Hvala.
Idemo dalje.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik dr Ana Jakovljević.
Izvolite.

Uvaženi građani Srbije, tri dana slušamo predstavnike vlasti koji nam non-stop iste brojke pominju ne bi li nas uverili da živimo u razvijenoj zemlji, a mi to nikako da shvatimo.

Kada pogledate ključne parametre po kojima se neke zemlje karakterišu kao razvijene, onda shvatite da su temelji njihovog razvoja zapravo ulaganja u nauku i obrazovanje. U EU procenat društvenog BDP koji oni izdvajaju iznosi 2,3% dok u Srbiji iznosi 0,5%. Predviđenim rebalansom apsolutno se ne pominju sredstva koja bi trebalo uložiti u nauku i povećati iznos u budžetu, ali zato je predviđeno zaduživanje za projekte koje vlast sprovodi pod posebnim pravilima i vrlo često, kako kažu MMF i Fiskalni savet, ti projekti nisu dostupni javnosti na uvid. Tako da imamo jedino reč vladajuće koalicije da će se ti projekti „majke mi, u budućnosti isplatiti“.

Da krenemo redom. Pominje se EKSPO. Evo, vidite po auto-putevima reklamu kako je Srbija ponosni domaćin EKSPO-a i kako će to doprineti razvoju Srbije, a zapravo EKSPO će biti samo projekat koji će se desiti u Beogradu i velika je šteta što je Srbija propustila priliku da od ovog projekta napravi priliku da se regionalno Srbija razvija, kao što je to učinila Španija kada je bila domaćin ovakvog EKSPO-a.

Dok će se u EKSPO upumpavati milijarde evra Beograđani, odnosno mi, svi ćemo svakog dana biti zaglavljeni u saobraćaju jer nemamo metro, a 2018. godine su predstavnici vlasti kupili od preduzeća koje mi finansiramo karte da se voze ne znam kojim linijama. Ali, imamo rešenje koje čekamo, to su leteći automobili, pa će nam oni, valjda, u međuvremenu pomoći da se vadimo iz saobraćajnih gužvi.

Takođe, glavna železnička stanica se izmešta na Novi Beograd, ukidaju se međumesna stajališta, a gradski prevoz koji treba da prati jedno takvo izmeštanje prosto nije prilagođen toj situaciji i možete samo da zamislite kakve nas tek gužve očekuju, naravno, opet da se nadamo da će nas spasiti leteći automobili.

Opet, vlast planira da gradi delfinarijum, a kao što moja koleginica pre mene reče – 30% Beograda nema kanalizaciju. Na više od 30 mesta se fekalne vode ulivaju u njegove dve reke.

Sledeći projekat o kome vlast priča da će doneti boljitak je izgradnja nacionalnog stadiona, pa za to imamo uporediv primer. U Zaječaru umesto da je sportski kompleks „Kraljevica“, koji je namenjen omladini i deci, da je on obnovljen, neposredno pored njega je izgrađen stadion na kome je domaćin, gle čuda, OFK Beograd. Taj stadion se koristi tri puta godišnje, dok „Timok“ iz Zaječara igra na nekom potpuno razrušenom i devastiranom stadionu.

Poštovani građani Srbije, samo prosto moram da se osvrnem ovde na jedan od osnovnih postulata ekonomije i stvarno mi je čudno da ovde ekonomisti zaduženi za naš budžet taj standard stalno prenebregavaju. Vrednost novca nije ista kako vreme protiče. Sto dinara 2012. godine nema istu vrednost kao 100 dinara danas. Stvari koje ste tada mogli za te pare da kupite sada ne možete da kupite i prestanite više da upoređujete iznose iz tih godina sa današnjim iznosima. Moguće ih je upoređivati, ali primenom matematičkih jednačina prema kojima možete da dođete do te uporedivosti.

Tako da, moramo da napravimo razliku između rasta i razvoja. Dragi građani, rast o kome priča ovde vlast sve vreme su ove cifre koje stalno šteluju i pokazuju kako nama ide super. Tako vam kažu – direktne strane investicije su nikad veće, ali zaborave da vam kažu da stranim investitorima daju subvencije, koje čim isteknu strani investitori se pokupe i odu iz ove zemlje.

Razvoj je ono što vidite kada pogledate u svoj novčanik. To vam govori gde se nalazimo, šta možete da kupite i kako živite, pa vi odlučite da li ćete verovati vlasti ili svom novčaniku.

To ste u pravu, to jeste razvoj.
Reč ima Siniša Mali.

Hvala puno.
Poštovani narodni poslanici, poštovani građani Srbije, svašta smo imali priliku da čujemo u poslednjih nekoliko minuta. Čuli smo da je izgradnja beogradskog metroa i da je metro prirodni resurs. To još nisam imao priliku da čujem da je to prirodni resurs, ali dobro. Evo, i to smo sad imali priliku da čujemo.
Ono što mi je najvažnije, zbog naših mladih, zbog naših istraživača, naučnika, najpre u ovom rebalansu budžeta imate povećana izdvajanja za nauku, samo to neko neće da pročita ili neko neće da kaže. Dakle, sa 36,5 na 37,5 milijardi. Dakle, povećana su izdvajanja za nauku.
Moje pitanje za vas sve ovde koji spočitavate oko ulaganja u nauku – da li znate da je Fond za nauku osnovan zakonom 2019. godine? Osnovala ga je ova vlast. Što se neko pre toga nije setio da osnuje Fond za nauku i da na takav način da podstrek našim istraživačima i naučnicima?
Znate li koliko je u poslednjih nekoliko godina osnovano naučnih instituta u Srbiji? Tri, dva u Novom Sadu, jedan u Kragujevcu, „Biosens“, onda Naučni institut za veštačku inteligenciju, Institut za IT u Kragujevcu. Dva u Novom Sadu, jedan u Kragujevcu, dakle nijedan u Beogradu. Znate li kada je poslednji naučni institut osnovan pre toga? U doba SFRJ. Dakle, nije se niko setio tamo do 2012. godine ne da se bavi naukom, nego da bilo šta konkretno uradi kako bi naši istraživači, kako bi naši naučnici imali priliku da pokažu šta znaju, imali priliku da svoje ideje pretvore u stvarnost.
Tako da, prosto je neverovatno, taj vaš subjektivni osećaj objektivne stvarnosti kada lažete da nisu veća ulaganja za nauku, a jesu, kada ne znate da su tri nova naučna instituta otvorena samo u poslednjih nekoliko godina, a poslednji u doba SFRJ, kada ne znate koliko je naučno-tehnoloških parkova otvoreno i u Beogradu i u Nišu i u Čačku i u Novom Sadu, dakle koliko se i na koliko se naučno-tehnoloških parkova radi. Dakle, da niste znali možda da je Fond za nauku osnovan 2019. godine, to su više stvari za vas nego za bilo koga drugog, ali na kraju krajeva, dovoljno govori koliko ste površni, koliko vas suština ne interesuje, nego da se snimite za „TikTok“, „Instagram“ ili šta već.
Na kraju, kada se govori o investicijama i investitorima, evo, samo vi meni recite koji se to investitor, ima par, naravno, neko dođe, neko ode, ali nemoguće da je slučajno da imamo rekordan broj zaposlenih u Srbiji, nemoguće da imamo milijarde evra godišnje koje se slivaju kao investicije u Srbiju i nemoguće je da svi ti investitori koji dođu i odu, pa gde onda rade svi ti ljudi koji su se zaposlili u novim fabrikama i koji imaju nova radna mesta u poslednjih 12 godina? Pa, rade u fabrikama koje su se otvorile i koje su ostale ovde. Isti tretman imaju i domaći, kako ih vi nazivate, i strani investitori, pošto su za nas to sve jedni investitori. Tu fabriku kada otvore, ne iznose je ne znam gde, nego ta fabrika ostaje u tim lokalnim samoupravama, sa tim mašinama, zapošljava naše građane, naše ljude. Oni tako zarađuju platu, uplaćuju poreze i doprinose, decu šalju na školovanje, na fakultete, dakle, jedan normalan život koji neko, nažalost, do 2012. godine nije imao priliku da im pruži.
Dakle, Srbija ide brzim koracima napred, Srbija raste i razvija se. Nije rast i razvoj način na koji ste vi to definisali.
Još jednom, na kraju, u pravu ste, novac menja vrednost. Dakle, nije isto kada posmatrate vrednost novca 2012, 2015, 2020. godine ili danas i to se zove tzv. vremenska vrednost novca. Možemo sa tom formulom za koju niste znali koja je, dakle, ta formula se zove compounding, dakle, kada gledate iz prethodnih godina unapred ili možete i diskontovanje kada gledate unazad, ali vam je neko rekao da postoji neka formula, pa ste mislili da ste mnogo pametni time što ćete reći kako se izračunava vremenska vrednost novca tada i sada. Može i naravno i zato pogledajte da osim što nije jednaka vrednost novca, kako su rasle pojedine cene, tako su više nego rast cena rasle plate i rast penzija i to je bar egzaktan podatak koji možete da pogledate u svakom izveštaju Zavoda za statistiku Republike Srbije. Hvala puno.

Hvala vam.
(Ana Jakovljević: Replika.)
Ne postoji baš nikakav osnov za repliku. Možete od poslaničke grupe 6,46 minuta imate. Izvolite.

Gospodine Mali, ne mislim da sam pametna, ja znam da sam pametna, potvrdu imam – master diplomu iz Amerike i doktorat na tri univerziteta u EU, od kojih je jedan najstariji u Evropi. Za razliku od vas, svoj doktorat nisam plagirala, nego sam ga časno i pošteno zaradila.

A o tome koliko i kako se investira u nauku i te kako dobro znam, jer sam 18 godina provela u akademskoj zajednici. Morate da shvatite jednu stvar, građenje zgrada nije napredak. Ljudski resursi su suština. Sve razvijene zemlje brinu o ljudskim resursima, a nama naučnici odlaze, jer ovde ne mogu na pravi način da se bave naukom.

Tako da, gospodine Mali, nemojte vi da mi pričate o tome kakvo je stanje u nauci i u obrazovanju. Štelujte brojeve, ali budite pristojni da bar ne vređate ljude koji svoj posao znaju.

Dobro.
Reč ima Siniša Mali.

Hvala puno.
Interesantno ste to rekli. Znate, najpre imam dva doktorata i nijedan mi nije oduzet, za razliku od drugih i lepo je kada to koristite kako vređate druge u nedostatku argumenata.
Da vas pitam, s obzirom da se bavite toliko dugo naukom, recite mi da li su ulaganja u naučne institute, osnivanje naučnih instituta i finansiranje projekata kroz Fond za razvoj ulaganje u nauku, ili kako vi to vašim ekspertskim jezikom naučnim govorite, stvaranje ili građenje zgrade? Dakle, vi ste spustili finansiranje projekta koje radimo kroz Fond za nauku, osnivanje naučnih instituta, tri smo ih osnovali, tako što gradimo zgrade.
Pitam vas još jedanput, odgovorite vi meni, da je osnovan Fond za nauku prvi put 2019. godine? Jel to pozdravljate ili ne pozdravljate? Da li je istina da se kroz Fond za nauku finansiraju istraživačke delatnosti, istraživanja, rad naših naučnika, jeste ili nije? Da li je istina da smo osnovali tri nova naučna instituta, dva u Novom Sadu jedan u Kragujevcu? Da li je istina ili nije? Da li je istina da je poslednji takav naučni institut, ili bilo kakav drugi naučni institut osnovan tokom doba SFRJ? Evo, vi to sada meni recite. Izvolite.

Dobro. Idemo dalje. Hvala vam.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Miroslav Aleksić.
Da li želite reč? Izvolite.

Zahvaljujem.

Preko vremena amandmana koristiću vreme šefa poslaničke grupe.

Da, podneo sam amandman koji se tiče povećanja sredstava za podsticaj u poljoprivredi. Pažljivo sam slušao ministra koji je govorio nikad veća davanja u poljoprivredu u vašoj vladavini da, i ranije da, ali to ne znači da je to dovoljno. Ne znači da je dovoljno zato što je za vreme vaše vlasti promena politika ministara poljoprivreda potpuno devastirana i uništena.

Vi ste ministre Mali ovde ponovo slagali, po ko zna koji put, i rekli da ja nisam u pravu kada kažem da je 900 miliona evra koliko je predviđeno za podsticaje u poljoprivredi 1,2% BDP, a 2,2% dajete samo na kamate, na kredite koje ste uzimali. Dakle, veća su izdvajanja za kamate na kredite nego za podsticaj u poljoprivredi. Nemojte da manipulišete pa koristite ceo budžet za poljoprivredu i tako dalje, jer poljoprivrednici nemaju korist od toga što će neko da primi platu u administraciji. Govorim o podsticajima. Nemojte ni vi o poštenju gospodine Mali.

Dakle, dok bacate pare na delfinarijume, na koncerte Karleuše, na stadione, na projekte EKSPA, poljoprivrednicima kažete budite srećni i zadovoljni jer imaćete 105 milijardi dinara u budžetu, nikad više, to će da krene itd.

Ovako, znate kako stoje brojevi, gospodine Siniša Mali, za ovih poslednjih 12 godina vaše vladavine. Imali smo nekada u Srbiji 650 hiljada poljoprivrednih gazdinstava, danas imamo nešto preko 500 hiljada. Imali smo u Srbiji nekada oko 1,5 miliona ljudi zaposleni u poljoprivredi, danas milion i 150 hiljada, govorim podatke Republičkog zavoda za statistiku.

Strategija koja je bila usvojena 2014. godine za poljoprivredu je predviđala godišnji rast od 6% do 9% agrara u Srbiji, kumulativno je bio 1,7%. U ovih 10 godina izvoz poljoprivrednih proizvoda je skočio dva puta, a uvoz tri puta. Dakle, mi polako od neto izvoznika idemo ka tome da postanemo neto uvoznik. Više raste uvoz poljoprivrednih proizvoda i danas se u Srbiji uvozi sve, od paradajza i krastavaca do pasulja, belog luka i svega ostalo, da ne govorim o mleku, mesu i ostalim stvarima, a sve manje izvozimo, zato što nam pada kapacitet za poljoprivrednu proizvodnju.

Ovo što ste vi sada dali, niste vi dali zato što vidite poljoprivredu kao strategiju i granu koju treba da podržavate iz oblasti privrede, nego zato što siroti poljoprivrednici protestuju i zato što blokiraju puteve, zato što se bore da prežive na svojim imanjima. Da je da vidite poljoprivredu kao resurs i potencija ne bi nam milion hektara bilo neobrađeno poljoprivrednog zemljišta, kao resurs, dok obećavate građanima Srbije litijum i kažete litijum je perspektiva i šansa, Bog nam je dao, zaboravljate da kažete da je poljoprivredno zemljište koje nam je Bog dao, pogotovo vi ministre Martinoviću. Resurs koji nije u funkciji.

Znate, ako je pet milijardi godišnja proizvodnja poljoprivrede, pet milijardi evra, sa 3,5 miliona hektara koje se obrađuje, ako budemo podigli to još za milion hektara obradivog zemljišta koje imamo, to bi bilo barem još 1,5 milijardi. Jel tako? Tako je. Da bi se to desilo morate da uložite bar onoliko koliko se ulaže u Evropi ili okolnim zemljama u poljoprivredu.

Vi ovde pričate građanima Srbije o budžetu za poljoprivredu od 2,3 5 %, kaže ministar Mali, znate koliko je izdvajanje ministre Martinoviću u zemljama EU, znate, siguran sam da znate, 30%. Preko 30% budžeta zemalja EU ide za poljoprivredu. Zašto? Pa, zato što sve ozbiljne zemlje znaju da će u budućnosti hrana biti najveće oružje, neće ti vaši rafali biti najveće oružje, jer nemamo sa kim da ratujemo, biće hrana, zdrava hrana i zdrava voda. I, to danas svi znaju osim vas koji strateški razvaljujete poljoprivredu 12 godina.

Da li je to u pitanju nekompetentnost? Da li zla namera? Ne znam šta je, ali se to dešava. I, na kraju su doveli vas, koji nikada motiku u životu u ruku uzeli niste, koji ste bili profesor u Ćupriji na višoj školi gde su izgubile profesorke neke posao zbog vas, a vi tamo lažno primali platu sa Orlićem i predstavljali se kao velike patriote. Sada ste došli tu da sredite stanje u poljoprivredi. E, vi ćete da udarite ekser u taj kovčeg poljoprivrede. Nedimović je probao, nije stigao, sada su doveli eksperta. Vi ste ekspert za poljoprivredu, blago srpskim seljacima i poljoprivrednicima kada imaju vas koji ćete sigurno da brinete za njih, kao što govorite o litijumu da je litijum šansa za Srbiju, da je litijum odlična stvar, da to ne smeta poljoprivredi. Pa, kažite to Zlatku Kokanoviću i drugima u Jadru koji na toj zemlji seju kukuruz, koji se bave poljoprivrednom kada im uništite to, gde će to da rade i gde će to da seju.

E, znate, kako vi određujete prioritete u državi Srbiji tako i napredujemo. Zato će nam javni dug biti 38,5 milijardi evra, kako piše ovde u ovim papirima. Sledeće godine verovatno 40 milijardi, jer više trošite nego što zarađujete, to nikad veće. Dakle, imate, gospodine Siniša Mali, minus u kasi, ne znam da li to čujete šta vam govorim ili gledate u telefon? Deficit je minus. Znači, više trošite nego što zarađujete, tako da nikada veće pare, nikad veći minus.

A strategija izgleda tako da ste vi kao šansu za razvoj poljoprivrede, konkretno vaš predsednik Aleksandar Vučić nudio Srbiji da proizvodi i izvozi svinjske glave i papke u Kinu. Pa, to nisam rekao ja, to nije rekao niko od opozicije, lično Aleksandar Vučić kaže, dogovorili smo sa Kinezima izvoz svinjskih glava i papaka u zamenu za leteće automobile, u te leteće automobile jedino Vulin može da se vozi. Ne znam ko bi drugi seo da se vozi u te leteće automobile, a svinjske glave i papke, ne znam ko to može da proizvodi u Srbiji. Znate, Srbija proizvodi maline, proizvodi kukuruz, proizvodi paradajzi, krompir, proizvodi svašta nešto drugo, ali svinjske glave, papke i pileće noge, ne, to samo može da kaže neko ko nema blage veze ni o poljoprivredi, ni o resursima, ni o potencijalima.

Tako da, ja vas pozivam da se uozbiljite. Pričam vam sada dobronamerno, a to govorim i na Odboru za poljoprivredu. Poljoprivreda nije trošak, nego investicija. Da bismo dobili moramo investirati. Mnogo bismo više dobili investicija u poljoprivredu nego u stadione koje sejete po Srbiji od Loznice do Leskovca, nego u raznorazne fontane i projekte poput delfinarijuma. To je gospodo vaša politika. Vas ne zanima ni seljak, ni hrana, ni stabilnost Srbije, vas zanima samo ko će da uzme proviziju od građevinskih radova. I, ovaj budžet je, budžet za proviziju izvođača radova infrastrukturnih gde građanima zamazujete oči sa tim projektima, a neko trpa novac u džepove. Hvala vam.