Hvala lepo, predsedavajuća.
Opet ste me ponukali da se javim po ovoj temi, da nastavimo razgovor po pitanju plata zaposlenih u prosveti. Ne možete porediti stvari koje nisu uporedive. Vi govorite o budžetima za plate i poredite ih sa kapitalnim budžetima, odnosno budžetima za kapitalne projekte.
Kapitalni projekti imaju vremensko trajanje, oni su ograničeni na godinu, dve ili tri, koliko je potrebno za realizaciju tog projekta, najčešće pričam o infrastrukturnim projektima. Oni pre svega doprinose rastu BDP i rastu ukupne ekonomije naše države s kojom mi na kraju, imamo potencijal da podržimo plate i penzije i možemo da pregovaramo sa MMF-om, i pre da sami definišemo svoje budžetske pozicije.
Evo da, u poredeći izdvajanje u EKSPO ili za nacionalni stadion sa izdvajanjem u platama, možda vam zvuči onako slatkorečivo i prilično prihvatljivo pitko za ljude koji su zainteresovani da im raste standard i rastu plate, ali te stvari su nemoguće porediti i naravno predstavlja klasično političku zloupotrebu. Vi znate da te stvari ne mogu da se porede, nadam se da znate jer se od vas očekuje da takve stvari poznajete, jer se bavite politikom i konkurišete ili kandidujete se da vodite državu, bilo bi pogubno za državu i društvo da te stvari ne razlikujete, da ne znate šta su kapitalna izdvajanja, šta su izdvajanja za plate.
Ono što isto morate da znate da se obavežete da će neka plata iznositi toliko i toliko, to nije pitanje samo za jednu godinu, to je pitanje za sve naredne godine. Pogubnost takvih odluka, kad spominje 2008. godine, kada je neko prosto iz političkog dogovora podigao penzije, bez bilo kakvog ekonomskog utemeljenja i onda smo krenuli spiralu propasti koja nas je i dovela do toga da praktično nismo imali za penzije u avgustu 2012. godine, a da ne govorim koliko iz budžeta mora da se izdvaja za penzije u odnosu na ono što je PIO fond sam prihodovao iz nadležnosti, odnosno iz doprinosa koje pripada od primanja zaposlenih, 49%, što pokazuje kolika je bila destrukcija celog penzionog sistema.
Isto je samo bila prosto dogovor, verujem u dobroj nameri, ajde da rastu penzije bez ekonomskog utemeljenja. To je isti problem, odnosno identičan problem sa ovim kad kažete da je to pitanje političke volje. Nije pitanje volje nego je pitanje ekonomske snage države, pitanje ekonomske mogućnosti države. Pa, ko od nas ne bi voleo da smo, da kažem udovoljili ili ispunili svaku želju ili svaki zahtev, pa mi bi bili najponosniji i rekli – evo, mi smo postigli dogovor, ovde smo učinili za korak više ili smo više ubrzali rast plata, penzija, šta god. Moramo da vodimo razgovore kao odgovorni ljudi. Ne možemo da izdržimo više ovo što smo predložili, a da ne ugrozimo ekonomsku fiskalnu stabilnost naše države.
Mislim da rast plata od 12% nije uvreda, nije uvreda nego je stvarno dobar predlog Vlade Republike Srbije i pri tome morate da pročitate protokol koji je propisala tada Vlada 2023. godine u novembru sa sindikatima u prosveti. Gotovo sve smo ispunili, ovde smo na ivici da dođemo do toga da je početna plata u prosveti prosečna zarada u Srbiji, ali ne zaboravite da je prosečna zarada u prosveti svakako veća od prosečne zarade u Republici Srbiji. I, niko neće da stane na tome, ne mislimo da smo time rešili sve probleme nego o tome treba da pričamo da dalje, da razgovaramo, da raste standard prosvetnih radnika, ali da ne zaboravimo ni vojnike, ni policajce, ni zdravstvene radnike i sve ljude u javnom sektoru, kao naravno i naše penzionere.
Što se tiče, Generalnog sekretarijata, pošto to stalno se potenciram nisam do sada govorio, nisu to pare nekog Novaka Nedića ili generalnog sekretara, to je novac koji je na poziciji Generalnog sekretarijata i o kojem odlučuje Vlada Republike Srbije na svojim sednicama za one pozicije koje su najpotrebnije radi očuvanja državnih i nacionalnih i vitalnih interesa. Da li je to negde humanitarna pomoć, da li je to pomoć Republici Srpskoj, da li je to pomoć nekim drugim organizacijama, to je nešto što Vlada Republike Srbije donosi odluku na svojim sednicama, a ne neki čovek, bez obzira da li ga vi volite ili ga ne volite. Da li ga vi vidite u kačketima ili bez kačketa, sa kim se on sastaje ili se ne sastaje, to uopšte nije relevantno kada pričamo o poziciji koja pripada Generalnom sekretaru. Opet tu predstavljate, tu ste stavili pare, mogli ste dati prosvetnim radnicima. Samo da ne zaboravite da su i tamo pare za isto neke ljude, u istoj ovoj državi, u istom ovom društvu i pripadaju istom ovom narodu i isto se rešavaju neka društvena pitanja i problemi.
Ne zaboravite kada se dogovore plate one su trajno rešenje do novog povećanja. To nije nešto što je jednokratno kažete, evo mi smo sada povećali plate, skinite sa ove pozicije, nego to vam je obaveza za narednu 2025, 2026, 2027. i 2028. godinu. A tako smo upropastili ekonomiju sa penzijama. Pa smo došli do toga da smo 2014. godine morali da donosimo najteže mere, da svi gutamo knedle i da smanjujemo, pre svega Aleksandar Vučić, kao premijer, a da kažem i koalicioni partneri koji su bili sa nama, da svi smanjimo i plate i penzije za deset posto da bi se ekonomski oporavili i da bi danas došli danas da možemo da pričamo da rastu plate prosvetnim radnicima 12% u 2025. godini.
Mi smo došli na nivo da nam je malo 12% rasta plata. Ja sam zadovoljan, država napreduje, mi počinjemo da te stvari doživljavamo podrazumevajuće, da treba da plate rastu još više, a to je bilo nezamislivo. To je bilo nezamislivo pre deset, 15 godina, kao što je bilo nezamislivo da vojnici imaju ovolike plate ili da pričamo o kupovini najsavremenije opreme ili da ćemo optičkim internetom pokriti celu državu Srbiju. To su bile nezamislive stvari. Mi smo danas u Srbiji koja te stvari doživljava kao redovne, realne i normalne, i pričamo i takmičimo se da li bi to moglo više ili manje. Ne smeta mi da se borite za vaše političke ciljeve i da iznosite vaše političke programe, ali smatram da zaista činite medveđu uslugu sindikalnim predstavnicima u prosveti time što vi monopolizujete njihove sindikalne zahteve. Ako oni to ne razumeju, govorim o sindikatima, oni ne shvataju šta im se dešava, vi ćete da preuzmete te proteste ili skup ili organizaciju ili očekivanje ili zahteve, a onda tu od prosvete nema ništa, ni „p“ od prosvete. Nema, onda je tu samo „p“ od politike ili da ne kažem politikanstva. Hvala vam lepo.