Hvala.
Reč ima ministar Goran Vesić.

Hvala.
Hvala na tom pitanju. Taj put je veoma značajan i vi znate da na potezu Moravskog koridora živi 500 hiljada ljudi. Kao što sam rekao malopre, mi ćemo do kraja ove godine završiti ukupno skoro 30 kilometara, znači prvih 19 kilometara 950 metara od Koševa do Trstenika, sa petljom Trstenik, a potom ćemo završiti dodatnih devet kilometara 860 metara od petlje Trstenik do petlje Vrnjačka Banja. Znači, to kada saberete malo je preko 30 kilometara i to je ono što ćemo završiti.
Inače, planirano je bilo ove godine da se radi samo od Trstenika, a da se radi tamo od Preljine prema Adranima. Međutim, znate da je bilo protesta građana. Na kraju je sve to rešeno i omogućeno je investitoru, odnosno izvođaču da radi, tako da sada radimo punom parom čitav taj deo. Očekujem, iskreno govoreći, do 1. juna da završimo deo od Preljine do Adrana, uključujući Mrčajevce, petlja Mrčajevci je pre toga, kao što sami znate, i tako ćemo završiti, odnosno skoro spojiti Kraljevo. Ja sam iz tog kraja, kao i vi, pa jako dobro znate o čemu pričate. Neće biti Kraljevo bukvalno potpuno na autoputu, ali prva petlja će biti spojena. Ostaje taj deo da se završi između petlje Adrani i petlje Vrnjačka Banja, a ja očekujem, skoro sam siguran da je moguće to završiti do kraja naredne godine.
To znači da mi možemo do kraja naredne godine da imamo kompletan autoput, 112 kilometara, da spojimo dva autoputa, Miloš Veliki i autoput Beograd - Niš, i da na taj način uspešno završimo sve što nam je važno za Moravski koridor.
Veoma sam srećan što ste me to pitali zato što je to, kažem, znate i sami, možda jedna od naših najvažnijih saobraćajnica, a sigurno najvažnija u tom kraju. Ako gledamo, videli ste sada da predsednik Vučić govori o tome da gradimo gore "Osmeh Vojvodine", da radimo Banatski autoput, da ćemo raditi u budućnosti prema Vršcu. To je nešto što se sada projektuje i to ćemo videti kada je moguće, ali će se jednom raditi. Tu ostaje suštinski da se pokrije ovaj deo Srbije, Šumadija i zato je važna brza saobraćajnica Karađorđe, zato će to pokriti i Mladenovac, i Aranđelovac, i Topolu, i izaći tamo na autoput Miloš Veliki, kod Čibutkovice, tamo kod Lazarevca.
Važan je ovaj Moravski koridor, jer ćemo na taj način suštinski premrežiti Šumadiju mrežom autoputeva i brzih saobraćajnica i omogućiti zaista da naši ljudi mogu u tom kraju da žive, u jednom mestu da žive, da rade u drugom mestu i zaista omogućiti nove investicije i razvoj turizma i sve ostalo.
Kada pričamo o samom autoputu, odnosno brzoj saobraćajnici Kraljevo - Novi Pazar, ona se tek projektuje i mi ćemo tek u drugoj polovini 2026. godine završiti projekat. Naravno, kada će se raditi, zavisi od toga kada će biti novca, ali je važno da radimo projekat, važno je da sada usvajamo plan posebne namene koji reguliše taj put i to znači da ćemo u nekoj budućnosti početi da radimo i taj put.
Zašto je taj put važan?
Prvo, ne samo da povezuje Kraljevo i Novi Pazar i Rašku, naravno, koja je tu na putu, već taj put ima 94,7 kilometara, suštinski 83,4 kilometra deonica između Kraljeva i Novog Pazara i imamo dodatnih 11,3 kilometra koji vodi do Jarinja. Znači, tu takođe radimo brzu saobraćajnicu, tako da će to za naše sunarodnike koji žive na severu KiM značiti da će biti od administrativne granice povezani brzom saobraćajnicom sa svim mestima u Srbiji i to je posebno za nas značajno.
E, sad, pošto sam rekao da se trenutno radi plan, ta brza saobraćajnica se uključuje na petlju Jadrane, tamo iznad Kraljeva kad krenete prema Čačku, znači tu se uključuje i onda obuhvata na teritoriji opštine Kraljevo, katastarska opština Jadran i Bare, i Bogutovac, i Bresnik, i Brezna, i Vrdila, i Drakčiće, i Jarčujak i Konarevo, Maglič, Mrsać, zatim Mataruge, Uške, Zamčanje i Cerje. To su te katastarske opštine na teritoriji opštine Kraljevo. Izvinjavam se, ja sam iz Kraljeva, pa znam malo ove opštine šta sve tamo ima od sela.
Znači, ono što je važno neće svuda ići postojećim putem, delom će ići, dvadesetak kilometara, jer nije moguće, tamo nije moguće širiti, ali ćemo koristiti naravno, taj put će ostati kao lokalni put.
Mi sad, kao što znate, Ministarstvo kulture je uradilo, rekonstruisalo Maglič, sad ćemo raditi most prema Malgiču i realno će ta brza saobraćajnica otvoriti, recimo Maglič koji će postati prava turistička atrakcija.
E, sad, kad smo u Raškoj, to su Baljevac, Bela Stena i Beoci, i Biljanovac, pričamo o katastarskim opštinama, i Varevo, i Draganići, Žutice, Korvaće, Kućane, Matkovice, Nosane, Povlica, Manoviće, Paskanja, Pobrđe, sama Raška, Revati i Supnje. Tu završavamo samu Rašku, tu katastarsku opštinu i onda nam ostaje u Novom Pazaru Batnik, Koprivnica, Postanje, Požežina i Rudnica i to su vam katastarske opštine kroz koje će prolaziti ta brza saobraćajnica.
Naravno da ćemo mi u narednom periodu imati jednu prezentaciju, videćemo da li će biti Novi Pazar, Raška, jedna od te dve opštine sigurno, gde ćemo pozvati sve mesne zajednice, gde će ljudi videti gde će sve prolaziti brza saobraćajnica. Čućemo i šta ljudi predlažu, predsednici mesnih zajednica, predsednici opština ili grada, pošto je Novi Pazar grad, i Kraljevo je takođe grad, kako bismo mogli da napravimo najoptimalniju opciju.
Ono što je važno i to želim da vam kažem, mi ćemo time našu srpsku kraljevsku dolinu, dolinu Ibra, gde se nalazi najveći deo svega što imamo iz srednjeg veka, potpuno otvoriti i omogućiti ljudima to da vide, a tu su nam i Žiča, i Studenica, Tuznanje , imamo Deževu i Petrovu crkvu, imamo i Gradac, zadužbinu Jelene Anžujske. Imamo dve Pavlice, Staru Pavlicu, Novu Pavlicu. Stara Parlica koja zaslužuje da bude rekonstruisana, jer je to možda jedna od naših najstarijih crkava, iz ranog Vizantijskog perioda iz vremena pre nego što su Sloveni došli na Balkan. Nova Pavlica je zadužbina viteza Musića, braće Musić, koji su bili vitezovi kneza Lazara, koji su posvetili to svojoj majci.
Imamo tu Maglič o kome sam pričao. Imamo još ruševine, dva grada koje takođe treba da otvorimo za turiste, to su Brvenik prema Kopaoniku i Jelača. Imamo takođe u Novom Pazaru spomenike kulture. Zato je osim samog razvoja tog kraja, važno da se izgradi ta brza saobraćajnica, jer kada se izgradi brza saobraćajnica sve će to postati dostupno i svaka ekskurzija može da poseti taj kraj.
Mi inače, trenutno sa EU radimo na projektu i završavamo to, pošto radimo projektovanje pruge Stalać-Kraljevo-Rudnica. To je pruga koja će takođe ući u rekonstrukciju i ono što je važno i što treba da znaju oni koji žive u Novom Pazaru da
projektujemo dvadesetak kilometara pruge od Raške do Novog Pazara, pošto Novi Pazar nije povezan na prugu i oni treba da budu povezani na prugu, jer su veliki industrijski centar i veliki su centar i to će rasteretiti puteve i sve ostalo. Ono što takođe treba da znaju ljudi iz Novog Pazara, istovremeno sa izgradnjom ove brze saobraćajnice planiramo i obilaznicu oko Pazara koja je počinjana, obećavana i ne znam šta se sve nije radilo. U međuvremenu je pitanje, jer jedan deo trase ne može više da se koristi, tako da ćemo uraditi i samu obilaznicu oko Pazara.
Tako da radimo na toj brzoj saobraćajnici. Ona je veoma važna i kažem, kada bude završeno projektovanje, trenutno se projektuje, to će biti druga polovina 2026. godine, mi ćemo tada biti spremni da zajedno sa Ministarstvom finansija sednemo i da vidimo kada ćemo imati finansijska sredstva. To ne zavisi samo od nas, mi svi radimo zajedno, dotle će se i neki drugi projekti završiti, pa ćemo onda moći da izađemo pred građane da kažemo kada će se zaista ta brza saobraćajnica i graditi.
Hvala na ovom pitanju. To je pitanje zaista značajno. Kažem vam, sada su ljudi čuli gde će sve prolaziti brza saobraćajnica. Znam taj kraj pa sam se bavio svakim od ovih sela, ali ćemo napraviti jednu prezentaciju, pa ćemo razgovarati o tome i sa građanima i sa predstavnicima mesnih zajednica da svi vide kuda će ići brza saobraćajnica. To će značiti život za taj kraj. Videćete koliko će se brže stizati, ne samo iz Novog Pazara, već i iz Severne Mitrovice. Koliko će se brzo stizati do Beograda, do bilo kog drugog dela Srbije i to znači nove investicije, razvoj turizma, razvoj lokalnih biznisa. To je ono što nam je potrebno za taj kraj koji je zaista bio dugo, dugo zapostavljen.

Zahvaljujem se ministru Vesiću.
Pošto nemamo nikog drugog od ministara, članova Vlade u sistemu, Branimir Jovanović želi dodatnih tri minuta, podpitanje. Izvolite.

Hvala.

Imam još dva podpitanja za gospodina Vesića. Takođe se odnosi na deo Srbije iz koga dolazim, iz Kraljeva. To je put prema Goču.

Znam da je rekonstruisano nešto više od 16 km puta prema Goču i zaista je odličan put, mnogo bezbedniji nego što je bio. Znam da se sada radi kilometar i po, obezbeđena su sredstva za to i ostalo je još osam i po kilometara puta da bi taj put bio potpuno rekonstruisan. Dakle, kada možemo da očekujemo da počnu radovi, odnosno da se obezbede sredstva za tih osam i po kilometara puta ka Goču?

Drugo podpitanje – bili ste možda malo više od dva meseca sa predsednikom Vučićem u Kragujevcu na početku izgradnje obilaznice i znate i sami, govorili ste o tome ovde koliko je to važno, ne samo za razvoj Kragujevca, već i ovog dela Srbije i za privredu i za saobraćaj, za izbegavanje saobraćajne gužve. Sličan problem postoji kada govorim o saobraćajnoj gužvi u Kraljevu, vrlo dobro znate o kojoj lokaciji govorim. To je potencijalni kružni tok kod Male pijace, da li ministarstvo vaše može da podrži izgradnju tog kružnog toga obzirom da znam da je projekat za izvođenje radova gotov i da su ispunjeni svi uslovi za početak gradnje. Jednostavno, znate da je Ulica Dimitrija Tucovića državni put, da je Ulica Vojvode Stepe pristupni put Ibarskoj magistrali i to bi u značajnoj meri smanjilo gužbu u ovom delu grada. Hvala.

Zahvaljujem.
Ministar Vesić, izvolite.

Da vam kažem odgovor na drugo pitanje – može, ali nije fer. Nije fer zato što mnogo lokalnih puteva je uradila država koji su u nadležnosti lokalnih samouprava. Često odlazim u Kraljevo i kada pričam sa mojim drugarima iz škole i kažem im sve je to uredu, uvek ima zahteva, kada pričamo sada i o Goču, ali manja dobija izlaz na autoput, a neke druge opštine to nemaju. Znači, moramo malo da rasporedimo da uradimo u svim opštinama, a zahteva ima zaista puno.
Tako da sigurno osim ovih kilometar i po koji se već rade, ovo neće biti rađeno ove godine. Da li ćemo moći sledeće godine, to je sada nešto o čemu ćemo pričati, ali u svakom slučaju, znate kada se već nešto započne ono se manje-više i završi.
Važno je da Goč bude dobro povezan zato što je to planina koja naprosto može da se razvija turistički i to je nešto što je dobro. Tamo će se raditi gondola iz banje, tako da će to tek otvoriti Goč. To je važno, Goč je lepa planina i ona je zaista nepoznata ljudima koji žive van tog kraja. U tom smislu je taj put važan, ali kažem vam, sami ste rekli da je najveći deo tog puta urađen.
Što se tiče te kružne saobraćajnice pošto me to stalno pitaju iz Kraljeva, da vam kažem, sada kada odem u neku lokalnu samoupravu i kada tamo počnu da mi traže puteve, pitam koliko ste vi uložili iz svog budžeta u puteve. Razumem da oni ne mogu da poprave sve puteve i razumem da svaka lokalna samouprava nema dovoljno veliki budžet, da su potrebe velike, da se mnogo dugo nije radilo, ali država zaista ulaže ogroman novac u rekonstrukciju lokalnih puteva.
Čuli ste predsednika Vučića, čuli ste i ministra Malog, mi planiramo za sledeću godinu da odvojimo novac koji je predsednik Vučić najavio za rekonstrukciju skoro 2.000 kilometara lokalnih puteva, jer za 200 do 250 miliona može da se uradi 2.000 kilometara lokalnih puteva. To se nikada u Srbiji nije uradilo. To znači da će biti novca da se radi dosta tih lokalnih puteva.
Potpuno razumem, jer je važan autoput i brza saobraćajnica, ali lokalni put do nekog mesta gde ljudi žive je komfor i pokazuje da zemlja napreduje i to je život za te ljude.
Ali moraju i lokalne samouprave da odvoje malo više svog budžeta za lokalne puteve. Često se dešava da čujem na terenu da kažu – pa evo, oni su nam rekli: „Čekamo da nam jave iz Vlade“. Onda hajde da ne postoje, onda nemaju nikakav budžet. Ja moram da vas podsetim da su lokalni putevi, taj kružni tok je na državnom putu. To je tačno. Ali, ima mnogo lokalnih puteva drugih koje smo uradili na teritoriji opštine Kraljevo koji nisu državni, pa je država uradila. Nije zabranjeno da radi i lokalna samouprava, ako hoće. Daćemo mi saglasnost za to.
Prema tome, to je nešto što mislim da je važno da kažem. Na kraju krajeva, Kraljevo će u junu imati vezu do Adrana. Već sada kada se uradi Vrnjačka Banja, Vrnjačka Banja – Kraljevo je 26 kilometara. Prema tome, kada se uradi Vrnjačka Banja, Kraljevo je maltene na auto-putu. Mislim, fer je da podržimo i neke opštine u kojima nije tako puno rađeno. I u tom smislu kažem, sada će krenuti taj projekat sa rekonstrukcijom lokalnih puteva, ali bi morale lokalne samouprave da deo svog budžeta makar usmere na atarske puteve i na lokalne puteve. Ne može za sve da se čeka Vlada, jer oni su odgovorni za to.
Ima opština koje rade, ne mogu da kažem. Recimo, Šabac je dobar primer. Ne znam da li ima poslanika ovde iz Šapca, Šabac je odličan primer. Oni su uradili preko 100 kilometara lokalnih puteva iz svog budžeta. I to je primer opštine koja sama, naravno, nisu sve uradili. Evo, sada radimo Šabac-Tekeriš, to radi Vlada, znači ne mogu sve da urade, ali su dosta uradili i to, naravno, od kada je otišao onaj bivši poslanik Zelenović. Dok je on bio, on je uzimao, znate šta je radio, ode u selo i kaže ljudima – trećinu vi da date, a dve trećine da da opština. Onda uzme tu jednu trećinu i onda napravi put. E, ono kao u onom crtanom filmu – jedna tebi, jedna meni i to je tako funkcionisalo. A ovi su ljudi odradili preko 100 kilometara lokalnih puteva iz svog budžeta.
Evo pitajte, može Kena da vam kaže šta se u Smederevskoj Palanci uradilo, šta se u Velikoj Plani uradilo. Znači, koliko puteva je urađeno, samo put koji smo rekonstruisali između Smederevske Palanke i Mladenovca, pa taj put je život i za jedne i za druge. Ima dosta toga što još treba da se uradi, ali u svakom slučaju kažem vam, ne bi bilo fer da sada uradimo baš i taj kružni tok, znam da je važan, pošto sam iz Kraljeva, ali ispašće da ja baš insistiram na tome, onda bih morao da radim, još da širim put tamo i Lomnicu odakle su moji kod Kruševca, tako da bolje da prvo uradimo ove delove.
Kažem, ima opština koje ne dobijaju izlaz na auto-put. Recimo, ove godine će Požarevac dobiti izlaz na auto-put, dobiće Vrnjačka Banja, dobiće Trstenik, ili brzu saobraćajnicu, dobiće Loznica. Sledeće godine će dobiti i Kraljevo. Znači, ima opština gde treba zaista još da se uradi toga. Imate Banat, koji je potpuno zapostavljen. Mi pričamo, sada će Banat potpuno procvetati kada budemo radili rekonstrukciju pruge od Pančeva gore prema Subotici, sa onim delom prema Kikindi i prema rumunskoj granici i to kada se bude uradilo i ovaj auto-put Beograd-Zrenjanin-Novi Sad i onaj gore „Smajli“, znači koji takođe prolazi delom kroz Banat. Mora posle da se radi i veza, onaj most kod Dunava zato što moramo da povežemo Braničevo sa južnim Banatom, jer Bela Crkva je potpuno zapostavljena, a predivna je, neverovatan potencijal ima. I to su nam dve najurgentnije tačke, taj deo Šumadije, još Banat i tu zaista onda možemo da kažemo, ne može baš i do svakog grada da ide auto-put i nema ni potrebe.
Tako da, s te strane kažem, biće, ne može da bude ove godine. Ali biće sigurno. Hvala.

Hvala vam.
Poštovani narodni poslaniče, izvolite. Još dva minuta.

Hvala.
Raduju me najave da izgradnja celokupne infrastrukture ide uglavnom po planu i veoma je važno da nastavimo ovim tempom i da razvijamo Srbiju ravnomerno i to direktno znači i razvoj privrede, malih i srednjih preduzeća.
Kada govorim o Moravskom koridoru, posebno je bitan, jer povezuje nekoliko gradovo i spaja Koridor 10 i Koridor 11. Važan je i zbog razvoja turizma, a sveukupno, naravno, za bolji životni standard građana u ovom delu Srbije.
Hvala i ministarki Jeleni Žarić Kovačević. Mislim da je važno da nastavimo da se bavimo ovom temom i da vraćamo poverenje građana i u birački spisak, kao osnov svega, a naravno i samim tim u birački proces. Hvala.

Hvala vam.
Prelazimo dalje na pitanja poslanika.
Samo sam želela da zamolim sve narodne poslanike da u 19 časova kada završimo samo ostanemo na par minuta da potvrdimo mandat novom narodnom poslaniku i da prisustvujemo polaganju zakletve i onda završavamo radni dan za danas.
Sada reč ima narodni poslanik Emeše Uri.
Izvolite.

Hvala.

Poštovana predsedavajuća, predsedništvo, poštovani ministri, ja bih ovom prilikom postavila pitanje ministru zdravlja dr Zlatiboru Lončaru, a tiče se daljih planova Ministarstva zdravlja što se tiče organizovanja primarne zdravstvene zaštite u ruralnim sredinama.

Naime, poznato je da rad u malim seoskim ambulantama nije popularan među mladim lekarima, tako da svi domovi zdravlja imaju problem da nađu lekara za rad u tim malim sredinama. Razlog je s jedne strane da je ograničena mogućnost za specijalizacije, znači nemamo širok asortiman mogućih specijalizacija za te lekare, a s druge strane i manja eventualna mogućnost zarade za te lekare. Što se tiče realne situacije, s druge strane, postoji velika realna potreba za lekarima u tim sredinama, pošto su uglavnom samačka i staračka domaćinstva.

U svetu postoji već definicija tzv. zdravstvene pustinje, gde potreba stanovništva prevazilazi mogućnosti zdravstvenog sistema i što se tiče opreme i što se tiče kadra. Organizacija u ovim slučajevima može da bude dvosmerna, ili centrifugalna ili centripetalna, pa me interesuje koji su planovi Ministarstva.

Kod centrifugalne organizacije ide se u pravcu formiranja mobilnih timova koji imaju opremu za minimalnu dijagnostiku na terenu: EKG, merenje pritiska, mini-laboratorija, ultrazvučne aparate, spirometrija. Na taj način bi se zapravo završila ta prvobitna dijagnostika na terenu i negde bi se rasteretile specijalističke ambulante, bolnice, a i sami domovi zdravlja. Ono što je problem, odnosno izazov u tim organizacijama načina rada su dodatni izdaci što se tiče same opreme, vozila i edukacija kadra, odnosno nadoknada za rad tih timova.

Drugi način je centripetalan, kada koristimo postojeću infrastrukturu ambulanti, domova zdravlja, bolnica, a dovozimo pacijente na preglede, odnosno na lečenja sa mikrobusevima ili kako god. Prednost ovog načina zapravo je korišćenje postojećih resursa, međutim, dodatni izdaci su sigurno oko vozila i po meni je veća opterećenost postojećih ambulanti. Tako da onda treba povećati broj specijalizacija. Hvala.