Hvala vam. Nevena Đorić.

Zahvaljujem uvažena predsednice. Samo ću kratko u ime grupe, pošto je prethodni govornik nabrajao nekakve cifre, isticao kojekakve brojeve pa u tom kontekstu samo da se kratko osvrnemo na to kako je bilo pre 12 godina, kada je postavljen na čelu predsednik opštine Trstenik. Ovo je važno da čuju građani Republike Srbije, da je njegova plata u tom trenutku iznosila 113 hiljada dinara, da bi, a plata prosečna u opštini 34.587 dinara. Dakle, čovek je imao tri puta veću platu, sam sebi povećao, to je prvo što je uradio kao predsednik opštine u odnosu na ostale zaposlene.

Pljuje sopstvenu državu kao što ste čuli na samo sada već i uvek na svakom mestu, a od te iste države se nije ogradio u trenutku, kada je trebao da uzme subvencije za kupovinu traktora.

I još nešto, pošto je dosta govorio o minusima koje kakvim, trebalo bi da bar zna šta znači BDP pa u tom kontekstu 2012. godine realni rast BDP-a je iznosio minus 0,7%, dakle, minus. A danas 2024. godine iznosi plus 4,3%. Dakle, ti realni brojevi, jasno govore o tome kako je bilo u periodu dok su oni pustošili Srbiju, a kako Srbija izgleda danas. Zahvaljujem.

Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Aleksiću, kakva je naša poljoprivredna politika, koliko je uspešna, vi to znate bolje od jednog narodnog poslanika, pa znate koliko se novca dobili od ove zle i nesposobne vlasti Aleksandra Vučića, na ime podsticaja. Pa niste vi vašu poljoprivrednu mehanizaciju obnovili kada je ministarka poljoprivrede bila iz vaše partije, Ivana Dulić Marković. Vi ste nove traktore, nove priključne mašine, nove prikolice, potpuno novu mehanizaciju kupili u vreme Aleksandra Vučića, zahvaljujući činjenici da smo od 2012. godine, pa zaključno sa ovim rebalansom budžeta iz godine u godinu povećavali podsticaje, i u oblasti ratarstva i oblasti stočarstva. O tome koliko izdvajamo za kupovinu novih traktora, kombajna, novih priključnih mašina, pa reći ću i za taj kukuruz, samo polako, ali moraju građani da znaju koliko država Srbija izdvaja sada, a koliko je izdvajala u vaše vreme, tako da gospodine Aleksiću ako hoćete da budete potpuno pošteni, ustanite pa recite šta ste to vi kao progonjeni, opozicioni poslanik koga progoni režim Aleksandra Vučića, šta ste vi to sve dobili iz budžeta republike Srbije, zato što imate vi i vaša porodica imate registrovana poljoprivredna gazdinstva, nikoga ne vređam, samo kažem. Ne pravimo nikakvu diskriminaciju, nikada niko nije pitao, bilo koga da li je član ove ili one stranke kada podnosi zahtev za bilo koju vrstu podsticaja, niko nije pitao ni gospodina Aleksića, a on najbolje zna koliko je dobio novca i neka je dobio, i meni je drago što je dobio.
Mi ćemo se potruditi da dobije iz godine u godinu sve više i on i svako drugi ko se bavi poljoprivredom.
Nešto drugo gospodine Aleksiću želim da vam kažem. Skoro svi brojevi koje ste sada pomenuli u vašem izlaganju su apsolutno netačni. Zaboravljate činjenicu, odnosno, vi nećete to da kažete, Srbija danas više izvozi hrane nego što uvozi.
Dakle, nismo ni u kakvom dužničkom ropstvu kada je u pitanju hrana, 70 posto svega što proizvede srpski seljak, gospodine Aleksiću, izvozi se na tržište EU.
Šta vam govori taj podatak? Taj podatak vam govori mnogo toga, govori vam da smo politikom povećanja podsticaja i ulaganja u mehanizaciju i tako dalje, podigli intenzivnost naše poljoprivredne proizvodnje i proizvodimo više, proizvodimo kvalitetnije.
Da li mislite da je jednostavno da poljoprivredni proizvod iz Srbije, ili neka prerađevina koja se napravi u Republici Srbiji, a vidim da pojma nemate da u Srbiji postoji recimo jedan „Karneks“, „Neoplanta“, „Zlatiborac“, „Juhor“ i onda kažete, odakle svinjske glave?
To su vam sve srpske kompanije koje posluju danas sa celim svetom, doduše nisu poslovale u vaše vreme jer su bile uništene, ali danas posluju i mi i te kako imamo šta da izvezemo i izvozimo.
Dakle, hoću da se skoncentrišem na tržište EU. Dakle 70 posto svega što srpski seljak proizvede ide na tržište EU. To znači, Francuske, Nemačke, Italije, Španije, itd. Koliko srpskih poljoprivrednih proizvoda je išlo na tržište EU, kada ste vi bili na vlasti, kada je vaša Ivana Dulić Marković bila ministar poljoprivrede, vodprivrede i šumarstva ?
Mi nismo postojali na poljoprivrednoj mapi Evrope, a vi ste imali ministra poljoprivrede koji vam je govorio da ne treba da sejemo pšenicu i šta će nam pšenica. Imali ste na žalost pokojnog predsednika Vlade koji nije dobro razumeo značaj Železare u Smederevu, mislim na Zorana Đinđića, koji je rekao šta će nam Železara u Smederevu, gajićemo kikiriki.
To je bila vaša poljoprivredna politika, a mi smo sada, vi gospodine Nikeziću jako dobro znate o čemu ja govorim, dakle 70 posto svega što proizvedemo ide na tržište EU. U vaše vreme, mi jedan jedini procenat, ili smo izvozili eventualno one klasične sirovine u oblasti poljoprivede, nešto malo kukuruza, pšenice, suncokreta, a mi danas izvozimo i meso i mesne prerađevine i mleko, mlečne proizvode, voće, povrće, otvoreno nam je tržište Ruske federacije, Kine, Egipta, i to je ogromna razvojna šansa za našu poljoprivrednu proizvodnju.
Evo sada mi kažu kolege, dobro, dobili smo podatak iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, gledaćemo da vam gospodine Aleksiću izađemo u susret.
Gospodin Aleksić je podneo zahtev za kupovinu traktora preko IPARD 3 projekta, svaka čast gospodine Aleksiću, tako da gledaćemo da ispunimo zahteve i vodite računa da vam dokumentacija, dobiće gospodin traktor, kao što je dobio i do sada, pa jeste dobili gospodine Aleksiću. Evo kažite, gleda nas cela Srbija, dobili ste 2012. godine do danas koliko ste dobili podsticaja i koliko ste kupili traktora i nove mehanizacije?
Ustanite, pa kažite ako imate hrabrosti, ako imate malo nekog ljudskog poštenja. Nema problema.
Dakle, ja vam kažem, evo, ovde sedi čovek direktor Uprave za agrarna plaćanja pored mene, ako vam je zahtev uredan, nikakav problem neće biti. Dakle, dobićete od države, odnosno država će vam omogućiti da kupite novi traktor. Potpisan je finansijski sporazum sa Evropskom komisijom od naše strane. Za nekoliko dana, odnosno sledeće nedelje biće potpisan i od strane Evropske komisije. Biće dodatnih miliona i miliona evra za naše poljoprivredne proizvođače, tako da, gospodine Aleksiću, neka je sa srećom. Dobiće te vi novi traktor.
Meni je drago što ćete da dobijete, ali mi je drago i zbog dugih naših poljoprivrednih proizvođača zato što će dobiti ne samo nove traktore, nego ćemo moći da imamo i nove zasade vinove loze, jabuka, maline. Imaćemo nove farme, imaćemo nove prerađivačke kapacitete. Srpska poljoprivreda ide, gura napred. Nije jednostavno. Nosimo se sa veoma ozbiljnom i izazovnom konkurencijom.
Ako mislite da je jednostavno da bijete bitku sa Francuskom, sa Nemačkom, sa Italijom, sa Španijom u oblasti poljoprivredne proizvodnje, verujte mi da nije ni malo jednostavno.
Kažete nama iz Vlade zašto ne izdvajamo za našu poljoprivredu onoliko koliko se izdvaja u Evropskoj Uniji. Pa, Siniša Mali vam danima objašnjava u kakvoj situaciji nam je bila država 2012. godine. Pa, niste vi nama 2012. godine ostavili Holandiju ili Belgiju. Ostavili ste potpuno razoranu zemlju, apsolutno razorenu zemlju u svakom pogledu, pa i u pogledu poljoprivrede.
Mi smo od 2012. godine, pa do danas iz godine u godinu podizali agrarni budžet i on sada iznosi zaista rekordnih preko 100 milijardi dinara. Govorim samo o nacionalnim merama. Ne govorim o ovome za šta ste vi konkurisali, IPARD III program. Dakle, to su posebna sredstva. To su sredstva iz predpristupnih fondova Evropske Unije, ali država Srbija iz svog budžeta izdvaja sa ovim rebalansom preko 100 milijardi dinara. Kažite mi kada se to u istoriji Srbije desilo? Nije se desilo nikad.
Ono na čemu mi moramo da radimo to je da, i to je ono što je jako važno da se kaže, povratimo poverenje između poljoprivrednih proizvođača, države i naših velikih izvoznih kompanija. Ovo ne kažem samo zbog vas, ovo kažem zbog naših poljoprivrednika koji možda gledaju sednicu Narodne skupštine. Ne mogu da postoje velike kompanije koje izvoze poljoprivredne proizvode, a da nemaju dobru saradnju sa primarnim poljoprivrednim proizvođačima. Isto tako, poljoprivredni proizvođači moraju da imaju poverenje i moraju da znaju da bi se njihovi proizvodi našli na policama u Francuskoj, u Nemačkoj, u Italiji, u Belgiji, u Holandiji, a nalaze se i nalaziće se u sve većem broju. Moraju da imaju dobru saradnju i moraju da imaju poverenje u naše velike kompanije koje, kažem, biju tešku bitku na veoma zahtevnom evropskom i svetskom tržištu hrane.
Ono što je takođe bitno, vi kažete da ovo što smo povećali za poljoprivrednike, što smo dali dodatna sredstva to je zbog toga što su poljoprivrednici protestvovali. Pa, kažite mi od kada je formirana ova Vlada, formirana je 2. maja, gde je bio protest poljoprivrednika? Kažite mi jedan protest poljoprivrednika? Nije bio ni jedan. Dakle, izmišljate kao i obično.
Ali, za razliku od vas, koji ni sa kim niste hteli da razgovarate, koji ste na narod slali kordone žandarmerije, koji ste bacali suzavac na ljude, mi sa ljudima razgovaramo i vodimo jedan intenzivan socijalni dijalog.
Kao što razgovaramo sa sindikatima prosvete, tako razgovaramo i sa poljoprivrednim proizvođačima. Nemate nijedno poljoprivrednog proizvođača, nemate nijedno udruženje sa kojim nismo razgovarali ne samo mi iz Ministarstva poljoprivrede, u to je bio uključen i Odbor za poljoprivredu Narodne skupštine, u to je bio uključen i Kabinet predsednika Vlade i kabinet predsednika Republike i svi smo na istom zadatku, a to je da podignemo srpski agrar, da proizvodimo više, da proizvodimo kvalitetnije, da zadržimo ljude na selu i ono što ostaje kao cilj kome težimo to je istaknuto i u ekspozeu premijera Miloša Vučevića, to je više puta ponovljeno i u zaključcima Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu Narodne skupštine i oko toga imamo opštu saglasnost. To je da moramo da podignemo naš stočni fond. Dakle, nama definitivno treba više, pre svega, krava i svinja i moramo da unapredimo naše prerađivačke kapacitete. Dosta smo na tome uradili u proteklih desetak godina, ali činjenica je da i te kako ima prostora da se tu uradi još.
Ali, da mi vi kažete, koji ste davali dinar i po ili dva ili tri dinara za premiju za mleko, nama, koji danas dajemo 19 dinara za premiju za mleko, da ništa nismo uradili za naše poljoprivrednike, to je toliko besmisleno i toliko netačno da tu zdrav razum nema šta više da traži.
Dakle, matematika je vrlo jednostavna. Vama poljoprivreda nije bila prioritet. Dakle, vi ste se oslanjali na uvoz. Vi ste rekli zašto da proizvodimo, zašto da bacamo pare, možemo da uvozimo jeftinu hranu.
Rekao sam neki dan, sada me neko pita kolika je cena kukuruza, kolika je cena pšenice, kolika je cena ovog, koliko je cena onog. Sada ću da vam kažem, gospodine Aleksiću, kako ste vi vodili poljoprivrednu politiku.
Vi i oni koji su bili vaši politički mentori i koji su te 2008. godine bili na vlasti i potpisali SSP sa EU, naše tržište ste ostavili potpuno nezaštićeno. Svaka zemlja koja je pristupala EU je prilikom potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanja ostavljala neki prelazni period kojim je putem carina ili nekih drugih dažbina štitila domaću proizvodnju.
Vaša Vlada, odnosno tačnije druga Vlada Vojislava Koštunice, SSP je potpisao tadašnji potpredsednik Vlade Božidar Đelić, on nije bio iz SNS. Vrlo dobro znate kojoj stranci je pripadao. On je potpisao Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU, Prelazni trgovinski sporazum, koga sam zaboravio da pomenem pre neki dan, gde je rečeno – danom ratifikacije SSP-a – 0% carine. Dakle, nema carina na poljoprivredne proizvode, na prerađevine koje dolaze iz EU.
Vidim da ste maločas pokazali apsolutno nepoznavanje problematike naše klanične i prerađivačke industrije. Danas „Neoplanta“ radi, „Karneks“ radi, „Juhor“ radi, Klanica mesa Đurđević u Pećincima radi. Vrlo uspešno te kompanije rade, ali sa kojim problemom se suočavaju? Suočavaju se sa problemom da nam sada Hrvati, zahvaljujući Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju, koji je potpisala vaša Vlada 2008. godine i koji ste vi ratifikovali u septembru 2008. godine, recimo „Gavrilović“ prodaje po dampinškim cenama svoje paštete, svoje salame i druge mesne prerađevine na našem tržištu.
Šta mi da uradimo u situaciji kada je 0% carina na proizvode iz EU? Dakle, SSP je potpisan 2008. godine, a Hrvatska je postala član EU 2013. godine i sad nama najbliži sused izvozi na srpsko tržište svoje mesne prerađevine. Sad nam vi kažite, pošto vidim da se mnogo razumete u poljoprivredu i agrarnu politiku, kako mi da zaštitimo naše poljoprivredne proizvođače, kako da zaštitimo naše klaničare kada imamo 0% carine na konkretno mesne prerađevine koje nam dolaze iz Hrvatske? I tako vam je sa svakom zemljom EU.
Zašto to govorim? Zbog onog čuvenog penkala Božidara Đelića, jer ste vi sve gledali kroz izbore i sve ste gledali danas za danas, ne danas za sutra, ne danas za pet ili deset godina, kao što mi radimo. Dvadesetdevetog aprila Božidar Đelić potpisuje SSP, navrat na nos, daj samo da se potpiše. Kakva zaštita domaće poljoprivrede, kakvi prelazni periodi, ne, nema ničega, otvaramo naše tržište, 0% carine, zato što su 11. maja 2008. godine izbori, treba da pobedimo na izborima. Treba da pobedimo na izborima, izbori su za 12 dana, daj da potpišemo taj SSP i potpisali ste. I taj SSP i dan danas važi.
Sad se mi dovijamo na različite načine kako da pomognemo našoj poljoprivredi, kako da pomognemo našim konkretno proizvođačima mesa, našim prerađivačima mesa, ne samo da se odbrane od nelojalne konkurencije, nego da imamo dovoljno mesa i za naše tržite, ali i da imamo dovoljno mesa za izvoz.
Podsmešljivo ste govorili o svinjskim glavama. Da, mi ih danas imamo i možemo da ih izvozimo. U vaše vreme ih nismo imali. Danas ih imamo. Da li ih imamo dovoljno? Nemamo. To je konstatovano više puta i u ekspozeu premijera, to je konstatovano više puta i u zaključcima Odbora za poljoprivredu.
Dakle, moramo da radimo na povećanju stočnog fonda i mi radimo na tome, ali znate, krava ne može da se oteli u jednoj godini deset puta. Obnova stočnog fonda je proces koji će da traje. Zbog toga smo mi predvideli, i to ćete videti za nekoliko dana kada budemo raspravljali o Zakonu o podsticajima, odnosno o izmenama i dopunama Zakona o podsticajima u poljoprivredi, ruralnom razvoju, da smo predvideli s jedne strane da svi oni koji su do aprila 2024. godine dobili podsticaj za kvalitetno priplodno grlo, bez obzira da li je u pitanju tovna ili mlečna krava, od 40.000 dinara, da će u ovoj godini dobiti dodatnih 100.000 dinara, a u 2025. godini dobiće umesto 40.000 dinara, kao osnovni podsticaj, 55.000 dinara. Mi na taj način mislimo da možemo da unapredimo naš stočni fond.
Ja bih voleo da od vas čujem šta ste vi to uradili pa da imamo više svinja, više goveda, više živine, da imamo bolju mehanizaciju. Uporedite samo mehanizaciju koju vi imate kao poljoprivredni proizvođač, pošto ste nosilac poljoprivrednog gazdinstva i vaš rođeni brat Ivan, znači, dva brata imaju registrovana poljoprivredna gazdinstva, pogledajte kakva je mehanizacija koju danas imate, a kakva je bila mehanizacija koju ste imali ili koju je imala većina naših seljaka do 2012. godine.
Činjenice su neumoljive. Stanje u poljoprivredi je daleko od idealnog, ali da je mnogo bolje nego što je bilo u vaše vreme, da sad vodimo promišljenu politiku, da vodimo dugoročnu politiku, da je poljoprivreda jedan od strateških prioriteta Vlade Republike Srbije, ja mislim da je to svim građanima Srbije apsolutno jasno.

Hvala.
Poštovani narodni poslanici, shodno članu 27. i članu 87. stavovi 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da ćemo danas raditi i posle 18.00 časova.
Sada određujem pauzu do 16.00 časova, kada nastavljamo sa radom u delu sednice koji se odnosi na postavljanje poslaničkih pitanja. Hvala vam.
(Posle pauze.)

Poštovani narodni poslanici, pristupamo postavljanju poslaničkih pitanja u vremenu od 16.00 do 19.00 časova, saglasno članu 205. Poslovnika Narodne Skupštine.
Molim narodne poslanike da podnesu prijave za postavljena pitanja i naravno, kao i uvek redosled poslaničkih pitanja biće utvrđen prema dosadašnjoj praksi rada Narodne skupštine, tako da krećemo od narodnog poslanika Žarka Ristića.
Molim vas da se prijavite.
Onda narodni poslanik Života Starčević.

Poštovana predsednice Narodne skupštine Republike Srbije, uvaženi ministri u Vladi Republike Srbije, prvo pitanje hteo bih da postavim ministarki prosvete doktorki Slavici Đukić Dejanović, ako je tu? Ne, nema je. Ništa, onda bih postavio pitanje ministarki za državnu upravu i lokalnu samoupravu gospođi Jeleni Žarić Kovačević.

Imali smo prilike da vidimo da ste najavili da krećete u izmene Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i da ste rekli da je to imalo negativne posledice na budžete lokalnih samouprava, što i ja, kao neko ko je iz Jagodine i bavi se lokalnom samoupravom, takođe znam i prosto bih postavio pitanje - na koji tačno način i koje su to najvažnije promene koje ćete nam predložiti tim izmenama zakona? Taj zakon je najavljen svojevremeno kao zakon koji će uvesti transparentnost u radu državnih institucija itd, pa smatram da su i izmene i dopune tog zakona takođe jako važne, jer će uticati na transparentnost rada državnih organa.

Vidimo, takođe, da obilazite upravne okruge. Da li to znači da ćete proširiti njihove nadležnosti? Dolazim iz Jagodine koja je centar Pomoravskog upravnog okruga i smatram da pored proširenja nadležnosti upravnih okruga trebate da radite i na poboljšanju položaja načelnika upravnih okruga i vratiti im status koju su imali ranije. Bili su državni službenici na položaju, a sada su postavljena lica. Predlog Jedinstvene Srbije bio bi da im se vrati status državnih službenika na položaju.

Ono što je pitanje za vas ministarka Kovačević, vidim da ste u stalnoj komunikaciji sa jedinicama lokalne samouprave. Na koji način možete da im ponudite konkretnu pomoć i koji su to projekti kojima Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu pomaže lokalnim samoupravama?

Hteo bih da postavim ovom prilikom pitanje ministru Lončaru, ministru zdravlja. Poštovani ministre, vi ste u prethodnih nekoliko vikenda organizovali preventivne zdravstvene preglede širom Srbije u zdravstvenim ustanovama. Mi iz Jedinstvene Srbije smatramo da je to jako dobro i lično ste ispratili taj proces, koliko sam video, i prosto, kao neko ko dolazi, kao što rekoh, iz Jagodine koja je te preventivne preglede organizovala godinama unazad, smatramo da je to vrlo važan posao i negde moje pitanje je da li već imate efekte tih organizovanih preventivnih zdravstvenih pregleda i naročito me interesuju efekti u pogledu brisanja ili ukidanja listi čekanja u zdravstvenim ustanovama.

Hvala vam.
Reč ima ministar Jelena Žarić Kovačević.

Hvala puno predsednice Skupštine.
Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi poslaniče, ja vam se zahvaljujem na pitanjima i što sam dobila priliku da malo govorim o radu Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave.
Najpre ću vam odgovoriti na pitanje koje je vezano za Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Ovaj zakon je pretrpeo određene promene 2021. godine i ono što mogu da istaknem kao dobro jeste dobra saradnja sa Poverenikom za informacije od javnog značaja. Međutim, tokom primene ovog zakona stvorili su se određeni uslovi, odnosno došlo je do određenih zloupotreba koje su nas sada navele na to da radimo na izmenama ovog zakona.
Pre dan ili dva mi smo formirali Radnu grupu koju, naravno, čine predstavnici Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, ali i predstavnici Ministarstva pravde, Ministarstva finansija, naravno Uprave za zakonodavstvo itd. Ono što bih ja istakla kao pozitivno jeste što je u samoj Radnoj grupi i sam Poverenik za informacije od javnog značaja koji poseduje određenu statistiku. Statistika se tiče organa vlasti, državnih organa, institucija, informacija koje je prikupio, takođe, i on od organa koji sa teritorije lokala, dakle od jedinica lokalne samouprave.
Ta statistika ukazuje na zloupotrebe koje su se javile iz dva razloga. Prvi razlog je, da je 2021. godine prilikom izmene tog zakona izostavljen, odnosno brisan član 13. konkretnog zakona koji se ticao zloupotrebe prava. Sa druge strane upravni sud je zauzeo određeni stav koji je dao prostor za zloupotrebe koje se sada dešavaju.
Te zloupotrebe se odnose, odnosno tangiraju uglavnom budžete malih lokalnih samouprava, mesnih zajednica, podnose se zahtevi koji su neosnovani, odnosno s obzirom na stav upravnog suda i zakon koji važi u našoj zemlji sa te strane jesu osnovani, ali sa strane pravljenja troškova koji su jako veliki, a javljaju se u postupku po žalbi neosnovani su jer budžeti jedinica lokalnih samouprava koje su male izuzetno trpe, na kraju, krajeva zbog tih advokatskih troškova.
Ovde imam ispred sebe i neku statistiku koju smo pripremali kada smo na sastancima razgovarali sa Poverenikom za informacije od javnog značaja, čućete sada i sami kakva je i zbog čega nas je to navelo da radimo izmene ovog zakona. Ja se nadam da će radna grupa u jednom kratkom roku efikasno raditi, ali sa druge strane da ćemo imati i kvalitetan predlog nama, sa kojim ćemo naravno izaći i pred javnost, upoznati javnost sa svim razlozima iz kojih mi krećemo u izmene ovog zakona.
Želim da pozovem sve zainteresovane aktere koji žele da se priključe postupku izmene ovog zakona da nam se u tom smislu jave. Zaposleni u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave će vrlo rado primiti predloge i razmotriti ih posle predstavljanja tog zakona javnosti.
Od početka primene novog zakona, posle 2021. godine, pa sve do 23. septembra 2024. godine Poverenik je ukupno primio 33.234 žalbe od koga je čak 32.086 žalbi podneto po novom zakonu. Podneto je 19.219 žalbi podneto preko punomoćnika i njih su prepoznali u kabinetu Poverenika za informacije od javnog značaja kao pokušaj zloupotrebe prava na pristup informacijama od javnog značaja.
Istovremeno bi trebalo da istaknemo da imamo i podnosioce koji podnose žalbe bez punomoćnika ali su takođe prepoznate od strane Poverenika kao pokušaj zloupotrebe, kao što su grupe određenih struktura koje na jedan vrlo tendenciozan način podnose zahteve kako bi pokretali postupke po žalbi i na taj način se bogatili, naravno na račun budžeta, kao što sam već rekla ili malih opština kojima to predstavlja problem ili mesnih zajednica, što na kraju, krajeva tereti i budžet Republike Srbije.
Od svih podnetih žalbi po tom novom zakonu čak 5.194 žalbe su podnete protiv gradskih i opštinskih organa mesnih zajednica, dakle oko 17% svih postupaka se vodi i tangira upravo budžete opštinskih organa i mesnih zajednica, pri čemu je preko punomoćnika čak 43% postupaka, što jasno govori o zloupotrebama i o tome da se izmene koje su učinjene 2021. godine i stav upravnog suda vrlo svesno zloupotrebljavaju od strane određenih struktura.
Poverenik je postupao u skladu sa zakonom. Svojim rešenjima je naložio gradskim i opštinskim organima i mesnim zajednicama da plate troškove advokatima u iznosu koji je oko 10 miliona i 200.000 dinara samo za ove postupke o kojima govorimo. Naravno, poverenik je ponovo postupajući u skladu sa zakonom bio prinuđen da ima više od 240 slučajeva u kojima su izdati prekršajni nalozi protiv odgovornog lica odnosno ovlašćenog lica lokalne samouprave.
Zapravo zaposleni koji rade u lokalnim samoupravama ili zaposleni koji je zaposlen u opštinskoj upravi ili u gradskoj upravi ali se trenutno nalazi u mesnoj zajednici ukoliko nije odgovorio na zahteve koji su čak išli dotle da su tipa koliko imate sijalica u mesnoj zajednici ili koliko ste kafe popili u proteklih godinu dana,
ili podrazumevaju dostavljanje određene dokumentacije za koju je njima potrebno ili mnogo vremena ili mnogo sredstava kojima oni ne raspolažu, dovodimo zaposlene u opštinskim i gradskim upravama u situaciju da čak moraju da plaćaju i kazne.
To su bili razlozi za formiranje radne grupe. Ne bih prejudicirala i ne bih unapred govorila o rezultatima koje ćemo dobiti od same radne grupe i kako će taj nacrt izgledati. U svakom slučaju posle toga nas čeka javna rasprava i nadam se da ćemo od svih koji su zainteresovani za taj zakon na kraju krajeva i dobiti pozitivne kritike da tako kažem, jer želimo da zaštitimo i budžet opština, budžet gradova, na kraju krajeva i budžet Republike Srbije, što negde i jeste normalno za očekivati od jednog ministra u Vladi Republike Srbije.
Ono što ste još spomenuli jeste kampanja „Obilazak upravnih okruga“. Mi smo u ministarstvu pokrenuli kampanju „Obilazak upravnih okruga“ od samog početka mandata, dakle, od 2. maja. Za sada smo obišli pet upravnih okruga, s tim što želim da naglasim da na sastancima u upravnim okruzima su sada prisutni i gradonačelnici, odnosno predsednici opština iz tih okruga u kojima imamo sastanak. Ono što je dobro je da su se do sada svi odazvali, da smo svi razgovarali o izazovima sa kojima se oni susreću, o problemima, o rešenjima, o projektima, o novim idejama koje oni imaju da predlože Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave. Do sada smo samo na sastancima upravnih okruga razgovarali sa 35 gradonačelnika, predsednika opština, odnosno predstavnika jedinica lokalne samouprave.
Ono što ministarstvo ima u planu jeste svakako dalji obilazak upravnih okruga. Mi ćemo obići sve upravne okruge, posle čega ćemo u formi izveštaja moći da imamo na jednom mestu koji su zajednički problemi sa kojima se oni susreću, zajednički izazovi, šta to eventualno nedostaje, kako u funkcionisanju samih upravnih okruga, tako i kao što ste i sami postavili pitanje možda u nadležnostima koje bi trebalo proširiti u skladu sa intencijom Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, a to je da želimo da upravni okrug bude mesto koje će povezivati predstavnike jedinica lokalne samouprave sa Vladom Republike Srbije kao jedna spona između državnih organa, samo na različitim nivoima.
U svakom slučaju, razgovarali smo na sastancima i o njihovim nadležnostima. Smatram da bi ministarstvo trebalo da se pozabavi i time da osim što da na takav način da kažem, kontroliše funkcionisanje organa i zaposlenih u upravnim okruzima, možda može da se malo više pozabavi i pitanjem njihovog funkcionisanja u smislu neke pomoći. Da li će to biti pomoć u vidu pružanja neke stručne pomoći, u vidu obuka koje možemo da ponudimo. U svakom slučaju i sa SUKOM i sa Nacionalnom agencijom za javnu upravu, videćemo, u svakom slučaju njima je potrebna pomoć u vidu neke opreme, pa ćemo razgovarati o nekim budućim projektima koji će možda moći da se rade na nivou upravnih okruga, a da onda obuhvatimo i neke manje jedinice lokalne samouprave koje možda nemaju sredstava ili nemaju dovoljno stručnog kadra kako bi mogli da konkurišu sa nekim projektima bilo ka Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave ili ka nekim drugim fondovima iz kojih će oni potraživati sredstva koja će moći da koriste u tom smislu.
Želim u tom smislu i da pomenem budžetski fond za 2024. godinu koji sprovodi Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave. Dakle, ukupno je izvojeno 418 miliona dinara i u okviru budžetskog fonda podržano je 29 projekata u ukupno 27 jedinica lokalne samouprave. Mi smo pre jedno mesec dana izmenili Pravilnik o načinu i kriterijumima dodele sredstava zato što smo prepoznali potrebu lokalnih samouprava da se udružuju i da kroz međuopštinsku saradnju, naročito manje lokalne samouprave mogu da konkurišu sa nekim projektima, kao što sam već rekla ili ka ministarstvu ili ka drugim ministarstvima ili ka nekim fondovima. Tako da smo dodeli i petu mogućnost, odnosno način na koji jedinice lokalnih samouprava mogu da konkurišu, a to je upravo međuopštinska saradnja.
Ono što želim da kažem jeste da se mi trudimo u ovom trenutku da ove godine bude raspisan još jedan javni poziv, pored ovog javnog poziva, za dodelu sredstava iz budžetskog fonda jedinicama lokalne samouprave. Ja se nadam da će rebalans budžeta biti usvojen, jer je to jedan od uslova da mi raspišemo taj javni poziv i da će se steći i drugi uslovi da mi do kraja godine, sa mnogo manjim sredstvima od 418 miliona dinara, raspišemo javni poziv za lokalne samouprave koje će moći da koriste ta sredstva iz one prve mogućnosti koju im nudimo, a to je ako su im možda potrebna nedostajuća sredstva, kako bi završili neki započeti projekat ili kako bi neki projekat doveli do kraja, bez obzira na to da li se finansira iz budžetskog fonda Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave ili iz nekog drugog ministarstva.
U svakom slučaju, taj postupak sprovođenja javnog poziva će biti javan i transparentan, kao što je to i sada bilo. Lokalne samouprave će znati za koja sredstva mogu da konkurišu, odnosno opredeliće projekte onako kako je to njima potrebno i komisija će sagledati sve te projekte i nadam se da ćemo moći da pomognemo, naročito manjim ili manje razvijenim jedinicama lokalne samouprave da završe neke započete projekte.
Ono što sam još želela da istaknem u smislu pomoći lokalnim samoupravama i na koji način mi možemo možda da pomognemo sa budžetom ili sa nekom finansijskom pomoći, to je svakako program koji sprovodi Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, a to je partnerstvo za lokalni razvoj. Partnerstvo za lokalni razvoj je projekat koji će se završiti do kraja avgusta 2025. godine. Kredit koji smo mi tražili i dobili od Evropske investicione banke za implementaciju ovog projekta iznosi 20 miliona evra, s tim što je učešće opština i Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave osam miliona evra. Mi te projekte sada dovodimo do kraja, rekla bih jako uspešno.
Ono što se mi nadamo jeste da ćemo završiti uspešno i te nove pregovore koje smo započeli za novi zajam, u istom tom iznosu. Naravno, biće potrebno ponovo nacionalno kofinansiranje kao i u ovom prvom slučaju. Fokus bi za taj novi projekat eventualno bio na sanaciji i revitalizaciji objekata u nadležnosti jedinica lokalne samouprave u svetlu zahteva koje nam postavlja energetska efikasnost. Evropska investiciona banka nas je obavestila da su zainteresovani da nastave saradnju sa Ministarstvom državne uprave i lokalne samouprave, što znači da je saradnja sa nama bila na zadovoljavajućem nivou.
U tom smislu mi pomažemo jedinicama lokalne samouprave da saradnja i sa njima bude ocenjena kao saradnja koja je na zavidnom nivou, ali ne samo saradnja koja se tiče pukog konkurisanja sa tim projektima, već smo se mi sad odvažili i na korak dalje, a to je da lokalnim samoupravama pomognemo u tom prethodnom postupku, da tako kažem, a to je jedan postupak koji jako dugo traje, nažalost, vrlo često i do godinu dana, a to je prikupljanje papirologije i dokumentacije koja je opštinama potrebna da bi uopšte mogli da konkurišu sa projektom iako, recimo, imaju jako dobro, izvodljivo i kvalitetno idejno rešenje.
Sa druge strane, na koji način još možemo da pomognemo jedinicama lokalne samouprave, između ostalog, sarađujemo jako dobro i sa Stalnom konferencijom gradova i opština. Želim da vam kažem da, recimo, na primeru Niša, upravo u saradnji sa Stalnom konferencijom gradova i opština, oni su dobili opremu u visini od milion i 250 hiljada dinara za IKT opremu. Dakle, oni su se javili na konkurs, oni su na tom konkursu izabrani za efikasnu i delotvornu upravu, koja ima funkcionalni sistem za komunikaciju sa građanima. Ovaj projekat je podržala vlada Švajcarske i to je na kraju rezultiralo da grad Niš dobije milion i 250 hiljada dinara koje će moći da opredeli
za IKT opremu i da zapravo da priliku svim onim merama koje sprovodi Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave a koje se odnose na kampanju koju sada sprovodimo a koja se zove "Država na dugme". Kampanja se tiče elektronske uprave, uvođenja e-pisarnice i koja će na kraju rezultirati time da građani dobiju efikasne usluge, kvalitetne usluge od organa državne uprave i da budu zadovoljni praktično uslugom koja im se pruža.
Kad sam već pomenula Niš, želim da iskoristim i priliku da kažem i da akcentujem jednu vest koju sam i sama malo pre videla, a to je da je gradonačelnik Niša saopštio na konferenciji za novinare da će konačno biti isplaćene zaostale plate zaposlenima niških društvenih firmi, koje će biti isplaćene u četiri jednake godišnje rate. Svi se sećamo kakav gigant je fabrički Niš bio, i sa elektronskom i sa mašinskom industrijom i, nažalost, desilo se da su zaposleni koji su ostali bez posla mnogo godina tražili zarade koje im nisu bile isplaćene. Radi se oko 6.000 građana Niša koji će iz budžeta grada Niša dobiti čak 2,1 milijardu dinara. Oni će podnositi zahteve gradu, dakle, komunikacija se vrši između gradske uprave i zaposlenih iz tih firmi, kojih je čak u Nišu bilo mislim 57, koje nisu uspele da isplate zarade zaposlenima. Oni čak imaju i pravosnažne i izvršne presude i o tim iznosima ne bih govorila, sasvim sam sigurna da će oni u zahtevima navesti svoja potraživanja i da će im grad Niš izaći u susret.
Apsolutno podržavam odluku da se već na narednoj sednici Skupštine grada Niša donese odluka na Skupštini grada Niša, koja će sadržati i program za isplatu zaostalih plata i eto prilike da ta odluka, ja ih sve pozivam, sve odbornike Skupštine grada Niša, bude jednoglasna i da zapravo svi odbornici, i vlasti i opozicije, pokažu jednu visoku dozu odgovornosti kada se radi o zaostalim zaradama i da ovo reše i daju podršku rešavanju jednog problema koji je dugo trajao. Hvala najlepše.

Hvala vam.
Još jednom želim da zamolim članove Vlade da pokušamo da budemo efikasniji, da bi više narodnih poslanika stiglo da postavi pitanje.
Ministar Lončar ima reč. Izvolite.