Hvala vama.
Sledeći je gospodin Rastislav Dinić. Izvolite.

Jedan od načina na koji može da se opiše ovaj rebalans jeste i poznatom frazom - Srbija radi, Beograd se gradi. Jer, rekordno izdvajanje od preko 20 milijardi dinara za EKSPO nije ništa drugo do još jedan primer preusmeravanja sredstava iz budžeta koji pripada svim građanima Srbije i koji pune svi građani Srbije u dalji razvoj prestonice.

Posle "Beograda na vodi", metroa i mnogih drugih sličnih projekata kroz koje je cela Srbija investirala i investira u svoj već nesrazmerno najbogatiji i najrazvijeniji deo, sada stiže i nacionalni stadion i još mnogo toga drugog, što će prvenstveno unaprediti ekonomiju glavnog grada na račun ostatka zemlje.

Sa druge strane, ovaj rebalans je još jedna propuštena prilika da se uvaže preporuke Fiskalnog saveta Srbije i da se konačno uvećaju sredstva predviđena za nenamenske transfere za lokalne samouprave. Da se podsetimo, iako Zakon o finansiranju lokalne samouprave dozvoljava da godišnji nenamenski transferi iznose ukupno 1,7% ostvarenog BDP-a, ukupan iznos nenamenskih transfera koje gradovi i opštine dobijaju iz budžeta Republike znatno je manji od toga i praktično nepromenjen od 2012. godine.

Već znam šta će predstavnici Vlade reći na ovu primedbu - da se ovo nadoknađuje većim iznosima namenskih davanja za lokalne samouprave. Ali, to nikako nije isto. Nenamenski transferi omogućavaju jedinicama lokalne samouprave siguran izvor prihoda na osnovu kojih unapred mogu planirati projekte i izdatke, dok s druge strane diskreciona i sporadična davanja ne samo da su nepredvidiva, već ostavljaju i mnogo više mogućnosti za korupciju i klijentelizam, da ne pominjem da svako takvo davanje predsednik Republike predstavlja kao da ga je izvukao iz sopstvenog džepa i udelio kao milostinju siromašnim rođacima sa juga.

Podsećam, Srbija pati od izuzetno neravnomernog regionalnog razvoja, čija su žrtva pre svega jug i jugoistok zemlje, na kojima se nalazi čak 16 od 19 tzv. devastiranih opština, opština čiji je stepen razvijenosti ispod 50% republičkog proseka.

Neravnomerna regionalna razvijenost dubinski je povezana sa mnogim drugim štetnim fenomenima o kojima je prethodnih dana bilo puno reči i ovde - odlivom stanovništva i niskim prirodnim priraštajem.

Kako je pokazao nedavno objavljen izveštaj DRI, u periodu od 2011. do 2020. godine od 145 jedinica lokalne samouprave u 128 zabeležen je negativni migracioni saldo. Ljudi u Babušnici, Bojniku, Beloj Palanci, Bosilegradu, zaista ne vide budućnost u svojim mestima, a mnogi ni u Srbiji, i tu ne pomažu orbanovska i trampovska naklapanja o tradicionalnim vrednostima i borbi protiv "vouk" ideologije.

Regionalna ravnopravnost ne bi smela da bude stvar bilo čije dobre volje ili milostinje, kako ih predsednik i Vlada Srbije uporno prikazuju kada se šetaju po Srbiji i poklanjaju škole, igrališta i kilometre asfalta, ona je stvar pravde i solidarnosti i mora biti institucionalno garantovana.

Ovaj rebalans, međutim, još jednom dokazuje da aktuelnom režimu do pravde i solidarnosti, baš kao ni do regionalne ravnopravnosti i ravnomernog razvoja Srbije nije ni najmanje stalo.

Hvala vam.
Sledeća na listi je gospođa Nataša Milić Milaš. Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministri, narodni poslanici i građani, budžet je važan dokument koji sadrži spisak planiranih prihoda i rashoda za jednu kalendarsku godinu. Rebalansom budžeta se budžet dopunjuje na osnovu analize ostvarenih prihoda i izvršenih rashoda u proteklom periodu od početka godine. Bitan deo budžeta jesu kapitalni projekti koji doprinose povećanju prihoda.

U svom izlaganju bih se vezala za neke od mnogobrojnih kapitalnih projekata koji su realizovani u periodu od 2012. godine pa nadalje u mojoj lokalnoj zajednici, opštini Stara Pazova, pre svega, zahvaljujući odgovornoj politici SNS i predsednika Republike Aleksandra Vučića, dobro planiranom budžetu i planiranim investicijama.

Opština Stara Pazova ima izuzetan strateški položaj za razvoj privrede, kao što su blizina dva najveća grada u zemlji, Beograd i Novi Sad, kao i blizina auto-puta A-1 i A-3, te smo kao prioritetne investicije prepoznali investiranje u putnu infrastrukturu i u saradnji sa Ministarstvom građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i javnim preduzećem "Putevi Srbije" realizovali višegodišnju potrebu građana Nove Pazove za izgradnju priključka na auto-put A-1 iz pravca Nove Pazove.

Urađena je kompletna rekonstrukcija međumesnih puteva na pravcu od Stare Pazove do Inđije i od Stare Pazove do Batajnice. Lokalna samouprava je samostalno rekonstruisala put koji spaja auto-put A-1 i A-3, asfaltirala većinu neasfaltiranih ulica shodno širenju i potrebama naselja, a ove godine nastavlja se rekonstrukcija međumesnih puteva, kao i puteva unutar samih naselja.

Investitore smo privukli, pre svega, odgovornom politikom, infrastrukturno opremljenim industrijskim zonama kojih ima četiri i čija ukupna površina iznosi 2.100 hektara, a planirano je i proširenje istih u skladu sa izmenom Prostornog plana.

Na teritoriji opštine Stara Pazova trenutno posluje blizu 5.400 privrednih subjekata u kojima je zaposleno više od 30.000 radnika i stopa nezaposlenosti je ispod 2%. Napravila bih poređenje i istakla da je 2012. godine na teritoriji Stare Pazove bilo zaposleno samo 12.000 radnika. Razvojem privrede došlo je do povećanja broja stanovnika, a samim tim i do potrebe za proširenjem kapaciteta škola, vrtića, zdravstvenih ustanova.

U saradnji sa Kancelarijom za javna ulaganja izgrađena je nova škola u Belegišu koja je kompletno opremljena najsavremenijim mobilijarom. Urađena je dogradnja i rekonstrukcija škole u Novim Banovcima čije je povećan kapacitet škole i povezanost škole da sportskim objektom. Zamenjena je kompletna stolarija u osnovnoj školi u Novoj Pazovi, urađena rekonstrukcija krova u osnovnoj školi u Vojki. Planirano je proširenje kapaciteta predškolske ustanove, kao i rekonstrukcija škole u Staroj Pazovi.

Kako sport na teritoriji opštine Stara Pazova je razvijen ulagali smo i u sport. U toku je o izgradnja hale u Starim Banovcima koja će biti prilagođena i za međunarodna takmičenja, kao i završna faza u izgradnji trenažne hale u Novoj Pazovi.

Kultura nije zaboravljena, pa je u toku izgradnja kulturnog centra u Golubincima.

U saradnji sa Komesarijatom za izbeglice i migracije izgrađeno je ukupno 169 stanova za izbegla i socijalno ugrožena lica.

Opština Stara Pazova učestvuje u Javnom pozivu Ministarstva rudarstva i energetike za dodelu sredstava za finansiranje energetske sanacije stambenih zgrada, porodičnih kuća i stanova od samog početka projekta. Zbog velike zainteresovanosti građana opština svake godine povećava iznos opredeljenih sredstava.

Ovom prilikom bih se zahvalila Ministarstvu zaštite životne sredine na čelu sa ministarkom Irenom Vujović na razumevanju i pomoći za sanaciju regionalnog kolektora za odvođenje otpadnih voda u Novoj Pazovi koji je izgrađen za vreme prethodne vlasti sa neadekvatnim cevima koje su vrlo brzo popucale, te je sanacijom na najoštećenijoj deonici kolektora sprečena veća ekološka katastrofa.

Kratko ću se osvrnuti i pohvaliti rad Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, pozdraviti povećanje naplate doprinosa i smanjenje iznosa planiranih transfera iz budžeta Republike Srbije za isplatu prava iz penzijsko-invalidsko osiguranja.

Na kraju svog izlaganja istakla bih da ću podržati Predlog rebalansa budžeta, kao i ostale predloge na dnevnom redu kako bi Republika Srbija, samim tim i moja opština, mogla da realizuje započete i planirane projekte i da nastavi da se razvija i napreduje.

Zahvaljujem.

Hvala vama.
Sledeća po listi je gospođa Slađana Miletić.
Izvolite.

Dobar dan, poštovana predsedavajuća, ministri i

kolege poslanici.

Dnevni red ove sednice je izuzetno značajan za život naših ljudi i ja sam zaista htela da se posvetim analizi, jednoj strpljivoj analizi šta je to što bismo možda mogli da ponudimo ili da predložimo kako bi se život naših sugrađana poboljšao.

Ono što mi smeta je vaša neozbiljnost i nerealnost kada su ovakvi projekti u pitanju, a počeću pre svega od toga da nam je materijal jako kasno dostavljen, tako da nismo imali prilike da se u potpunosti posvetimo i analiziramo i sa našim stručnjacima dogovorimo šta je to što bismo mogli realno da predložimo.

Volela bih da sam imala više vremena da nešto predložimo, da nešto pohvalimo, ako ima razloga za to, i da iskritikujemo ono što nije u redu. Jer, kažem, veoma je značajno za život naših građana.

Ono što mi jako smeta to je kako sve vreme pričate o nekoj plati, povećanju plata od 350 do 900 evra. Tačno je, to je činjenica i ja nikada neću reći da nije tačno ono što jeste, ali mi jako smeta zašto ne pričate i koliko košta život od tada, koliko je za tih 350 evra moglo da se kupi i kako da se živi i kako da se živi sada sa ovih 900 evra.

Dolazim sa jugoistoka Srbije i ne pričam samo u svoje ime, pričam u ime svih mojih sugrađana sa kojima sam pričala. Verujte mi, niko od njih nije osetio boljitak u povećanju plata. Šta više, kažu – od kad su nam plate povećali mi sve teže živimo.

Upoređivali smo cene tada i sada i zaista ono što oni osećaju, realno, je da je život sve teži i sve skuplji. Tako da bih volela da i na to obratite pažnju i kada pričate o boljem životu da vidite da li je taj bolji život zaista tu ili je to samo neka vaša vizija, marketinška, politička, kakva god.

Neozbiljno je i što priča, ministar Vesić je pričao onog dana kako se na jugoistoku gradi i radi. Spomenuo je prugu Niš – Brestovac koja je trebala još davno da se završi, predsednik lično je kraj tih radovao obećao. Ti rokovi su davno istekli.

Što se tiče izmeštanja pruge u Nišu, od 2012. godine, kada su vaši predstavnici prvi put potpisali sporazum o izmeštanju te pruge, ni dan danas nije urađeno.

Molim vas da se malo uozbiljimo i da kada pričamo o tome šta radimo i gradimo kažemo šta smo uradili i šta smo završili, jer gradnja može da traje 100 godina, a izgradnja bi trebalo da završi u rokovima.

Ono što sam primetila u rebalansu budžeta, ispravićete me ako možda nisam u pravu, to je da smo proširili listu za terapiju obolelih od retkih bolesti. To je jako pohvalno i ta lista treba da se širi, međutim ako ste proširili listu smatram da ste trebali da proširite i budžet za te iste namene. Budžeta nema u proširenju, sva sredstva koja su bila predviđena za listu pre ove su ostala, da li to znači, pitaju me građani, da će oni koji su dobili tu terapiju biti uskraćeni za terapiju, ovi za koje su sada proširili listu?

Što se tiče brige o porodici, nama je tradicionalna srpska porodica svetinja i zaista se uvek radujem kad hoćemo da pomognemo porodicama, kad hoćemo da pomognemo deci, jer deca su naša budućnost. Šta je to što mi smeta u svemu ovome? Što nismo dovoljno sagledali svu decu, što radimo selektivno, tj. radite selektivno.

Zašto mislite da je samo rađanje deteta problem za roditelje? Problem za roditelje je i kako odškolovati tu decu. Zaista, ja smatram da sva deca treba da budu sagledana, svi zaslužuju pažnju države i pre svega smatram da besplatni učenici moraju da budu prioritet ovoj državi, jer školovana i obrazovana deca su naša budućnost.

Ono što bih zamolila da sagledate je i dete koje se nalazi u periodu razvoda roditelja. To je dug period. Ovo sudstvo zna te rokove da produži na godinu, dve, tri. To vreme dete ne dobija alimentaciju, niko ne brine o njegovom finansijskom stanju i niko ne brine šta i od čega će to dete da preživi.

Za kraj, pošto sam ja zdravstveni radnik, pričaću o Sporazumu o međusobnom priznanju profesionalnih kvalifikacija.

Poštovana gospodo, ja bih zamolila Ministarstvo zdravlja da prvo usaglase i priznaju profesionalne kvalifikacije u našoj zemlji. Ne znam da li ste upoznati da Zakon o nezi medicinskih sestara jedino u Srbiji ne postoji. Ne znam da li ste upoznati da se školujemo, da idemo na fakultete koji su priznati od strane našeg Ministarstva prosvete, a da nisu priznati u Ministarstvu zdravlja. Morali bismo da se usaglasimo prvo u našoj zemlji.

Ono što mi najviše smeta, dolaskom ministra Lončara u prvom mandatu, ministar Lončar je uskratio pravo medicinskim sestrama, pravo predstavnika u Ministarstvu zdravlja. Mi sada nemamo našeg predstavnika. Procentualno smo najbrojniji u zdravstvu. Donet je kolektivni ugovor, koji je nikad gori, a mi nemamo kome da se obratimo, niti ko da nas zastupa u tome.

Zato molim da uzmete u obzir probleme zdravstvenih radnika, jer jeste svako od vas nas nazvao herojima kada je bilo potrebe, a sada kada toga nema, dajte nam bar osnovna zakonska i društvena prava.

Samo se pitam kako je moguće da Sporazum o međusobnom priznavanju potpišemo u prisustvu predstavnika Albanije, Bosne i Hercegovine, tzv. Kosova, Crne Gore, Severne Makedonije? Ovo je međunarodni ugovor i svi ti međunarodni ugovori se potpisuju između država. Da li ovim mi indirektno priznajemo državnost tzv. Kosova, ili u celosti implementiramo fransucko-nemački sporazum?

Hvala. Isteklo vam je vreme.
Završite misao.

Hoću, hvala.

Što se tiče Kosova, za nas je Kosovo i Metohija neodvojiva teritorija naše zemlje Srbije. Ne priznajemo francusko-nemački sporazum, ne priznajemo Ohridski sporazum i nećemo dozvoliti da se prizna ni de fakto, ni de jure.

Hvala vam.
Sledeći na listi je gospodin Dane Stanojčić.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Uvažene kolege poslanici, poštovani građani Srbije, Zakon o budžetu je svakako jedan od najvažnijih akata koji donosi Skupština Srbije, pre svega zato što kroz Zakon o budžetu pokazujemo finansijsku krvnu sliku naše države. Pokazujemo i suštinu politike Vlade Miloša Vučevića, koju smo shodno slobodno izraženoj volji građana na izborima 17. decembra podržali početkom maja.

Što se tiče Zakona o izmenama i dopunama budžeta za tekuću godinu, za njega mogu da kažem da je nacionalno odgovoran i da je socijalno uravnotežen. Nacionalno je odgovoran zato što je domaćinski, zato što kapitalni i zato što je investicioni, zato što Srbiju krupnim koracima vodi ka realizaciji programa „Skok u budućnost Srbija 2027“, ka 650 evra prosečne penzije i 1400 evra prosečne plate u Srbiji.

Ovaj Zakon o izmenama i dopunama budžeta je nacionalno odgovoran i zato što kroz više od 300 državno bitnih projekata omogućava kontinuirani rast i razvoj, na izgradnju autoputeva, brzih saobraćajnica, modernizaciju pruga, ali i izgradnju i renoviranje kliničkih centrala, bolnica i škola.

Ovaj budžet za 2024. godinu je nacionalno odgovoran, poštovane kolege poslanici, jer obezbeđuje sredstva za pomoć našim sunarodnicima koji žive na Kosovu i Metohiji, a koji u sred Evrope u 21. veku žive u aparthejdu režima Aljbina Kurtija.

Poštovane kolege poslanici, predlogom ovog budžeta vidimo da je skoro 133 milijarde dinara prihodovano više u ovoj godini u Srbiji i ovaj rebalans budžeta je socijalno uravnotežen na takav način što od tog novca predviđa dodatnih osam milijardi za obrazovanje, 25 milijardi više za podršku porodicama sa decom, 28 milijardi više za zdravstvo i dodatnih 20 milijardi dinara za poljoprivredu.

Ovaj budžet je socijalno odgovoran i zato što stvara osnove da već od 1. januara iduće godine prosvetni radnici u Srbiji dobiju povećanje plata od 12%, a da od 1. decembra ove godine penzije budu veće za skoro 11%.

Imajući u vidu da je privredni rast u Srbiji 4,3% u ovoj godini, jasan je odnos ove Vlade i poštovanje koje ima i prema prosvetnim radnicima i penzionerima.

U Srbiji je danas nezaposlenost na istorijskom minimumu. Svakim novim radnim mestom Srbija se razvija, gradi, ali i brani. Više od dva miliona i 350 hiljada ljudi danas u Srbiji radi i ima posao. Pre 12 godina osam zaposlenih je radilo i plaćalo penzione doprinose da bi 10 penzionera primilo penzije. Danas bez ikakve intervencije iz budžeta Srbije penzioni fond isplaćuje penzije redovno u dan, rekao bih u minut, danas u Srbiji u penzioni fond 17 zaposlenih uplaćuje doprinose da bi 10 penzionera primilo penzije. Mislim da ovaj statistički podatak dovoljno govori o razvoju i napretku naše zemlje u prethodnih 12 godina.

Poštovane kolege poslanici, poštovani građani Srbije, čast mi je da danas mogu da podržim Zakon o podršci porodicama sa decom. Srbija je tokom svoje istorije najviše dece rađala u ropstvu, u ratu, u siromaštvu i u gladi. Danas, Bogu hvala, u miru i u slobodi možemo sa velikim ponosom i zadovoljstvom da glasamo za zakon koji predviđa da se svaka porodica nagradi za prvo rođeno dete sa 500 hiljada dinara, za drugo rođeno dete sa 600 hiljada dinara, sa dva miliona i 280 hiljada dinara za treće rođeno dete i sa tri miliona 180 hiljada dinara za četvrto rođeno dete.

Ovde je bilo zamerki na česte izmene ovog zakona. Ja se nadam da ćemo što češće menjati zakon na ovakav način kao danas i da će ova visina sredstava, nagrade za porodice i za natalitet biti što veća.

Poštovani i uvaženi poslanici, dolazim iz Vrnjačke Banje, koja me je plebiscitarnom voljom izabrala da je predstavljam pod kupolama ovog srpskog hrama parlamentarizma i demokratije. Vrnjačka Banja je u prethodnih 10 godina, prateći politiku Aleksandra Vučića i SNS, doživela svoju renesansu.

Više od 200 miliona evra, što državnih, što privatnih investicija slilo se u Vrnjačku Banju kao turističku destinaciju prve kategorije. Budžet Vrnjačke Banje je danas pet puta veći nego pre 10 godina, dva i po puta su veće plate i tri puta imamo više zaposlenih nego lane.

Danas svi mi koji živimo u dolini Zapadne Morave, iz Čačka, Kraljeva, Vrnjačke Banje, Trstenika, pred našim očima gledamo kako se rađa istorija, rađa se Moravski koridor i već do kraja godine ćemo od Vrnjačke Banje Moravskim koridorom za manje od dva sata moći da dođemo do Beograda, za manje od sat vremena do Niša. Koliko je to značajno za razvoj turizma zapadnog Pomoravlja, centralne Srbije i Srbije uopšte, ne moram da ističem.

Poštovani prijatelji, u ime Vrnjačke Banje, mojih sugrađana, želim da pružim podršku danas predloženim zakonima, politici premijera Vučevića, politici predsednika Aleksandra Vučića, da vas pozovem sve, naravno, i moje uvažene kolege sa druge strane, da Moravskim koridorom dođete u Vrnjačku Banju krajem decembra i da vam kažem da borba mora da bude neprestana za svako novo radno mesto, za svako novo dete, za svaki novi kilometar puta, za napredak, rast i razvoj Srbije. Živela Srbija.