Podneo sam amandman. Mi zahtevamo veće izdvajanje novca za sanaciju deponija koje se koriste kao zvanične deponije gradova i opština, a koje su nesanitarne i koriste se kao zvanične deponije gradova i opština. Međutim, zagađuju zemljište i vode i u ogromnom su riziku od požara, čime se stanovništvo izlaže toksičnim isparenjima. Dakle, samo u 2022. godini, prema zvaničnim podacima MUP-a bilo je 1.760 požara na deponijama širom Srbije, samo u dva navrata ove godine je gorela regionalna deponija Duboko, jednom u martu i jednom u maju mesecu, kada je 20 dana gašen taj požar, zatim su nastavljeni požari na deponijama u Kraljevu, Kruševcu, Raškoj, Negotinu, spisak je nepregledan.

Vi sada planirate izdvajanje novca za proširenje tela deponije Duboko u Užicu, a svaki dan koji meštani tog kraja, Lunovog sela i drugi Užičani, provedu sa deponijom koja je u ovakvom stanju predstavlja još jedan dan više ugrožavanja njihovog zdravlja. Dakle, meštani sa pravom blokiraju deponiju. Sanirajte je i pokažite eventualno da ste sposobni za to, ukoliko je to uopšte moguće.

I da, ovo je sada za predsednicu Narodne skupštine Anu Brnabić, dobar je projekat sanacije, rekultivacije i zatvaranje deponije kod Požege u Godoviku. Zato sam ja i podneo ovaj amandman, da bi bilo više takvih projekata. To je samo jedna potvrda one teorije - ćorave koke, da i naprednjaci ubodu neko zrno.

Međutim, znate šta se sada dešava? Pa, ne valja projekat iz prostog razloga što se otpad iz Požege i dalje deponuje na parceli pri godovičkoj deponiji. Dakle, ništa nismo uradili i ništa nismo postigli na taj način, a to je zbog nestručnosti, nestručnog i protivzakonitog rada kojim ste uništili regionalnu deponiju Duboko.

Ono što moram da kažem, osim što ste ćorava koka, vi ste, kako kažu u našem kraju, i krava ritara koja uradi nešto, da pet litara mleka, a onda se ritne i sve to prospe. Hvala.

Gospodin Vladimir Pajić, po amandmanu.
Izvolite.

Hvala.

Poštovani građani, ponovo smo na početku studentske godine i ponovo se širom Srbije čuje glas nezadovoljnih roditelja koji sve svoje vreme i svu svoju ljubav usmeravaju na to da isfinansiraju studiranje svojoj deci. Ovaj amandman je uperen na to. Mi želimo izgradnju novog, modernog studentskog grada, sa makar pet hiljada studenata. Za to smo izradili jedan urbanistički projekat koji smo ponudili javnosti, kako bi o tome govorili.

Vi se time ne bavite. Vi projekte koje ste imali, a koji su usmereni na ovaj problem, ste obustavili, oni su stali, ne razvijaju se. U tome mi vidimo nedovoljnu brigu, prvenstveno za roditelje studenata u Srbiji. Dvesta hiljada porodica u Srbiji u ovom trenutku pokušava da nađe 100 evra, 200 evra više, kako bi mogli da isfinansiraju stanovanje svoje dece.

Naš stav je ovakav, Pokret slobodnih građana želi da stvara okruženje za bezbedno studiranje, za zadovoljne studente, da ulažemo u znanje. Želimo da povećamo studentske kapacitete, zato i mislimo da je ovo izuzetno važno. Treba nam još studentskih mesta, kako bi ti ljudi bili bezbedni. Treba nam dobar gradski prevoz. Treba nam dobar međugradski prevoz, koji ste poslednjim odlukama doveli u pitanje i opet hendikepirali.

Vi nekako, kako god da radite, finansije, novac, sredstva, resursi završavaju u džepovima batinaša, u džepovima huligana, kako bi oni mafijali. Vi ulažete u vile koje vi koristite, ne u vile koje su u javnom dobru. Vi ulažete u penthause koje lično koristite, ne ulažete u stanovanje studenata, što mislimo da je od presudnog značaja.

Vama, na kraju, nakon ovakvih politika, godina i godina ovakvih politika, mi zaključujemo da vama ono što zovu sunce kulture, obrazovanja i prosvete smeta, upravo zato što ste politički nicali u najtamnijim godinama naše istorije. To je naš zaključak.

Kada je u pitanju kultura, kada su u pitanju projekti koji su usmereni na kulturu, iako ima jedan deo kapitalnih projekata koji su dobri, s druge strane vidimo da je vama srpska kultura ponižena, da gledate kako da je ponizite, a to govore radnici u kulturi koji protestuju, koji vam se obraćaju, koje ne čujete.

S druge strane, manjinske kulture samo su vam bižuterija pred funkcionerima EU. To mora da se promeni. Hvala vam.

Podjednako kao što mora da se vodi računa o dostojanstvu Narodne skupštine na način da se jedni drugima, bez obzira na razlike, makar sa minimalnim uvažavanjem obraćamo, i podjednako kao što ste odgovorni da govorite samo istinu.
Vi ste malopre uvredili, nazvali zapravo čitavu poslaničku grupu, odnosno koaliciju, listu Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane, tako što ste nam svima rekli da mi, šta, mafijamo, ulažemo u penthause i vile. Ako imate dokaze, znači konkretno imenom i prezimenom samo za ljude koji su u situaciji da vam odgovore, to bi bio lep primer, kako bih vam rekla, čak i političke kulture. To bi bilo prihvatljivo.
Kada već, sada ovo ne direktno vama, ali kada već sa druge strane dolazi neretko po Poslovniku zahtev da se sve odredbe Poslovnika poštuju predsedavajućem ili predsedniku Skupštine, to pravilo važi za sve, kao i za naše goste. Stoga, molim vas, suzdržite se u perspektivi od toga. Držite se svoje politike. Zato što ste u obavezi da govorite istinu.
Gospođa ministar Slavica Đukić Dejanović. Izvolite.

Uvaženi gospodine poslaniče, biću vrlo kratka, istine radi. Primarni infrastrukturni prioriteti u obrazovanju su upravo izgradnja dva doma studentska u Nišu i u Beogradu. Dakle, u najvećim univerzitetskim sredinama.
Prosto, ne znam da li ste upoznati sa tim, da ne zamaram one koji se sigurno ozbiljno pripremaju za sednice, stojim vam na raspolaganju da pogledamo detalje u vezi sa svim kapacitetima i finansijskim parametrima koji su zaista ogromni. Hvala.

Hvala vama.
Na član 7. amandman je podneo narodi poslanik gospodin Robert Kozma.
Izvolite.

Hvala, predsedavajuća.

Ja ću ponovo da govorim o obrazovanju, o prosveti, prosto o temi o kojoj sam govorio kroz celu ovu sednicu o rebalansu budžeta.

Mi smo podneli amandman koji se tiče nastavnika koji rade u osnovnim školama i tražili smo, ponovo smo tražili da im se povećaju plate i da se izađe u susret njihovim zahtevima, da se to već uradi u poslednjem tromesečju ovog budžeta, jer para za to ima. Niko nas ne može ubediti da para za povećanje plate nastavnicima nema, kada se ima 43 milijarde dinara za EKSPO, kada se ima 31 milijarda dinara za jedan nacionalni stadion. Po vama, za plate prosvetnih radnika nema dovoljno novca, ali zato za VIP ložu na nacionalnom stadionu, za to ima para očigledno.

Tražili smo da se izađe u susret njihovom zahtevu, da se početna plata nastavnika izjednači sa prosečnom platom u Srbiji, odmah i sada, u poslednjem tromesečju. Da, treba i duplo, slažem se sa vama, treba i duplo, ali vi za sada niste ništa ni uradili, ni do proseka niste stigli.

Samo da ilustrujemo, za povećanje plate nastavnicima u osnovnoj školi u poslednjem tromesečju bilo je potrebno svega tri milijarde dinara, a kada pogledamo, već sam nabrajao, za EKSPO, za nacionalni stadion para ima, za povećanje izdataka za Generalni sekretarijat Vlade, kome je rebalansom budžeta povećan iznos na 15 milijardi dinara, za to ima, ali za prosvetne radnike nema. Znači, za Novaka Nedića koji se najčešće u javnosti pojavljuje na slikama sa raznim kriminogenim strukturama, za to para ima, a za prosvetare nema.

Takođe, premijeru koji se jedi kada spomenemo ovo, da nije hteo da da pare za nastavnike, u sredu je protest, molim vas, dođite na taj protest i razgovarajte sa nastavnicima, pa im objasnite zašto im niste povećali plate. Hvala vam.

Eto, toliko o racionalizaciji vremena.
Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 86. stav 4. i članu 90. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da se početak Trećeg vanrednog zasedanja u Četrnaestom sazivu, zakazan za 14.00 časova, pomera za isti dan, ponedeljak 30. septembar ove godine, nakon završetka glasanja. To sam imala obavezu.
Predsednik Vlade, gospodin Miloš Vučević. Izvolite.

Hvala lepo, predsedavajuća.
Opet ste me ponukali da se javim po ovoj temi, da nastavimo razgovor po pitanju plata zaposlenih u prosveti. Ne možete porediti stvari koje nisu uporedive. Vi govorite o budžetima za plate i poredite ih sa kapitalnim budžetima, odnosno budžetima za kapitalne projekte.
Kapitalni projekti imaju vremensko trajanje, oni su ograničeni na godinu, dve ili tri, koliko je potrebno za realizaciju tog projekta, najčešće pričam o infrastrukturnim projektima. Oni pre svega doprinose rastu BDP i rastu ukupne ekonomije naše države s kojom mi na kraju, imamo potencijal da podržimo plate i penzije i možemo da pregovaramo sa MMF-om, i pre da sami definišemo svoje budžetske pozicije.
Evo da, u poredeći izdvajanje u EKSPO ili za nacionalni stadion sa izdvajanjem u platama, možda vam zvuči onako slatkorečivo i prilično prihvatljivo pitko za ljude koji su zainteresovani da im raste standard i rastu plate, ali te stvari su nemoguće porediti i naravno predstavlja klasično političku zloupotrebu. Vi znate da te stvari ne mogu da se porede, nadam se da znate jer se od vas očekuje da takve stvari poznajete, jer se bavite politikom i konkurišete ili kandidujete se da vodite državu, bilo bi pogubno za državu i društvo da te stvari ne razlikujete, da ne znate šta su kapitalna izdvajanja, šta su izdvajanja za plate.
Ono što isto morate da znate da se obavežete da će neka plata iznositi toliko i toliko, to nije pitanje samo za jednu godinu, to je pitanje za sve naredne godine. Pogubnost takvih odluka, kad spominje 2008. godine, kada je neko prosto iz političkog dogovora podigao penzije, bez bilo kakvog ekonomskog utemeljenja i onda smo krenuli spiralu propasti koja nas je i dovela do toga da praktično nismo imali za penzije u avgustu 2012. godine, a da ne govorim koliko iz budžeta mora da se izdvaja za penzije u odnosu na ono što je PIO fond sam prihodovao iz nadležnosti, odnosno iz doprinosa koje pripada od primanja zaposlenih, 49%, što pokazuje kolika je bila destrukcija celog penzionog sistema.
Isto je samo bila prosto dogovor, verujem u dobroj nameri, ajde da rastu penzije bez ekonomskog utemeljenja. To je isti problem, odnosno identičan problem sa ovim kad kažete da je to pitanje političke volje. Nije pitanje volje nego je pitanje ekonomske snage države, pitanje ekonomske mogućnosti države. Pa, ko od nas ne bi voleo da smo, da kažem udovoljili ili ispunili svaku želju ili svaki zahtev, pa mi bi bili najponosniji i rekli – evo, mi smo postigli dogovor, ovde smo učinili za korak više ili smo više ubrzali rast plata, penzija, šta god. Moramo da vodimo razgovore kao odgovorni ljudi. Ne možemo da izdržimo više ovo što smo predložili, a da ne ugrozimo ekonomsku fiskalnu stabilnost naše države.
Mislim da rast plata od 12% nije uvreda, nije uvreda nego je stvarno dobar predlog Vlade Republike Srbije i pri tome morate da pročitate protokol koji je propisala tada Vlada 2023. godine u novembru sa sindikatima u prosveti. Gotovo sve smo ispunili, ovde smo na ivici da dođemo do toga da je početna plata u prosveti prosečna zarada u Srbiji, ali ne zaboravite da je prosečna zarada u prosveti svakako veća od prosečne zarade u Republici Srbiji. I, niko neće da stane na tome, ne mislimo da smo time rešili sve probleme nego o tome treba da pričamo da dalje, da razgovaramo, da raste standard prosvetnih radnika, ali da ne zaboravimo ni vojnike, ni policajce, ni zdravstvene radnike i sve ljude u javnom sektoru, kao naravno i naše penzionere.
Što se tiče, Generalnog sekretarijata, pošto to stalno se potenciram nisam do sada govorio, nisu to pare nekog Novaka Nedića ili generalnog sekretara, to je novac koji je na poziciji Generalnog sekretarijata i o kojem odlučuje Vlada Republike Srbije na svojim sednicama za one pozicije koje su najpotrebnije radi očuvanja državnih i nacionalnih i vitalnih interesa. Da li je to negde humanitarna pomoć, da li je to pomoć Republici Srpskoj, da li je to pomoć nekim drugim organizacijama, to je nešto što Vlada Republike Srbije donosi odluku na svojim sednicama, a ne neki čovek, bez obzira da li ga vi volite ili ga ne volite. Da li ga vi vidite u kačketima ili bez kačketa, sa kim se on sastaje ili se ne sastaje, to uopšte nije relevantno kada pričamo o poziciji koja pripada Generalnom sekretaru. Opet tu predstavljate, tu ste stavili pare, mogli ste dati prosvetnim radnicima. Samo da ne zaboravite da su i tamo pare za isto neke ljude, u istoj ovoj državi, u istom ovom društvu i pripadaju istom ovom narodu i isto se rešavaju neka društvena pitanja i problemi.
Ne zaboravite kada se dogovore plate one su trajno rešenje do novog povećanja. To nije nešto što je jednokratno kažete, evo mi smo sada povećali plate, skinite sa ove pozicije, nego to vam je obaveza za narednu 2025, 2026, 2027. i 2028. godinu. A tako smo upropastili ekonomiju sa penzijama. Pa smo došli do toga da smo 2014. godine morali da donosimo najteže mere, da svi gutamo knedle i da smanjujemo, pre svega Aleksandar Vučić, kao premijer, a da kažem i koalicioni partneri koji su bili sa nama, da svi smanjimo i plate i penzije za deset posto da bi se ekonomski oporavili i da bi danas došli danas da možemo da pričamo da rastu plate prosvetnim radnicima 12% u 2025. godini.
Mi smo došli na nivo da nam je malo 12% rasta plata. Ja sam zadovoljan, država napreduje, mi počinjemo da te stvari doživljavamo podrazumevajuće, da treba da plate rastu još više, a to je bilo nezamislivo. To je bilo nezamislivo pre deset, 15 godina, kao što je bilo nezamislivo da vojnici imaju ovolike plate ili da pričamo o kupovini najsavremenije opreme ili da ćemo optičkim internetom pokriti celu državu Srbiju. To su bile nezamislive stvari. Mi smo danas u Srbiji koja te stvari doživljava kao redovne, realne i normalne, i pričamo i takmičimo se da li bi to moglo više ili manje. Ne smeta mi da se borite za vaše političke ciljeve i da iznosite vaše političke programe, ali smatram da zaista činite medveđu uslugu sindikalnim predstavnicima u prosveti time što vi monopolizujete njihove sindikalne zahteve. Ako oni to ne razumeju, govorim o sindikatima, oni ne shvataju šta im se dešava, vi ćete da preuzmete te proteste ili skup ili organizaciju ili očekivanje ili zahteve, a onda tu od prosvete nema ništa, ni „p“ od prosvete. Nema, onda je tu samo „p“ od politike ili da ne kažem politikanstva. Hvala vam lepo.

Najlepše hvala.
Gospodin Kozma. Izvolite.