Nije u ime grupe, replika pošto mi se direktno obraćao.

Dakle, kada je trebalo da se brani most na Ibru i kada je trebalo neki ljudi da tamo stanu i svojim telima štite taj most, e onda su bili dobri, a onda odjednom kada je tadašnja vlast u Beogradu htela da ih pusti niz vodu kada su postavljali granicu između Srba i Srba, kada su potpisivali sve ono što je Edita Tahiri smisli, e onda su odjednom postali loši. I ovo je N put u ovoj Skupštini da slušamo optužbe na račun ljudi sa KiM kakve se iste mogu čuti i u skupštini privremenih organa u Prištini.

To neka služi na čast onima koji to rade, ali to nikad neće biti naša politika. Ne pada nam na pamet da se odreknemo Srba sa KiM, ni kada su štitili most na Ibru, ni kada imaju različite stavove od nas, mi smo tu da ih saslušamo, poslušamo i zajedno se borimo za ono što smatramo da je najvažnije, kada je KiM u pitanju, a to je da se u datim okolnostima izborima za interese države Srbije i očuvamo za neka bolja vremena, neku klicu iz koje će nići ono što treba da nikne, a to je da Srbija ima punu kontrolu na celoj svojoj teritoriji. Hvala.

Sledeća na listi, gospođa Mirka Lukić Šarkanović.
Izvolite.

Hvala predsedavajuća.

Poštovani predsedavajući, poštovani članovi Vlade, kolege i koleginice poslanici, poštovani građani, u ovoj parlamentarnoj raspravi o rebalansu budžeta Republike Srbije bih prevashodno da se osvrnem na sektor zdravstva, jer iz njega dolazim.

Želim da izrazim zadovoljstvo zbog opredeljenja Ministarstva zdravlja da izdvoji i dodatna sredstva za lečenje retkih bolesti, ali i onih bolesti koje se moraju lečiti u inostranstvu, jer trenutno nemamo mogućnosti za njihovo lečenje ovde. Zdravlje košta, zdravstvo zaista košta i to jako mnogo. složićemo se da nikad nije dovoljno ulaganja, dovoljno novca za zdravlje i čak i mnogo razvijenije ekonomije postavljaju potrebu za više novca i više ulaganja.

Ono što je istina, novca će uvek trebati još više i više, s obzirom na to da stanovništvo stari, da se bolesti vezane sa starenjem povećavaju, a takođe i da se povećava procenat različitih bolesti za koje je potrebno izdvojiti enormna sredstva za lečenje.

Zdravstveni sistem Srbije je danas u značajno boljem stanju, u smislu novih i rekonstruisanih regionalnih bolnica, domova zdravlja, kliničkih centara. Naravno da nisu sve zdravstvene ustanove obnovljene, ali značajan deo svakako jeste. Mnogo je uloženo i u najsavremeniju opremu i medicinska sredstva. Ono što bi trebalo raditi to jeste zapravo od sada samo ono izgrađeno i renovirano održavati.

Međutim, ono što se sada pojavljuje kao sve izraženiji problem jeste kadar, lekari u manjoj meri. Značajan broj lekara je zaposlen nakon kovid pandemije. Prebačeni su iz kovid centara i zaposleni u regionalne bolnice, kliničke centre, domove zdravlja u kojima rade, ali ono što je zaista veliki problem, to je manjak srednjeg medicinskog kadra, medicinskih sestara i tehničara, koji predstavlja zapravo gorući problem za normalno funkcionisanja zdravstvenog sistema, s obzirom da nema kvalitetne zdravstvene nege bez adekvatno školovanih i edukovanih medicinskih sestara.

Uzrok nedostatka je višestruki. Između ostalog, radi se i o prirodnom odlivu kadrova, ali i migraciji ka većim gradovima, ali i zemljama Evropske unije, ali u zadnje vreme i zemlje Bliskog istoka. Pored finansijskih razloga, odliv zdravstvenih radnika u inostranstvo često je motivisan i nerešenim stambenim pitanjem, posebno mladih lekara i medicinskih sestara.

Poslanička grupa Ivica Dačić – SPS je u više navrata predlagala da i za medicinske radnike država omogući kupovinu stana pod povlašćenim uslovima, kako je to omogućeno snagama bezbednosti, jer zdravlje stanovništva je takođe odbrambena snaga države, odnosno zdravo stanovništvo.

Poslednjih decenija značajno je povećano obolevanje stanovnika Srbije od malignih bolesti. Poražavajući je podatak da svake godine u Srbiji oboli oko 40.000 ljudi od različitih vrsta malignih bolesti, od kojih je najčešći karcinom pluća, ginekološki karcinomi, karcinom creva. Maligne bolesti uglavnom su na drugom mestu, odmah posle kardiovaskularnih bolesti u ukupnom oboljevanju stanovništva Srbije.

Takođe, povećava se i broj obolelih od autoimunih bolesti, te je od 2019. godine broj dijagnostikovanih autoimunih bolesti bio 23.000, a 2023. godine čak 54.000, i to su uzeti u obzir samo pacijenti kod kojih je dijagnostikovana ova bolest. Veliki broj je nedijagnostikovan, znači neprepoznat u sistemu. Skrećem pažnju i na povećanje retkih bolesti, posebno retkih bolesti dece, te su dopunska sredstva predviđena ovim rebalansom budžeta više nego dragocena.

Ono što bih još naglasila jeste da stanovništvo Srbije neumitno stari. U protekloj deceniji, odnosno od 2011. do 2021. godine procenat starijih od 65 godina je bio 19%, a sada 2023. godine čak gotovo 22%, te prosečna starost stanovnika Srbije iznosi 44 godine, odnosno 43,9 godina, što nas svrstava u stare narode.

Proces starenja je skopčan sa brojnim degenerativnim bolestima, bolestima starenja, od kojih su najčešće artroze, degenerativne promene zglobova, posebno velikih zglobova kuka i kolena, a uznapredovale forme zahtevaju operativno lečenje, ugradnju proteza kolena i kuka, zbog čega su, između ostalog, i najduže ove liste čekanja.

Raduje me činjenica da je Ministarstvo prepoznalo problem i preduzelo aktivnosti radi njihovog rešenja. Mislim da bi doprinos ovim merama Ministarstva zdravlja bio i povećanje broja operacionih sala za ortopedske procedure, ali i primena minimalno invazivnih tehnika i strategija tokom hirurške intervencije, zatim primena transfuzije autologne krvi, dakle da pojasnim, ja sam o tome pričala i u prošlom sazivu u plenumu i u Odboru kako možemo rešiti problem nedostatka krvi za transfuziju. Ovo je krv pacijent-pacijent, sam davalac – sam primalac, primena takođe ERAS protokola, odnosno ubrzanog postoperativnog oporavka pacijenta, što bi u značajnoj meri ubrzao protok pacijenata kroz stacionare ustanove i samim tim omogućilo značajna smanjenja lista čekanja, konkretno za ove procedure o kojima sam govorila.

U tom smislu, neophodna je sveobuhvatna reforma zdravstvenog sistema i prilagođavanje novim zdravstvenim potrebama stanovništva. Kao što sam i navela, promena demografske slike Srbije u smislu starenja stanovništva zahteva i promptne mere populacione politike i pojačanu društvenu brigu o porodici i deci, što je višegodišnja politika Vlade Srbije i što Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju i ministarka Stamenkovski sprovodi kroz pronatalitetne mere, te je u tom smislu i prepoznata uloga države u pružanju svakog oblika podrške porodici.

Zato posebno podržavamo deo rebalansa koji se odnosi na sredstva obezbeđena za podsticaj populacione politike, kao i mere predviđene Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, o kome danas takođe raspravljamo. Smatramo da predlog demografskih mera sadržan u ovom zakonu predstavlja jedan ozbiljan pristup države obnovi stanovništva, kao suštinskom problemu opstanka celog društva.

Naime, ovim Predlogom zakona se značajno uvećava iznos roditeljskog dodatka za prvo, drugo, treće i četvrto dete, za decu rođenu od 1. januara 2024. godine. Takođe se majkama koje su rodile drugo i treće dete, a što nije baš apostrofirano u prethodnim izlaganjima, omogućava jednokratna novčana pomoć u iznosu od 135.000 dinara i povećava se i paušal za nabavku bebi opreme sa 5.000 na 7.500 dinara. Ovo su ozbiljne mere koje država preduzima u cilju rešavanja problema bele kuge u Srbiji.

Sveukupno gledano, verujemo da će novi značajno veći iznosi roditeljskog dodatka biti značajan stimulativni faktor za donošenje odluke mladih roditelja o proširenju porodice, posebno odluke o rađanju drugog deteta, bez straha da neće moći da svojoj deci obezbede minimalne uslove za normalno i zdravo odrastanje. Ovim merama država je na sebe preuzela značajan deo odgovornosti za budućnost nacije, što podržavamo i naravno očekujemo prve rezultate već u narednih par godina.

Na kraju, želim da kažem da će poslanička grupa Ivica Dačić – SPS u danu za glasanje podržati i rebalans budžeta, koji je ovom prilikom prevashodno usmeren na socijalnu funkciju države, kao i ostale zakone sa dnevnog reda. Hvala.

Hvala vama.
Sledeći po redu je gospodin Uroš Đokić.
Izvolite.

Hvala vam, predsedavajuća.

Poštovani građani Republike Srbije, ovih dana smo čuli da Vlada najveći deo našeg novca koji je namenjen javnim investicijama namerava da potroši na samo dva projekta, a to su EKSPO i izgradnja nacionalnog stadiona. Obe ove investicije u stvari predstavljaju samo dve različite strane jedne iste medalje, a to je zlatna medalja za korupciju koju bi trebalo da nosi ili makar da dodeljuje laureatu ministar u Vladi gospodin Siniša Mali.

Ministar Mali je juče ovde pred nama rekao, citiraću: „Da, porasle su kamatne stope, ali mi te kamate želimo da nosimo i mi te kamate možemo da nosimo“. Sve bi ovo bilo u redu, gospodine Mali, da vi niste planirali da 2% BDP-a Srbije date bankama, što je 65% više novca od onog novca koji nameravate da date za subvencije poljoprivrednicima. Ono što je još gore u svemu ovome jeste da ćemo ove kamate bankama vraćati za finansiranje projekata kao što je delfinarijum, kao što je nacionalni stadion i kao što je stvaranje uslova „Rio Tintu“ da lakše može da nam raskopa Srbiju.

Možda je ovo sve sa stanovišta Vlade negde i logično, jer ukoliko „Rio Tinto“ bude kopao, nikakav budžet za poljoprivredu više nam neće biti neophodan. Podsećam vas da je danas poljoprivreda najveći poslodavac u Srbiji, gde oko petsto hiljada malih gazdinstava hrani oko milion i zapošljava oko milion i trista hiljada ljudi.

Juče smo od ministra Malog ovde čuli i rečenicu: „To nije samo stadion, to je motor razvoja. Sport je odavno prestao da bude sport, to je sada biznis, mi hoćemo da radimo i hoćemo da zarađujemo novac“. Ja verujem da ministar Mali ovo i misli, jer će novac od ove izgradnje ići drugarima iz njegovog telefonskog imenika, ići će „Galensu“, Zvonku Veselinoviću, „Milenijum timu“, „Konkord Vestu“ i samo se pitam zašto u tom telefonskom imeniku, ministre Mali, odavno nema ministra Vesića, jer bilo bi logično da nam gospodin Vesić priča o kapitalnim investicijama, a ne ministar finansija.

Moram da pitam ovde sve članove Vlade – da li je tačno da je Vlada naručila studiju tržišne opravdanosti izgradnje ovog stadiona? Da li je tačno da u toj studiji piše da Srbiji ovakav stadion ne treba i da se nikada neće isplatiti? Da li je to razlog zašto ta studija nikada građanima nije predstavljena?

(Radoslav Milojičić: Pa možda da ne gradimo ni škole, jer se ne isplati.)

Upravo zbog toga što sada govorite odluka Vlade je utoliko besmislena, dobro da ste školu pomenuli.

Zato što u Srbiji mimo grada Beograda ima 370.000 osnovaca i svih 370.000 osnovaca plaća svoje udžbenike za osnovno školsko obrazovanje. Ova milijarda evra, Vlada planira da baci na ovaj besmisleni projekat, je dovoljno da 22 godine svi osnovci u Srbiji dobijaju besplatne udžbenika.

Sada ne možemo da se ne zapitamo zašto ministar Mali i dalje insistira na ovakvom projektu? Insistira zato jer projekat EKSPO u potpunosti ukida odredbe Zakona o javnim nabavkama. To znači da će novac za izgradnju ići tačno tamo gde ga ministar Mali pošalje. Da je isti ovo što ja govorim danas ovde, verovatno najbolje zna bivša ministarka, gospođa Dana Grujičić koja je pred kamerama rekla – da šest meseci tenderi u zdravstvu ne mogu da prođu, da ljudi čekaju lekove i medikamente, jer se gospodin Mali ne javlja na telefon.

Da li je to gospodine Mali zbog toga što Dana Grujičić nije htela da radi „Magna farmom“, a vi ste tamo hteli novac da preusmerite. Zato građani ministar brani svoje čedo i zato ministar brani EKSPO, jer je EKSPO garant da će novac svih nas završiti u onim džepovima u koje ih ministar pošalje. Hvala vam.

Sledeći po redu je gospođa Jasmina Obradović.
Molim vas prijavite se.

Zahvaljujem.

Poštovani premijeru, poštovana predsedavajuća, cenjene kolege narodni poslanici, poštovani i cenjeni građani Srbije.

Danas govorimo o rebalansu budžeta za 2024. godinu, dokumentu koji direktno utiče na sve građane Republike Srbije. Rebalans budžeta nije samo tehničko pitanje preraspodele sredstava, već prilika da se osvrnemo na trenutni ekonomski izazove i prioritete naše države.

Ovaj rebalans dolazi u svetlu globalnih ekonomskih previranja, inflacije i nepredviđenih troškova, ali sa nadom za dodatne investicije u ključne oblasti, pre svega zdravstvo, obrazovanje, infrastrukturu i poljoprivredu. Podržavam inicijative koje idu u pravcu očuvanja i unapređenja standarda građana, povećanja plata u javnom sektoru, ali i ulaganja u kapitalne projekte koji će generisati nova radna mesta i podstići lokalnu privredu.

Istovremeno moramo biti odgovorni u trošenju budžetskih sredstava i posvetiti maksimalnu pažnju transparentnosti i efikasnosti u javnim nabavkama i projektima.

Posebno bih se osvrnula na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom koji se trenutno nalazi u skupštinskoj proceduri, a koji donosi nekoliko ključnih promena i poboljšanja u pravima roditelja u Srbiji. Jedna od najznačajnijih izmena odnosi se na povećanje roditeljskog dodatka koji će od 2025. godine biti uvećan sve majke koje rode dete nakon 1. januara.

Ovo povećanje je deo šire strategije podrške porodicama i ima za cilj da dodatno podstakne natalitet i olakša roditeljima prve godine brige o detetu. Takođe, izmene omogućavaju da i očevi pod određenim uslovima mogu koristiti pravo na naknadu zarade za vreme odsustva sa rada radi nege deteta, posebno ako majka obavlja samostalnu delatnost ili je nosilac porodičnog poljoprivrednog gazdinstva. Ova izmena je u skladu sa odlukom Ustavnog suda i doprinosi ravnopravnoj podeli roditeljskih obaveza u podizanju dece.

Novi zakon, takođe pojednostavljuje procedure za ostvarivanje dečijeg dodatka i drugih prava, kao i smanjenje administrativnih prepreka, što će olakšati roditeljima pristup neophodnim sredstvima za brigu o deci. Ove izmene imaju za cilj unapređenje sistema socijalne i finansijske podrške porodicama sa posebnim fokusom na povećanje podrške za rađanje više dece i brigu o deci sa posebnim potrebama.

Aleksandar Vučić i Vlada Miloša Vučevića, za razliku od ovih lažnih ekologa, lažnih poljoprivrednika, lažnih ekonomista, brinu o Republici Srbiji, što ovaj Predlog rebalansa i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom to i dokazuju.

Ja bih se sada osvrnula na nešto što moram da istaknem. Meni lično, kao nekome ko dolazi iz Novog Sada, tačnije iz Futoga učinilo je ponosnim činjenica, a ja to znam, a znaju i građani Novog Sada, unazad nekoliko izbornih ciklusa, oni su to svojom podrškom i potvrdili. Dakle, pročitala sam na jednom portalu, ne baš naklonjenom aktuelnoj vlasti, veštačkoj inteligenciji je postavljeno pitanje koji grad u Srbiji je najbolji za život. Znamo da veštačka inteligencija ne poseduje emocije, raspolaže i rukovodi se isključivo činjenicama i podacima prikupljenim, odgovor je bio Novi Sad.

Dakle, gospodine premijeru, gospodine Vučeviću, vaša tri mandata na čelu ovog grada su učinila da Novi Sad danas bude baš ono što ste svih tih godina govorili i radili. Veštačka inteligencija je na osnovu, kako sam već rekla, prikupljenih informacija to i potvrdila, a činjenica je da ste od Novog Sada napravili najbolji grad za život. Samo po sebi nameće se uverenje da ćete vi, gospodine Vučeviću i vlada na čijem ste čelu, zajedno sa našim predsednikom države, Aleksandrom Vučićem, to isto napraviti i od Republike Srbije. Zato pozivam sve kolege da u raspravi stavimo interes građana na prvo mesto jer svaki dinar koji se danas preraspodeli mora da donese korist i dugoročnu stabilnost našoj zemlji. Živela nam naša Republika Srbija.

Zahvaljujem.
Sledeći je gospodin Aleksandar Ivanović. Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani građani, uvažene kolege, ostalo mi je nešto manje od tri minuta tako da ću skoncentrisati na dve stvari.

Ovim rebalansom budžeta je predviđeno izdvajanje nekih 16 milijardi dinara za Kancelariju za Kosovo i Metohiju. Teško je da ćete u meni ikada imati protivnika za bilo kakvu vrstu finansijske pomoći koja dolazi iz republičkog budžeta, odlazi kao pomoć građanima koji žive na Kosovu i Metohiji, ali ono što je ovde problem već ukupno 12 godina, koliko vi upravljate ovom državom, što ne postoji ta budžetska inspekcija, tužilaštvo, policija, bilo kakav adekvatan mehanizam koji će vršiti kontrolu tokova tog novca.

Onda ne čudi situacija u koju smo došli da vaši članovi na Gazivodu zidaju vikendice od tri miliona evra, a da Vlada na jedan sraman i ponižavajući način ubeđuje građane Srbije, uključujući one koji žive na Kosovu i Metohiji, da su im dva jajeta dovoljna da prežive dan. Dakle, to je nedopustivo.

Žao mi je što ministarka Stamenkovski nije prisutna u sali, ona je u prethodna dva dana obrazlagala mere Vlade za pomoć roditeljima kod rođenja prvog, drugog i trećeg deteta i samo ne vidim zašto se oko toga diže bilo kakva pompa. Svako će podržati te mere. U uslovima opšte inflacije, u uslovima gde osnovne životne namirnice dramatično skaču, naravno da je neophodna jedan takva mera u krajnjoj liniji, to je novac građana Srbije koji svakoga meseca uplaćuju u republički budžet.

Ja imam jedan drugi predlog, mislim da će to imati dalekosežnije pozitivne posledice po mlade u ovoj državi. Ministarka Stamenkovski je na čelu Ministarstva za brigu o porodici, ovde nam već dva dana govori kako se zalaže za tradicionalne vrednosti, za tradicionalnu porodicu. Predlažem joj da kao neko ko je na čelu tog ministarstva podnese inicijativu za oduzimanje nacionalne frekvencije „Pinku“ i za gašenje rijalitija.

Gospodo, to je izvorište zla koje nam truje mlade iks, ipsilon godina unazad. Imamo rijalitije u kojima se promoviše prostitucija, kriminalci, primitivizam i agresija. Da li su to tradicionalne vrednosti na kojima mi moramo da vaspitavamo svoju decu?

Na kraju, govorila je o istorijskom trenutku za one koji ne podignu ruku i glasaju za ovaj predlog zakona. Mislim da gospođa Stamenkovski zapravo ima mnogo veći istorijski trenutak, da stane ovde na ovu govornicu pred građane Srbije i da podnese ostavku. Ljudski je grešiti, lažno je prikazala da je završila fakultet koji nije, to su i ljudi sa fakulteta demantovali. Ljudski je grešiti, ali je ljudski i priznati tu grešku. Takva posledica, takva njena akcija bi imala istorijsku ulogu. Izašla bi iz političkog rijalitija i poslala snažnu poruku mladima da je obrazovanje ipak nešto čemu treba težiti i porodica, a ne nešto što im se promoviše preko „Pinka“. Zahvaljujem.

Gospođa Vesna Nedović ima reč. Izvolite.