Da vam kažem odgovor na drugo pitanje – može, ali nije fer. Nije fer zato što mnogo lokalnih puteva je uradila država koji su u nadležnosti lokalnih samouprava. Često odlazim u Kraljevo i kada pričam sa mojim drugarima iz škole i kažem im sve je to uredu, uvek ima zahteva, kada pričamo sada i o Goču, ali manja dobija izlaz na autoput, a neke druge opštine to nemaju. Znači, moramo malo da rasporedimo da uradimo u svim opštinama, a zahteva ima zaista puno.
Tako da sigurno osim ovih kilometar i po koji se već rade, ovo neće biti rađeno ove godine. Da li ćemo moći sledeće godine, to je sada nešto o čemu ćemo pričati, ali u svakom slučaju, znate kada se već nešto započne ono se manje-više i završi.
Važno je da Goč bude dobro povezan zato što je to planina koja naprosto može da se razvija turistički i to je nešto što je dobro. Tamo će se raditi gondola iz banje, tako da će to tek otvoriti Goč. To je važno, Goč je lepa planina i ona je zaista nepoznata ljudima koji žive van tog kraja. U tom smislu je taj put važan, ali kažem vam, sami ste rekli da je najveći deo tog puta urađen.
Što se tiče te kružne saobraćajnice pošto me to stalno pitaju iz Kraljeva, da vam kažem, sada kada odem u neku lokalnu samoupravu i kada tamo počnu da mi traže puteve, pitam koliko ste vi uložili iz svog budžeta u puteve. Razumem da oni ne mogu da poprave sve puteve i razumem da svaka lokalna samouprava nema dovoljno veliki budžet, da su potrebe velike, da se mnogo dugo nije radilo, ali država zaista ulaže ogroman novac u rekonstrukciju lokalnih puteva.
Čuli ste predsednika Vučića, čuli ste i ministra Malog, mi planiramo za sledeću godinu da odvojimo novac koji je predsednik Vučić najavio za rekonstrukciju skoro 2.000 kilometara lokalnih puteva, jer za 200 do 250 miliona može da se uradi 2.000 kilometara lokalnih puteva. To se nikada u Srbiji nije uradilo. To znači da će biti novca da se radi dosta tih lokalnih puteva.
Potpuno razumem, jer je važan autoput i brza saobraćajnica, ali lokalni put do nekog mesta gde ljudi žive je komfor i pokazuje da zemlja napreduje i to je život za te ljude.
Ali moraju i lokalne samouprave da odvoje malo više svog budžeta za lokalne puteve. Često se dešava da čujem na terenu da kažu – pa evo, oni su nam rekli: „Čekamo da nam jave iz Vlade“. Onda hajde da ne postoje, onda nemaju nikakav budžet. Ja moram da vas podsetim da su lokalni putevi, taj kružni tok je na državnom putu. To je tačno. Ali, ima mnogo lokalnih puteva drugih koje smo uradili na teritoriji opštine Kraljevo koji nisu državni, pa je država uradila. Nije zabranjeno da radi i lokalna samouprava, ako hoće. Daćemo mi saglasnost za to.
Prema tome, to je nešto što mislim da je važno da kažem. Na kraju krajeva, Kraljevo će u junu imati vezu do Adrana. Već sada kada se uradi Vrnjačka Banja, Vrnjačka Banja – Kraljevo je 26 kilometara. Prema tome, kada se uradi Vrnjačka Banja, Kraljevo je maltene na auto-putu. Mislim, fer je da podržimo i neke opštine u kojima nije tako puno rađeno. I u tom smislu kažem, sada će krenuti taj projekat sa rekonstrukcijom lokalnih puteva, ali bi morale lokalne samouprave da deo svog budžeta makar usmere na atarske puteve i na lokalne puteve. Ne može za sve da se čeka Vlada, jer oni su odgovorni za to.
Ima opština koje rade, ne mogu da kažem. Recimo, Šabac je dobar primer. Ne znam da li ima poslanika ovde iz Šapca, Šabac je odličan primer. Oni su uradili preko 100 kilometara lokalnih puteva iz svog budžeta. I to je primer opštine koja sama, naravno, nisu sve uradili. Evo, sada radimo Šabac-Tekeriš, to radi Vlada, znači ne mogu sve da urade, ali su dosta uradili i to, naravno, od kada je otišao onaj bivši poslanik Zelenović. Dok je on bio, on je uzimao, znate šta je radio, ode u selo i kaže ljudima – trećinu vi da date, a dve trećine da da opština. Onda uzme tu jednu trećinu i onda napravi put. E, ono kao u onom crtanom filmu – jedna tebi, jedna meni i to je tako funkcionisalo. A ovi su ljudi odradili preko 100 kilometara lokalnih puteva iz svog budžeta.
Evo pitajte, može Kena da vam kaže šta se u Smederevskoj Palanci uradilo, šta se u Velikoj Plani uradilo. Znači, koliko puteva je urađeno, samo put koji smo rekonstruisali između Smederevske Palanke i Mladenovca, pa taj put je život i za jedne i za druge. Ima dosta toga što još treba da se uradi, ali u svakom slučaju kažem vam, ne bi bilo fer da sada uradimo baš i taj kružni tok, znam da je važan, pošto sam iz Kraljeva, ali ispašće da ja baš insistiram na tome, onda bih morao da radim, još da širim put tamo i Lomnicu odakle su moji kod Kruševca, tako da bolje da prvo uradimo ove delove.
Kažem, ima opština koje ne dobijaju izlaz na auto-put. Recimo, ove godine će Požarevac dobiti izlaz na auto-put, dobiće Vrnjačka Banja, dobiće Trstenik, ili brzu saobraćajnicu, dobiće Loznica. Sledeće godine će dobiti i Kraljevo. Znači, ima opština gde treba zaista još da se uradi toga. Imate Banat, koji je potpuno zapostavljen. Mi pričamo, sada će Banat potpuno procvetati kada budemo radili rekonstrukciju pruge od Pančeva gore prema Subotici, sa onim delom prema Kikindi i prema rumunskoj granici i to kada se bude uradilo i ovaj auto-put Beograd-Zrenjanin-Novi Sad i onaj gore „Smajli“, znači koji takođe prolazi delom kroz Banat. Mora posle da se radi i veza, onaj most kod Dunava zato što moramo da povežemo Braničevo sa južnim Banatom, jer Bela Crkva je potpuno zapostavljena, a predivna je, neverovatan potencijal ima. I to su nam dve najurgentnije tačke, taj deo Šumadije, još Banat i tu zaista onda možemo da kažemo, ne može baš i do svakog grada da ide auto-put i nema ni potrebe.
Tako da, s te strane kažem, biće, ne može da bude ove godine. Ali biće sigurno. Hvala.

Hvala vam.
Poštovani narodni poslaniče, izvolite. Još dva minuta.

Hvala.
Raduju me najave da izgradnja celokupne infrastrukture ide uglavnom po planu i veoma je važno da nastavimo ovim tempom i da razvijamo Srbiju ravnomerno i to direktno znači i razvoj privrede, malih i srednjih preduzeća.
Kada govorim o Moravskom koridoru, posebno je bitan, jer povezuje nekoliko gradovo i spaja Koridor 10 i Koridor 11. Važan je i zbog razvoja turizma, a sveukupno, naravno, za bolji životni standard građana u ovom delu Srbije.
Hvala i ministarki Jeleni Žarić Kovačević. Mislim da je važno da nastavimo da se bavimo ovom temom i da vraćamo poverenje građana i u birački spisak, kao osnov svega, a naravno i samim tim u birački proces. Hvala.

Hvala vam.
Prelazimo dalje na pitanja poslanika.
Samo sam želela da zamolim sve narodne poslanike da u 19 časova kada završimo samo ostanemo na par minuta da potvrdimo mandat novom narodnom poslaniku i da prisustvujemo polaganju zakletve i onda završavamo radni dan za danas.
Sada reč ima narodni poslanik Emeše Uri.
Izvolite.

Hvala.

Poštovana predsedavajuća, predsedništvo, poštovani ministri, ja bih ovom prilikom postavila pitanje ministru zdravlja dr Zlatiboru Lončaru, a tiče se daljih planova Ministarstva zdravlja što se tiče organizovanja primarne zdravstvene zaštite u ruralnim sredinama.

Naime, poznato je da rad u malim seoskim ambulantama nije popularan među mladim lekarima, tako da svi domovi zdravlja imaju problem da nađu lekara za rad u tim malim sredinama. Razlog je s jedne strane da je ograničena mogućnost za specijalizacije, znači nemamo širok asortiman mogućih specijalizacija za te lekare, a s druge strane i manja eventualna mogućnost zarade za te lekare. Što se tiče realne situacije, s druge strane, postoji velika realna potreba za lekarima u tim sredinama, pošto su uglavnom samačka i staračka domaćinstva.

U svetu postoji već definicija tzv. zdravstvene pustinje, gde potreba stanovništva prevazilazi mogućnosti zdravstvenog sistema i što se tiče opreme i što se tiče kadra. Organizacija u ovim slučajevima može da bude dvosmerna, ili centrifugalna ili centripetalna, pa me interesuje koji su planovi Ministarstva.

Kod centrifugalne organizacije ide se u pravcu formiranja mobilnih timova koji imaju opremu za minimalnu dijagnostiku na terenu: EKG, merenje pritiska, mini-laboratorija, ultrazvučne aparate, spirometrija. Na taj način bi se zapravo završila ta prvobitna dijagnostika na terenu i negde bi se rasteretile specijalističke ambulante, bolnice, a i sami domovi zdravlja. Ono što je problem, odnosno izazov u tim organizacijama načina rada su dodatni izdaci što se tiče same opreme, vozila i edukacija kadra, odnosno nadoknada za rad tih timova.

Drugi način je centripetalan, kada koristimo postojeću infrastrukturu ambulanti, domova zdravlja, bolnica, a dovozimo pacijente na preglede, odnosno na lečenja sa mikrobusevima ili kako god. Prednost ovog načina zapravo je korišćenje postojećih resursa, međutim, dodatni izdaci su sigurno oko vozila i po meni je veća opterećenost postojećih ambulanti. Tako da onda treba povećati broj specijalizacija. Hvala.

Hvala.
Ministre Lončar, izvolite.

Zahvaljujem na pitanju.
Ozbiljno se bavimo tom temom jer je veliki problem. Postoje sredine sa malo porodica, a tu se nalaze obično stariji naši sugrađani koji nisu u prilici da odu kod lekara i teško je doći do njih. Radili smo i analizu, nije odlučujuća, da oni ne mogu dovoljno da zarade tu. Tu smo nudili razne beneficije i lokalne samouprave i svi da dobiju na korišćenje i kuću i znate i sami koliko bi im ljudi izašli u susret, ne bi morali da razmišljaju o mnogim stvarima, ali nažalost ne želi niko od današnje generacije da radi u tim sredinama i toga moramo da budemo svesni.
Ono za šta smo se mi odlučili i želim da vas obavestim da smo napravili dogovor sa Svetskom bankom, a to je – mi ćemo ići po principu mobilnih ambulanti i mobilnih apoteka. Znači, svi naši domovi zdravlja imaće najsavremenije mobilne ambulante u kojima ćete imati i mini-laboratoriju i oni će imati raspored koliko je potrebno, dva puta nedeljno, tri puta nedeljno odlaziti do tih ljudi sa lekarima. Da li će to biti lekari, ne moraju da budu samo iz doma zdravlja, mogu da budu iz bolnice, jer smo zato i napravili zdravstvene centre, da ne postoji razlika da li će da ide i da se oni ne bi delili između sebe, jer jednostavno nema razloga, moramo da udružimo kapacitete, da napravimo rasporede.
Hoćemo da obiđemo sve te ljude. Ne samo da ih obiđemo, nego da ih pregledamo, da pratimo njihovo zdravstveno stanje. Ono što smo videli to već u sledećoj godini biti realizovano. Hoćemo da dođemo do svakog našeg građanina, gde god da živi, da priđemo mi njemu, da ga pregledamo, da se odredi terapija, sat, dva, tri posle završetka pregleda u istom tom mestu će doći mobilna apoteka. Ti građani će moći da sve ono što je prepisano, oni će to imati u sistemu, a i sve drugo što žele moći će da uzmu i da bez ikakvog pokreta, angažovanja da idu na neko drugo mesto. U jednom danu će završiti sve.
Za građane Srbije, za one koji žive u tim područjima da znaju šta je dogovorila država Srbija za njih. Biće odvojen novac od Svetske banke za to i u sledećoj godini raspisujemo te neophodne procedure da nabavimo ta vozila i ambulante i apoteke i pravimo raspored naših lekara i sestara koji će ići.

Hvala vam.
Samo se prijavite za reč.

Hvala na iscrpnom odgovoru.

Pre sledećeg pitanja bih pohvalila preventivne preglede koji se organizuju svake nedelje, sa malom sugestijom da bi bilo nama zaposlenima, a bogami i stanovništvu negde korisnije kada bismo znali raspored sledećih pregleda unapred barem nekoliko nedelja, da bismo mogli baš radi tih pacijenata koji stanuju u ruralnim područjima mogli organizovati neki vid pregleda.

Da li ćemo mi dislocirati naše ambulante u datom vremenu ili ćemo organizovati da nekako njima pomognemo da dođu do naših ambulanti?

Moje sledeće pitanje se odnosi na planove Ministarstva zdravlja u cilju povećanja obima, obuhvata skrining pregleda koji postoje i to za rano otkrivanje hroničnih nezaraznih bolesti, znači karcinoma debelog creva, raka grlića materice i raka dojke, pošto i dalje postoji relativno mali odaziv stanovnika na ove preglede.

Možda bi trebalo razmišljati o animiranju građana preko medija od strane ne samo estradnih ličnosti nego i sportista, a bogami i političara, da nekako svesno delujemo na to da je vrlo bitan izlazak na preventivne preglede i na skrining preglede. Na taj način bismo možda povećali, da popularizujemo taj vid pregleda.

Sa druge strane možda se može poraditi nešto i u školama. Da se negde poveća u toku nastave da se deca nauče koliko je bitno da se izlazi na preventivne preglede, pa bi oni mogli svoje roditelje, svoje deke, bake, tetke da usmere u tom pravcu. Hvala.

Hvala vam.
Ministar Lončar.