Hvala vama.
Da li se neko od predstavnika predlagača javna za reč? (Da.)
Reč ima ministar zdravlja, gospodin Zlatibor Lončar.
Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi narodni poslanici, građani Srbije, ja prvo želim na samom početku da ovo što je rekao ministar Mali da još jednom zamolim sve da odustanu od nasilja.
Upravo dok mi ovde razgovaramo ranjeni žandarm se nalazi u operacionoj sali, operiše ga, pokušavaju da mu spasu oko, da mu spasu vid.
Nije tako davno bilo da bi se zaboravilo, 24 ili više poslanika je ovde posle nasilja koje se desilo u ovoj sali moralo da zatraži lekarsku pomoć, bilo je kod lekara sa većim ili manjim posledicama.
Svaki dan imamo neki vid nasilja, a svima su nam puna usta da se borimo protiv toga. Očigledno nešto nije u redu. Pričamo jedno, radimo drugo.
Apelujem na sve. Ono što se u ovom momentu dešava, a to je da su pacijenti u ambulanti RTS koja ima ekipe lekara, sestara, laboranata, koji rade tu od 9.00 do 16.00 časova svaki dan, koji imaju zakazane pacijente, nije im dozvoljeno da uđu na svoja radna mesta, da bi pregledali zakazane pacijente i one koji su danas imali zakazano.
Ko će da odgovara za to ako se nešto desi tim ljudima koji danas nisu mogli da dođu do lekara, da budu pregledani, da se uradi analiza i sve ono što je neophodno? Da li neko uopšte razmišlja o tome? Da li je bitnije bilo šta od toga da nam danas neko ostane bez ukazane medicinske pomoći i ne daj Bože da mu se desi nešto? Da li ćemo konačno da zauzmemo minimum jedan koji mora da važi za sve?
Ne moramo da se slažemo u mnogo toga, ali ne možemo da dozvolimo da se ne ukazuje pomoć ljudima kojima je to neophodno i da lekari i sestre rade svoj posao za koji su školovani, za koji su se opredelili, koji vole da rade. Ne možemo da uskratimo nikoga za lečenje.
Apelujem, molim da puste lekare da uđu u svoju ordinaciju koju imaju u RTS i da puste one koji imaju zakazano da se pregledaju i da se leče. Ljudi, koja je to politika braniti lečenje? Nemojte to da radite. Ima drugih načina kako može da se dođe do ostvarenja svojih ciljeva.
Pričamo o demokratiji. Niko ne želi na izbore, niko ne želi na referendum. Pričamo o poštovanju institucija. Prvi ti koji pričaju o poštovanju institucija blokiraju institucije, ne daju im da rade, prave nasilje. Traže da funkcioniše zakon, da se primenjuje zakon, da funkcioniše pravda, pravo u ovoj zemlji, a onda prvi kažu da se oni pomiluju i da za njih ne važi ta pravda i taj zakon.
O čemu se radi? Sve tražimo, ali da ne važi ništa za nas. I nikome to nije ni malo čudno. I mi i dalje to tolerišemo. Gledao sam, juče samo pokušao da analiziram te ljude kada vide da se pojavila policija, svatio sam da ti ljudi ni u malom mozgu nemaju ideju da može da se pojavi policija da radi svoj posao. Zašto? Pa ja minimum 15 godina policija se nije pojavila nigde, nije nigde nikoga pipnula, nikoga nije hapsila na tim kao nekim skupovima. Da li su prijavljeni ili ne prijavljeni. Oni i ne znaju, većina njih je mladih, nisu upamtili, bili su deca, nikada nisu videli ovde ni na vestima, ni bilo čemu intervenciju policije da je bilo šta uradila. Mi nismo imali ni na stadionima u skorije vreme neke incidente gde bi videli kako policija reaguje i šta se radi. Znači, njima ni u svesti apsolutno ne postoji ta mogućnost da kada krše zakon, da policija mora da interveniše. Oni su iznenađeni. I ne samo oni, i oni koji misle da je kod njih i zakon i sve ostalo i ti stariji koji ih vode i koji rade to sve što rade. Pa ljudi, jel to nije tako? To što je dozvoljeno ovih meseci da se radi, da se ne poštuje zakon, da blokirate protiv zakona, da ne prijavljujete skup, da ga organizujete, da izlazite na puteve, autoputeve, da upadate u institucije, da pokušavate da bijete, da radite ovde u Skupštini šta radite, morate da znate da to nije po zakonu i da je došao momenat da su svi videli šta su vaše ideje, šta su vaše želje i koji je vaš plan i koji je vaš program.
Draga gospodo, ova Srbija je jača od svih nas i zakon će se primenjivati za svakoga. Imajte samo to na umu. Izvolite, izađite sa svojim idejama, izađite sa svojim stavovima, sa čime god hoćete. Rekao vam je Vučić, izbori sutra, možete sutra da dobijete izbore, referendum, šta god hoćete. Pobedite, dobite većinu za to, mi ćemo vam čestitati, poželeti sreću i nikakvih problema nema. Izvolite, pokažite vi građanima Srbije šta znate da uradite, šta ne znate da uradite.
Ministar Mali je pričao gde se troši naš novac. Ja imam obavezu da vam podnesem izveštaj gde se troši novac, konkretno u zdravstvu. Podsetiću vas samo, da kada je 2012. godine, 2014. godine preuzeta odgovornost za ono što se dešava, vi ćete se setiti sigurno kada je Vučić obilazio toalete u medicinskim ustanovama, domovima zdravlja, bolnicama, da nijedan toalet nije imao vrata ili nije imao česmu, ili prozori nisu dihtovali. Pa su zvali čoveka - premijer za toalete. To je bila naša istina. Stavljali su se ćebići između prozora da ne bi duvalo, da ne bi bilo hladno. Leti 50 stepeni. Već smo sve to zaboravili, jer se radilo, popravili se toaleti, popravilo se mnogo toga, izgradilo se mnogo domova zdravlja, preko 150, rekonstruisalo, izgradili se novi klinički centri koji nikada nisu izgrađeni i Beograd i Niš. Ide, završava se Novi Sad.
Ljudi, da li se sećate da su ljudi umirali čekajući na zračenje u vreme gospode koja želi da se vrati na vlast. U to isto njihovo vreme ljudi su umirali čekajući na zračenje, a oni su, sećate se i te afere primali na zračenje ljude iz inostranstva.
U vreme istih tih nije kupljen ni jedan sanitet. Svi zatečeni saniteti su prešli preko milion, dva miliona kilometara. Kada zovete nije imao da vam dođe ispravan sanitet da vam ukaže pomoć. Nemojte to da zaboravite. To je realnost. To je ono što je bilo. Da vam ne pričam da ništa nije funkcionisalo, da se nisu davale specijalizacije, da su ljudi odlazili glavom bez obzira, kod istih tih ljudi. Da niste imali u bolnicama lekove, da niste imali flaster da zalepite ranu, da ste sve morali da kupite, da donesete da bi mogla da vam se pruži pomoć.
Napravite samo razliku između toga tada i ovog danas što je urađeno. Evo ja ću vam samo pročitati da ne pogrešim kako su izgledale plate u njihovo vreme, kako izgledaju plate danas.
Godine 2010. medicinska sestra, srednja stručna sprema 29.136 dinara, 2025. godine medicinska sestra, srednja stručna sprema 83.673 dinara. Uporedite 29.000 i 83.000 dinara. Medicinska sestra viša stručna sprema u njihovo vreme 34.000 dinara, danas 97 skoro 98.000 dinara. Znači, 34.000 i 98.000 dinara. Klinički lekar kod njih 50.000 ravno, danas kod nas 128.000. Mala je razlika između 50.000 i 128.000 dinara. Lekar specijalista kod njih 58.000, kod nas 149.000 dinara. Lekari sa dužim stažom kod njih 62.000, kod nas 160.000 dinara. To su činjenice. To su činjenice koje ne može niko da pobije.
U njihovo vreme nismo mogli da dođemo da nas ocene kakav nam je zdravstveni sistem. U međuvremenu pretekli smo šest, sedam, osam zemalja EU. I dalje je ostalo zdravstvo besplatno. Liste čekanja koje postoje svuda u svetu, koje su kod nas bile godinama, da vas podsetim, skinute za skener, skinute za koronarografiju, skinute za kateterizaciju, skinute za magnetnu rezonancu sem za Vojvodinu gde se skidaju, skinute za kataraktu. U svim državnim ustanovama ostali su ljudi koji žele da se operišu u privatnim ustanovama. Skidamo ostale liste čekanja vezane za ortopediju, operaciju kuka i kolena koje ćemo skinuti u narednom periodu. Jel treba da prekinemo sve, hoćete da vratimo na staro? Da vas stave na spisak, pa za pet, deset godina da vas operišu, da vam urade magnetnu rezonancu, jel to želite? Hoćete da vratimo?
Ove bolnice ako se ne budu održavale doći će u isto stanje u kome su bile tada. Dragi građani, da li vas interesuje, ako se nastavi ovako, da li će biti završena hitna pomoć u Beogradu? Da li će biti urađena ginekološka klinika ne Bežanijskoj kosi i premešten Narodni front? Da li će biti završena opšta bolnica u Kikindi, u Valjevu, da li će biti završena Tirškova 2? Da li će biti rekonstruisana ginekološka klinika u Nišu, u Beogradu, ovde u Višegradskoj? Odmah da vam kažem, neće biti ništa.
Iz kog razloga? Oni su pokazali da to njih ne interesuje, oni su imali šansu da sve to urade. Jednu bolnicu nisu izgradili. Njihovo najveće dostignuće je bilo zamena linoleuma u liftu. Građani Srbije razmislite, jel hoćete da se vratimo u to vreme? Jel to poenta? Jel trebamo da se plašimo tih ljudi zato što su bučni, zato što su bezobrazni i da smatraju našu slabost što ne reagujemo? Ne mislim da to treba da se desi. Mislim da treba da branimo ovu Srbiju da bi ove stvari uradili i da bi ovo završili i da bi omogućili našim roditeljima, našim rođacima, našoj deci da mogu da imaju adekvatnu zdravstvenu zaštitu, zdravstvenu negu i sve što je neophodno.
Setite se reakcije u koroni. Tri bolnice izgrađene u rekordnom roku – Beograd, Novi Sad, Kruševac. Hoćete da kažem koliko smo zaposlili zdravstvenih radnika? Desetine i desetine hiljada, od 2014. godine. Hiljade zaposlili najboljih naših studenata medicine i medicinskih sestara i tehničara koji su, podrazumevalo se, išli u inostranstvo. Mi smo ih sve zaposlili ovde. Da li milite da su imali budžet za retke bolesti, za lečenje u inostranstvu za našu decu? Nula dinara. Danas milijarde dinara se troše za lečenje te dece koja imaju retke bolesti, koje se ne leče, samo u par centara se leče u svetu. Hoćete da stane i sa time, da se vratimo na staro? Njihovo lečenje, jedan ili dva pacijenta ili ni toliko, ili desetine i desetine pacijenata koji se sada leče.
Oni sa ovim što rade, neće moći da nastave da kupuju te skupe lekove ovde, da ljude koje smo stavili i koji se leče da nastave lečenje. Njih ne interesu ni pacijenti, ni da li će biti novca za to. Od čega će država imati novca, ako vi svaki dan blokirate, ako neće ni jedan turista da dođe, ako neće da dođe niko da ulaže, zato što gleda šta vi radite? Vi sopstvene komšije, braću, prijatelje ovde izlažete nasilju, zato što nemate argumente, nego to vam je argument. Možda možemo nešto na foru da uradimo, jači smo i koristićemo neki bunt.
Ljudi, da li je sve dobro kod nas? Ne, nije. Da li mora da bude bolje? Da, mora da bude bolje. Moramo i mi da se menjamo i sve mora da se menja. Tu nema nikakve dileme. Da li treba da trpimo ovo što se radi i da nam Srbija bude u strahu od takvih? Šta onda mi radimo? Jel dobijen mandat, jel dobijena većina? Izvolite, ljudi, sprovodite vlast. Hoćemo mir, hoćemo red, hoćemo da se poštuje zakon. Da li je to mnogo što traže građani Srbije? Da li je to previše? Svaki dan treba da gledamo razbijene glave, da li će da se održi teško, teško stečena trudnoća, da li ćete kada dođete na posao da se vratite sa moždanim udarom ili bez njega, da li će policajac kada ode na posao da se vrati sa okom ili bez oka? O čemu se radi? U kom pravcu mi idemo?
Dragi građani, mi smo došli u situaciju, od njihove situacije kada niste mogli da pređete, bila je gužva, da izađete iz Srbije da idete da radite kao lekar ili kao sestra u inostranstvu, mi smo došli u situaciju da se nama vraćaju lekari i sestre, jer im je bolje ovde nego tamo, u tim zemljama. Vraćaju se iz Nemačke, Švedske, Švajcarske, Amerike, Kanade, Emirata. Da li je to neko izmislio? Svake nedelje gledate te ljude, uživo vam se obrate. Vratili smo se, stvorili su se uslovi, želimo da živimo u Srbiji. Hoćete i to da prekinemo? Da se opet ljudi okrenu i da idu u drugom pravcu? Taman smo teškom mukom došli do toga.
Ima jedan Vučić, napravio strategiju, napravio plan, obezbedio novac, krenulo da se radi, poboljšali se uslovi. I onda ne možemo to da uradimo, ne možemo to da zaustavimo, ajmo da prebijemo sve one koji nam smetaju. To ne vodi ničemu.
Dragi građani, oni ljudi najavljuju to što najavljuju za taj 15. Njima ističe to vreme. Treba da opravdaju novac, treba urade to što se od njih traži. Vidite šta se dešava po celom svetu. Ali, nas ne interesuje šta se dešava u celom svetu. Mi moramo da gledamo sebe.
Još jednom apelujem na sve, i na tu decu i na te studente i sve ostale, ljudi, nasilje neće proći, imajte to na umu. Nemojte, da ne bude da niste upozoreni. Ovde nasilje neće moći da prođe.
Prema tome, ako hoćete da razgovarate, razgovarajmo. Ako hoćete izbore, dobićete. Ako hoćete referendum, dobićete. Sve za šta se kao vi deklarativno borite, a bežite od toga. Sve ćete to dobiti. Nasiljem nećete dobiti ništa.
Molim sve građane, apelujem da se ne plaše, da ne razmišljaju. Ovo će biti rešeno. Srbija je mnogo jača od onih koji joj žele loše. Prema tome, svi uzmite učešće u tome. To će biti zajednička pobeda. Kada se to završi, Srbija i Vučić će izaći mnogo jači nego što su bili. Zapamtite šta sam vam rekao. Želim vam svu sreću.

Hvala, gospodine ministre.
Gospodin ministar bez portfelja Đorđe Milićević.
Izvolite.

Zahvaljujem, uvažena predsedavajuća.
Poštovano predsedništvo, dame i gospodo ministri, dame i gospodo narodni poslanici, želeo sam da verujem, izgleda da sam ponovo bio u zabludi, a imali smo prilike da saslušamo početak sednice Narodne skupštine Republike Srbije i postavljanje pitanja.
Želeo sam da verujem zaista da svaki poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije shvata da je glas naroda i kakvu odgovornost i obavezu ima pre svega prema građanima Srbije i da nasilje uvek mora i treba da osudi.
Pogledajte dobro lice Lazara Bačića. Pogledajte dobro kako izgleda čovek koji je napadnut tokom sinoćnog protesta. Ovde se pokušava izreći nekakva zamena teza, da je policajac napao policajca, i to se permanentno čini od trenutka kada je izvršen ovaj akt nasilja. Neko ko je, nažalost, bio predsednik države Republike Srbije se prvi oglasio u takvoj kampanji. Verovatno verujući, to je onaj koji je 2008. godine, kada je više od stotinu država, da vas podsetim, priznalo nezavisnost tzv. Kosova, imao važnija posla u Rumuniji. Važnija posla od svoje države, važnija posla od Srbije, važnija posla od Kosova i Metohije, koje je sastavni deo Srbije. To je taj.
E, on je sinoć prvi rekao da je žandarmerija tukla one koji su blokirali RTS. On je prvi pozvao na nasilje, na zborove, kako treba tzv. opozicija da se aktivira i da brani građane. O kojoj vi to policiji govorite i kako vas nije sramota? Zar vas bar malo nije sram? Mislite da će više puta izgovorena laž postati istina? Neće. Tu smo da vas sprečimo u tome. Tu smo da govorimo o onome što je istina. O kojoj policiji govorite? O policiji koja vas već četiri meseca čuva, o policiji koja čuva svakoga ko je izašao da protestuje, svakoga ko protestuje na nezakonit način. Nijedan od skupova u protekla četiri meseca nije prijavljen, želim da vas podsetim, apsolutno nijedan. I ne ubija, naravno.
Ovo je pokušaj ubistva. Lice Lazara Bačića je zapravo politika onih koji sebe nazivaju opozicijom. Ako to mogu da pravdaju na ovaj i na ovakav način i da na ovaj i na ovakav način postavljaju pitanje predsedniku Srbije i ministru unutrašnjih poslova – dokle će policija, zamislite, da vrši represiju? A koju represiju? Koju represiju? Četiri meseca blokade, četiri meseca demonstracije. Neću da govorim da ne vidim smisao apsolutno svega toga. Ali vas pitam, recite mi, u kojoj državi Evropske unije bi mogli da blokirate auto-puteve i kako bi reagovale te države Evropske unije?
Od 2012. godine mi u Srbiji imamo nekakve demonstracije i nekakve proteste. A da vas samo podsetim - kovid, poplave, upad u RTS, upad u Skupštinu, zloupotreba tragedije u političke svrhe nakon velike tragedije u osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar". Kažu - Srbija protiv nasilja. Sve je to bilo osim "Srbija protiv nasilja", to je bilo nasiljem protiv Srbije. Dalje, zloupotreba tragedije nakon ogromne i velike tragedije u Novom Sadu, pokušaj da se zaustave razvojni projekti. A zašto vam ovo navodim?
Od 2012. godine u kontinuitetu se pokušava destabilizovati država Srbija. I kako je Srbija reagovala na sve ove proteste? Jel neko nekada primenio silu? Ne. Tako se ponaša ozbiljna demokratska zemlja. Da li je to moguće u nekim drugim državama? Ne, nije.
Ja razumem njihovu nervozu, jer destabilizacija neće proći. Opstrukcija institucija i blokada rada institucija neće proći. Narodna skupština Republike Srbije radi. Vlada Republike Srbije će nastaviti da radi svoj posao. Opstrukcija nikada nije bila saveznik demokratije.
Taj famozni generalni štrajk, kako je prošao u Srbiji? Shvataju ljudi da u Srbiji može da se živi od svoga rada i žele da rade i ne možete da ih sprečite u tome. Ne možete nikada da potcenite građane Srbije i nemojte nikada da pokušavate to.
Obojena revolucija, reći ću nešto i o tome. Ko kaže da nema pokušaja obojene revolucije? Terminološki kad pogledate karakteristike obojene revolucije videćete da se sve to danas dešava u Srbiji.
Imamo 15. mart. Zašto ovolika nervoza do 15. marta? Zašto podizanje tenzije? Zato što je neko preuzeo neki posao, znate. Četiri meseca nešto radi a ne može da realizuje cilj koji su definisali. A cilj je da biračka mesta zamene ulicom. Ne može u ime i za račun onoga ko je preuzeo taj posao da realizuje posao i onda velika histerija, velika nervoza. A pošto je jedan zajednički imenitelj, nema tu politike, niti je to suština bavljenja politikom. Samo je jedan zajednički imenitelj, a taj zajednički imenitelj je mržnja. I onda kad ima nasilja i kad ima velike histerije i kad ima velike nervoze, onda mržnja samo podstiče mržnju, onda dolazimo do ovakvih nemilih scena.
Onda dolazimo do toga da, ne što je on tu, moj uvaženi kolega Nikola Selaković, ali svi vi jako dobro poznajete gospodina Selakovića. Civilizovan i kulturan čovek koji čestito i odgovorno radi svoj posao. Napad na Nikolu Selakovića nije samo napad na pojedinca, to je napad, izvinite, na institucije države Srbije, to je napad na demokratiju, to je napad na osnovne civilizacijske vrednosti društva, to je napad da neko može da misli drugačije od vas. A mi to dozvoljavamo.
Sve može, kao što je to rekao ministar Lončar. Jel želite dijalog? Jel želite izbore? Jel želite referendum? E, ne može samo ono o čemu je govorio predsednik Republike, ne može prelazna Vlada. A sve ostalo može.
Odakle vama pravo, govorim o onima koji sebe nazivaju protestantima, koji organizuju ove proteste, odakle vama pravo da blokirate RTS? Šta, niste zadovoljni informisanjem? Znate kako bih ja to rekao? Pa, ja sam gledao drugi dnevnik RTS-a sinoć. Pogledajte minutažu koliko su bili prisutni. A vi kukate o medijima u medijima. Tu tezu smo već odavno videli. A onda ponovo nasilnike i siledžije šaljete u Pionirski park. Odakle vam pravo da provocirate, da vršite pritisak i da pokušate fizički da se obračunate sa mladima, samo zato što drugačije misle od vas i što su imali hrabrosti da saopšte šta misle?
Vi morate da shvatite da preko 200 hiljade studenata i njihovih roditelja misli isto tako, ali su u strahu da ne bi bili izloženi linču kakvom je danas izložen mali Miloš na društvenim mrežama, da ne bi bili izloženi propagandi, da ne bi bili izloženi nekakvim parolama, samo zato što misle drugačije. Imaju svoje zahteve i njihovo je legitimno pravo, za razliku od ovih koji šetaju četiri meseca, legitimno su prijavili skup, ne smetaju nikome, ne blokiraju puteve i kažu samo jedno - želimo da studiramo, omogućite nam da studiramo, želimo da se vratimo na fakultete. Dakle, brinu o svojim porodicama, brinu o svojim roditeljima, o ekonomskom statusu svojih roditelja i svojih porodica. Brinu i o ostalim studentima, a vi ih napadate samo zato što misle drugačije od vas.
Neće nasilje i neće ovo siledžijsko ponašanje zaustaviti Srbiju. Onaj dan u Narodnoj skupštini Republike Srbije je to pokazao, da će Srbija nastaviti da radi i da Srbija neće stati, bez obzira na sve pokušaje destabilizacije, bez obzira na sve scenarije koji imaju za cilj i destabilizaciju i opstrukciju u radu Narodne skupštine Republike Srbije, opstrukcije u radu Vlade Republike Srbije. Neće to zaustaviti Srbiju. Nastavićemo da gradimo, nastavićemo da razvijamo Srbiju, nastavićemo da donosimo odluke koje su od strateške važnosti i značaja za Srbiju.
Više puta smo govorili o onima koji sebe danas u Srbiji nazivaju opozicijom. Maločas slušamo kako pozivaju na nekakve institucionalne okvire, pa oni sebe nikada nisu videli u institucionalnim okvirima zato što kroz institucionalne okvire oni nikada nisu mogli da realizuju ono što jeste cilj, a to je da dođu do vlast8i po svaku cenu. Ako poštujete institucionalne okvire, onda je to demokratski proces, onda su to biračka mesta. Ne žele oni biračka mesta i zato haos, nasilje i nemire su pokušali da sa ulice izmeste u Narodnu skupštinu Republike Srbije. To je nedopustivo.
To je slika politike onih koji sebe danas nazivaju opozicijom - baklje, biber sprejevi. To je pokušaj fizičkog obračuna i to, zamislite, sa damama, sa tri dame. Potrebna je velika hrabrost zaista da bi to učinili. To je nedopustivo. Srbija će nastaviti da radi. Oni to čine u trenutku kada se u Skupštini raspravlja o važnim zakonskim predlozima.
Prošle nedelje ste usvojili Zakon o izmeni i dopuni Zakona o visokom obrazovanju i time zaokružili realizaciju, zapravo ispunjenje tog četvrtog famoznog zahteva koji se tiče materijalnih troškova. A jesu li oni koji sebe nazivaju opozicijom na resornom odboru, tu je ministarka prosvete, neka me ispravi ako grešim, da li su bili na sednici Odbora za izmene i dopune Zakona? Jesu. Ja vam kažem da jesu. A zašto ste onda u plenumu pokušali da onemogućite da se usvoje izmene i dopune Zakona? Pa, da bi poslali poruku da neko ne želi, da vladajuća većina ne želi da ispuni zahteve.
Sve vreme pričate o studentskim standardima. Zašto niste bili spremni da o tome razgovarate u Narodnoj skupštini Republike Srbije?
Govorite o poljoprivrednicima, o tome će više gospodin Marinković, puna su vam usta poljoprivrednika, zloupotrebljavate ih samo u političke svrhe, kao i ovu mladost. Ovde govorimo o poljoprivrednicima, o novim tržištima za poljoprivrednike, ovde govorimo o strateškim odlukama, ovde govorimo o razvojnim projektima. Ali, ne čujemo nikakvu inicijativu. Za sve ovo vreme ja nisam čuo bilo kakvu alternativu.
Ja sam 14 godina proveo u parlamentu, navikao sam, nema apsolutno nikakvih problema, logično je imati opoziciju. Od uvođenja višestranačja u Srbiji imate opoziciju.
Važno je da imate jaku opoziciju jer primorava vladajuću koaliciju da više radi, ali to podrazumeva demokratsko sučeljavanje mišljenja, to podrazumeva demokratsku i argumentovanu raspravu. Nikada snaga sile nije mogla u ovoj sali da pobedi snagu argumenata. Nikako da shvate da poslanik koji je glas naroda, koji predstavnik građana, ja nikada neću deliti građane na oni koji su glasali za opoziciju i za vlast, to su građani Srbije, ali je važno da i oni ovo vide i da vide njihovu politiku.
Nikada se nije primenjivala snaga sile i nikada poslanik nije mogao, nije jak onoliko koliko će snažno da lupa o poslaničke klupe, koliko će moći da baci dimnih bombi u parlamentu, što se od uvođenja višestranačja nije dešavalo u Narodnoj skupštini Republike Srbije, već je uvek bio jak onoliko koliko su mu snažni argumenti sa kojima nastupa. E, toga nema, nema argumenata, nema alternative, ovo je mesto gde se razgovara o alternativa, kako da se dođe do najboljih rešenja koja su u interesu građana Srbije. Niti ima alternative, niti ima politike, ima jedana zajednički imenitelj a to je mržnja i ta mržnja uvek podstiče mržnju. Znamo protiv čega su, ali nikada nismo čuli šta je to predlog, a za šta ste konkretno.
Ali, neće Srbiju to zaustaviti, jer građani opredeljuju budućnost. Važno je da ne dozvolimo da nas uvuku u ovaj haos koji žele da postignu. Važno je, znate, da uvek pošaljemo, ali važno je da do tog 15. marta, a predsednik je jasno i precizno govorio o 15. martu, važno je da do tog 15. marta se obraćamo mladim ljudima i da im šaljemo jasnu poruku – nemojte da dozvolite da budete zloupotrebljeni u političke svrhe. Jer, ja vidim ne odbrojavaju studenti, jedan deo je u zabludi, jedan je deo je politički opredeljen, ali se ja obraćam većini studenata – ne odbrojavaju studenti dane do tog 15. marta, to čine političke stranke. Neke minorne političke stranke, minorne političke stranke koje kada bi bili demokratski izbori, pa bili bi neprepoznatljivi u biračkom telu. Onda se smislili sada nekakvi zborovi.
Ono što se desilo u Skupštini je nasilno, pokušaj nasilnog uništavanja i rušenja institucija. Ako oni tako sagledavaju politiku i ako ovaj plenum vide kao borilište za huliganstvo gde će fizički da se obračunavaju, znate šta, onda oni i ne pripadaju ovoj Narodnoj skupštini Republike Srbije, ne treba da imaju svoje predstavnike u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Ubeđen sam da građani Srbije to vide. Mi smo to nekada gledali u zemljama sa slabom demokratijom, ali zamislite da se ovakve scene dešavaju u nekim drugim državama EU pa kako i na koji način bi te države reagovale?
Nije ovde ništa slučajno i ovo je samo deo jedne političke agende koja treba da dovede do destabilizacije Srbije. Prvi potpredsednik Vlade i ministar finansija je govorio o onome što je realnost u Srbiji, a realnost u Srbiji je da je Srbija lider, pre svega, u regionu, kada govorimo o ekonomiji i, ono što je prvi potpredsednik Vlade rekao, druga po stopi rasta, iza Malte, ako ne grešim, ministre, u Evropi, da je Srbija šampion u privlačenju stranih direktnih investicija, da je 63% stranih direktnih investicija u protekloj godini na teritoriji zapadnog Balkana ostalo upravo u Srbiji, da se Srbija razvija, da se Srbija gradi.
Dakle, EKSPO 2027. godine, motor i zamajac i Srbije. Pored EKSPA tu je sveobuhvatan sadržajan program sa kojim je izašao predsednik republike, skok u budućnost „Srbija 2027“, nešto što jasno pokazuje da EKSPO 2027 godine nije jedno gradilište, da to menja čitavo lice Srbije i da se tiče svake opštine i svakog grada u Srbiji.
Sad, kad to sagledate, dakle Srbija je jaka i ekonomski stabilna, politički stabilna, međunarodno priznata, Srbija u koju se vraćaju građani, naši sunarodnici koji su živeli van Srbije, e takva Srbija za one koji žele ovo, ovu destabilizaciju, nije vredna poštovanja i zato žele Srbiju da vrate u prošlost i zato žele Srbiju na kolenima. Za njih bih bila vredna poštovanja Srbija koja bi bila ekonomski raskomadana, koja bi bila teritorijalno pocepana i koja bi bila politički podeljena. To je deo te… I, kada govorimo to je realnost.
Onda, kada sagledate političku agendu vidite i spoljne i unutrašnje faktore. Nemojte više da se zavaravamo. Nemojte više da se zavaravamo i uvek treba da govorimo građanima ono što je relanost, a realnost je pritisak na KiM, i to naročito od početka sukoba u Ukrajini. Ogroman pritisak na pitanje KiM zato što smatraju da sada treba izvršiti završni udarac da Srbija se svojevoljno odrekne svoje teritorije i da na taj način amnestira one koji su bombardovali Srbiju 1999. godine.
Sankcije Rusiji. Neko me je pitao pre neki dan – ko, kaže, spominje sankcije Rusiji? Čekajte, u svakom dijalogu, u svakom razgovoru vam spominju sankcije Rusiji. Šta, da bi upodobili spoljnu politiku sa politikom EU? Pa, to je mnogo jednostavno. Nadam se da je tu ministarka Tanja Miščević. Mislim da je to Poglavlje 31. Otvorite Poglavlje 31, zatvorite Poglavlje 31 i onda ste u obavezi da govorite jednim istim glasom. Ma, nije to u pitanju. Nije to u pitanju. Mnoge evropske države su olabavite sankcije i već sarađuju sa Rusijom, a na nas se vrši pritisak. Zašto? Da bi izgubili suverenost. Suverenost, samostalnost, nezavisnost koju je predsednik uspeo da sačuva onda kada je bilo najteže, kada su veliki tražili da se opredeljujete ka istoku ili ka zapadu.
Treća vrsta pritiska na Republiku Srpsku. Ovo presude, pa nisu one usmerene samo ka Miloradu Dodiku kao pojedincu i predsedniku, već su udar na autonomiju i udar na institucije Republike Srpske. Sankcije nisu, ne mislim na Trampovu administraciju, ali jel i to slučajno, Trampova administracija pomaže i važno je da imamo dijaloge i razgovore, ali to se desilo pre izbora nove administracije u Vašingtonu, a jel i to slučajno?
Ne nije, NIS je jedna od najznačajnijih i najvažnijih kompanija u Srbiji u doprinosima koje pruža za našu ekonomiju, po uposlenosti, ali i po snabdevanju tržišta naftnim derivatima. Šta je suština?
Pa da ekonomski oslabimo a da građani osete posledice i onda kada govorimo o EU, Tanja, nadam se da se nećete naljutiti i nije ništa usmereno, ali strateško opredeljenje Srbija je geografski opredeljena, geografski u EU, ali nekako mi se čini da radimo daleko više i daleko bolje od mnogih država koje su već članice EU.
Definišu vam nekakav cilj, onda vam taj cilj kao pokretne mete pomeraju i kada god dođete do cilja na te zadatke imate neke nove zadatke. To su samo spoljni pritisci, a unutrašnji pritisci su sve ovo što se danas dešava u Srbiji. I sve ovo što treba da vodi ka destabilizaciji, i nemojmo da govorimo o tome da je sve slučajno, spontano, veoma je sinhronizovano i veoma je koordinirano i dosta dobro planirano.
Šta će Kurtiju portparoli, zašto bi plaćao portparole, kada svoje portparole koji mogu da pošalju i šalju najnegativniju sliku o Srbiji, ima na žalost ovde. I da li postoji šteta?
Naravno da postoji šteta, i zamislite kako danas razmišljaju investitori koji žele da ulažu u Srbiju a vide da narodni poslanici u Narodnoj skupštini Republike Srbije otvaraju i bacaju dimne bombe.
Ko će da odgovara za sve to? I onda kažu, postoji imunitet. Tačno je, svaki poslanik ima imunitet. Znate šta, to ni poslanike ni nas koji smo ministre ne sme da učini nedodirljivim, jer niko ne sme i ne može da bude iznad zakona.
Znate to što imate imunitet, ne znači da smete i možete da uništavate javnu imovinu, ne znači da možete i da smete da fizički napadate kolege i koleginice, tri koleginice da ugrožavate život ostalih kolega u Narodnoj Skupštini Republike Srbije.
Ja nijednog trenutka… Ovo što ću reći nije pritisak na pravosuđe, naprosto samo želim da kažem svoje mišljenje. To je moje lično mišljenje. Slažem se ja, ali tužilaštvo je samo konstatovalo nešto.
Opet kažem, apsolutno ne želim da vršim bilo kakav pritisak, samo želim da kažem da ne možemo mi posle toga da se ponašamo kao da se ništa nije desilo, a oni koji sebe nazivaju opozicijom da kažu - pa, znate, to je otpor koji smo mi pružili.
Majstori, vi ste dobili poverenje građana. Vaš otpor je trebala da bude demokratska rasprava i demokratsko sučeljavanje mišljenja. Vaš otpor je trebala da bude argumentovana rasprava, a ne napad na kolege i koleginice, ne to da pošaljete najgoru moguću sliku o Srbiji u svet. Ne možemo da se ponašamo kao da se nakon toga apsolutno ništa nije desilo.
Želim da verujem da svako mora da odgovara za ono što je učinio. Ja sam više puta ovde u parlamentu govorio da je reč pristojnost ključna, ali ta pristojnost znači pored toga što iz javnog diskursa treba da izbacimo ono što je negativno, ta pristojnost podrazumeva, znate, da snosite odgovornost za ono što ste učinili ili ono što niste učinili.
Ova vladajuća koalicija je pokazala šta znači u pravom smislu reč pristojnost na političkoj sceni Srbije u kontekstu odgovornosti i tu odgovornost moraju da imaju i oni koji danas sebe nazivaju opozicijom.
Želim samo da se nadovežem na ono o čemu je govorio ministar Lončar, obzirom da sam na početku današnje sednice čuo kako, ne znam, 400 hiljada građana je vašom politikom napustilo i to se ponavlja kao matrica. Napuštaju Srbiju, odlaze iz Srbije.
Znate, ja sam neko ko unutar Vlade Republike Srbije je zadužen za koordinaciju, mere i odnose Srbije sa dijasporom. To je formalno pravno naziv, iako nikada nisam koristio reč dijaspora, zato što smatram kada kažete dijaspora, tako terate građane iz svoje države. To su naši sunarodnici koji žive van Srbije, to su Srbi koji žive van Srbije i ja vam garantujem da ove floskule i ove parole niko od njih nikada nije razgovarao sa tim ljudima. Oni su njima bili interesantni samo kada je izborna kampanja, a reći ću vam šta je realnost.
Realnost je ovo o čemu je govorio ministar zdravlja, da se veliki broj građana vraća u Srbiju, veliki broj zdravstvenih radnika. Ja ne slučajno obilazim lokalne samouprave, obilazimo opštine i gradove što je, nažalost, svaka opština i svaki grad imala svoje sugrađane koji su u jednom trenutku iz određenih razloga napustili svoje opštine i gradove. Oni se danas svraćaju.
Više puta sam rekao, ovaj posao kao i svaki posao ima i lepe i teške trenutke. Ako mogu da kažem ono što su lepi trenuci, pozitivni trenuci, to su pre svega nešto na šta mi stavljamo akcenat i na šta smo stavili akcenat tokom prethodnog vremenskog perioda, a to je da što više naših mladih sunarodnika koji žive u ovom trenutku van Srbije upravo okupljamo kroz različite radionice, kroz različite tematske oblasti ovde u Srbiji.
Samo prošle godine oko pet hiljada naših sunarodnika je boravilo u Srbiji i ja im nikada nisam poželeo dobrodošlicu, jer kada dođu u Srbiju, oni su svoj na svome. Mi smo isti narod.
Ja sam uvek za njih imao samo jednu poruku, da nikada ne zaborave svoj jezik, da nikada ne zaborave svoju ćirilicu, da nikada ne zaborave svoj identitet, tradiciju, da grade mostove prijateljstva u državama gde trenutno žive, jer to je važno, pre svega, za budućnost naše države.
Najpozitivniji je trenutak kada ta deca odlaze iz kampova i kada vam kažu, pa, znate mi smo naučili srpski jezik, mi znamo srpski jezik mnogo bolje nego od trenutka kada smo došli u kamp, a drugi lep trenutak je kada odete u porodice povratnika, kada razgovarate sa njima i to su ostvareni ljudi, to su u profesionalnom smislu ostvareni ljudi koji su mogli da ostanu da žive u državama gde su živeli ranije, ali znaju i imaju poverenje u svoju državu i znaju da se u Srbiji može živeti od svoga rada i da se vredi vratiti u Srbiju. I vratili su se. Supružnici su uglavnom državljani države u kojoj su živeli, ali i oni su Srbiji i oni uče srpski jezik.
Najpozitivnije od svega je kada vidite da su njihova deca tu, da deca rastu u Srbiji, da deca uče naš jezik, da uče u našim školama i onda shvatite da sve ovo što činimo i radimo i opredeljenost i odlučnost predsednika Republike i predsednika Vlade i Vlade Republike Srbije da ojačamo postojeće i stvorimo još čvršće veze sa sunarodnicima koji žive van Srbije i kada govorimo o procesu povratka da to nije samo poziv, već da taj proces postaje prirodan proces, da ljudi i naši sunarodnici koji žive van Srbije veruju u Srbiju i imaju poverenje u ono što se radi u Srbiji i shvataju da je Srbija jaka i ekonomski stabilna i da u Srbiji može da se živi od svog rada i onda shvate da Srbija u pravom smislu reči pobeđuje. Onda shvatite i to je moja poruka, završiću …
A mogu ja i još ako želite. Mogu ja još ako želite. Nemam problem.
(Poslanici poslaničke grupe Pokret radnika Sloga - Struka: Nemojte.)
Evo, ako insistirate, nastaviću.
Shvatio sam da insistirate. Nemam problem.
Hvala vam.
Traže i ja ću nastaviti.
Dakle, moja poruka svakako jeste da moramo, pre svega, da čuvamo mir i stabilnost i da uvek pozivamo na dijalog, da i onda kada vidimo da oni koji sebe nazivaju opozicijom i ta nekakva građanska elita ne želi dijalog, ali mi uvek da pozivamo i da pokazujemo spremnost da razgovaramo i da pokazujemo spremnost na dijalog, jer, znate, živimo u takvim okolnostima kada je razmena mišljenja neophodnost, kada je otvoren razgovor i kada je iznalaženje zajedničkog rešenja nešto što će uticati na budućnost ne samo Srbije, nešto što će uticati na budućnost čitavog sveta. Dijalog je mehanizam koji će kreirati budućnost i naše dece i naših studenata i društva u celini.
Moja druga poruka je, a tu poruku i vi šaljete svojim radom, svojim zalaganjem, odgovornim, ozbiljnim i posvećenim radom, neće Srbija podleći pritisku i neće podleći pritisku ulice, već sve će se odvijati kroz demokratske procese i sve će se odvijati kroz institucije sistema.
Želite dijalog? Tu smo. Želite izbore? Tu smo. Želite referendum koji vam je ponuđen? Tu smo. Ne vidim razlog da se plašite izbora ako onaj vaš džuboks u koji ubacite novac, pa vam kaže da predsednik Vučić nema podršku 60% građana, ako ste sigurni u taj svoj džuboks, pa odakle onda razlog da ne idete na izbore?
Pustite tu jeftinu priču o izbornim uslovima. Znate, to je mnogo jednostavno, to je mnogo lako.
Mogu da vam pričam i o izbornim uslovima ako želite…
(Poslanici poslaničke grupe Pokret radnika Sloga - Struka: Ne treba…)
Ako želite, mogu i o izbornim uslovima.
Ako insistirate, ja mogu. Nemam problem. Ja mogu, stvarno.
Hoćete? I o izbornim uslovima ću da pričam.
Dakle, mnogo je jednostavno razgovarati o izbornim uslovima, a zapravo iza tih izbornih uslova se krije nešto drugo. Krije se strah od izbora.
(Sonja Pernat: Kako da ne.)
Ako je – kako da ne, onda izađete na izbore.
Imate poziv, izađete na izbore.
A ako hoćete sa mnom da razgovarate, pritisnite taster, pa se javite posle pa razgovarate, a ja ću da govorim o izbornim uslovima pošto ste me podstakli. Tražili ste i insistirali. Ja moram da poštujem. Ja poštujem volju svakog narodnog poslanika. Moram.
Treća stvar, sačuvaćemo mi ekonomiju i znamo da moramo da radimo daleko više i daleko bolje. Oni koji pokušavaju da nam kažu da ne dozvole da se EKSPO 2027. godine održi u Beogradu i zapravo u Srbiji i da Beograd bude centar sveta, nećemo to dozvoliti.
Znate, demokratija se ostvaruje uvek samo na izborima. Građani su ti koji opredeljuju.
Ja ne znam da li shvatate da mene da dekoncentrišete ne možete. Mladi ste, verovatno, u Skupštini, pa ne shvatate. Niste još shvatili.
Nisam vas čuo, a nije ni bitno. Vi ćete posle da se javite, ali interesantni ste mi veoma.
Dakle, nemojte nikada da potcenite građane Srbije. Građani Srbije jako dobro znaju i razlikuju destruktivan pristup i destruktivno delovanje naspram onoga što jesu njihovi prioriteti, naspram onoga što jesu rezultati, naspram liderstva koje uvek nudi dijalog, koje uvek nudi razgovor, koji uvek nudi ono što je opšta dobrobit i znate šta, kad sve ovo sagledam i kad sagledam ove bezuspešne pokušaje i kad sagledam ovo njihovo odbrojavanje do 15. marta, ja mogu samo jedno da vam kažem, pobediće Srbija i pobediće građani Srbije. Živela Srbija. Hvala vam.

Hvala, gospodine ministre.
Ministar za brigu o selu, gospodin Milan Krkobabić.
Izvolite.

Poštovana gospođo Raguš, uvaženi narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, današnja sednica ovog parlamenta ima poseban značaj, jer ratifikujemo određeni broj izuzetno važnih zakonskih predloga, ali vi to dobro da u Srbiji uglavnom su ministri i političke ličnosti i gotovo nikada ne možemo da zaobiđemo i taj politički osvrt.
Ja sam i predsednik PUPS i moram da kažem da danas ovde u sali vidim i neke opozicione poslanike i mislim da je to dobar znak. Zašto kažem dobar znak? Da li sede, izlaze ili ulaze, ali to nas, poštovani građani Srbije, izvlači iz onog prokletstva paralelnih monologa. To je preduslov da uđemo u jedan ozbiljan dijalog. Nema dijaloga ako ne sučeljavamo argumente, ako nemamo kritičko mišljenje.
Hteo bih jednu malu napomenu, sinoć je predsednik Republike dotakao se te teme. Ne znam koliko smo uspeli da je približimo građanima Republike Srbije, ali ona se svodi na jednu tezu, da je Srbiji neophodna neposredna demokratija, da predstavnička demokratija, ova demokratija koja je danas ovde, ovaj parlament, vi, mi nismo neophodni, nego da možemo biti zamenjeni plenumima, onda korak dalje zborovima građana. Evo, ja ću biti inovativan i pokušaću da im pomognem, zašto ne i zborovima radnih ljudi u fabrikama, preduzećima. Nisam originalan, jer to smo sve imali. Imali smo te čuvene zborove radnih ljudi i građana, sada imamo plenume i to je osnov tzv. neposredne demokratije.
Želim samo da vas podsetim da je Srbija prešla izuzetno dug put od Marićevića jaruge 1804 godine do danas 11. marta 2025. godine. Karađorđe, ustanici, to su, poštovani građani Srbije, uvaženi narodni poslanici, bio ogledni primer neposredne demokratije.
Ponavljam, prešli smo dug put. Danas imamo parlamentarizam, parlamentarizam primeren evropskim načelima i osnovno, ono što je pred nama, da tu vrstu najvišeg stupnja demokratskog razvoja očuvamo. To istovremeno znači i očuvanje ustavnog poretka ove zemlje. Tu nema razgovora, tu nema pregovora, ustavni poredak jedne zemlje je nepovrediv i tu nema mesta bilo kakvim kolebanjima i razmišljanjima.
Dozvolite, ovo je moj neki kratak politički uvod, za koji sam smatrao da je neophodan, jer evo, da budem malo i šaljiv, mada situacija nije ni malo neozbiljna. Očekujem da će se sad neko pojaviti sa izvesnim aprilskim tezama. Za one koji to ne znaju, podsetiću, sedamnaeste godine Vladimir Ilić Uljanov, dolazeći iz Finske u Rusiju, definiše svoje aprilske teze. Jedna od tih teza, profesore Atlagiću, vi to dobro znate, bilo je da su nepotrebni i vojska i policija i da je nužno uvesti narodnu vojsku, narodnu miliciju, a onda i institut, recimo, gle čuda, koji se može nazvati civilno hapšenje. Jel ima toga? Bilo je toga. Ima takvih pokušaja.
Ja bih taj svoj kratak politički osvrt završio još jednom, poštovani građani Srbije, ustavni poredak ove države je neprikosnoven. Čuvajući ustavni poredak ove zemlje, ne čuvamo Vladu, ne čuvamo predsednika, ne čuvamo političke partije, ne čuvamo narodne poslanike, čuvamo demokratski uzlet Republike Srbije za koji smo se borili, evo, bogami, od 1804. do 2025. godine.
Sad, da se ne bi reklo da ne poštujem zasedanje ove Skupštine, da ne poštujem dnevni red, uvaženi ministar prvi potpredsednik Vlade, u svom izlaganju dotakao se i saradnje sa EU, sredstava koje dobijamo od EU i našeg puta ka EU. Neko želi da bude na tom putu, neko ne želi. Naš većinski stav da je to put kojim mi imamo nameru da idemo.
E, sad, gde je tu spona u ovoj mojoj diskusiji? Hoće li u EU ući samo gradovi Srbije, hoće li ući Beograd, Novi Sad, Niš ili Kragujevac ili će ući i taj ruralni deo Srbije? Naravno, Srbija može ući samo celovita.
Da vidimo gde je taj ruralni deo Srbije na tom dugotrajnom, mukotrpnom putu u EU, to dugo putovanje, što bi rekao Judžin O Nil, da vidimo gde i kada će se završiti, da li je to 2026, 2027. ili 2030. godina, ja ne znam. Ali, kako izgleda taj naš ruralni deo Srbije u kome živi 38% stanovnika. Dva i po miliona ljudi, u većini nas sad gledaju u selima Srbije, žive u nekih, da tako kažem, 4.500 naseljenih mesta. To prosečno jedno selo broji 560 stanovnika, a prosečna starost žena je 46, a muškaraca 44. Ovo su podaci statistički najnoviji i nužno je da ih znamo. Žive i rade na 508.000 poljoprivrednih porodičnih gazdinstava. Kolega Martinović će o tome detaljnije govoriti. Prosečan posed je 6,4 hektara, a ono što je izuzetno bitno, prosečna starost nosilaca poljoprivrednih gazdinstava je 60 godina, 45% njih je starije od 65 godina. Svega 129.000 su korisnici starosne porodične ili invalidske penzije. To je jedna slika. Posed prosek 6,4 hektara, a 92% raspolaže zemljištem manjim od 10 hektara.
Slika ili spisak problema je dugačak i rešavamo jedan po jedan. Vratiću se na ovu temu iz jednog novog ugla. Počeo sam od 1804. godine. Bila je to seljačka Srbija, bile su to vlade najrazličitije.
Ni jedna Vlada u istoriji Srbije, iako su je činili ljudi koji su poticali sa sela, nije definisala politiku vezanu za selo. Tek prva Vlada Aleksandra Vučića, a potom vlade Ane Brnabić i Miloša Vučevića definišu novu politiku prema ruralnom seoskom delu Srbije.
Veliki doprinos definisanju ove politike dala je SANU, preciznije Akademijski odbor za selo na čelu sa akademikom Škorićem i ja mu u svoje ime, a i u vaše ime, u ime građana Srbije, izražavam veliku zahvalnost. Radi se o najvećem selekcionaru suncokreta, konkretno, koga jedna zemlja može da ima, a to je Srbija. Akademijski odbor za selo je sačinio program nacionalnog preporoda sela Srbije i on predstavlja, rekao bih, putokaz i pravi način kako možemo i na koji način da rešavamo te probleme.
Naravno, svi mi vrlo dobro znamo da bi neki problem rešavali moramo da imamo novca. Ako je to državni problem, mora da postoji i jasno izražena politička volja.
Zato se vraćam na početak izlaganja. Ovde smo uspeli da postignemo upravo to - da imamo jasnu izraženu političku volju i u tom smislu dugujemo zahvalnost i Akademijski odbor za selo i mi podršci predsednika Republike Aleksandra Vučića. Sve vlade koje sam ja pomenuo su uzele aktivno učešće, ali presudna, bez imalo nerealnosti, je uloga koju je imao predsednik u svemu tome. Naravno, njegov koncept je bio u startu pesimističan, sa skepsom je gledao na te stvari, ali je shvatao nužnost mera koje moraju da se primenjuju. Stoga, ruralni deo Srbije, sela Srbije na putu ka EU moraju da slede važeći obrazac EU, a to je partnerstvo urbanog i ruralnog dela.
Da prevedem, to je deo Lajpciške povelje. Šta to praktično znači? Ljudi kažu iz sela odlaze sirovine, poluproizvodi, ali i ono što je najbitnije – odlaze najkvalitetniji, najpametniji mladi ljudi u sferi sporta, kulture, nauke, a ono što se vraća seoskim sredinama nije ni malo jednako onome što se ulaže. Ta Lajpciška povelja definiše da to partnerstvo mora biti zasnovano na zakonu i da određena vrsta sredstava zakonom mora biti transferisana. Ceo naš koncept u razvoju se svodi upravo na to.
Istovremeno, ovde bih pokušao da razjasnim jednu dilemu, da napravimo jednu razliku, kolega Martinoviću, u razmišljanjima ljudi. Selo nije jednako poljoprivreda. Selo je zajednica ljudi, sociološki fenomen. Poljoprivreda je privredna grana, i to veoma bitna za funkcionisanje jednog sela.
Kada govorimo danas o poljoprivredi i selu, rekao sam vam koliki je prosečan posed, moram da istaknem misao velikog čoveka, velikog Srbina, akademika Radomira Lukića iz 1984. godine, uspeo sam da je pronađem, veoma interesantna. Vidovit je bio, izuzetan čovek, sem teorije države i prava, ali je gledao i na ove stvari. On kaže – savremenoj poljoprivredi nisu neophodna sela, njima su neophodne nepregledne oranice, gde mehanizacija može da dođe do punog izražaja. Sada imamo i dronove, imamo apsolutno automatizovan način proizvodnje, ali savremenom selu je neophodna i poljoprivreda.
U tom kontekstu, kada pogledamo sela Srbije, ja imam ovde obavezu da kažem, šta smo mi to u ovim godinama odradili. Prvo i osnovno, program razvoja zadrugarstva. Zašto zadrugarstvo i kako zadrugarstvo? Zadrugarstvo evropsko, moderno, primereno 21. veku. Zašto? Nužnost. Ako je prosečan posed 6,4 hektara, pritom usitnjen, takav posed ne može da omogući da taj njegov vlasnik bude adekvatan robni proizvođač. Proizvod na proizvodnom poljoprivrednom gazdinstvu postaje roba tek onda kada bude odnesena na tržište i kada bude razmenjena. Pre toga to je samo proizvod za njegovu upotrebu. Upravo zadruga predstavlja organizacioni oblik koji omogućuje da se mali proizvođači, a rekao sam da je preko 92% njih ispod 10 hektara, objedine i postanu značajni robni proizvođači.
Poštovani prijatelji, zadruge su se gasile, 100 zadruga godišnje, pratila ih je različita priča, predrasude su uvek prisutne. Predrasude imamo kada nemamo činjenice. Konceptom 500 zadruga u 500 sela, pomognuti od SANU i 87 najznačajnijih eksperata u toj oblasti, uspeli smo da zajedno sa našim poljoprivrednicima definitivno imamo trenutno preko 1.100 novih zadruga. Pitaćete se – kakve su? Ima različitih. Ima veoma uspešnih, ima manje uspešnih, ali je to prvi korak u povezivanju malih proizvođača i približavanje putu EU. Zadrugarstvo je imanentno evropskim privrednim prostorima i jedini način da ta domaćinstva opstanu.
Da li ima potrebe da vam govorim koliko smo pomogli voćarskih, povrtarskih, stočarskih i ostalih zadruga? Nema potrebe. Stočarske su posebno značajne. Kolega Martinović će se osvrnuti na stočarstvo, kao izuzetno bitnu granu koja je pred nama, i očekujemo i značajna ulaganja, ali i korenit pristup razvoju stočarstva. Trenutno, kažu ljudi, a ja to moram ovde da iznesem, a sad nas gledaju i domaćini, pa negde 50-ak krava predstavlja osnov da jedno četvoročlano domaćinstvo može da živi, kao što je to nekih 200 košnica u pčelarstvu.
Pored koncepta zadrugarstva, 207 zadruga je pomognuto finansijski, sledeći program koji je izazvao izuzetno veliku pažnju i daje odgovor na jedno ključno pitanje, a to je kako zadržati mlade ljude u seoskim sredinama, pod jedan, a pod dva – kako omogućiti nekim drugim mladim ljudima da iz gradskih sredina odu u seoske sredine. Program dodele praznih seoskih kuća, napuštenih, uslovno rečeno, koje imaju vlasnika je više nego uspešan – 3.520 kuća, poštovani građani Srbije, dobilo je nove stanare. Kakve stanare? I to sve mlađe od 30 godina, prosek je 29,8 godina. Karakteristika ovog programa je da je 1/3 tih mladih ljudi napustila gradske sredine i otišla put sela, a ono što je posebno interesantno je da je 90% tih mladih ljudi visoko obrazovano. Znači, pravac onaj globalni koji smo imali selo – grad, sa smerom od sela ka gradu, polako se okreće. Ništa čudno. Sličan proces se događa u velikim evropskim zemljama, poput Francuske, gde je zabeleženo, ovo će biti interesantno, da je u protekle 3-4 godine daleko više građana Francuske otišlo put sela, nego što je iz sela otišlo put gradova.
Te kuće o kojima ja govorim se nalaze u svim delovima Srbije, od severa do juga. Prednjači Sombor, 211 kuća. Selo sa najviše dodeljenih kuća je Bačko Petrovo Selo, poštovani prijatelji, 103 kuće su dobile svoje stanare u proseku sa dvoje ili troje dece.
Zamislite kada u 100 kuća uđu tročlane ili četvoročlane porodice koliko je to dece koja mogu da idu u vrtiće, koja mogu da idu u škole. To je način da na munjevit, ja bih rekao izuzetno brz, eksplozivan način menjamo demografsku sliku.
Sve mere, da pogrešno ne budem shvaćen, koje populaciona politika definiše daju rezultate, ali na duži rok. Ovo je mera koja munjevito menja demografsku sliku. Ispunjava ta tri cilja - populacioni, ekonomski, zašto kažem ekonomski, ako ste me pratili, rekao sam da je prosek godina tih ljudi ispod 30 godina. Znači, dobijamo radno aktivne stanovništvo. I jedan elemenat koji je izuzetno bitan, cilj koji ostvarujemo, to je bezbednosni cilj. To je cilj da ni jedan deo Republike Srbije ne ostane prazan.
Ilustrovaću. Mi imamo situaciju na Kosovu i Metohiji onakvu kakvu imamo i mi se suočavamo sa posledicama. Ja sam ubeđen, i ova Vlada ima stav, da mi moramo da se suočimo sa uzrocima svih pojava. Posledice su nešto što dolazi. Uzroci su bili jasni. Naše stanovništvo u tom delu Srbije se povuklo.
Uzmimo primer opštine Kuršumlija koja se proteže 90 km i trenutno ima jedva 12.000 stanovnika. Ja dobijam pismo čoveka koji mi kaže da je ostao jedan jedini na samoj granici, ima 85 godina i kaže da posle njega to ostaje prazan prostor. Taj element gde ne smemo da dozvolimo da ni jedan deo Srbije ostane prazan upravo ovim programom potpuno biva pokriven.
Kada govorimo o kućama koje su dodeljene, istovremeno i zadrugama koje pomažu taj egzistencijalni deo, ne mogu a da se ne osvrnem da taj čovek u ruralnom delu mora da se preveze od sela do sela, od sela do grada. Tu smo išli sa realizacijom programa mobilnosti, dodeljivanjem mini buseva za prevoz seoskog stanovništva. Građani Srbije to znaju. U 78 opština ova država, ova Vlada je omogućila besplatan prevoz tim ljudima. Ministarstvo omogućuje sredstva za kupovinu vozila, a lokalne samouprave obezbeđuju vozača, gorivo. To su oni beli mini busevi koje možete da vidite, koji prevoze najstarije, najmlađe, sportiste, sve one kojima je neophodno da stignu od jednog sela do opštinskog mesta. To bogami prevoze i naše mlade i starije poljoprivrednike kada ponesu svoje proizvode ujutru na pijacu.
Zamislite nekoga ko je proizveo kantu sira, ovo je interesantno za naše gledaoce, tamo gde tih vozila nema, i sada uzme taksi da preveze kantu sira. To je besmislica. Na ovaj način nastavljamo. Tu dugujem duboku zahvalnost Saobraćajnom fakultetu na podršci pri realizaciji ovog programa.
Uz to ne mogu a da se ne svrnem i na program koji je izuzetno dobro prihvaćen, na Miholjske susrete koji su održani gotovo 350 puta. Sada idu peti put, a već posle drugog ja sam dobio povratnu informaciju gde ljudi kažu da su ti susreti tradicionalno. Naravno, nešto tradicionalno može da postane tek posle određenog broja godina, ali oni su prihvaćeni zdušno. Omogućavaju da ljudi u određenim selima sami se okupe, organizuju susrete sportskih takmičenja, sa kulturnim sadržajima, sa dramskim sadržajima, sa folklorom, ali bogami i nešto što se zove kulinarstvo.
Svi ti događaji na najbolji način prezentuju zavičajnu kulturu i ljudi dolaze. Ovo je podatak koji je za neverovati. Gotovo milion ljudi je za ove četiri godine posetilo Miholjske susrete sela Srbije. Ma kako to zvučalo, ja izražavam zahvalnost pesniku Ljubivoju Ršumoviću na saradnji kod organizacije ovih susreta.
Istovremeno, ne mogu a da ne spomenem i dva programa sa kojima krećemo. Krenuli smo to jesenas. To je podrška preduzetnicima, 14 lokalnih opština je dobilo sredstva. Šta želimo? Prosto, kada obično pitate čoveka u nekom selu šta to nema, šta ti nedostaje, on ima spisak. E, pa sada kažemo, da vidimo koje to delatnosti nedostaju određenom selu? Najrazličitije. Ali nećemo da ih smišljamo mi. Oni će sami reći da im nedostaje im poljoprivredna apoteka, frizer, stolarska radionica, vuklanizerska radionica. Tu idemo sa bespovratnim sredstvima do milion i 200.000.
Ceo koncept, poštovani prijatelji, ovih davanja svodi se se da ministarstvo odobrava sredstva i daje ih lokalnim samoupravama. Lokalne samouprave imaju punu slobodu, od javnog poziva koji oglašavaju pa do dodele tih sredstava i kontrole tih sredstava.
Istovremeno, jesenas smo krenuli sa obnovom domova kulture širom Srbije. Za sada 19. Moram da vam skrenem pažnju, poštovani prijatelji, da ovo ne ostane nezapamćeno ili da se ne čuje, kada se obnovi neki dom kulture to je bio događaj, krenuli smo u obnovu 19 domova kulture. Znači, sređivanje enterijera, instalacija i svega onoga što je neophodno.
Ako imamo dom kulture, onda imamo tačku gde ti ljudi mogu da se sreću, da se susreću, da upražnjavaju najrazličitije sadržaje.
To su neki programi koji smo realizovali na zadovoljstvo građana Srbije, ali ćemo realizovati i neke druge. Moram da pomenem širokopojasni internet jer danas kada govorimo o opstanku ljudi u seoskim sredinama, mladi čovek prvo kaže – da li ima internet signal i tu nema nikakve dileme. Moramo da im omogućimo. Tu su ministarstva koja se bave, od ekologije pa nadalje, realizacijom vodovoda, kanalizacione mreže, regionalnih, lokalnih puteva. Radićemo i atarske puteve. Za one koji to ne znaju, a ne verujem da ne znaju, a ne verujem da ne znaju, ima ovde puno izvornih građana sela Srbije, to je put od kuće do njive. Radićemo tu elektrifikaciju, vodosnabdevanje, da te parcele budu savremene.
Istovremeno, kada se okrenemo i pogledamo, da damo odgovor kako zadržati mlade ili omogućiti nekima drugima da dođu, i pitanje populacione politike ponovo stavimo u prvi plan, dozvolite mi da pri kraju svog izlaganja osvrnem se na izuzetno bitnu stvar za Republiku Srbiju. Sada me slušaju domaćini, imaju sinove, imaju ćerke i moram da iznesem jedan izuzetno bitan podatak, da preko 330 hiljada, uslovno rečeno, mladića u Srbiji je neoženjeno i 183 hiljade, po najnovijem popisu, neudato devojaka do 40 godina.
Sad, govorimo o populacionoj politici, hoćemo da imamo podmladak, naš osnovni zadatak je zasnivanje zajednica, bračnih ili vanbračnih i ono o čemu je govorio predsednik Republike, to je ključna tema, to je osamostaljivanje mladih ljudi. Možemo da damo za prvo dete, drugo, treće, četvrto, peto, ali moramo omogućiti uslove za osamostaljivanje i to su upravo ovi krediti o kojima je govorio uvaženi ministar Mali, za mlade ljude. Znači, način da brzo i, glavno, jeftino dođu do svog prvog stana. Ove kuće koje dodeljujemo to je nešto što je u sklopu toga. To je način da se mladi ljudi osamostaljuju.
Praktičan primer da bi ljudi shvatili šta znači dodeljivanje tih kuća, mladi čovek danas u Srbiji, poljoprivrednik živi sa dve ili tri generacije, sa dedom, ocem u zajedničkom domaćinstvu.
Poštovani građani Srbije, veoma sam ozbiljan kad ovo govorim, razgovarao sam i sa puno mladih žena i devojaka, retko koja, osvrnuću se malo i do koleginice, da li prihvata da uđe u zajedničko domaćinstvo? Teško. Znači, ovo je osnovni problem Republike Srbije. Mladi ljudi hoće da budu samostalni, da odlučuju o svojoj budućnosti. Na nama, na državi Srbije je da im omogući te preduslove.
Ovo moje izlaganje mora da ima i zaključak, šta je to naša vizija, šta su to naši predlozi za ubuduće. Poštovani prijatelji, rekao sam vam, 45% ljudi je starije od 65 godina. Treba ti ljudi da odu u penziju. Šta je sa penzijsko-invalidskim osiguranjem poljoprivrednika? Manje od 130 hiljada je obuhvaćeno. Na nama je, ministre Martinoviću, ministre za socijalnu brigu, ministre finansija, da u najskorije vreme odradimo reformu sistema penzijsko-invalidskog osiguranja. To je pod jedan i tu nema nikakve dileme.
Istovremeno, da bi neke lokalne sredine, pogotovo manje, opstale, moramo da imamo kvalitetne, stručne ljude. Tu moramo da primenimo princip pozitivne diskriminacije u sferi poreza, ali i u sferi stimulansa zarada tih ljudi. Za veterinare, za tehnologe, za lekare, imam podatke da u Nemačkoj, u Francuskoj, u rubnim delovima zarade tih ljudi idu i dva i tri puta više nego u velikim gradovima.
Jedna moja sugestija ministru Martinoviću. Evo, ovako Vlada Srbije razmenjuje otvoreno svoje stavove. Mi imamo slobodnu državnu zemlju koja nije data u dugoročni zakup. Ima tu, po nekim procenama, 200 hiljada hektara. Naša ideja neka u okviru akademijskog odbora je da ta slobodna državna zemlja koja nije data u dugoročne zakupe jer tamo te veže ugovor, bude data na besplatno korišćenje zadrugama ili mladim poljoprivrednicima do 50 hektara, u zavisnosti od količine raspoložive zemlje i interesovanja.
To su neke praktične mere koje su pred nama, do jednog kapitalnog projekta na koga bih ja ukazao a on se tiče strateškog opredeljenja ove a i buduće Vlade, a to je stavljanje u funkciju kanala Dunav-Tisa-Dunav. Podsetiću, kanal je dug 960 kilometara, predstavljao je najveći investicioni poduhvat SFRJ-a, ima 24 prevodnice, ima značaj navodnjavanja 500 hiljada hektara, odvodnjavanja miliona, ima značaj plovnog puta, turizma i da ne nabrajam dalje.
To su sve stvari koje su pred nama, a da bi to mogli da realizujemo, da taj poljoprivrednik koji nas sad gleda, ima 65 godina i kaže - šta će biti sa njim, kakva je njegova socijalno-ekonomska sigurnost kroz četiri-pet godina, ova država mora da ide napred, mora da se razvija, ovaj budžet mora da se puni, a mi to možemo da uradimo samo ako poštujemo onaj večni a bogami izgleda teško dostižan ideal - samo sloga Srbina spašava. Ponavljamo ga, vredi ga ponavljati i ja se nadam da ću doživeti , a mlađe kolege, ubeđen sam, sigurno, da će biti realizovan.
Šta još mogu da kažem? Živeli građani Srbije, živela Srbija i - tu smo! Hvala vam.

Ministar spoljnih poslova, gospodin Marko Đurić, ima reč. Izvolite.

Poštovana gospođo predsedavajuća, uvažene kolege ministri u Vladi, dame i gospodo narodni poslanici, na samom početku ovog izlaganja želeo bih da izrazim svoju ličnu zabrinutost i ogorčenje zbog fundamentalnog ugrožavanja slobode govora i izražavanja koje smo mogli da vidimo u prethodnih nekoliko sati na ulicama našeg glavnog grada, kada su demonstranti okupljeni ispred RTS pokušali da spreče i pokušavaju da spreče novinare, tehničare i osoblje ove javne radio-difuzne ustanove da obavljaju svoje redovne zadatke.
Ovo je nešto što bi trebalo da zabrine svakog od nas, bez obzira na to da li smo zadovoljni ili nismo izveštavanjem Javnog servisa, obzirom na činjenicu da je neko sebi dao za pravo da fizičkim preprekama i blokadom onemogući novinare, dakle ljude koji žive i rade za to da izveštavaju o aktuelnim dešavanjima, da je neko uzeo sebi za pravo da ih onemogući u toj vrsti aktivnosti zbog toga što mu se ne sviđa način na koji oni govore i izlažu.
Ovo je nešto što u svakom demokratskom društvu mora da bude osuđeno, bez obzira na to kakve političke stavove imamo, bez obzira na to da li imamo simpatije za Vladu ili opoziciju. Činjenica da je neko sebi uzeo za pravo da sprečava i onemogućava ljude da izražavaju svoj stav, da izveštavaju, je nešto što verujem da treba da naiđe i na osudu novinarskih udruženja, međunarodnih novinarskih federacija, a svakako je deo jednog negativnog mozaika o stanju u Srbiji koje odlazi kao slika u svet.
Kao ministar zadužen za spoljnu politiku, moram da podelim sa vama da još uvek odjekuje veoma snažno eho onoga što se dešavalo u ovoj sali pre samo nekoliko dana. Sredstva javnog informisanja, građani i vlade na svim kontinentima videli su očajno ružnu sliku iz srpskog parlamenta. Slika koja je poslata iz ovog visokog doma pre nekoliko dana na najgori mogući način pothranila je sve negativne stereotipe koji postoje o srpskoj državi, ali, rekao bih, i o srpskom narodu u delu međunarodne javnosti.
Nacija koja je toliko demonizovana tokom 90-ih godina i kojoj je toliko potrebno da zajedničkim snagama radi na unapređenju svoje slike u međunarodnoj zajednici, poslednje što je trebala da doživi je da se najviši dom njene demokratije na taj način banalizuje, unižava, a poslanici u ovoj Skupštini da budu zbog svojih stavova izloženi fizičkom nasilju.
Ukazao bih na činjenicu o kojoj je govorio i moj kolega Milenko Jovanov, da ovde u Narodnoj skupštini prošle nedelje nisu povređena samo tri narodna poslanika, već da se lekarima do sada obratilo više od 20 članova ovog parlamenta, od kojih su mnogi, dakle 24 člana, pretrpeli povrede disajnih organa i pretrpeli ako hoćete i traumu i posledice koje ćemo tek da vidimo u narednom periodu, a kao što znamo, lekari se još uvek bore za to da oporave neke od narodnih poslanica koje predstavljaju građane Srbije.
Želim da ukažem na veoma štetne i ozbiljne posledice po spoljno-politički položaj Republike Srbije i ovog događaja, ali i svih drugih dešavanja koja su se u prethodna četiri meseca desila na području Republike Srbije.
Kolega Krkobabić je u jednom delu svog izlaganja citirao Lenjima, ja ću takođe da se nadovežem, iako ideološki pripadam potpuno drugom bloku, ali i da podsetim na jednu Lenjinovu rečenicu koja zaista ima prizvuk istine, a to je da postoje decenije u toku kojih se na međunarodnoj sceni i u geopolitici sveta ne dešava gotovo ništa, a postoje nedelje kada se dešavaju decenije.
Mi imamo u ovom trenutku blagoslov ili prokletstvo, zavisiće od toga kako ćemo se postaviti u narednim mesecima, da živimo upravo u takvim vremenima, u vremenima u kojima se fundamentalno i iz korena menjaju osnovni postulati međunarodne politike.
U ovom trenutku, ne moram detaljno da obrazlažem ni prisutnim kolegama ni građanima Srbije, dolazi do potpuno novog rasporeda snaga unutar samih SAD, kao najveće sile zapadne civilizacije. Izuzetno je dobro i velika istorijska šansa za Srbiju da uhvati priključak sa ovim promenama, da iskoristi lične kontakte i veze koju predsednik Vučić i drugi zvaničnici Republike Srbije imaju sa ljudima u okruženju vrha nove američke administracije. U vezi sa ovim, posebno bih želeo da pozdravim činjenicu da se u Beogradu trenutno nalazi i jedan od sinova predsednika SAD, koji je veoma i politički aktivan i čiji uticaj ne treba bilo ko da dovodi u pitanje.
Dakle, u takvom jednom istorijskom trenutku dešavaju se i velike promene na evropskom kontinentu. Bili smo svedoci u prethodnom periodu da je u nekim od ključnih država članica Evropske unije na vlasti bila politička grupacija koja nije bila naklonjena poziciji Srbije, ni kada je reč o Kosovu i Metohiji, ni kada je reč o nekim drugim nacionalnim pitanjima od značaja za srpski narod, pa i kada je reč o ekonomskim odnosima. Sada, nakon nedavno održanih izbora u Nemačkoj, jasno je da ćemo uskoro u Berlinu imati nove partnere i Srbija treba da se pripremi za novu geopolitičku realnost u Evropi.
Na koji način se mi pripremamo za tu geopolitičku realnost? Ukoliko čitavoj međunarodnoj javnosti šaljemo poruku da kao društvo, ne mi kao vladajuća stranka, ne mi kao vladajuća koalicija, nemamo kapacitet za strateško donošenje odluka, jer se držimo međusobno za gušu na ulicama Srbije, bez poštovanja demokratskih institucija, bez poštovanja činjenice da je ovaj parlament stupio na dužnost, ja ne znam ni da li ima godinu dana od kako su građani Srbije delegirali svoje predstavnike u ovaj parlament, nema još ni godinu dana, i već neko na fundamentalan način pokušava da ospori demokratski kapacitet i položaj ovog parlamenta.
Kome to može doneti dobro? Kome može doneti dobro gaženje demokratije u Srbiji od strane onih kojima su puna usta demokratije, koji se u demokratiju kunu, koji se pozivaju tobože na želju da zaštite demokratiju, od koga, pa od većine građana Srbije, koja se jasno iz izbornog ciklusa u izborni ciklus opredeljuje za politiku trenutne vladajuće koalicije?
Dozvolite mi da kažem i nekoliko reči o toj našoj politici, pre nego što vas ukratko izvestim i o tome šta je to što smo mi u ova četiri meseca, dok oni na ulici pokušavaju da promene vlast nedemokratskim metodama, šta je to što smo mi u ova četiri meseca uradili da unapredimo međunarodnu poziciju Srbije.
Dakle, pre toga samo još nekoliko reči. Srbija ima jasno definisane principe nacionalne politike. Te principe naše nacionalne politike definisala je većina građana Srbije, podržavajući na izborima politiku u čijem centru je očuvanje stabilnosti, kao ključnog preduslova ukupnog društvenog razvoja naše zemlje, jer bez očuvanja političke stabilnosti ne može biti ni ekonomskog razvoja, ne može biti ni očuvanja naših vitalnih državnih i nacionalnih interesa u regionu, ne može biti ni borbe za unapređenje demografskog položaja naše zemlje, koja je u tom domenu veoma ugrožena. Dakle, i to je apsolutni fundament.
Jedna od ključnih prednosti naše zemlje u prethodnim godina bila je činjenica da smo ostvarili društveni konsenzus upravo oko ovih najvažnijih pitanja nacionalne politike, od kojih je očuvanje društvene stabilnosti apsolutni broj jedan i apsolutni imperativ.
Drugi ključni fundament naše nacionalne politike bez sumnje je očuvanje samostalne i nezavisne unutrašnje i spoljne politike Republike Srbije, kao i očuvanje vojne neutralnosti Republike Srbije, u uslovima teških geopolitičkih izazova.
Ovaj zadatak je izuzetno kompleksan i deo onoga što nam se dešava danas posledica je činjenice da postoje značajni akteri u međunarodnoj zajednici kojima ne odgovara nastojanje Srbije da očuva samostalan kapacitet za donošenje odluka o unutrašnjoj i spoljnoj politici. Kada o tome govorim, tu mislim ne samo na spoljnopolitičke odluke, nego i na različite unutrašnje političke odluke.
Da li bi u Srbiji bilo Vlade koja bi, recimo, imala kapacitet da se suprotstavi nekada i najjačima u svetu, da bi se izborila za to da za sebe dobije ekonomski projekat kakav je domaćinstvo EKPSO-a, u konkurenciji sa SAD, Argentinom, Španijom ili drugim značajnim turističkim sedištima, kao što je Kraljevina Tajland, koja je takođe bila protivkandidat? Da li bi Srbija mogla sebi da priušti da danas ratifikuje sporazume o slobodnoj trgovini sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima, sa Egiptom ili da sebi priušti da uz Švajcarsku bude jedina zemlja na evropskom kontinentu koja ima Sporazum o slobodnoj trgovini sa Narodnom Republikom Kinom, da nema očuvani kapacitet za donošenje spoljne i unutrašnje politike? Odgovor je sasvim sigurno da ne bi.
A da li bi interesi građana Srbije bili bolje usluženi kada ne bismo imali taj kapacitet? Takođe je sasvim sigurno da oni ne bi bili bolje usluženi, kada bi naša politika bila vođena isključivo na osnovu sugestija ili uticaja međunarodnog faktora. Zbog toga postoje brojni značajni činioci u međunarodnoj areni. Ja neću da ovde zauzimam stav da se ti činioci nalaze ekskluzivno sa ove ili one strane geopolitičke podele, jer se, nažalost, nalaze sa obe strane geopolitičke podele u svetu, koji ne žele da vide ovakvu Srbiju, koja samostalno donosi odluke. Ali apsolutno sam uveren u to da Srbija mora i može da sačuva svoj samostalan položaj i da sačuva samostalan kapacitet za donošenje odluka.
Kada je reč o vojnoj neutralnosti Srbije, ona je izraz našeg istorijskog razvoja, izraz je, da budem sasvim otvoren, i činjenice da je naša zemlja pre 25 godina pretrpela vrlo brutalno kršenje međunarodnog prava i pretrpela jednu, u pravom smislu te reči, agresiju u toku koje je poginulo nekoliko hiljada naših sugrađana i koju obeležavamo dostojanstveno poslednjih godina, uz učešće najviših državnih organa, za razliku od perioda kada su ovi događaji prećutkivani i stavljani u drugi plan.
Dakle, očuvanje naše vojne neutralnosti ne znači odsustvo Srbije iz međunarodne arene ni kada je reč o mirovnim operacijama, ni kada je reč o globalnoj stabilnosti i globalnom miru. Naprotiv, uveren sam u to da će i kolega ministar odbrane detaljnije govoriti o tome, ali samo hoću da kažem da je naš spoljnopolitički kapacitet značajno unapredilo i učešće Srbije u međunarodnim mirovnim operacijama. Srbija ima ogromnu tradiciju, kao naslednik jednog od osnivača Ujedinjenih nacija, u učešću u mirovnim misijama, ona to čini i danas, i danas je treći najveći kontributor mirovnih operacija Ujedinjenih nacija sa evropskog kontinenta i to je nešto što doprinosi našem međunarodnom kapacitetu, kao što sam rekao. Ali ova vojna neutralnost od nas nalaže i da imamo izuzetno snažan vojno-industrijski kompleks, izuzetno snažan sopstveni sistem odbrane i da nastavljamo da razvijamo ovaj kapacitet i u narednom periodu.
Treći fundament naše nacionalne politike, o kome je govorio predsednik Vučić u svom govoru iz septembra 2019. godine, a koji ja volim iznova i iznova da citiram, zbog toga što verujem da zavređuje pažnju, jeste to da ekonomija mora da bude u centru naše politike. I kada predstavljamo Srbiju u međunarodnoj areni, neizostavno volim da podsetim na činjenicu da je Srbija zemlja koja je za manje od jedne decenije više nego dvostručila svoj bruto društveni proizvod, i to je ono što međunarodne partnere, sagovornike iz najudaljenijih zemalja najčešće zainteresuje i natera da se o dešavanjima u našem regionu, u našoj zemlji podrobnije raspitaju i da osveže svoju sliku o Srbiji.
Ali uz to, ovde je već bilo dosta reči o ekonomskim planovima, ciljevima i rezultatima ja moram da kažem da fokusiranje na ekonomsku politiku kao na jedan od fundamenata naše politike predstavlja i nešto što stvara pretpostavke za realizaciju svih drugih nacionalnih ciljeva i zbog toga smatram da je to nešto što sa ponosom treba da predstavljamo u međunarodnoj areni i nadalje. Između ostalog, deo Sporazuma koje ratifikujemo danas kao Narodna skupština ima za cilj da ojača i osnaži kapacitet Srbije upravo u ovom domenu.
Srbija će nastaviti da se zalaže za jačanje ekonomske saradnje, ali i za jačanje slobodnog protoka roba, ljudi, kapitala i usluga, kako regionalno, gde već zahvaljujući inicijativi Otvoreni Balkan, stvoreno jedinstveno tržište rada koje je obuhvatilo neke od država našeg regiona, tako i globalno gde ćemo nastaviti da se borimo za pristup tržištima zemalja širom sveta.
Četvrti fundament naše nacionalne politike je definitivno, poštovane koleginice i kolege, poštovani građani, borba za unapređenje demografske slike u našoj otadžbini. Kolega Krkobabić je ovde govorio o prosečnoj starosti ljudi na našim selima, o prosečnoj starosti žena koja je 46 godina, muškaraca 44 godine, ukupno u nivou naše republike ta brojka je negde oko 43, kada se tome dodaju i urbane sredine. Mislim da to treba da bude nešto što je zvono za uzbunu.
Mislim da uz sve druge probleme, akutne sa kojima se borimo, nosimo dostojanstveno, nekada sa više, nekada sa manje uspeha, ovo predstavlja najvažniji strateški izazov za budućnost našeg naroda. Zbog toga sam izuzetno ohrabren zbog činjenice da je u ovoj Vladi uspostavljeno i posebno ministarstvo za brigu o porodici, da je država Srbija učeći od najboljih primera u međunarodnoj praksi, počela da izdvaja, a na osnovu značajno uvećane državne kase, sredstva za podršku različitim kategorijama stanovništva. Uveren sam u to da će i o ovome biti dosta reči danas, ali samo hoću da vam kažem, da u razgovoru sa međunarodnim partnerima ovo predstavlja pitanje od posebnog interesovanja za nas.
Mi nastavljamo da učimo iz međunarodne prakse, nastojimo da takođe, da migratorne trendove preokrenemo, zbog toga sam ponosan što sam deo Vlade, koja je u prethodnim godinama osnovala specijalizovanu Agenciju koja se zove „Tačka povratka“, čiji je osnovni cilj da preokrene migratorne trendove i da pokuša da privuče generacije profesionalaca koji su u prethodnom periodu napustili našu zemlju, a sve ovo na fonu činjenice da je u prethodnih nekoliko godina, odnosno desetak godina u Srbiji stvoreno više od pola miliona novih radnih mesta, što je potpuno preokrenulo sliku na tržištu rada Republike Srbije, pa, je tako u toku prethodne godine izdato, po nekim podacima, i više od 79 hiljada radnih dozvola za područje Republike Srbije, zato što u Republici Srbiji fali radna snaga, kao rezultat ekonomskog napretka i progresa koji smo videli u prethodnom periodu. To za nas predstavlja šansu da vratimo Srbe iz dijaspore i ministarstvo koje vodim u saradnji sa Ministarstvom koje se bavi dijasporom, radi intenzivno na tome, kao i u saradnji sa drugim agencijama, poput „Tačke povratka“.
Peti fundamentalni princip naše nacionalne politike, uvažene dame i gospodo je negovanje i čuvanje tradicija srpskog naroda na području Republike Srbije i svih nacionalnih zajednica koje žive u našoj otadžbini.
Mi verujemo da očuvanje kulture, jezika, pisma, identiteta, tradicije, duhovnosti našeg naroda, predstavlja ne samo nešto što je od ključnog značaj za nas kao zajednicu, nešto što utiče na društvenu koheziju, nešto što nas čini ponosnim na ono što smo, ali i voljnim da se borimo da očuvamo našu otadžbinu, da unapredimo njene institucije, njene kapacitete.
Verujemo ne samo u to, već i u to da ovaj naš identitet, naša tradicija, bilo da je reč o srpskom identitetu, ili identitetima zajednica koje žive na području Republike Srbije, predstavlja univerzalni doprinos Republike Srbije čovečanstvu.
Zbog toga se trudimo da u radu svih naših institucija posebno afirmišemo identitet, kulturu i tradiciju i to je nešto sa čime izlazimo u svet, takođe.
Drugi deo ovog petog fundamentalnog principa jeste želja i naše nastojanje, da sve politike koje vodimo projektujemo tako da ne budu formulisane samo od jednog do drugog izbornog perioda, od jednog do drugog izbornog ciklusa, koji su kao što znamo postali previše učestali, već da budu projektovane više generacija ili više decenija i to je jedna fundamentalna paradigma u srpskoj politici, koje smo bili svedoci prethodnih desetak godina, kojom se takođe sa razlogom hvalimo u međunarodnoj areni.
Dakle, dok je u toku čitavog 20. veka, glavni fokus naše politike i svih ispravnih i vrednih razloga kao što je naša slobodarska borba protiv fašizma i nacizma, a ove godine obeležavamo i 80 godina od pobede nad fašizmom i nacizmom, dakle iz svih takvih ispravnih razloga, ali i mnogih unutrašnjih problema, politika bila fokusirana na identitetska teritorijalna i regionalna pitanja, danas možemo sa mnogo zadovoljstva da kažemo da je danas naša politika u velikoj meri fokusirana i na razvoj institucija i razvoj infrastrukture i razvoj međunarodne saradnje.
Poštovane koleginice i kolege, uvažavajući i vreme koje nam je na raspolaganju, ali i želeći da kažem ukratko nekoliko reči o onome što smo u prethodna 4 meseca dok su neki pokušavali da sruše institucije na ulici, uradili na afirmaciji, međunarodnog položaja Srbije, želim da vas upoznam sa time da smo od kraja novembra, odnosno početka decembra prethodne godine, realizovali osam bilateralnih poseta stranim državama, dakle, Mađarskoj, Sloveniji, Rumuniji, Grčkoj, Holandiji, Ruskoj federaciji, Narodnoj Republici Kini i Izraelu, kao i devet poseta ministara spoljnih poslova Beograd, dakle, u Beogradu su bili ministri spoljnih poslova Italije, Slovačke, Danske, Mađarske, Kazahstana, Azerbejdžana, Vanuatua, Benina i Egipta, i ovo samo u periodu od početka decembra meseca, a zamislite koji je obim i razmera ove aktivnosti i koji je na kraju krajeva značaj, zato što nijedna od ovih poseta nije bila samo kurtoazna, svaka od ovih poseta sa sobom je nosila i nove političke sporazume, nove sporazume u sferi kulture, nauke, ekonomske saradnje i unapredila odnose sa ovim državama.
Ono što je takođe karakteristično za našu politiku spoljnu u prethodna tri meseca, jeste činjenica da je ona bila orijentisana i na zemlje izvan našeg regiona pa je tako na primer u decembru mesecu u saradnji sa BIA organizovan važan i zapažen međunarodni skup Samit Republike Srbije sa državama Afrike, gde više od 40 ministara, savetnika za nacionalnu bezbednost i drugih najviših zvaničnika, boravilo u Beogradu, učestvujući na ovom Samitu, stvarajući za Srbiju komparativnu prednost u odnosu na sve druge zemlje na našem kontinentu.
Posebno je intenziviran susret, intenzitet susreta sa evropskim zemljama, uključujući i naše najbliže susede, a o tome sam nešto i javno govorio. Međutim, želim da posebno istaknem i susret sa ministrom spoljnih poslova Narodne Republike Kine, Vangom Jiem, od 19. do 21. decembra, gde je definisan plan saradnje Republike Srbije i Narodne Republike Kine za narednu godinu, ali i razmotrene međunarodne okolnosti u svetlu promena o kojima sam govorio.
Ne želim da ovde iznosim previše detalja iz Izveštaja koji sam pripremio za Narodnu skupštinu i koju ću posebno proslediti i Odboru za spoljnu politiku. Želim informišem građane i javnost o nekim koracima za koje mislim da imaju praktičan značaj za naše ljude, a koji se odnose, između ostalog, i na modernizaciju naše diplomatske službe.
Poštovane dame i gospodo, naša diplomatska služba ima jednu od najekstenzivnijih mreža diplomatskih i konzularnih predstavništava u ovom regionu sa ukupno 103 ambasade i generalna konzulata.
Takođe, Srbija poseduje veliki broj počasnih konzulata, ali mi u narednom periodu moramo da značajno unapredimo naše prisustvu u međunarodnoj areni. Moramo da otvaramo nova diplomatsko-konzularna predstavništva u rastućim i nastajućim tržištima, u zemljama koje su u prethodnom periodu ekonomski porasle, naročito govorimo o tzv. ekonomskim tigrovima u jugoistočnoj Aziji, da po svojim razmerama i obimu spoljne trgovine i ukupnog geopolitičkog značaja počinju da prevazilaze i neke od članica G8, a da da ne govorimo o članicama G20.
U narednom periodu Republika Srbija će obnoviti rad svoje diplomatske misije i u Vijetnamu. Uspostaviće, i u skladu sa tim Vlada je već donela odluku, diplomatsku misiju koja će pokrivati baltičke republike sa sedištem u Rigi. Osnažićemo naš prisustvo na afričkom kontinentu kroz otvaranja ambasade u Tanzaniji. Pojačaćemo pristup konzularnim uslugama za građane Srbije kroz otvaranje generalnih konzulata u San Francisku i Majamiju, gde smatram da je ovo drugo izuzetno značajno. Dakle, Majami i sa političkog aspekta, obzirom na činjenicu koliki broj uticajnih i značajnih predstavnika političkog života u SAD dolazi upravo sa područja države Floride.
Naravno, za nas je izuzeto značajno da nastavimo da unapređujemo i naše kapacitete, kada je reč o konzularnoj službi.
Kada je reč o konzularnoj službi želim da obavestim građane Srbije da je u toku završni deo pripreme za početak rada sistema za elektronsko izdavanje viza. Očekujem da će ovo u značajnoj meri da ubrza protok ljudi prema Republici Srbiji, dakle da će da ubrza obradu zahteva, da će da otkloni mogućnost za bilo kakve i zloupotrebe u vezi sa ovim i da će državljani nama prijateljskih zemalja, a za koje iz različitih političkih razloga najčešće usaglašavanje sa evropskom viznom politikom moramo da držimo vizni režim, da će građani ovih zemalja moći lakše i jednostavnije da dođu do vize za dolazak u Republiku Srbiju. Ovo će ujedno povećati i nivo bezbednosti zbog toga što će se ceo sistem organizovati centralizovan.
Istovremeno, radimo na razvoju sistema za podršku građanima u oblasti pružanja konzularnih usluga na bazi veštačke inteligencije. Dakle, sistemi za procesuiranje podataka koji će građanima moći u realnom vremenu da odgovaraju na upite na određena pitanja. O tome ćemo više govoriti u javnosti kada ovi sistemi budu spremni, ali očekujte da i ovo bude gotovo i pripremljeno u narednim mesecima.
Da rezimiram. Poštovane dame i gospodo, uvaženi narodni poslanici, poštovani građani Srbije, Republika Srbija se nalazi u istorijski veoma složenom trenutku koji od nas zahteva odgovorno i ozbiljno delovanje, koji zahteva nacionalno jedinstvo, koji zahteva kapacitet legitimno izabranih demokratskih institucija Srbije da se suprotstave nastojanjima i pokušajima da se ugroze interesi Republike Srbije, bilo da je reč o Kosovu i Metohiji, gde smo suočeni i u ovim danima sa pokušajima da se srpski narod zastraši, da se dovede u jedan podređeni položaj i gde smo i ovih dana svedoci činjenice da Kurtijevo pravosuđe pokušava da upotrebom tzv. tajnih optužnica unese dodatni strah u srpsku zajednicu, verovatno nezadovoljni zbog načina na koji su Srbiji jedinstveno, solidarno i složno nastupili na upravo završenim parlamentarnim izborima, pa smo tako svedoci i činjenice da ovih dana u policiju i u tužilaštvo bivaju pozvani građani samo zbog mirnog učešća na protestima još 2022. godine protiv Kurtijeve samovolje, ali ovo navodim samo kao jedan od primera, kao jednu od ilustracija zbog čega je sve važno da sačuvamo stabilnost našeg sistema, naših institucija, jer bez ove stabilnosti nećemo biti u prilici da zaštitimo naše vitalne interese ni na Kosovu i Metohiji, ni u Republici Srpskoj, ni na bilo kom drugom mestu.
Naprotiv, svi naši regionalni rivali, svi naši regionalni konkurenti raduju se svakoj našoj slabosti. Otvaraju nas i pokušavaju da podriju naš položaj na svaki naš međusobni sukob. Koriste svaku priliku da pošalju u međunarodnu javnost poruku da Srbija nije kredibilan i dostojan partner i moram da podelim sa vama i činjenicu da Srbija već trpi ogromnu zaista materijalnu štetu zbog činjenice da neodgovorni deo političkog spektra pokušava da nedemokratskim i nelegitimnim metodama uzurpira politički život u Srbiji.
Pozivam sve aktere javnog i društvenog života u Srbiji, sve aktere političkog života u Srbiji na odgovornost, na suzdržavanje od bilo kog oblika nasilja i ovde pravim jasnu distinkciju i razliku između onih koji četiri meseca trpe, onih koji se četiri meseca uzdržavaju, onih koji četiri meseca nekada trpe i fizičko nasilje, kao što je bio slučaj sa kolegom ministrom Selakovićem, i onih koji svakoga dana to nasilje vrše.
Na samom kraju dozvolite mi i kao član Vlade da izrazim nezadovoljstvo zbog presude u slučaju napada na ministra Selakovića, za koju smatram da nije poslala poruku dovoljno snažnog odvraćanja za one koji pribegavaju nasilju, niti je poslala dovoljno snažnu poruku generalne prevencije, jer kakvu mi to poruku šaljemo građanima Srbije ako neko može da izabranog predstavnika, člana Vlade udari na ulici, povredi ga, nanese mu rasekotinu na licu, a da za to ne dobije ni jedan jedini dan efektivnog boravka u zatvoru, već za to dobije samo uslovnu kaznu? Kakva se poruka šalje građanima Srbije i čemu da se nadaju ostali građani Srbije ako tako nešto može da se dogodi i nekažnjeno, odnosno sa uslovnom kaznom prođe kada je reč o jednom ministru u Vladi?
Ne smatram da je ova moja reakcija mešanje u rad pravosudnih organa, jer ovu svoju ocenu iznosim nakon što su pravosudni organi već postupili na način na koji su postupili, ali smatram da je važno da ovo istaknem, posebno zbog toga što se dešavanja u srpskom pravosuđu pažljivo prate i iz inostranstva.
Postavljam pitanje da li postoji zemlja u svetu u kojoj bi bilo moguće da neko teško povredi, nanese rasekotinu na licu jednog člana Vlade i da za to ne dobije ni jedan jedini dan efektivno provedenog vremena u zatvoru?
Ne smatram da je to dobro. Ja sam apsolutno za smirivanje tenzija. Želim da čestitam i ministru Selakoviću zbog toga što je uzdržano odgovorio na ovaj napad, ali smatram da je veoma loše kada se pošalje poruka koja nije u skladu sa principima generalne prevencije.
Iskreno se nadam zbog ukupnih interesa Republike Srbije da ćemo za nekoliko nedelja, kao što je o tome govorio i predsednik Vučić, konačno staviti tačku na ovaj pokušaj destabilizacije naše otadžbine, da ćemo za nekoliko nedelja da se okrenemo pozitivnoj agendi. Srbija ima toliko toga što može i mora da postigne u narednim nedeljama, danima i mesecima, što je važno za budućnost Srbije.
Iskreno se nadam da nećemo propustiti istorijsku priliku da se srpskim nacionalnim pitanjem na Balkanu bavimo u pozitivnim geopolitičkim okolnostima, da nećemo propustiti istorijsku priliku, da ćemo se odbraniti od onog prokletstva o kome je umela da govori i bivša nemačka kancelarka Angela Merkel, koju povremeno citiraju da je tokom posete Beogradu svojim sagovornicima rekla – vi, Srbi, nikada ne propustite priliku da propustite priliku.
Dakle, mi istorijsku priliku, kakva nam se sada pruža, sa novim okolnostima i u SAD i u Evropi, ali i šire u Međunarodnoj zajednici, ovakvu u mnogo narednih generacija možda nećemo imati. Da se bavimo time možemo samo i isključivo ukoliko imamo pun kapacitet. Ja apelujem na to da ga sačuvamo i završavam rečima da nećemo dozvoliti da Srbija bude unižena, ni uništena. Nećemo dozvoliti da njene institucije budu razorene. Nastavićemo da je sa ljubavlju gradimo, unapređujemo, da je podižemo na način na koji je to činjeno u najboljim vremenima kada je za samo nekoliko generacija srpski narod od krajnje ruralne zajednice dostigao jedan od najviših institucionalnih nivoa razvitka, neke od najliberalnijih, najslobodarskijih ustava u Evropi svog vremena i uspostavio državu koja je bila uzor u borbi za slobodu mnogim narodima Evrope svog vremena.
Dakle, Srbija će ostati bastion borbe za slobodu, ne samo za srpski narod, već i u širem regionu. Nastaviće da živi i da cveta na idealima i Karađorđa i Miloša i Svetog Save. Uveren sam u to da najbolje vreme za Srbiju tek dolazi, da možemo da stvorimo atmosferu društvenog i klimu društvenog optimizma, međusobnog razumevanja, poštovanja i uvažavanja.
Živela Srbija. Hvala na strpljenju.

Hvala, gospodine ministre.
Ministar pravde, gospođa Maja Popović, izvolite.

Hvala.
Poštovani narodni poslanici, poštovani građani Srbije, želim da kažem da je Srbija zemlja u kojoj vlada vladavina prava, zemlja sa jakim institucijama i mi nećemo dozvoliti da bilo ko ugrožava prava naših građana i bićemo kadri da naše građane, kao i naše institucije, na najbolji mogući način zaštitimo.
Kao i kolega koji je izlagao pre mene, takođe smatram da je napad na kolegu Selakovića napad na sve nas i na institucije ove zemlje i u tom smislu zaista se slažem i sa konstatacijom da je sankcija koja je napadaču nasilniku izrečena suviše mala. Ali, kako god, kao što sam na početku rekla, Srbija je zemlja vladavine prava i mi ćemo takvu odluku suda poštovati.
Izuzetno je bitno što je i policija i tužilaštvo promptno reagovala i što je ovaj postupak izuzetno brzo završen. Sve ovo govorim u kontekstu svega onoga što se dešava ovih dana na ulicama Srbije i što se posebno najavljuje na ulicama Beograda 15. marta, u subotu.
Iako sam ja ovom prilikom želela da pričam o onome što je jako bitno, a to je borba protiv korupcije, upravo kako bi ojačali naš ekonomski sistem, a što nam se vrlo često zamera u evrointegracionim procesima, želim da navedem neke primere koji su poslednjih mesec, mesec i po dana odrađeni i realizovani pomoću naše policije i pomoću našeg tužilaštva.
Povodom odlučne akcije države u borbi protiv korupcije, koja je posebno aktuelizovana u poslednjih mesec dana, po nalazima posebnih odeljenja za suzbijanje korupcije viših javnih tužilaštava u Beogradu, Novom Sadu, Kraljevu i Nišu, pripadnici MUP, odeljenja za borbu protiv korupcije Uprave kriminalističke policije od 12. februara zaključno sa 5. martom realizovali su 26 koruptivnih predmeta i uhapsili ukupno 181 lice.
U navedenim predmetima osumnjičena lica terete se za izvršenje različitih krivičnih dela, sa elementom korupcije, kao što su zloupotreba službenog položaja, zloupotreba položaja odgovornog lica, trgovina uticajem, zloupotrebe u vezi sa javnom nabavkom, nesavestan rad u službi, primanje i davanje mita, različita poreska krivična dela, a protiv najviše lica istraga se vodi zbog krivičnih dela pranja novca.
Pomenutim krivičnim delima prouzrokovana je ukupna šteta u iznosu od preko 3,6 milijardi dinara, a kao stečena protivpravna imovinska korist u iznosu većem od 2,6 milijarde dinara, a precesne vrednosti biće utvrđene u toku istrage i u toku samog dokaznog postupka.
Među uhapšenima se nalazi veliki broj javnih funkcionera, direktora javnih preduzeća, predstavnika lokalnih samouprava, kao i direktora domova zdravlja, odgovornih lica i zakonskih zastupnika privrednih društava. I ovde pokazujemo da partijska knjižica nikoga ne može da zaštiti, a upravo su te stvari nama najviše stavljane na teret, da gonimo sve one koji nisu članovi stranke. Ovim smo dokazali upravo suprotno.
Protiv lica koja nisu dostupna pravosudnim organima Srbije, odnosno koji se nalaze u bekstvu, tužilaštva su predložila određivanje pritvora i raspisivanje poternica.
Posebno odeljenje za suzbijanje kriminala VJT Beograd, njihov izveštaj mi je prosleđen i moram da ukažem da u navedenom periodu je postiglo odlične rezultate i ostvarilo izuzetno razvijanje u suzbijanju korupcije i to u periodu od poslednjih mesec dana. Realizovano je 11 predmeta, procesuirano je ukupno 146 lica, od čega je uhapšeno 96 lica.
Prva realizacija u ovoj sveobuhvatnoj akciji praktično je krenula po nalogu ovog odeljenja kada su 12. februara pripadnici Uprave kriminalističke policije uhapsili bivšeg v.d. direktora JP „Elektroprivreda Srbije a.d.“ Miodraga Grčića i još 16 lica zbog postojanja osnova sumnje da su izvršena razna krivična dela na štetu pomenutog javnog preduzeća i koji je sebi i drugima pribavio protivpravnu imovinsku korist, koji su zatim ubacivali u legalne novčane tokove. Protiv ovih lica vodi se istraga i zbog sumnje da su zloupotrebili svoj službeni položaj i ovlašćenja u vezi sa javnim nabavkama za JP EPS i oštetili javno preduzeće za više od 100 miliona dinara, u kom iznosu su sebi i drugima pribavili protivpravnu imovinsku korist. Navedeni predmet je upravo i prosleđen u Tužilaštvo za organizovani kriminal.
Pojedini okrivljeni se terete i za davanje i primanje mita u vidu novčanih poklona koje su dalje prikrivani izvršenjem krivičnih dela pranja novca. Već sutradan po nalog posebnog Odeljenja za suzbijanje korupcije VJT u Beogradu, pripadnici MUP Republike Srbije uhapsili su četvoro zaposlenih u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja zbog sumnje da su u periodu od januara 2014. godine do decembra 2024. godine iskorišćavali svoj službeni položaj i ovlašćenja ne vršenjem svoje službene dužnosti i omogućili obavljanje delatnosti domu za smeštaj odraslih i starih „Ivanović“ u Barajevo, iako za to nije ispunjavao zakonske uslove. Na taj način su pribavili imovinsku korist i tom prilikom u iznosu od najmanje milion i po dinara za neplaćene usluge korisnicima.
Isto odeljenje beogradskog VJT u predmetu protiv Vladimira Vrbaškog, koji je u bekstvu, uhapsilo je 13 lica zbog sumnje da su izvršenjem različitih krivičnih dela pribavili protivpravnu imovinsku korist privrednom društvu BEST SEED PRODUCER Feketić, kao i da su oštetili Republičku direkciju za robne rezerve i stečajne poverioce A.D. „Markovica“ Mladenovac. Sumnja se da je Vladimir Vrbaški na ovaj način pribavio imovinsku korist od skoro četiri miliona evra.
Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije VJT u Beogradu pokrenulo je, pored ostalih, i istragu protiv Dragana Tikića, vlasnika poljoprivrednog gazdinstva „Dragan Tikić“ iz Vršca i još 67 lica zbog sumnje da su u grupi različitim poreskim krivičnim delima oštetili budžet u iznosu od više od 218 miliona dinara, a zatim prikrivali nezakonito poreklo tako oštećenog novca.
Po nalogu Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, pripadnici Uprave kriminalističke policije uhapsili su i osam lica među kojima je bivši sekretar Sekretarijata za poslove legalizacije objekata u Gradskoj upravi grada Beograda Nemanja Stajić, kao njegov tadašnji zamenik Jovan Kovačević koji je aktuelni rukovodilac Odeljenja za područje opštine Vračar tok sekretarijata. Nemanja Stajić i Jovan Kovačević se sumnjiče da su nezakonitim legalizacijama objekata pribavili imovinsku korist u ukupnom iznosu od preko 6,5 miliona evra različitim investitorima tih objekata, odnosno podnosiocima zahteva za legalizaciju.
U ovom predmetu krivični postupak se vodi i protiv Privrednog društva „Lojal Tras“ DOO, čiji je direktor i vlasnik takođe uhapšeni Novak Stajić, a preko tog privrednog društva su obavljane nezakonite kupoprodaje stanova i garaža na koji način je prikrivano nezakonito poreklo imovine. Moram da naglasim da je, nakon efikasno sprovedenog predistražnog postupka i istrage, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva u Beogradu podiglo optužnicu protiv Slobodanke K, menadžera za razvoj investicija A.D. „Infrastruktura železnica Srbije“ sa sedištem u Beogradu, kao i predsednika Komisije za tehnički pregled Železničke stanice u Novom Sadu Milutina S. i člana komisije Biljane K, a u vezi sa izvršenjem nekoliko krivičnih dela za koruptivne elemente koji su imali za posledicu pad nastrešnice na toj železničkoj stanici 1. novembra 2024. godine, kojom je prilikom poginulo 15 ljudi, a dvoje teško telesno povređeno.
U ovom predmetu postoji opravdana sumnja da su njihovi postupci doprineli u uzročno-posledičnoj vezi sa pomenutom tragedijom, jer bi oni da su savesno postupali izvršili dužnost vanrednog pregleda, kao i kontrolu ispunjenosti uslova, i u toku samog probnog rada mogli vizuelno da uoče znake loma i povećanog ugiba na nastrešnici u danima koji su prethodili njenom obrušavanju.
Posebno ću se osvrnuto na predmet koji je Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva u Beogradu formiralo povodom sumnje da su na računima Agencije za međunarodni razvoj USAID u prethodnom periodu izneli najviši državni zvaničnici SAD u vezi sa zloupotrebom sredstava, mogućem pranju novca i nenamenskom trošenju sredstava američkih poreskih obveznika u Srbiji. Iz navedenog razloga Više javno tužilaštvo u Beogradu se preko Ministarstva pravde Republike Srbije obratilo SAD za dostavljanje potrebnih obaveštenja, a Ministarstvo pravde Republike Srbije je poslalo zamolnicu i prosledilo predmet kolegama u SAD 28. februara 2025. godine.
S tim u vezi podsećam da USAID donacije nevladinom sektoru u Srbiji nisu bile kontrolisane ni od strane državnih organa SAD, niti strane državnih organa Republike Srbije, a zbog pravila USAID koje je ta organizacija sama ustanovila. Prema tim pravilima USAID je sam vršio kontrolu trošenja doniranih sredstava nevladinim organizacijama, što je upravo sada sporno i samim SAD i vidljivo iz svih izjava njihovih zvaničnika. Podsećam, među onima koji su izneli sumnju u vezi sa radom USAID je predsednik SAD Donald Tramp, državni sekretar SAD Marko Rubio, portparol Bele kuće Karolina Levid, zatim Ilon Mask koji je na čelu Odseka za efikasnost Vlade SAD, kao i direktor Federalnog istražnog biroa - FBI Keš Patel.
Povodom potpuno netačnih informacija koje su se pojavile u nekim medijima ukazujem da policija nije izvršila upad u četiri nevladine organizacije, niti u njihove prostorije, niti je vršila pretres u istima, već je po zahtevu posebnog Odeljenja za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva u Beogradu za prikupljanje potrebnih obaveštenja postupila uz primenu radnji i mera na osnovu svojih ovlašćenja iz član 286. stav 2. Zakonika o krivičnom postupku.
Sada bih prešla na Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije u Nišu. Podsećam i na izuzetno važan predmet koji je 22. februara realizovala Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva u Nišu i uhapsila gradonačelnicu tog grada Draganu Sotirovski i još tri lica, dok još 13 lica je lišeno slobode dva dana kasnije. Dragana Sotirovski sumnjiči se da je iskorišćavanjem svog službenog položaja 16. marta 2022. do 9. septembra i suprotno odredbama Zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanja vanrednim situacijama, suprotno Odluci o organizaciji, funkcionisanju civilne zaštite na teritoriji grada Niša i suprotno odredbama Poslovnika o radu Štaba za vanredne situacije grada Niša angažovala privredno društvo „Vodomonteri“ iz Lalinaca, privredno društvo „Sim puk gradnja“ d.o.o. Malošište za izvođenje različitih građevinskih radova, uglavnom izgradnje nove vodovodno-kanalizacione mreže na teritoriji grada Niša, primenjujući odredbe Zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama i drugih propisa po ovom zakonu, a ne primenjujući Zakon o javnim nabavkama.
Nakon toga, angažovali su navedeni subjekti po ponudama koje su dali i koje su znatno veće u odnosu na tržišne vrednosti prethodno date u predmetima i predračunima koje je izradilo JKP „Naisus“ Niš, a nakon čega su ovi subjekti ispostavili privremene i okončane situacije gradu Nišu po ovako uvećanim cenama, a na koji način su navedeni subjekti pribavili protivpravnu imovinsku korist u iznosu od 460 miliona dinara, a na štetu grada Niša.
Članovi Gradskog štaba za vanredne situacije grada Niša sumnjiče se da su nesavesno postupali na taj način što su glasali za zaključenje Gradskog štaba za vanredne situacije grada Niša, a kojim se predlaže da gradonačelnik grada Niša donese odluku o proglašenju vanredne situacije na teritoriji gradskih opština i naredbe kojom se angažuju subjekti od posebnog značaja po ponudama koje su dali i koje su značajno veće u odnosu na tržišne vrednosti date u predmetima i predračunima koje je prethodno izradilo JKP „Naisus“ Niš. Nakon čega su ovi subjekti izvršili fakturisanje po privrednim i okončanim situacijama u gradu Nišu po ovako uvećanim cenama u ukupnom iznosu od 843 miliona dinara, čime je oštećen grad za ovaj iznos.
Prelazimo sada na Kraljevo. Prošle sedmice po nalogu Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva u Kraljevu uhapšeni su vlasnik i direktor PD „Promont“ Novi Sad Milinko Cicmil i još četiri lica zbog sumnje da su izvršili krivično delo pranje novca. Naime, postoji osnovana sumnja da su Milinko Cicmil i direktor PD „Promont DžL“, kako bi umanjili prihode svog preduzeća i prihode od kapitala po prethodnom dogovoru sa ostalim osumnjičenima sa računa preduzeća „Promont“ vršili plaćanja po fakturama za izvedne radove koja su izdavala privredna društva iz Novog Pazara, Kragujevca i Erdeča, a koji nisu izvedeni ili je vrednost uvećana, a nakon čega su vlasnici navedenih pravnih lica uplaćivali novac u ukupnog iznosu od oko 83 miliona dinara i podizali ga u gotovini, pa deo zadržali za sebe, a ostatak predali osumnjičenima i njegovim prijateljima.
Po nalogu kraljevačkog Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije, 19. februara uhapšeno je pet policijskih službenika zbog sumnje da su u periodu od 27. februara do 3. juna 2024. godine na teritoriji opštine Prijepolje i Nova Varoš, u ukupnom iznosu od preko 32 miliona, u 32 slučaja nisu sankcionisali uočene prekršaje. Takođe, umesto stvarno učinjenih saobraćajnih prekršaja, sankcionisali su prekršaje za koje je predviđena blaža kazna. Sumnja je da oni nisu postupali po naredbama Prekršajnog suda za sprovođenje lica na izdržavanje kazne zatvore kada su sebe podvrgavali alko-testiranju umesto učesnika saobraćajnih nezgoda koji su bili u alkoholisanom stanju kako bi obezbedili dokaz da nisu imali alkohol u organizmu, a radi naknade štete od osiguranja.
Novi Sad. Po nalogu posebnog Odeljenja za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva u Novom Sadu, pripadnici Odeljenja za borbu protiv korupcije Odseka u Novom Sadu, uhapsili su pomoćnika načelnika Gradske uprave za privredu grada Novog Sada i savetnika u toj Upravi za poslove preduzetništva i ekonomskog privrednog razvoja zbog sumnje da su nevršenjem službene dužnosti naneli imovinsku štetu budžetu grada Novog Sada u ukupnom iznosu od sedam miliona dinara.
Sumnja da su ona kao i službena lica u Gradskoj upravi za privredu grada Novog Sada bila zadužena da kontrolišu izveštaje o pravdanju utrošaka dodeljenih sredstava, kao i dokaza o sprovedenim aktivnostima povodom zaključenih ugovora za udruživanje građana za realizaciju određenih programa projekata, što nisu učinili, već za svaki program ili projekat sastavili pismo neistinite sadržine u kom su navodili da su navedene aktivnosti i postavljeni ciljevi kvalitetno i uspešno realizovane, iako ta udruženja građana podnosioce izveštaja opravdavali kao njihova sredstva, uz izveštaj nisu podnosili nikakve dokaze da su aktivnosti sprovedene ili su u potpunosti nedokazane radnje.
Prošle sednice po nalogu Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva u Novom Sadu i pripadnika Uprave kriminalističke policije Odeljenja za borbu protiv korupcije odseka u Subotici uhapšeno je ukupno šest osumnjičenih.
Takođe, želim da kažem da je u prethodnoj nedelji uhapšen određeni broj lica vezano za Geodetski zavod.
Ja sam ovde istakla samo one predmete koji su medijski propraćeni. To na nesumnjiv način pokazuje koliko smo ozbiljni i koliko ova država radi na borbi protiv korupcije. U medijima su se pojavile neke opaske da smo mi spremili ovo kao vid neke političke borbe. Svima koji rade i u policiji i u tužilaštvu je izuzetno poznato da se ovakve akcije ne mogu realizovati dan za danom, niti da budu naručene da se u roku od nedelju dana neko uhapsi. One su mesecima pripremane i one kreću sa realizacijom u onom trenutku kad su te akcije spremne za realizaciju.
Tužilaštva koja se bave koruptivnim predmetima će nastaviti u narednom periodu da rade svoj posao i da budu izuzetno posvećeni ovoj borbi.
Ono što je naša poruka još jednom je da niko neće biti zaštićen, ali da ćemo se baviti sprečavanjem korupcije, bez obzira kojoj ko partiji pripada, kao što smo i u prethodnom periodu dokazali.
Završavajući ovo svoje izlaganje, želim samo da svim građanima Srbije poručim jedno, a to je da ih pozivam sve na mir, na suzdržanost, na zajedništvo, kao što su to i moje kolege pozivale, ali i da upozorim da će svi oni koji budu vršili krivična dela u narednom periodu biti sankcionisani u skladu sa zakonom. Država će znati da zaštiti kako svoje građane, tako i svoje institucije. Hvala vam na pažnji.