prema tome, mi izvesnu količinu para, možda nešto manju od ove, ali biće sad i neka jednokratna plaćanja, već sam ih spomenuo, oni su nama garancija da nećemo upasti u fiskalne probleme.

Ponoviću, monetarna politika jeste takva, ali u ovim uslovima mislim da bi depresijacija kursa, a dešava se već, ako bi bila prebrza, ona bi narušila unutrašnje ekonomske odnose i ne bi bila, tu se i sporim i sa Dankom Pavlovićem, ne bi bila stimulans za izvoz. Rano je za takav potez, jer nemamo dovoljan unutrašnji i struktura našeg unutrašnjeg BDP je takva da nam za sada ipak manju štetu nanosi fiksni devizni kurs nego promenljivi ili fluktuirajući devizni kurs, kao što smo imali u nekim godinama, pa smo sa 70 dinara došli na 120 dinara maltene za godinu, dve dana. To našoj privredi ne bi odgovaralo.

S druge strane, morate se vezati za nešto u šta verujete, a to je razmena sa EU, iz prostog razloga što sa njima imamo najviše razmene ekonomske. Morate nekako da se merite.

Još jednu stvar bih želeo da komentarišem. Jeste, to je tačno da je opala kupovna moć u evrima, ali opala je i u Nemačkoj. Eno je Nemačka u recesiji. Kolike su stanarine u Nemačkoj, koliko je mleko u Nemačkoj, koliko je meso u Nemačkoj, na koju smo se nekad najviše ugledali? Da mi treba da vidimo i da uparimo sve cene barem hrane, koja je u stvari i bila najveći generator inflacije i bila je verovatno najveći problem u odnosu prema stanovništvu, ali to je to.

Ako se ne varam, imamo projekciju u koju svi veruju i niko je nije osporio da ćemo ući u taj tunel inflacije između 3% i 4%, što je za ekonomiju naše veličine dobro i niko nije osporio. Ponoviću, inflacija nije kapitalna u rastu BDP-a. To piše i u izveštaju Fiskalnog saveta, to piše i u izveštaju Narodne Banke Srbije, to piše u izveštaju MMF-a, a sada će ponovo da dođu, to piše i u izveštaju Svetske banke. Ako smo ranije hteli da se ugledamo na sve te institucije, onda ti izveštaji koji su vrlo tvrdi, a i sam učestvujem u delu tih razgovora, treba da vidimo šta to znači za cenu kredita.

Gospodine ministre Mali, ako mi sa BB plus, a to otprilike se godinu dana kuva, pređemo na BB minus, tri B minusa, ako se ne varam, to je investicioni rejting. Ljudi, to je drugi finansijski svet, onda možemo, osim para koje dobijamo od međunarodnih institucija, Svetske banke i itd, da računamo na ozbiljna fondovska finansiranja sa većim ročnostima. Šta vi možete da uradite za tri godine sa kreditom u privatnom sektoru? Tu će krediti biti pet godina, sedam godina, deset godina, a ne tri godine i kratkoročno i skupo. Ako to uradite bićete, najbolji ministar u savremenoj istoriji Republike Srbije, a blizu ste koliko ja to pratim.

(Poslanici opozicije dobacuju.)

Ćuto, koliko ja vidim, tebi treba pomoć, a ja za sebe nisam siguran, za ostalo ćemo se dogovoriti.

Treba mi pomoć da završim gasovod kroz Gornje i Donje Nedeljice, stigao sam do tamo. Nema veze sa „Rio Tintom“, majke mi.

Dakle, ta priča kako 2,2% vraćamo kamate, a 1,9% ulažemo u privredu od budžeta ili kako je već ovde zapisano, ako nisam pogrešio cifre, ni toga nemojte da se bojite. Najgore su nezavršene investicije, najgore su nezavršene investicije. Ja bih se u ovom momentu da sam na mestu ministra Malog više plašio rasta cena u sektoru usluga nego kredita i njihove vrednosti 2,2%, ako je dobro izračunato u budžetu.

Šta hoću da vam kažem? Rupa iz koje smo mi krenuli je jako niska. Zamislite sada pozovemo Vesića i kažemo mu – zaustavi sve pruge, zaustavi sve puteve, zaustavi sve da se malo razdužimo. Ponoviću, šta će onda biti sa zapošljavanjem? Šta će biti sa firmama koje rade? Šta će biti sa zaradama? Šta će biti sa penzijama? Šta će biti sa prihodima budžeta? Ne možete tek tako da izađete... Vi ste videli neke stavke i rekli ste bilo bi lepo. Bilo bi lepo, ali šta je posledica?

Neću više da pričam, ostaviću preostalih pet minuta, ako nam bude trebalo na kraju.

Ja vas molim da razumemo - uvek može bolje, ali ako nemamo više od ovoga što sam do sada čuo u kritikama, onda dajte da pustimo te rezultate, pa će izbori biti pre ili kasnije, a ne da ih tražimo sada zato što na izbore nismo izašli, a i oni koji su izašli su izgubili. Hajte da budemo odgovorni prema onome što je... Ovo je najvažniji dokument - Energetska strategija, tu je Dubravka, da znamo šta ćemo da radimo dalje, da li ćemo da imamo struje i gasa i energetske objekte. To je ono što je budućnost države, a budžet Republike Srbije je najvažniji dokument i nemamo pravo da se dnevno-politički odnosimo prema njemu na ovaj način koji je u prethodnim danima praktično u parlamentu prikazano.

Što se mene tiče, gospodine ministre, poslanička grupa Socijalističke partije Srbije, imao bih još štošta da pričam, ali nema veze, će glasati u danu za glasanje za ovaj predloženi rebalans budžeta i požurite, svi čekaju pare, „Srbijagasu“ ne trebaju pare za gas, gasa ima, Srbija ne brine.

Hvala, gospodine Bajatoviću.
Gospodine Pavloviću, po kom osnovu?
(Branko Pavlović: Replika. Direktno pominjanje imena i prezimena.)
Izvolite.

Hvala.

Da razjasnimo ta ideja faktičkog fiksnog kursa, on se drugačije naziva u dokumentima, zasniva se na sledećem, i na to je ranije u raspravi ministar Mali skrenuo pažnju da treba voditi računa i o inflaciji u Evrozoni, apsolutno. Dakle, razlika između inflacije u Srbiji i Evrozoni, a u Srbiji je prosečno duplo veća inflacija nego u Evrozoni kada gledamo u dužem vremenskom periodu, skoro duplo veća. Za tu razliku dinar treba da oslabi u odnosu na evro u toku godine da bi vrednost robe iz uvoza i one proizvedene u Srbiji ostao na istom nivou, da bi konkurentan odnos roba bio isti.

Kada gledamo kumulirano na 10 godina, onda su ti procenti sada u toj razlici veoma visoki. U ovom trenutku to ne predstavlja problem jer je moguće održavati fiksni kurs zbog toga što su, ono što naši sugrađani dobijaju i šalju iz inostranstva, stabilno preko tri milijarde evra godišnje i zbog toga što su strane direktne investicije stabilno preko tri milijarde evra godišnje. Dakle, u zbiru je to neki put sedam, neki put kao ove godine osam milijardi, a deficit je pet milijardi. Dakle, možete neko vreme to da radite, ali to što vam kurs ostaje fiksni, korak po korak vam čini domaću proizvodnju sve manje i manje konkurentnom. Da li bi izlazak i u jednom trenutku, naravno, može se dogoditi da nemate nivo stranih direktnih investicija i da nemate…

Hvala.
Isteklo je vreme za repliku.
Reč ima gospodin Nikezić, po spisku.
Izvolite.

Hvala.

Poštovani građani, od ovog rebalansa niko od vas neće živeti bolje. Zato ministar Mali juče u svojoj prvoj rečenici govori o platama i penzijama u 2027. godini. Tih plata i penzija nema u ovom rebalansu. Zato govori da nam je ekonomija jaka, nikad jača, ali nema para da se prosvetnim radnicima povećaju plate ni do nivoa prosečnih plata u Republici Srbiji, ni do prosečnih. Ni do 120.000 dinara, što Stranka slobode i pravde zahteva već godinama kako bi polako počeli da vraćamo dostojanstvo i učiteljicama, i nastavnicima, i vaspitačicama.

Para za prosvetne radnike nema, ali ima za partijske kadrove. Tako je Jorgovanki Tabaković plata povećana za 103.000 dinara, a plate u prosveti i zdravstvu su niže od republičkog proseka.

Puna su im usta priče o suverenitetu, a za ovih 12 godina izgubili smo i prehrambeni i energetski suverenitet. Nešto što im nije uspelo ni tokom 90-ih kada su prvi put bili na vlasti. Nekada najveća i najmoćnija firma u ovom delu Evrope, EPS, danas je pred potpunim raspadom. Havarije se dešavaju praktično na dnevnom nivou. Nemamo dovoljno uglja, pa smo prinuđeni da uvozimo i ugalj i struju, a razvoj proizvodnje energije iz obnovljivih izvora smo prepustili strancima i kumovskim firmama vlasti.

Poljoprivreda je desetkovana. Nije san poljoprivrednika da imaju budžet od milijardu evra. San je da mogu normalno da proizvode, da više proizvode i da više zarađuju, a situacija je danas nikad gora.

Prinuđeni smo da uvozimo i meso, i mleko, i pasulj i luk, jer ne proizvodimo dovoljno pošto se selo gasi, jer imamo 122 hiljade poljoprivrednih gazdinstava manje nego što smo imali pre 10 godina, zato što 300 hiljada ljudi je manje zaposleno u poljoprivredi. Manje nego ikada.

Ne govorimo samo mi iz opozicije da srpska ekonomija nije jaka, to govore naši ekonomisti i u Srbiji, a i van zemlje. To vam piše i u izveštaju Fiskalnog saveta koji kaže – zabrinjavajuće povećanje deficita, odnosno rupa u budžetu. Rebalans zbog toga može biti korak u pogrešnom smeru, da inflacija u Srbiji i dalje među najvećim u Evropi, da se neodgovorno zadužujete sa sve većim troškovima kamata koje su za obveznice 6%, a za izgradnju puteva 8% do 9%. Infrastrukturne projekte ugovarate bez tendera iz studija opravdanosti, a da građanima morate da objasnite razloge za veliko probijanje cena koje su višestruko više od ugovorenih, da lutate u agrarnoj politici iako ona predstavlja 10% BDP-a, da rast u evrima ponovo više doprinosi inflacija, nego privredna aktivnost, baš kao što je to bio slučaj i prethodnih godina. To je ono što vam Stranka slobode i pravde već godinama govori. Vaskrsli ste, Slobinu inflaciju iz 90-ih i njome povećavate i platu u evrima i BDP u evrima, a time smanjujete i udeo javnog duga u BDP-u.

Vama ne rastu prihodi, vama raste rupa u budžetu, vama raste zaduženje, vama rastu kamate, koje su i dalje veće nego ukupna socijalna davanja u zemlji. Rupa u budžetu raste jer se vlast sve više bahati.

Prvo ste izjednačili stranku sa državom, a zatim ste državnu kasu proglasili za sopstveni novčanik koji koristite kao kockar, pa ste u ovom rebalansu budžeta Generalnom sekretarijatu Vlade podigli budžet sa 1,3 na 15 milijardi dinara, Avio služba Vlade prošle godine 500 miliona dinara, ove godine 1,5 milijardi dinara.

Kancelariji za javnu i kulturnu diplomatiju čitaj Arno Gujon, dodeljen je budžet od 368 miliona dinara od čega za plate samo 14 miliona. Da li ste vi svesni koliko je ovo novca? Kabinetu ministra bez portfelja za koordinaciju aktivnosti u oblasti rodne ravnopravnosti, čitaj Tatjana Macura, dodelili ste budžet od 150 miliona dinara, od čega za plate samo 7,5 miliona.

Kabinet ministra bez portfelja za međunarodno ekonomsku saradnju, čitaj Nenad Popović, 150 miliona dinara, od čega plate samo osam miliona.

Kabinet ministra bez portfelja za koordinaciju aktivnosti u oblasti odnosa Srbije sa dijasporom, čitaj Đorđe Milićević, 432 miliona dinara, od čega plate samo 17,5 miliona.

Kabinet ministra bez portfelja za pomirenje, regionalnu saradnju i društvenu stabilnost, ima titulu u najmanju ruku kao generalni sekretar UN, Usame Zukorlić dobio budžet od 160 miliona dinara, od čega za plate samo 10 miliona. Šta radite vi ljudi? Pa, vi ste ovim ministrima bez portfelja koji ne rade ništa, jer sve ove poslove već obavljaju drugi nadležni organi dodelili zvučne titule da bi politički namirili, a onda im dodelili budžete po nekoliko miliona evra da spiskaju u naredna tri meseca.

Ja sam mislio da je njima dovoljno što ste im dali titulu ministra, fotelju.

(Narodni poslanik Milenko Jovanov dobacuje sa mesta.)

(Narodni poslanik Marinika Tepić dobacuje sa mesta.)

(Narodni poslanik Dragan Đilas dobacuje sa mesta.)

Zaista nije uredu, hoćete na pauzu?
Hoćete na pauzu, prekinuli ste svi gospodina Nikezića. Zašto mi dobacujete.
Možemo na pauzu sada i nastavimo posle, a možemo i sutra da nastavimo i tako nekoliko nedelja, vi odlučujete.
Molim vas dozvolite gospodinu Nikeziću da završi. Bez dobacivanja iz klupa.
Izvolite.

Ja sam mislio da ste vi tim novokomponovanim ministrima bez portfelja dovoljno bilo što ste im dali titulu ministra, fotelju, kabinet i telefon. Vi ste im očigledno dali ozbiljne, milionske budžete da se bahate narodnim parama u naredna tri meseca. Za samo ovih pet je obezbeđen budžet od 10 miliona evra što je dovoljno da se izgrade dve nove moderne škole za tri hiljade đaka.

Savet za borbu protiv korupcije ima budžet od samo 28 miliona dinara. Dačićev kabinet, ministra unutrašnjih poslova i potpredsednika Vlade 26 miliona dinara, čuvena Tomina kancelarija 42 miliona dinara. Sve je značajno manje od novokomponovanih ministara bez portfelja.

Zaštitnik građana ima budžet od 262 miliona dinara, a Kancelarija za javnu i kulturnu diplomatiju 368 miliona dinara. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, koji stvarno radi svoj posao ima budžet od 149 miliona dinara, a Tatjana Macura 150 miliona dinara. Ljudi, stvarno izanalizirajte šta su vam prioriteti.

Naravno, rekorder po budžetu je ministar Mali i Ministarstvo finansija sa 1,4 biliona dinara i na tom razdelu se nalaze i troškovi za EKSPO, za izgradnju Nacionalnog stadiona. Zaista ne znam koji je razlog zašto se ova sredstva nalaze na Ministarstvu finansija, a ne na Ministarstvu građevinarstva. Zašto njima upravlja ministar Mali, a ne ministar Vesić, jer i gospodin Vesić jako dobro zna da se ugradi u ove projekte, ali očigledno ne zna tako dobro da opere milijarde evra koliko je predviđeno za ovaj najskuplji projekat.

Nije ministar Mali preuzeo samo razdeo ministra Vesić. Očigledno je preuzeo i budžet Grada Beograda, pošto se na njegovom razdelu nalazi i tunel od Karađorđeve ulice do Dunavske padine i budžet od 5,1 milijarde dinara ili on ima bolju kombinaciju od Šapića ili je gradski budžet u tako lošoj situaciji da više nijedan javni projekat ne može da finansira. U vreme Dragana Đilasa se za nove vrtiće, škole, mostove, domove zdravlja izdvajalo iz sopstvenih sredstava od 300 miliona evra godišnje, odnosno trećina ukupnog budžeta.

Rebalansom se kapitalna ulaganja formalno povećavaju za 111 milijardi dinara, ali to nije zato što se više radi i gradi, već isključivo zato što su projekti poskupeli tri do četiri puta samo u poslednjih nekoliko godina. Niko normalan nije protiv gradnje, ali niko normalan ne može da podrži da se bukvalno svi veliki projekti grade iz zaduženja, da ih grade strane firme i radnici i da se grade po tri, četiri puta višim cena od tržišnih. Sam ministar Mali se juče pohvalio da će 323 projekta u okviru EKPS 2027 ili skoka u dužničko ropstvo kako ga vi zovete, biti izgrađeni mimo tenderske procedure i to jeste istorijska prilika kako kaže ministar Mali, ali istorijska prilika za nezapamćenu korupciju.

Tako je cena brze saobraćajnice Sombor – Kikinda porasla sa 420 miliona evra na preko dve milijarde evra, auto-put Beograd – Zrenjanin – Novi Sad sa 500 miliona 1,6 milijardi evra, Moravski koridor sa 600 miliona na preko dve milijarde dinara, reverzibilna hidroelektrana „Bisrica“ za samo godinu dana sa 700 miliona na 1,2 milijarde evra, solarna elektrana za godinu dana sa 800 miliona na 1,4 milijarde.

Ministar Vesić nam najavljuje i rekonstrukciju pruge Beograd – Bar koja će koštati više nego izgradnja nove pruge i četiri puta više od standardne vrednosti rekonstrukcije gornjeg stroja pruge koji treba da se radi.

Mi i „Rafale“ plaćamo duplo više nego Francuzi, 75% više nego Grci i 50% više nego Indonezija. I, još se hvalimo kako je to fantastičan komercijalni aranžman, aranžman u kome smo predvideli rok isporuke šest godina, a da u prvoj godini mi njima isplatimo 31% vrednosti. Zaista do sada nisam čuo ni za jedan ovako dobro ugovoren dugoročni aranžman.

Upravo zbog toga što cene projekata vrtoglavo rastu, ponovo zahtevam da se svi infrastrukturni projekti rade tako što ćete prvo dostaviti studije opravdanosti, tako što ćete za svaki projekat provesti na osnovu javne nabavke i tendera, tako što ćete Skupštini dostavljati kvartalne izveštaje šta se dešava sa realizacijom projekta i cenama. Nažalost, pošto za sve ove projekte nema dovoljno para u budžetu, oni će se finansirati svi iz zaduženja.

U rebalansu je planirano da se zadužimo za preko bilion dinara, skoro 10 milijardi evra, što je isti iznos koji smo imali u inicijalnom budžetu, iako smo odložili otplatu kredita UAE vrednih dve milijarde dolara.

Takođe, uz ovaj rebalans budžeta mi smo dobili i šest novih zaduženja, a predsednik nam je pre samo nekoliko dana najavio da je dogovorio dodatno zaduženje od Evropske unije vredno 1,2 milijarde.

Zato i ne čudi što najveći budžet u zemlji nemaju ni prosveta, ni zdravstvo, ni vojska, već Uprava za javni dug 912 milijardi dinara. I, problem je što od tog zaduženja nikakve koristi neće videti ni građani koji su prinuđeni da se zadužuju najskupljim keš kreditima sa kamatom od 15%.

Zahvaljujući najvećoj inflaciji u poslednjih 20 godina, značajno je opao standard građana. Posebno je problematično to što su cene hrane u poslednje tri godine porasle 53%, duplo više nego u Evropskoj uniji, a danas imamo situaciju da su cene hrane u Sloveniji niže, a da su im plate duplo veće. Cena stanovanja porasle su za 43%. Godinama plaćamo najskuplje gorivo u regionu, a da stvar bude gora povećali ste bukvalno sve namete, od PDV-a, poreza na imovinu, poreza na dobit, paušala za preduzetnike, povećali ste sve akcize i komunalije i uveli nove namete poput akcize na struju i poreza na šupe i bunare.

Zbog toga su ljudi prinuđeni da preživljavaju zahvaljujući keš kreditima koji su u poslednjih 10 godina porasli sa pet na 13,5 milijardi evra, a samo u poslednjih mesec dana 150 miliona evra, jer se u Srbiji i školski pribor i dečiji rođendani i slave plaćaju iz keš kredita.

U ovom budžetu nema, a moglo je da bude povećanja plate prosvetnim i zdravstvenim radnicima, besplatnih udžbenika i obroka za sve đake u zemlji, vraćanja otetih penzija, pomoći za starije od 65 godina koji nemaju primanja, za osnivanje alimentacionog fonda, 200 miliona evra za domaće privrednike umesto za šačicu stranih investitora. Nema para ni za nenamenske transfere iz budžeta u skladu sa zakonom. Nema ukidanja akcize na struju, nema ni smanjenja akcize na gorivo, nema oporezivanja kladionica i kockarnica, poreza na ekstra profit i povećanja rudne rente, a ovih stavki u budžetu nema ne zato što nema para, već zato što sve pare odoše na koruptivne, javne nabavke, bahaćenje državne administracije i infrastrukturne projekte mimo tendera.

Gospodo, ne domaćinski vodite ekonomiju sve ove godine. Strateške rezerve pravimo kada su najskuplje, kao što je bio slučaj sa hranom i energentima. Najviše se zadužujemo kada je kamata najveća. Gradimo infrastrukturu iz skupih zaduženja mimo tendera, sa stranim firmama i radnicima i trostruko višim cenama. Sprovodite potpuno promašenu politiku privlačenja stranih investitora koji daju minimalne zarade. Zapostavljate poljoprivredu i podstičete uvoz hrane. Najvrednije resurse delite strancima u zamenu za političku podršku i slikanje sa stranim državnicima, a ne stručni partijski kadrovi vam upravljaju ključnom infrastrukturom i javnim preduzećima.

Opet je ključni razlog za ovako štetočinsko ponašanje korupcija i enormno bogaćenje vrha vlasti. Korupcija je početak i kraj svakog projekta i ekonomske politike ove vlasti. Zato ne treba da čudi što se već godinama vrtimo u začaranom krugu siromaštva, što smo samo na 46% proseka EU, što su nam davno odmakli ne samo Hrvatska, Mađarska i Slovenija, već i Rumunija, Bugarska i Crna Gora, a ekonomija zemlje nam je slobodnom padu.

Privodite kraju, isteklo vam je vreme.
(Narodni poslanici opozicije dobacuju - Vratite vreme čoveku.)
Koje vreme. Šta vam je ljudi, svako ima svoje vreme, polako.
Gospodine Milojičiću, po kom osnovu? Po Poslovniku? Izvolite.

Hvala, hvala.

Molim vas da mi vratite ovih 12 sekundi što su mi ovi iz „Multikom“ žute stranke aplaudirali dok sam ustajao, sporo ustajem, imam još povrede po nogama.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, ministri, dragi narode, ovo što ima u Srbiji nema nigde da nam o poštenju pričaju oni iz „Mulitikom grupe“. Član 107. dostojanstvo.

To je povreda čim vi iz „Multikom“ žute stranke ustanete da govorite o kriminalu i korupciji. Molio bih ministre i moje kolege da budemo nežni prema njima, oni ne znaju, oni su zbunjeni, kao moj sin koji je sada krenuo u prvi razred iz zabavišta i ne zna dete šta se dešava. Mi moramo u porodici biti nežni prema njemu.

Tako ministre Mali, moramo biti nežni prema njima, oni se prvi put suočavaju sa ovakvom situacijom. Prvi put, a 12 godina su vodili ovu državu, vide suficit u budžetu, vide pozitivan rebalans, vide pozitivno davanje, još novca za našu vojsku, još novca za našu poljoprivredu, još novca za naše medicinske sestre, milijardu evra u naredne četiri godine za naše puteve. Oni su radili rebalans kako bi novac trpali u svoje džepove i zbog toga je njihov gazda, žuti tajkun, vlasnik „Multikom grupe“, koji je svoje zaposlene ubacio u Skupštinu na teret našeg naroda. Pošto priča o poljoprivredi, mogao našim seljacima i poljoprivrednicima da kupi 36.000 novih traktora za 619 miliona. Mogao je da isplati 650.000 prosvetarskih plata za 619 miliona koliko je ukrao. Zbog toga su oni zbunjeni. Hvala vam.

S obzirom da je bila replika više nego povreda Poslovnika, član 103. stav 8. od vremena grupe.
Gospodine Bulatoviću. Navedite samo član.