Idemo dalje.
Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Uroš Đokić.
Izvolite.

Hvala vam, predsedavajuća.

Poštovani građani Republike Srbije, Narodni pokret Srbije Miroslava Aleksića predložio je amandman kojim se milijardu dinara uzima od avio-službe Vlade i usmerava se na Ministarstvo prosvete. Mi smatramo da je opravdano uzeti novac od Vlade i preusmeriti u prosvetu, a baš iz razloga što je Vlada ta koja tvrdi da u ovom budžetu novca za prosvetne radnike nema i upravo zato što je naša Vlada ta koja opravdava ovako loš položaj zaposlenih u prosveti.

Imam pitanje za sve koji gledaju ovaj prenos, pa i za sve vas kolege poslanike. Gde su sada naša deca, sada dok mi raspravljamo o ovome, dok biramo prioritete u Srbiji, dok se trudimo da privedemo ovo sve kraju, ko nam čuva decu? Ko vodi računa o njima? Što je najvažnije, ko ih danas vaspitava? Upravo oni ljudi koji žive ispod svakog minimuma egzistencijalnog minimuma koji mora da obezbedi pristojan život svakom čoveku u ovoj zemlji.

To su oni ljudi za koje je Vlada planirala da nakon povećanja plata, njihove zarade i dalje budu ispod minimuma, jer ovu zemlju vodi rasipnička vlast, a da bi mogla da je vodi na ovaj način mora da uzme od običnog čoveka, jer država koja danas ne daje pare za svoje nastavnike, sutra će ih davati za angažovanje dodatnih policajaca i to smo svi mi na jako težak način naučili.

Zato vas sve, dragi građani, pozivam da podržimo prosvetne radnike u njihovim naporima, da ih podržimo u njihovom štrajku koji će se održati prekosutra, u sredu 2. oktobra u 12.00 časova ovde ispred Narodne skupštine sa šetnjom do zgrade Vlade. Sudbina naše dece i ne sme biti na prodaju. Hvala.

Reč ima predsednik Vlade, Miloš Vučević.

Poštovana predsednice Narodne skupštine, poštovani poslanici, nisam se do sada javljao za reč upravo da bi pokazao da ne želimo da, kako vi kažete trošimo vreme, a potpredsednik Vulin je rekao s pravom učestvujemo u raspravi. Zato smo i pozvani da učestvuje u raspravi, da sedimo ovde s vama narodnim poslanicima u domu Narodne skupštine.
Ovo što ste sada rekli je klasična zloupotreba sindikalne borbe. Još jednom ste pokazali da ste spremni svaki vid zadovoljstva ili nezadovoljstva u državi opravdano ili neopravdano, objektivno i subjektivno, da monopolizujete i da smatrate da je to prilika za vaš ulazak na taj politički poligon. To smo imali i kod streljana, odnosno ubistva dece u Osnovnoj školi na Vračaru, to smo imali kod svih nesreća koje nam se dese kao društvu i državi, a sada sebi dajete za pravo da vi monopolizujete politički sindikalnu borbu prosvetnih radnika, ne ulazeći u to da li je opravdana ili neopravdana.
Vi u stvari urušavate njihovu sindikalnu borbu sa ovim što ste sada rekli, jer hoćete vi da se pojavite na tom skupu, ne prosvetni radnici, ne zadovoljni ili nezadovoljni, ne oni koji će sutra da dođu na razgovore sa Vladom da se dogovorimo ili se ne dogovorimo, a to je socijalno-ekonomskog dijaloga. Vi sada činite medveđu uslugu sindikalnim radnicima ili sindikatima u prosvetu jer pokušavate i sve vreme radite tokom rasprave o rebalansu budžeta da monopolizujete to što jeste tema razgovora sa sindikata u prosveti.
Ja mislim da ih niko ne potcenjuje kada ponudite povećanje plate od 12% na rast budžeta oko 4%, da je to vrlo korektna i fer ponuda, odnosno predlog Vlade Republike Srbije i da smo gotovo sve ispunili što je dogovoreno u onom Protokolu između Vlade Republike Srbije i sindikata u prosveti, ako se ne varam, novembra 2023. godine i spremni da nastavimo dalje da razgovaramo.
Kako možete da kažete da neko potcenjuje prosvetne radnike kada predviđamo najveće povećanje upravo za prosvetu, odnosno prosvetne radnike u 2025. godini?
Možete da kažete 220 i 320.000 dinara bi treba da bude početna plata, jer vas to ništa ne košta. Ne košta vas ništa, jer vi možete napamet da kažete. Svi bi trebalo da imaju i 400 i 500 i 600.000 i milion dinara početnu platu. Možete da kažete šta god hoćete, samo ne znate kako bi obezbedili tu platu i iz čega bi to platili. To vi treba da kažete pošto vi predlažete više nego što oni sami traže, jer to možete da izvaljujete i ispaljujete svaki dan, bez bilo kakvog odgovornog pristupa, da bi se nekome dodvorili. Nemojte da zloupotrebljavate sindikalnu borbu.
Moj predlog sindikalnim predstavnicima da se vrate i da dođu na dijalog, a ne da im političke stranke vode proteste, jer tu neće biti nikakvog uspeha ni za sindikat, ni za prosvetne radnike, nego ćete vi pokušati da podignute pola posto ili neki manji procenat učešća u političkom životu Srbije. Načinili ste medveđu uslugu prosvetnim radnicima, odnosno njihovim sindikatima sa ovim što ste radili.
Sve vreme to što radite, samo im odmažete, ničim im ne pomažete. Ničim im ne pomažete zato što udaljavate njihove zahteve od same suštine o kojima razgovaramo.
Vi morate da se opredelite da li vi želite sednicu o temi koju ste predložili. Ja gledam na sat sve vreme, gledam vas, sve vreme raspravljate koliko god možete o ovim temama koje je Vlada predložila. Mi smo tu. Očigledno da ne želite sednicu o litijumu, kako god je formalno nazvali, i vi ne želite da građani Srbije čuju ko šta ima da kaže po tom pitanju, odnosno kao što su Martinović i Vulin rekli, traje rasprava o litijumu svih ovih šest dana. Svih šest dana se priča o litijumu, više nego o svemu onome što smo predložili kao dnevni red ispred Vlade, odnosno Vlade Republike Srbije.
Verujem da ćemo imati dobar razgovor sa sindikalnim predstavnicima u prosveti. Nadam se dogovoru. Ako ne, nastavićemo svakako razgovore samo nemojte da im pomažete tako što se rekli da je i porodice ubijene dece u školama, odnosno u školi i u Malom Orašju i Duboni nemaju monopol na bol, nego valjda vi imate monopol na bol. Tako vi valjda imate monopol na sindikalna prava prosvetnih radnika.
Možete da kažete možda da neko može da ima i veću platu od 120.000, samo u vaše doba su imale drastično, drastično svi manje plate, a posebno prosvetni radnici su imali drastično manje plate. Hvala vam.

Hvala vam.
Izvolite, gospodinu Đokiću, hteli ste repliku?
Zaista mislite da ima osnova za repliku?
Ajmo dalje.
Na član 7. amandman je podnela narodni poslanik dr Ksenija Marković.
Izvolite.

Dobar dan.

Na član 7. DS je podnela amandman kako bi se sprečilo još jedno uzaludno trošenje budžetskih sredstava, a tiče se stavke koja podrazumeva stručna i administrativna podrška u sprovođenju politika Nacionalnog saveta za koordinaciju saradnje sa Ruskom Federacijom i Narodnom Republikom Kinom.

Smatram da ovaj novac može da se utroši isto na mnogo pametniji način kao što je ulaganje u obrazovanje ili neke druge potrebe od kojih direktne koristi mogu da imaju građani i građanke Srbije.

Konačno, spoljnu politiku Republike određuje Vlada Republike Srbije, a ta spoljna politika i zvanični dokumenti kažu da je strateški cilj Srbija u EU i proces evrointegracija.

Tako da, ja znam da se vi ponosite kao stranka i to stalno ističete u svojim javnim istupima kako sa ovom spoljnom politikom na sve četiri strane sveta, samo se bojim da građane i građanke Srbije ta odluka i takva politika može još ih još jednom skupo koštati, jer jednom su već za vaše zablude i iluzije platili jako visok cenu i bojim se da će to vreme doći opet i da ćemo se opet probuditi u jednom momentu i shvatiti da smo zaspali sa pogrešne strane zida.

To je razlog zašto se protivimo ovom amandmanu i isto tako želim da pošaljem poruku jednu da ste vi dokazali da kada imate volje vi imate i načina i uvek nađete načina. Ovo je pitanje prioriteta, a da ste mogli da uštedite sredstva najbolje ste pokazali kada ste ukinuli fondaciju Dragice Nikolić. Hvala.

Ajmo dalje.
Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Ahmedin Škrijelj.
Izvolite.

Predsednice Skupštine, koleginice i kolege narodni poslanici, predsedniče i članovi Vlade, amandmanom koji je SDA Sandžaka podnela na rebalans budžeta predložene su tri intervencije sa ciljem da se u meri u kojoj je to moguće u ovom trenutku ugrade samo neki od potreba Bošnjaka i regije Sandžak.

Prva intervencija koja je predložena ovim amandmanom odnosi se na usmeravanje 300 miliona dinara u razvoj sandžačkih opština. Podsetiću vas da prema stepenu razvoja sandžačke opštine pripadaju kategoriji nerazvijenih i devastiranih područja.

Drugi predlog odnosi se na izdvajanje 200 miliona dinara za završetak programa povratka proteranih i prognanih Bošnjaka opštine Priboj u periodu od 1991. do 1999. godine. Taj program je usvojen od Vlade Srbije 4. novembra 2011. godine na inicijativu tadašnjeg ministra dr Sulejmana Ugljanina. Osnovni cilj ovog programa je stvaranje uslova za povratak i održiv opstanak prognanih Bošnjaka opštine Priboj.

Podsetiću vas da su pre nego je ova vlast zaustavila taj program izgrađene i obnovljene 84 kuće, pripremljena je projektna dokumentacija za 45 kilometara putne infrastrukture, zgrada za socijalno stanovanje, data je poljoprivredna mehanizacija za 50 porodica povratnika, a programom je predviđena izgradnja infrastrukture, mesni centar, škola, ambulanta itd. kako bi se povratnicima olakšao život. Zaustavljanje ovog programa i odbijanjem ovog amandmana jasan je pokazatelj da ova vlast ne želi da osigura fundamentalne uslove da bi se Bošnjaci osećali sigurno, da bi mogli biti ravnopravni i slobodni.

Podsećam vas i na to da Bošnjaci u Republici Srbiji ne mogu da ostvare svoja Ustavom garantovana prava kao što je pravo na srazmernu zastupljenost u policiji, sudstvu i tužilaštvu.

Takođe, ovim amandmanom predloženo je i opredeljivanje dodatnih 96 miliona dinara kojima bi se osnažio rad i kapaciteti svih nacionalnih veća nacionalnih manjina u Republici Srbiji u ovoj tekućoj godini.

Bez obzira što aktuelna Vlada očigledno ne želi da sprovede pravične i održive mere kojima bi se išlo u susret potrebama i problemima Bošnjaka, predlažem koleginicama i kolegama narodnim poslanicima da u danu za glasanje podrže ovaj amandman. Hvala.

Hvala vama.
Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik, gospodin Borko Stefanović.
Da li se neko javlja za reč? (Ne)
Gospodin Stefanović nije tu.
Na član 7. amandman je podnela narodni poslanik dr Ana Jakovljević.
Gospođo Jakovljević, izvolite.

Hvala.

Uvaženi građani Republike Srbije, pored toga što se stalno pitamo ko će nas učiti u ovoj zemlji, vrlo često se građani pitaju ko će ih lečiti, imajući u vidu da lekari i medicinsko osoblje masovno odlaze iz zemlje, a zbog boljih uslove koje traže, jer ovima koje u Srbiji imaju nisu zadovoljni.

Ono što bih htela još da skrenem pažnju i da iskoristim prisustvo gospođe ministarke Slavice Đukić Dejanović jeste da poslednjih godina u Srbiji postoji poplava akreditacija studijskih programa iz polja medicinskih nauka i da zbog toga Evropska agencija za kvalitet, koja nas je izbacila, Nacionalno akreditaciono telo je 2020. godine izbacila iz svog sastava, zato što, po njihovim rečima, ne ispunjavamo evropske standarde koji su potrebni za akreditaciju studijskih programa i visokoškolskih ustanova, će uskoro doći upravo da bi pogledala akreditaciju u oblasti ovih programa.

Možda je malo neukusno da kažem kakva šala već kruži među ljudima koji rade jako dugo u ovoj oblasti, da oni ljudi koji dobiju diplome sa takvih studijskih programa čiji kvalitet je sumnjiv, kažu da kada uzmu diplome i odu preko, konkretno u Nemačku, da na neki način se možda i osvete Nemcima za ono što su nam radili u Drugom svetskom ratu.

Tako da bih vas ja zamolila da obratite pažnju na poplavu akreditacija, jer, kao što smo pričali, ljudski resurs i ljudski kapital su najvažniji kapital jedne zemlje. Pored ovih lekara koji odlaze, postavlja se pitanje koga i šta školujemo? Jer, neće svi otići, neki će ostati i radiće u ovoj zemlji. Kakve su njihove kompetencije, kakva su njihova znanja u ovoj poplavi, to je ono o čemu Ministarstvo treba da vodi računa, da prati i da onda pokušamo da te standarde koji su u EU priznati kao merilo vrednosti, pokušamo da primenimo i ovde, jer u pitanju je zdravlje naših građana.