Zahvaljujem.

Ja bih da kažem da države koje ulažu u obrazovanje imaju budućnost. Kao što sam pre nekoliko dana istakla. U susednoj Bugarskoj nastavnici imaju plate za 30% veće od republičkog proseka. Ja verujem da to zna i ministar finansija Siniša Mali, zato je ulagao u Bugarskoj i kupovao stanove i veruje u budućnost Bugarske. Ali, mi živimo u Srbiji. Voleli bi da tako bude i u Srbiji.

Povećanje plata za prosvetne radnike od 15% zašta se zalaže Zeleno-Levi front, na godišnjem nivou značilo bi uvećanje 25 milijardi dinara. Nije to neka cifra koju vi ne možete da izdvojite, samo nećete. Nećete da je uložite u obrazovanje.

Da ne bude da pričamo samo o platama, ja bih da istaknem i problem infrastrukture. Dakle, samo za jedan stadion imamo 31 milijardu dinara, a za renoviranje škola samo dve milijarde i 800 miliona dinara. U toku ovog meseca obrušio se plafon škole u Leskovcu na dve učenice, u Žitorađi bilo je takvih slučajeva, znamo, čitamo po lokalnim portalima, po nekada to dođe i do nacionalnih vesti. Sigurna sam da smo imali nešto što se obično sprovodi na lokalu u razvijenijim zemljama, mada je počelo u jednoj nerazvijenoj koja se borila protiv korupcije, a to je Brazil, stvar koja se zove participartivno budžetiranje, uključivanje građana u odlučivanje o budžetu, na šta ide njihov novac, da građani ne bi odlučili da ulože u EKSPO, u stadion kada im se škole raspadaju, plafoni obrušavaju na njihovu decu.

Umesto toga, dakle, pored naših škola su kockarnice, dečija igrališta renoviraju, kladionice. Poručila bih ministru trgovine koji danas nije ovde, poslaću mu uskoro jedno pismo, mi smo poslali komentare, trenutno je, očito se spremaju izmene zakona, mi smo podneli predlog jednog zakona o zabrani reklamiranja kockarnica i kladionica, a imamo i te predloge u vezi sa povećanjem poreza.

Odgovorila bih takođe premijeru Vučeviću koji je nas optužio da smo mi elitisti zato što pričamo o obrazovanju. Ne, mi smo ljudi koji dolaze iz obrazovanja i naravno da nam je to važno, ali činjenice su da 22,44% prema poslednjem popisu je visokoobrazovanih u Srbiji. Dakle, to jeste neko povećanje u odnosu na popis iz 2011. godine, ali i dalje smo među zemljama sa najmanjim procentom visokoobrazovanih u Evropi.

Dakle, to su činjenice, verovatno tome doprinose i to što mnogi obrazovani ljudi napuštaju ovu zemlju i možda ne toliko zbog siromaštva ti visokoobrazovani nego zbog sistema – a znaš li ti ko sam ja, jer ne dolaze siromašni u škole da nastavnicima viču – znaš li ti ko sam ja, nego ljudi povezani sa SNS, jer oni jedino mogu da kažu –znaš li ti ko sam ja i ko stoji iza mene. Dakle, svi ljudi su za nas jednako vredni i oni sa školom i ono bez. Nije sramota nemati fakultet, sramota je to ne lagati. Nas su učili kao decu, da ko laže taj i krade.

Zato smo postavili juče pitanje generalnom sekretarijatu Vlade - da li se stvarno u arhivi nalazi diploma ministarke Milice Đurđević Stamenkovski, koji fakultet, koji univerzitet i koje godine je izdao tu diplomu?

Pitanje za ministra finansija - da li je povećanje sa 1,3 na 15 milijardi dinara za generalni sekretarijat Vlade samo u ovom rebalansu, u svakom se dosta povećava novac za generalni sekretarijat Vlade, novac koji služi da se sakrivaju diplome ili da se sakriva neka druga vrsta krađe? Odgovorite nam makar na to pitanje. Hvala.

Sledeći reč ima gospodin Miroslav Aleksić. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Poštovani građani Srbije, evo tri dana slušamo iluzije i bajke ministra Siniše Malog, mada je, doduše, Siniša Mali, nikad veći, utihnuo nešto danas, ne priča više ni o minusu, ni deficitu, ni o javnom dugu, ni o platama. Sve što je "nikad veće", nešto je danas utihnulo.

Što se tiče moje diskusije, imao sam neke odgovore, konkretno od ministarke Đedović, vezano za "Ziđin", ali mi odgovara preko Instagrama, nema je danas ovde. Ja ću njoj da odgovorim opet preko Skupštine - rekla i slagala građane da "Ziđin" nema nikakvo vlasništvo od 2.000 hektara, niti pravo na rudnike bakra i zlata, već da su oni kupili 63% kompanije u Boru. Tačno, "Ziđin Koper". Ali, "Ziđin Majning, gospođo Đedović i premijeru, odgovorite da su kupili 2.000 hektara privatnih parcela, da je najveće nalazište procenjeno bakra i zlata u Evropi i jedno od najvećih u svetu, a procenjene vrednosti su 14 miliona tona bakra i 300 tona zlata ili 140 milijardi. Dugujete odgovor građanima za to, pošto ministarka Đedović samo preko Instagrama odgovara.

Dalje, ministar Mali "nikad veći", sa nikad većim budžetom, nikad više para, očigledno ne razgovara sa svojim ministrima u Vladi. Evo, danas Slavica Đukić Dejanović kaže - nema novca za veće povećanje plata u prosveti. Danas to žena kaže, nema je sada tu. Kako? Jel ima ili nema para?

Pre neki dan ministar Lončar kaže - nema para za rešavanje lista čekanja, čekamo predsednika da se vrati. Jel ima para ili nema para?

Koliko znam, Ministarstvo unutrašnjih poslova za policiju pare nije imalo za plate, nego su javna preduzeća pozajmljivala da policajci prime plate. Kako to nikad više para i veći budžet a nema para za plate?

Što se tiče prioriteta projekata i ostalih stvari, milijardu koju trošite za stadion, uključujući i prugu do stadiona, je taman toliko da imamo 20 novih kliničkih centara od 50 miliona evra, kao što je bio onaj u Nišu. Bolnice po Srbiji se raspadaju. Krenite da vidite kako izgledaju. Za stadion ste mogli da napravite 20 kliničkih centara kao što je onaj u Nišu, a da ne govorim koliko bolnica. Ali, vama treba stadion, treba da radi "Milenijum", Zvonko, ovi, oni, itd.

Ne bi bilo to ništa toliko strašno da u Vladi o budžetu ne misli čovek koji je sinonim za korupciju. Evo detalji Uprave za sprečavanje novca Republike Srbije - Siniša Mali kontrolisao je najmanje 45 bankovnih računa, od kojih su neki otvoreni na njegovo ime, neki na njegove članove porodice, pokazuje izveštaj Uprave za sprečavanje novca. Ovaj dokument ukazuje na različite transakcije koje se mogu smatrati pranjem novca, a najveće je ono od pola miliona evra koje je Mali sebi uplatio sa britanskih Devičanskih Ostrva. Ne kažem ja, nego Uprava.

Dalje kaže, takođe ta Uprava, da je kao direktor of šor firme sa britanskih Devičanskih Ostrva kupio dve firme u Bugarskoj koje su posedovale 23 stana.

Dalje se kaže da je kao direktor Centra za tendere u Agenciji za privatizaciju dogovorio da "Lukoil" kupi srpsku nacionalnu kompaniju "Beopetrol" a Savet za borbu protiv korupcije označio je ovaj posao kao koruptivan i naveo da je "Lukoil" oštetio državu.

Dakle, gospodine Siniša Mali, "nikad veći", od nikad većeg budžeta, kako stoje stvari, biće nikad veća robija za vas jednog dana. Hvala.

Gospodin Miloljub Albijanić. Izvolite.

Uvažena potpredsednice Narodne skupštine, uvaženi predsedniče Vlade, poštovani ministri i poštovani narodni poslanici, nisam imao želju da koristim i neću iskoristiti sve raspoloživo vreme, ali imam jaku potrebu, jak osećaj da kažem nekoliko rečenica.

Prvo, kada se radi o nacionalnom interesu logično je i prirodno da se svi ovde u parlamentu saberemo i zajednički promišljamo šta je najbolje za nacionalne interese, i ja sam imao priliku, pošto sam u politici bio i ranije da prisustvujem nekim mestima u inostranstvu i da čujem od naših ljudi da kritikuju našu Vladu i naše ministre po pitanju spoljne ili neke druge politike i ja sam ih opominjao jednog gradonačelnika posebno i on se naljutio na mene od tog dana. Zašto to kažem, sinoć je predsednik Republike bio u UN, a mi se ovde svađamo i raspravljamo o različitim pitanjima i nemamo taj zajednički osećaj da je on rekao neku dobru reč o ovoj zemlji i njenom položaju. Mi smo mali narod, ali taj mali narod ima svoje mesto u svetskoj istoriji i mesto u svom nacionalnom osećaju i ponosu. Ja ne razumem zašto se toliko raspravljamo, jer trebaju nama Crnogorci, Hrvati ili neko drugi iz drugih zemalja da pokazuju kako se u parlamentu pokazuje, jedno dostojanstvo prema spoljnoj politici. Kada je u pitanju spoljna politika, ja zaista smatram da moramo imati zajednički interes, valjda je to nešto normalno, nešto što odlikuje neki narod. Ako hoćete, u našem programu Zdrave Srbije i piše na osnovu zakonopravila Svetog Save, na osnovu Zakonika cara Dušana, znači imamo, hoćete li da razmatramo, šta je Cvijić smatrao za neki nacionalni interes, kaže Srbi su narod koji imaju jak osećaj za pravdu, pa čemu onda toliko raspravljanje oko običnih pitanja koji su pitanja raspodele budžeta, normalno da dolazi do rebalansa budžeta, jer je ova Vlada izabrana u ovoj tekućoj godini. Neka ministarstva imaju neku potrebu, neka druga manju i sasvim je ljudski i logično da to na jedan normalna način razmatramo.

Apelujem na ovaj parlament da budemo dostojni i da pokažemo drugima kada se radi o spoljnoj politici da smo na visini zadatka, da smo svi kao jedan, a ne da se raspravljamo i različito tumačimo različite stvari. Valjda kada su takve stvari u pitanju, kao što je naše gostovanje u UN, možemo da pokažemo jedno visoko dostojanstvo. Zahvaljujem i hvala vam, nadam se da nisam mnogo vremena potrošio.

Najlepše hvala na korektnom stavu. Imali ste mnogo više vremena.
Od ovlašćenih još gospođa Aleksandra Tomić.

Uvažena predsedavajuća, poštovani premijeru, ministri, kolege poslanici , predlog budžeta za 2024. godinu usvojen je 26. oktobra prošle godine i tada je Ministarstvo finansija i Vlada u jednom drugom sastavu veoma konzervativno projektovala sam rast na 3,5 posto sa projekcijom javnog duga na 51,7 posto i tada je nezaposlenost bila 9,5 posto. Ono što je važno reći da sada, nakon ovoliko meseci funkcionisanja nove Vlade i novih okolnosti koje se dešavaju na svetskom tržištu kapitala i usluga, mi imamo pozitivne rezultate, imamo veće prihode za 132,5 milijardi dinara nego rashode, što je 6,5 posto od ukupnog budžeta koji je projektovan za prošlu godinu.

To su rezultati koji pokazuju da i ova Vlada i ona koja je pre toga bila u stvari dobro radila svoj posao, dobro predvidela i projektovala svoje finansije i sve svoje projekte koje je tada još zapisala.

Mi smo sada ovde u prilici da moramo da nastavimo određene projekte i prosto je negde čudno što se napadaju projekti koji su usvojeni ne samo godinu, nego i dve godine pre ovoga zato što smo mi sebi zacrtali ne samo određene nivoe plata za 2027. godinu, 1.400 evra prosečnu platu, penziju 650 evra, minimalnu platu, znači od 650 evra, nego zato što smo sebi zacrtali ekonomski rast za koji Svetska banka rekla da je Srbija sposobno da do 2027. godine da ide sa stopama rasta od 6% i 7%.

Nemojte da zaboravite da samo pre četiri godine mi smo imali koronu, mi smo velike potrese, kada pričamo o samoj ekonomiji, da je tada projektovan deficit naš bio 8,3%, 2021. godine 4,5%, 2022. godine 3,3% i za ovu godinu projektovan 2,2%. Mi smo sada rebalansom povećali taj deficit na 2,9%. Inače, svi ekonomisti kažu da bilo koji deficit do 3% ne može da ugrozi bilo kakve javne finansije i mogućnost funkcionisanja uopšte javnih finansija i države i plata ukoliko imate pokrivenost spoljno-trgovinskih uvozom i izvozom preko 60%, a nama je 66,6%, i ako imate strane direktne investicije preko četiri milijarde evra. Naš je za ovih osam meseci 4,52 milijarde evra.

Prema tome, neću da vam kažem da je za zadnjih pet godina uloženo stranih direktnih investicija 15,9 milijardi evra. Znači, strani investitori su prepoznali Srbiju kao dobro mesto za investicije i zato je ova Vlada smatrala da je potrebno da jedan investicioni zamah koji je nazvan EKSPO mora da jednostavno održi nivo investicija na ovom nivou da bi mi zaista dostigli ove stope rasta do 2027. godine bez obzira na sva ratna dešavanja na istoku i na zapadu.

Prema tome, za nas je veoma bitno da ono što su rezultati, pozitivni rezultati mi sada delimo sa građanima Srbije. Nemojte da mi kažete da je ekonomski slom to što hoćemo da poljoprivrednicima damo više 18 milijardi dinara umesto 118 koje su projektovani budžetom za ovu godinu, da je to povećanje praktično udela u samom budžetu za same poljoprivrednike.

Podsetiću vas da u EU su ukinuta sva davanja i sve subvencije poljoprivrednicima, zato što je to prva mera kada su određene ekonomije u problemu. Srbija nije u problemu sa finansija i zato povećava davanje i kada je u pitanju poljoprivreda i kada je u pitanju zdravstvo. Neko kaže da smo u kolapsu, a u zdravstvu se povećava za 28,7 milijardi dinara, znači, davanja za ovu godinu, plus ono sve što je projektovano od prošle godine za ovu godinu. Dakle, 12 milijardi dinara dajemo u prosvetu više nego što smo planirali prošle godine za ovu godinu.

To što nivo plata počinje da raste tek od 1. januara, vi ste zaboravili da u ovoj godini je nivo plata praktično bio definisan i povećan za 10%, to što dve milijarde evra više dajemo za nauku sa ovim rebalansom je samo pokazatelj da jednostavno u ovim oblastima mi jako brzo napredujemo, pogotovo kada je u pitanju veštačka inteligencija, pogotovo kada je izvoz IKT-a, odnosno informacionih tehnologija u pitanju. Mi smatramo da ćemo ovu godinu završiti, na osnovu svih podataka, sa četiri milijarde evra izvoza iz oblasti IKT-a. Podsetiću vas da 2015. godine to je bilo svega 611 miliona evra.

Prema tome, pogledajte koliko je Srbija napredovala. Da li smo zadovoljni i da li imamo razloga da kažemo – ne, ovde ćemo sada da stanemo, pa ćemo da se bavimo nekim drugim stvarima? Ne, mi idemo dalje, mi moramo da završimo projekte kao što je obilaznica oko Kragujevca, moramo da završimo putnu infrastrukturu Šabac- Loznica, zatim Dunavski koridor, odnosno magistralu, zatim Nacionalni stadion zato što je to glavni, praktično, infrastrukturni projekat oko koga će se dešavati manifestacija EKSPO 2027. godine za koju je glasalo 84 zemlje.

Pa, i vi ste imali Univerzijadu, pa jeste li koristili razne metode da sagradite neke nove objekte za sportsku infrastrukturu da biste zaista opravdali kao dobri domaćini međunarodne manifestacije, s tim što ste onda vi to gradili ne iz realnih izvora, ne iz kreditnih linija, nego iz toga što je Šarić zajedno sa tadašnjim Miškovićem jednostavno gradio takve objekte, a država je morala da se odrekne zakupa na državnom zemljištu. Znači, budžet je praktično stradao na kontu takvih projekata.

Mi to ne radimo, mi radimo iz realnih stranih investicija, iz realnih kredita i mislite da bi tri rejting agencije dale pozitivno mišljenje Srbiji da zaista ti rezultati nisu dobri? Ne bi uopšte dolazili ovde, kao što ste vi oterali MMF 2012. godine upravo zato što niste smeli da im pokažete realne rezultate jer ne postoje laži kada su u pitanju svetske finansijske institucije. Oni vas jednostavno skroziraju kada su u pitanju javne finansije sa svih aspekata, i sa bankarskih i sa javnih i sa zaduženja i sa onog što se zovu sudske presude, za šta ste vi bili dužni, recimo, građanima Srbije, kada su u pitanju vojni penzioneri. Dakle, 15 milijardi dinara ste imali sudskih presuda po tom pitanju, plus presude za, recimo, obdaništa, kada su u pitanju roditelji koji su plaćali više vrtiće u Beogradu.

Molim vas, završite misao, isteklo je vreme.

Hvala vam.

Zato ćemo u danu za glasanje sigurno podržati ovakav Predlog rebalansa.

Najlepše hvala.
Od ovlašćenih, gospodin Borislav Antonijević.
Izvolite.