Poštovani građani Srbije, ja bih se osvrnula sada upravo na demanti koji je Rio Tinto uputio a u vezi ekonomske analize biznismena Zorana Drakulića, ekonomiste Boška Mijatovića, Danice Popović i Dejana Šoškića, koji je objavljena u Radaru, pod naslovom „ Od litijuma svakom stanovniku po 2,6 evra godišnje“.
Naime, kažu da je rad falsifikat, a ne pobijaju nijednu cifru. Pitanje za njih je - zašto posle toliko godina ne dostavljaju, a ni Vlada Republike Srbije ni jednu opsežnu finansijsku projekciju koja bi mogla da se merodavno diskutuje?
Dok se ta projekcija ne pojavi upotrebljen je jedini raspoloživi izvor, grafikon sa strane 54 studije njihove konsalting firme „Ergo Payments To Capital“.
Kažu da ne treba aktuelizovati njihove cifre, jer su „realne“ sa uračunatom inflacijom, pa treba sve cifre samo direktno sabrati. To bi značilo da očekuju smanjenje realnih prihoda u budućnosti, jer su im prihodi na grafikonu dugo stabilni, a kažu da veruju u projekat. I onako aktuelizacija finansijskih privrednih tokova se ne radi sa stopom inflacije, recimo 3% na duži rok, nego sa prosečnom cenom kapitala, koja je oko 10% sada za Srbiju. Ovo pokazuje totalno nepoznavanje finansija od strane Rio Tinta.
Takođe, naši ekonomski stručnjaci kažu da ne planiraju da upotrebe nijednu poresku olakšicu. To je u demantiju Rio Tintna navedeno, mada ne kažu decidno da neće. Kažu da to hoće upotrebiti u studiji, a Čed Bluit je isto to rekao i na TV-u, ali to ništa ne menja i da je tačno, jer u tom slučaju bi Srbija dobila 1.097 miliona evra, a ne 696 miliona evra, što bi bilo četiri evra po glavi stanovnika godišnje umesto 2,6. I dalje je to beda.
Kažu da će srpska privreda mnogo dobiti od nabavki od 305 miliona evra godišnje za projekat, ali ne kažu kako ni ko, a u studiji kažu da su najveće stavke mehanizacija i reagensi koje Srbija nema.
Takođe, kažu da je mnogo eksperata angažovano na njihovim studijama, ali ne daju ni jedno ime. Žale se što je studija izašla dan pre rasprave u Skupštini. Pa, nije valjda Rio Tinto taj koji određuje šta i kada treba da se kaže i piše u našoj zemlji, a kada će da se piše nego za potrebe demokratske institucije i rasprave.
Na kraju, prete autorima za izgovorenu reč. Kažu da će upotrebiti pravna sredstva da se zaštite. Toliko o njihovoj želji da se uspostavi dijalog. Potpisuje se anonimni Jadar medija tim, pa se ovde postavlja pitanje – ko su ti ljudi?