Zdravo živo, Vlado Ria Tinta.

Pitanje je za gospođu Đedović.

Upravo sam završio razgovor sa meštanima sela Slatina, koji su vas puno pozdravili. Čukaru Peki, jedan kroz jedan, vlasništvo „Zijin Mininga“, rudnik koji ste poklonili Kinezima, koji godišnje proizvede dve i po tone zlata sa tendencijom da to svake godine bude i više, proizvede 120.000 tona bakra.

Šta se desilo sa dvadesetak porodica iz sela Slatina? Pre četiri godine upadaju Kinezi, ide Zakon o eksproprijaciji… Da bi narod znao kako to izgleda, to je kada te proteraju sa svoje zemlje. Upadaju Kinezi na njihove posede. Metla. Sledi Zakon o eksproprijaciji, sledi priča o poreskoj upravi koja propisuje minimalnu cenu zemljišta, a ta minimalna cena na koju su oni morali da pristanu, taj novac još nisu dobili. Dakle, ostali su i bez zemlje i bez para. Pet godina se sude sa kineskom firmom „Zijin Mining“. Zašto? Zato što gospođa Đedović i svi vi patriote koji ste smislili, osim što ste dali zlato Kinezima, od koga imamo pet posto rudne rente, da date i zemlju.

Dakle, kineska kompanija „Zijin“ je upisana u katastar kao trajni vlasnik naše zemlje. Kom to patrioti je palo na pamet?

Dakle, pitaju vas meštani Slatine kada će oni dobiti svoje pare. Sve što traže jeste njihov novac. Sa zemlje ste ih proterali. Sada traže naknadu za ono što je njihovo, njihova dedovina.

Ostavili ste ih, bre, bez dedovine. To isto sledi i ljudima iz Gornjih Nedeljica, tamo gde je ova vlast nameračila da ono malo ljudi što je ostalo da živi u ovoj zemlji, koji nas hrane, u selu koji proizvede milion litara mleka, sruši i nestane tako što će Rio Tinto, kao što piše u Projektu „Jadar“ za potrebe budućeg rudnika morati da raseli naše stanovništvo. Toliko o tome.

Gospodine Lončar, za vas je sledeće pitanje.

Vi ste vrlo oštro krenuli prema lekarima zbog liste čekanja 70.000 ljudi koji čekaju na operaciju kukova i veštačkih kolena. Da li ste vi svesni kakav ste vi pritisak sada dodatni izvršili na medicinske radnike koji su i ovako pod velikim pritiskom građana zato što sistem ne funkcioniše? Da li treba svaki put…

Molim vas ako možete ovog da utišate?

Dakle, vi ste izvršili pritisak i ovako besnih građana koji čekaju decenijama na operacije kukova i veštačkih kolena, jer ste optužili lekare da su oni krivi zbog toga i sada čekamo Vučića da dođe iz Njujorka sa čarobnim štapićem. To je vaša politika.

Isteklo vam je vreme, imate tri minuta.
Posle imate još dva minuta.
Hvala vam.
Reč ima ministar Lončar.

Ja sada vas nisam najbolje razumeo da li se vi zalažete da se reše liste čekanja ili da se ne reše?
Znate šta, ja poštujem građane koji su glasali za vas i imam veliko poštovanje prema njima, ali što se tiče vašeg mišljenja posle svega šta radite, šta pričate, meni stvarno to malo znači. Vi u roku od tri sata promenite pet mišljenja i onda ne mogu da stignem da to sve...
Što se tiče Vučića, kada ga pominjete, trebalo bi da ustanete. Vi da živite još sedam života, ne možete da napravite rezultate koje on napravi za mesec dana. Prema tome, to bi trebali da imate na umu.
Što se tiče liste čekanja, dragi građani Srbije, uvažavam vas koji ste glasali za njega i vama želim da kažem da su sazreli uslovi da se reše liste čekanja. Svaki medicinski radnik, lekar, sestra, tehničar, nemedicinski, koji učestvuje u tome i to se dešava van radnog vremena, to se dešava vikendom, biće plaćen. Ali, postoji norma koja mora da se odradi u toku radnog vremena. Ne možete da mi kažete da neki klinički centar, kliničko-bolnički centar ili jedna ozbiljna bolnica da je normalno da uradi tri operacije kuka za nedelju dana. I da dođe gospodin Tuta da ih brani da oni ne treba da rade. Razumete li?
Prema tome, sledeći put razmislite kome dajete glas.
Mi se zalažemo za zdravu Srbiju, zalažemo se za rešavanje liste čekanja i zalažemo se da na vreme otkrijemo sve probleme, da bi mogli da ih rešimo. Vi odlučite za šta ste? Mi vam to nudimo. Ako želite što vam gospodin Tuta nudi, prihvatite to. Hvala vam.

Hvala.
Reč ima ministar Adrijana Mesarović.
Izvolite.

Izvinjavam se koleginici Đedović, obzirom da se i ona javila za reč.
Ja ću kratko, a vezano za privatizaciju RTV Bora, čuvenoj kineskoj kompaniji „Zijin Mining Group“. Pa, nakon neuspešne privatizacije koju ste vi sproveli 2007. godine i nakon što tadašnji kupac nije ispoštovao nijednu od ugovornih obaveza, morali smo da raskinemo, odnosno raskinuli ste ugovor za neadekvatno sprovedenu privatizaciju, a mi smo našli jednog solventnog, jednu od najvećih kompanija na svetu koja se bavi ovom delatnošću koja je investirala 1,26 milijardi dolara u ovu kompaniju, podigla Bor na noge, podigla ovu kompaniju na noge i danas zapošljava preko 6.000 zaposlenih, na ponos svih nas.
Ja sam pre nekih mesec dana boravila i u Sjamenu i posetila rudnik „Zijin Mining Group“ i ove kompanije i razgovarali o budućim ulaganjima. Ono što je najvažnije istaći da pored toga što zapošljavaju preko 6.000 građana u našem Boru i što je životni standard naših građana u Boru potpuno drugačiji i na jednom daleko višem nivou i što grad Bor prihoduje po osnovu svih taksi i poreza, poreza od zarada za sve ove zaposlene, ovo je promenilo i ekonomsku sliku Srbije, imajući u vidu da je „Zijin Mining Group“ jedan od najvećih izvoznika, a očekuju se svakako u bližoj budućnosti i nova velika ulaganja koja će se takođe odraziti i na ekonomsku sliku Srbije i svakako na nas BDP. Hvala.

Hvala.
Reč ima ministarka Dubravka Đedović Handanović.

Hvala.
Ja bih samo da se nadovežem što se tiče uopšte partnerstva koje Srbija ima sa grupom „Ziđin“.
Pre svega, Srbija je strateški partner u tom projektu sa 37% vlasništva, što ne smemo da zaboravimo.
Molila bih narodne poslanike da ne dobacuju, nego da imaju toliko strpljenja da saslušaju i da ne šire agresiju u ovom parlamentu.
Ono što je zasigurno, a čuli smo ovde i prethodnih dana da su procenjene vrednosti rezervi upravo u rudniku koji je pomenut 14 miliona tona bakra ili 300 tona zlata, što apsolutno nije tačno. Iznose se po ko zna koji put netačni i neistiniti podaci. Rezerve su za sada overene tri ili četiri puta manje, tačnije tri i po miliona tona bakra i 110 tona zlata, što je svakako značajno.
Ono što nije jasno nikom ovde da li se opozicija zapravo zalaže za tu eksploataciju ili ne zalaže, pošto s jedne strane priča koliko se proizvodi i kako to tobož nije dobro, a s druge strane kolike su rezerve.
Moram da naglasim da na pet ležišta overenih rezervi upravo je kompanija gde je Srbija strateški partner, a na samo jednom ležištu overenih rezervi je kompanija gde Srbija nije strateški partner.
Ono što želim takođe da naglasim da se rudarske aktivnosti, u skladu sa zakonom, izvode na zemlji za koju mora biti završena eksproprijacija i to je proces koji je apsolutno transparentno vođen i u kompaniji gde država ima udeo, apsolutno nikakva zemlja niti je poklanjana, niti će biti poklanjana bilo kome.
Što se tiče privatnika koji su svojom voljom prodavali svoje parcele, to je nešto apsolutno na šta država nije, niti može da utiče. Volja dve strane da neko nešto proda, da neko nešto kupi, apsolutno je volja dve ugovorne strane. Ali, to možda narodni poslanik koji postavlja pitanje vrlo dobro zna, a pominje Gornje Nedeljice, jer je upravo on dao na poklon gospodinu Kokanoviću deo zemlje, pa onda su tobož postali…
(Aleksandar Jovanović: Obrnuto je.)
Vi se dogovorite da li je na jednu stranu ili na drugu stranu. U svakom slučaju, kad niste mogli da se dogovorite sa kompanijom Rio Tinto, onda ste počeli tobož da se zalažete za životnu sredinu, isto kao što je vaš veliki saučesnik profesor Ristić počeo da se zalaže protiv malih hidroelektrana nakon što je u Komisiji za reviziju dao odobrenje za izgradnju desetine takvih.
Tako da, dogovorite se šta je princip i da li uopšte imate bilo koje principe, a mislim da građani Srbije vrlo dobro vide da od tih principa nema ništa.
Pričate o nekom raseljavanju u dolini Jadra, apsolutno raseljavanja nikakvog nema. Sva zemlja koja je bila potrebna, u smislu gde su ljudi živeli i naseljeni, je stavljena na raspolaganje, odnosno prodata. Znači, raseljavanja nema, nemojte da plašite ljude, nemojte da zastrašujete ljude i nemojte da širite neistine.
To se dogovorite, ko je želeo da proda zemlju, pa nije uspeo ili nije došao do zadovoljavajuće cene, pa onda postao najveći protivnik ovog projekta.
Tako da, mislim da je veoma jasno, a to je i građanima jasno, da imamo 2.200 dodatnih zaposlenih u Boru i Majdanpeku, da su budžeti lokalnih samouprava povećani nekoliko puta, to je neosporno i to građani apsolutno vrlo dobro znaju, da plata ide i do 144 hiljade dinara, što je takođe činjenica, da isto tako i poljoprivrednici imaju koristi upravo od te velike kompanije, jer prodaju svoje proizvode, između ostalog, i svima onima koji su dodatno zaposleni, ali i kompaniji da može da apsolutno u okviru svog rada iskoristi i određene lokalne proizvode koji se proizvode u tom delu Srbije. Tako da, mislim da bi bilo bolje da se informišete, bili biste više kredibilni i apsolutno bi vam građani barem malo više verovali. Hvala vam.

Reč ima ministar Vesić.
Izvolite.

Slušali smo od ministarke Handanović o tome kako postoje dvostruki aršini, o tome kako oni koji izdaju dozvole za mini hidrocentrale posle se bune protiv njih, o tome kako oni koji apliciraju za dozvole za mini hidrocentrale, kada ih ne dobiju, postaju njihovi najveći protivnici. Imaćemo priliku verovatno da pričamo, da vidimo kako oni koji predlažu zakon, koji se bune i koji građane ubeđuju kako nigde u Srbiji ne treba kopati bilo šta što ima veze sa rudarstvom na kraju predlaže zakon, kako samo nekih 140 hektara treba kopati, a sve drugo je dozvoljeno i to kažu onda privremeno dok oni ne dođu na vlast, jer i onda će i to biti u redu.
Čuli smo i ministra Lončara o pregledima, o tome kako izgleda ne treba da se ljudi pregledaju preventivno. Najbolje da se onda niko ne pregleda i to smo čuli, ali nismo dobili ni odgovor ni na jedno pitanje. Ljudi, a šta je sa Mišom Ćuskijom? Ja postavih pitanje ovde pre nekoliko meseci - šta je sa Miroslavom Kovačevićem, zvanim Miša Ćuskija, kumom gospodina Jovanovića, koji je posekao usred Beograda, pored parka Šumice, 461 stablo? Pokazivao sam slike kako je to izgledalo pre gradnje, kako to izgleda sada. Videli smo i one bazene na vrhu zgrade i videli smo sve kako to sad izgleda, i to je primer, i to je ono čemu ne treba da se čudi moja koleginica Handanović zašto imaju dvostruke aršine.
Znači, kum gospodina Jovanović može da seče stabla, to nije nikakav problem, ne jedno, već 461 stablo, može da uništava zelenilo, a gospodin Jovanović se sad ne buni, sad ćuti, tada zaista ćuti i opravdava svoj nadimak i tada nema ni jedne reči, ne čujemo da se neko vezivao za drveće, ne čujemo da se neko bunio, ne čujemo da je neko izdavao saopštenja, da je neko pretio, upadao u Skupštinu grada, u Skupštinu opštine Voždovac, pričao kako je to skandal, kako je to ekocid. Ne čujemo ništa od toga. Tamo gde je kum tamo može, a tamo gde neko drugi radi, ako nije kum ili ako nije prijatelj ili finansijer, tada ne može i zato ne treba da se čudite što imaju dvostruke aršine, što jedno rade, pa to posle toga napadaju i to je nešto što se redovno dešava.
Danas tokom rasprave smo čuli priču o tome kako je izgrađeno više autoputeva od 2000. do 2012. godine, nego posle 2012. godine. Nisam bio tu danas, jer sam imao obaveze, ali da vam kažem od 1976. godine do 2012. godine u Srbiji, znači za 48 godina, izgrađeno je 596 kilometara autoputeva, a od čega najveći deo do 1990. godine. Ne najveći deo, već više od tri četvrtine, do 1990. godine za vreme postojanja Jugoslavije.
Od 2012. godine do danas, do ovog trenutka, izgrađeno je 468 kilometara puteva i sasvim sigurno će do kraja ove godine biti završeno još 129 kilometara autoputeva i brzih saobraćajnica što je 597. Znači, za 12 godina, do kraja ove godine, imaćemo 597 kilometara izgrađenih autoputeva i brzih saobraćajnica, a pre toga za 48 godina, od kojih je najveći deo izgrađen do 1990. godine, imali smo ukupno 596. Znači, četiri puta brže, 48 podeljeno sa 12 je četiri, što samo govori o tome koliko se sada više gradi, a do kraja 2026. godine, računajući i ovih 129 za kraj ove godine, biće izgrđeno skoro 460 kilometara autoputeva, brzih saobraćajnica. Dobro je da se svi ponosimo i da pričamo o tome kako je nešto izgrađeno skoro 460 kilometara autoputa i brzih saobraćajnica.
I dobro je da se svi ponosimo i da pričamo o tome kako je nešto izgrađeno za vreme Jugoslavije, jer tada se nešto i gradilo, ali nemojmo da poredimo vreme kada se nije gradilo sa vremenom kada se gradi i nikada se više nije radilo i nikada se više ne gradi, što ne znači da ne poštujemo ono što je građeno iz 1976, 1980. i 1981. godine, i to je uvek tako.
Čuli smo pre neki dan u Skupštini kako ne priznaju da su izgrađeni putevi. Čuli smo da kažu – sve što kažete da se gradi to je u futuru. Opet da ponovim 25. novembra biće puštena u saobraćaj brza pruga između Novog Sada i Subotice, dužine 108 kilometara. Ko ne veruje, i to sam obećao javno, i to ću uraditi, poslaću svim poslanicima kartu za tu prvu vožnju, pa ko ne veruje može valjda sam da se uveri, pa kada vidi da ide voz, kada vidi da ta pruga radi, onda će valjda da poveruje da ta pruga stvarno postoji. Ja ne znam šta drugačije da uradimo.
Možemo do 15. decembra da pošaljemo, da organizujemo i autobus, može da bude panoramski, kakav hoćete, ako bude lepo vreme, pa da se provozamo od Koševa, Koševi su mesto posle Kruševca, prvo do Trstenika, skoro 20 kilometara, 19 kilometara 950 metara, i posle dodatnih devet kilometara 860 metara od Trstenika do Vrnjačke banje, pa da vidimo, ljudi, da ima autoput i do Vrnjačke Banje. Ne znam kako drugačije da ubedimo ljude.
Oni ljudi ne veruju da se to dešava, pa možemo da organizujemo autobus, isto će biti sredinom decembra, da se provozamo 54 kilometra brze saobraćajnice od Šapca do Loznice, pa da prođemo kroz sva ona mesta, pa da vidimo da će biti izgrađena ta saobraćajnica. Tu su poslanici iz tog kraja. Tu je i Nataša, i Kena, pa mogu da kažu da smo u poslednje dve godine rekonstruisali Carigradski drum koji nije rekonstruisan 50 godina, a koji je inače bio jedini put vekovima od Beograda prema Carigradu dok nije izgrađen autoput.
Možemo već u oktobru mesecu da dođemo do Valjeva, 5,8 kilometara biće završeno od petlje Divci, pa možemo do Gornjem Milanovca, 9,5 kilometra, i to se završava već u oktobru. Ko ne veruje, ljudi, ne znam da li postoji neki doktor, da pitamo ministra Lončara da ljude koji ne veruju ubedi da nešto postoji. Ne znam da li je to za ove preglede ili ne, ali da vidimo, ljudi, stvarno da pokušamo da objasnimo ljudima da se nešto dešava. Ne kažem da se sve radi najbolje, možda ima i nekih grešaka, možda se i zakasni, ima sigurno i mesta kritici, ali hajde da to nekako rešimo jednom za uvek.
To su isti dvostruki aršini koji postoje kao u slučaju gospodina Miše Ćuskije. Znači, ovde imamo isti problem, problem da nas ubeđuju da postoji zelenilo tamo gde ne postoji. Znači, ubeđuje nas da nema zgrade, da nema onih bazena na vrhu zgrade, da čovek nije izgradio zgradu, zatvorio park, tu je odmah i škola, da je deci oteto igralište i ubeđuje nas da postoji zelenilo i mi dođemo i vidimo zgradu. Ja ne znam šta da radimo. Jedino da organizujemo jednu ekskurziju i da posetimo te zgrade Miše Ćuskije i da ljudi vide da je zaista tu kum od gospodina Jovanovića posekao 461 stablo. Ja ne znam, zaista, možda to nije za gospodina Lončara. Ne znam, ali moramo da nađemo kako da ove ljude ubedimo da se nešto zaista uradilo.
Mi smo čuli priče i da autoput Miloš Veliki ne postoji. Hajmo samo da pričamo realno ono što jeste. Dakle, i time bih da završim, ja mislim da je vreme da mi saznamo zašto dvostruki aršini. Ako se neko zalaže za ekologiju, onda treba da se zalaže za ekologiju i kada je njegov kum u pitanju i kada je neko drugi u pitanju. Da li se sećate protesta koji je tokom avgusta organizovan upravo od ovih koji sada predlažu zakon gde kažu – može svuda da se kopa u Srbiji, ali ne može samo u Jadru, a sve drugo može, a pričali su da ne može nigde. I to što ne može, ne može privremeno. Znači, i to će jednog dana da može i oni kažu – mi smo protiv napretka. Znači, ovo jeste napredak, o tome pričamo, ali napredak ne sad, nego ako može za godinu, dve.
E, sada da pričamo o tome, videli ste kada se desio taj proces da su ti lažni ekolozi blokirali stanicu „Prokop“ i najekološkiji vid prevoza, voz, koji ne zagađuje životnu sredinu. Znači, od svega što su mogli da urade u Beogradu, a sve što su uradili bilo je protivzakonito, kao što vidite, sve je tolerisano dok nije međunarodna pruga blokirana i dok nije put međunarodni blokiran, oni su izabrali da blokiraju najekološkiji vid prevoza, voz. I to električni voz. E, to vam govori o tome. E, to su ti dvostruki aršini koje slušamo, tako da je vreme zaista da čujemo odgovore i na ta pitanja i da čujemo kako je moguće da kum gospodina, lažnog ekologa Jovanovića, može da poseče 461 stablo, da uništi šumu, da uništi deo pored parka Šumice, da otme deci igralište, a kako je moguće da neki drugi ljudi to ne mogu i da vidimo kako to da rešimo. Posle možemo da rešavamo ove stvari kako da vide ono što se izgradilo, da ubedimo ljude da nešto zaista postoji. Da kada hodaju po putu zaista veruju da to nije 3D put, nego stvarno postoji put i da je to tako.
Tako da ja bih voleo da mi dobijemo odgovore i na ta pitanja. Tačno je da je ovo vreme kada poslanici postavljaju pitanja, mi slušamo sa pažnjom pitanja, kao što vidite, ministri odgovaraju sa velikom pažnjom, ali sa druge strane mislim da je vreme da oni koji postavljaju pitanja takođe odgovore i da to pokazuje kakav je kredibilitet njihovih pitanja. Hvala.

Hvala vam.
Ministar Martinović, izvolite.