Čekajte, ljudi, slike smo pokazivali ovde. Sad treba ponovo da idem do kancelarije da tražim slike? Slika sa Selakovićem, pa nabio neke naočare. Jel tako, Nikola, bilo? Jel te dočekao čovek? Pa, slika na tribini, pa slika ispod zastave SNS-a. Čekaj sad, šta, kako? Odjednom ta slika nije on?

Gledaj sad, neće ni da sluša odgovor.

Odrekao se svih, odrekao se familije. Deda njega, on dede, itd.

U svakom slučaju, ono što je za nas ovde bitno to je da mi nastavimo da radimo u korist građana, da usvojimo ovaj zakon i ove zakone, da nastavimo razvoj zemlje, omogućimo građanima da rade šta misle i šta žele sa svojim nekretninama i zbog toga smo ovde.

Ovo je bila, onako, jedna situacija koja je unela i malo vedrine u ovo, jer voli čovek da gleda klovnove, pa bude interesantno, samo moraju ovi da znaju, koji se bore za te klikove na društvenim mrežama, da ljudi vole da gledaju klovnove, ali ne bi nikad dali klovnu da im vodi državu. Zato ćete završiti tamo gde vam je ovaj koga ste se odrekli, kažete ima samo isto prezime kao vi, rekao da ćete da završite.

Zbog toga vas se odriču oni koje ste do juče ovde zastupali, zbog toga vas najstrašnije vređaju na društvenim mrežama zato što ste ušli u ovu salu i prekršili nekakav dogovor ili nalog koji ste imali sa njima, ali to je vaša stvar i vi vidite kako ćete i šta ćete sa tim.

Ono što je meni samo drago, a verujem i na toj drugoj listi da će biti sličnih pojava, ali bar ovakvu prostotu i bezobrazluk, nevaspitanje, nekulturu, bahatost i primitivizam, nadam se, da ova Skupština više neće imati prilike da vidi, jer se nadam da ovaj primerak više neće biti nikada u prilici da ovde dođe, osim eventualno u posetu kao bivši poslanik, a i to je greška što se tu našao, jer, kao što rekoh, njegovo mesto po ponašanju i po svemu ne da nije u parlamentu, nego nije ni među zdravim ljudima. Hvala.

Hvala.
Nastavljamo dalje.
Gospodine Parandiloviću, sada ste čuli, da ste mi posebno dragi, ali stvarno nema osnova. Možemo ovako čitav dan, ali hajde da nastavimo dalje.
Narodni poslanik Zdravko Mladenović ima reč.

Uvažena predsednice, prvo moram da kažem da sam malo uvređen zašto me niste najavili kao naprednog demona, jer valjda nisam gori ja od deda Parandilovića. Makar smo tu negde, ako ništa drugo.

Uvaženi predsedniče Vlade, uvaženi ministri, dragi građani, ja ću pričati danas o tački 7. odnosno Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o posebnim postupcima radi realizacije Specijalizovane međunarodne izložbe EKSPO 2027.

Na samom početku hoću da kažem, ponoviću neke stvari koje je ministar Siniša Mali rekao, a to je da je ovaj EKSPO Beograd 2027 dobije u konkurenciji između naše zemlje, SAD, Španije, Argentine i Tajlanda i to je prvi EKSPO koji se održava na teritoriji Zapadnog Balkana, na kojem su učešće do sada potvrdile 122 zemlje, što je rekordan broj i to valjda dovoljno govori o značaju te manifestacije.

Onda imate vest od 5. marta gde kaže – opozicija u Srbiji uputila je zvanična zahtev Međunarodnom birou za izložbe u Parizu za hitno otkazivanje EKSPO 2027 u Beogradu. Sada ja verujem da to kada je stiglo tamo tim ljudima u Parizu da su oni prvo pogledali u kalendarčić da vide da nije slučajno 1. april, jer mislim da je potpuno, kako da vam kažem, ili je šala ili je nenormalno da neko traži otkazivanje tave manifestacije u svojoj zemlji.

Sada ću da vas podsetim, kolege iz opozicije, na nešto je bilo ne tako davno, a ne baš ni skoro, 2000. godine, odnosno i pre 2000. godine, sećamo se svi onih protesta zimskih 1996. 1997. itd. Beograd je svet, ogroman transparent koji je išao ulicama Beograda i vi ste nama obećavali da će ceo svet da se sjati u Srbiju samo da zla vlast SPS i SRS u tom trenutku ode i u tih 12 godina vi ste organizovali jednu jedinu manifestaciju međunarodnu, a to je Univerzijada. To je što se mene tiče lično zaista za svako poštovanje.

Međutim, ako se sećate vi ste u sklopu te manifestacije tada izgradili naselje Belvil, to je bilo 2009. godina, to naselje u tom trenutku je služilo kao selo Olimpijsko, odnosno Univerzitetsko za održavanje Univerzijade.

Da li neko može da zamisli situaciju, u tom trenutku opozicija, Srpska napredna stranka ili bilo ko drugi, da traži, da piše, već ne znam kome, da se Univerzijada u Beogradu ne održi i da im, ne znam, treća tačka programa za neke sledeće izbore bude da se sruši Beograd? Ja mislim da je to, da ne upotrebim neku težu reč, ali zaista za neko malo ozbiljnije posmatranje.

Juče je takođe ministar Siniša Mali jasno naglasio da je isti ovakav zakon donet u Portugalu, Kazahstanu, Parizu, za Olimpijadu ovu poslednju i da je to praktično nešto što se podrazumeva pri organizaciji ovakvih manifestacija, međutim, naravno, "ko o čemu, baba o uštipcima", i sve vreme jedna ista priča - korupcija, korupcija, korupcija, itd. Evo sad ću ja da vam kažem nešto o korupciji i o tome što sve vreme pričate o tome da hoćete fer izbore i kako nemate fer izbore, itd, itd.

Za ovo što ću sad reći postoje svedoci i u ovoj sali, i sa jedne i sa druge strane, a to je da ste za izbore 2012. godine, oni đurđevdanski izbori, to su bili opšti izbori tada, na svim nivoima, s obzirom da ja dolazim iz Batočine, Batočina je u tom trenutku zaista bila veliko uporište Demokratske stranke, tamo je organizovan jedan sastanak gde su bili prisutni svi predsednici odbora, koliko znam, iz centralne Srbije i gde su vaši čelnici doneli koverte, izvadili iz koferčeta koverte i delili svakom odboru pojedinačno koverte sa gotovim novcem. Ja za to imam svedoke.

Dakle, to što vi pričate o fer i poštenim izborima, samo nemojte molim vas vi, jer to me zaista podseća na ovu priču "ko o čemu, baba o uštipcima".

Ovaj EKSPO, on nije samo specijalizovana izložba, to su 323 razvojna projekta za bolji život građana Srbije i ja bih u stvari to nekako nazvao krunom razvoja Srbije u ovih prethodnih 13 godina, pokazatelj ozbiljnosti zaista jedne države i njene ekonomske snage, posle isto toliko godina propadanja, zatvaranja fabrika, otpuštanja ljudi sa posla itd, itd.

S obzirom da sam ovde slušao sve vreme, mislim da je EKSPO bio glavna tema a ne ovi zakoni o upisu prava svojine i o izvršiteljima, znači, sve vreme sam slušao tu priču da je umesto EKSPA trebalo ovo, pa je trebalo ono, itd. A šta je vas, gospodo, tačno sprečavalo u tih 12 godina da uradite negde neku kanalizaciju, negde neki put, recimo ove auto-puteve koji su izgrađeni u zadnjih 13 godina, brzu prugu ili bilo šta drugo? Šta vas je tačno sprečavalo da sa jedne pozicije u budžetu to smestite na drugu i izgradite sve ovo o čemu pričam?

Priča je jedno, najčešće demagogija, a brojke su nešto sasvim drugo. Pre neko veče je bila jedna emisija na jednoj od ove dve luksemburške televizije koje, naravno, flagrantno krše sve zakone ove zemlje pozivajući se na regulatorno telo iz Luksemburga, nekog tamo Aliju, pričao sam već o tome, i tu je jedan mladić prilično fino zborio kad ga slušate, ima možda malo više od dvadesetak godina i u svom tom revolucionarnom zanosu on kaže da svi mi, odnosno svi građani Srbije treba da pogledaju u svoje novčanike i sve će im biti jasno. I sad, pazite, ima nas koji smo rođeni u Titovo vreme, pa smo živeli i ono vreme Slobodana Miloševića i živeli smo vreme svih ovih žutih derivata i živimo ovo vreme danas i tu su brojke neumoljive, iako u eri društvenih mreža laži koje plasirate brutalno po društvenim mrežama se šire takvom brzinom da ih je vrlo teško demantovati, ali zaista, uz ozbiljnu argumentaciju, jasno se vidi da sve to pada u vodu.

Evo, navešću jedan primer, recimo, što se tiče tih laži. Pre nekoliko dana jedan kamion na auto-putu između Beograda i Novog Sada je udario u onaj stub sa strane koji drži putokaz i taj putokaz se srušio na kolovoz. Onda masovno kreću, na Tviteru i na Instagramu najviše, vesti kako je, evo, ponovo još jedna zamalo nadstrešnica itd, itd. Vi ste toliko tu vest pokušali da usadite u ljude da su zaista neki pomislili - gle, srušio se putokaz tek tako, odjednom, da je na kraju čak i ova vaša, jedna od ove dve luksemburške televizije, morala to da demantuje.

Hajde da pričamo malo o delima, o činjenicama i o delima od 2012. godine do 2024. godine. Hajmo prvo da krenemo od onoga što je najvažnije, dakle, BDP Srbije je 2012. godine bio 3.349 milijardi dinara a 2024. godine 9.748 milijardi dinara, što dođe tri puta više. Nakon toga imate javni dug Srbije na koji se vrlo često u ovom parlamentu pozivate kako je on, ne znam, zapali smo u dužničko ropstvo, kako će naši unučići i praunučići vraćati te dugove itd, itd. Šta je realnost? Realnost je da je javni dug Srbije 2012. godine u ukupnom BDP učestvovao sa 61,5%, a na kraju 2024. godine učestvovao je sa 47,4, što je sada čak za neki procenat i manje. Dakle, mi smo mnogo manje zadužena država nego u ono vreme kad ste vi vladali.

Stopa nezaposlenosti 2012. godine je 25,9%. Svaki četvrti punoletni građanin je bio bez posla. Godine 2024. u četvrtom kvartalu 8,6%. To je tri puta manje. A kroz brojke, od 2000. godine do 2012. godine 335 hiljada ljudi je ostalo bez posla. To su sve one fabrike gde ste mogli u to vreme kad prođete Srbijom da vidite rode na onim fabričkim dimnjacima, polupana stakla. E, to je Srbija kakvu ste vi ostavili nama. Recimo, ovde imamo konkretan primer, samo u Pčinjskom okrugu u 2012. godini otpušteno je 5.000 ljudi. Dakle, u jednom okrugu je otpušteno 5.000 ljudi.

Što se tiče broja zaposlenih, rekao sam, 1.865.000, danas, odnosno na kraju 2024. godine imamo 2.368.000, što je rast od pola miliona ljudi. Prosečna neto plata 2012. godine je bila 370 evra, da prevedem u evre 2024. godine, to je 835 evra, po kursu koji je evo već 13 godina potpuno stabilan.

Ono gde se vi vrlo često pozivate šta je tada moglo da se kupi za taj novac, obezvređen je dinar, kumulativna inflacija u Srbiji od 2013. do 2024. godine je 68,6%, a plate su porasle dva i po puta, prosečna zarada. I sad ću ja tu da navedem prosvetu, zato što je to praktično negde moj delokrug rada. Godine 2012. prosečna plata nastavnika u školi je bila 48.660 dinara, a nakon povećanja u oktobru sada, plata nastavnika 106.100 dinara i to plata nastavnika početnika. Dakle, ne pričam ovde o prosečnoj plati, nego o plati nastavnika početnika bez radnog staža i bez razrednog starešinstva.

Dakle, ovo su brojke koje su jasne i neumoljive. Priča je jedno, demagogija je jedno, a ono što je život i šta su stvarni podaci to je nešto sasvim drugo, tako da poslušah onog mladića, pogledah malo u novčanike i u džepove kako to izgleda i evo, to su brojke koje su egzaktne.

Na kraju, mislim da su kolege preko puta potpuno promašile ponovo temu i da treba da budu opozicija vlasti, a ne opozicija državi Srbiji, jer sve ovo što je pričano do sada samo vidim da su oni opozicija državi i državnim interesima, a ne opozicija vlasti.

Ovim oko EKSPA, to je dokaz ovo pisanje tom međunarodnom nivou, lešinarenje oko svake tragedije koja se desi u Srbiji, mislim da ste time pokazali da ste samo opozicija državi, mislim da ne postoji nigde sličan slučaj u svetu. Ne znam da li je opozicija u Kazahstanu pisala birou da se EKSPO u Kazahstanu ne održi ili da li su recimo brutalno uništavane institucije zemlje posle tragedije u Đenovi ili u Lisabonu.

Dakle, da završim, puna podrška, naravno, predsedniku Republike Srbije Aleksandru Vučiću i Vladi Republike Srbije, da se ova priča oko EHPO okonča na najlepši mogući način za našu zemlju, da se predstavimo u najlepšem mogućem svetlu i sa ponosom pokažemo svim gostima te 2027. godine da je država Srbija najlepša država na svetu.

Hvala vam na pažnji i živela Srbija!

Hvala.
Replika, Miloš Parandilović.
Izvolite.

(Reprodukovanje snimka sa mobilnog telefona.)

(Isključen mikrofon.)

Da li želite da pričate ili želite da puštate?

(Miloš Parandilovć: Pošto vi lažete, da vas demantujem. Vi ne dozvoljavate istina ovde da se čuje.)

Hajde, prijavite se za reč.

Vi ne dozvoljavate da se istina ovde čuje ko kakva jeres, pa ja moram da pustim šta vaš funkcioner u Priboju kaže – da nikada nisam bio član Srpske napredne stranke, a to je nešto na osnovu čega vi gradite čitavu negativnu kampanju protiv mene. Dakle, na laži.

Ja nemam problem, Jovanov, da ti nađeš nekog Parandilovića koji podržava SNS, šta ja tu mogu, ima i takvih, ali nemojte da izmišljate da je on moj deda. Meni je deda preminuo 2020. godine i da ste ljudi vama to ne bi palo na pamet da koristite i da zloupotrebljavate. Taj čovek nikada kod mene kući nije bio. Ali, vi ste nenormalni. Ne znam kome ovo pričam. Ja ovo vam pričam zarad javnosti, ne vama. Ja na vas ne mogu da utičem. Vas ni Bog otac ne može da promeni. Vi ste otišli u pogrešnom koloseku i vas ništa na pravi put ne može vratiti, osim bukagija, osim bukagija. Samo vas one mogu vratiti na pravi put, a onda ćete da cinkarite.

Prvi ovakvi kao što je Milenko Jovanov, ove strine od ljudi koje će da trče po zatvorima i da kažu – nisam ja, morao sam. E, takvi su kod vas na ceni, samo poltroni i samo podanici i samo beskičmenjaci. Takve vi negujete, takve vi gajite, takve vi nagrađujete, jer vama zdravi ne trebaju. Vi ste takvi kakvi jeste, ozdraviti nećete, leka vam nema. Samo će bukagije da vas nauče pameti, jer celu koncepciju koju zasnivate protiv mene ovde zasnovana je na lažima. Vi ne možete istinu čak ni iz nehata da kažete, ali mene to ne dotiče, jer to dolazi od vas.

Vi ćete odgovarati pred slobodnim srpskim pravosuđem za nepočinstva prema Srbiji, za milione na auto-putevima, za izmišljeni nacionalni stadion, za pljačku EHPO-a, za Andreja i Aleksandra, Brnabićkinog brata i Malog. Odgovaraćete.

Impresivno.
Idemo dalje.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Mirković.

Hvala, predsednice.

Ja sam već jednom tu staru poslovicu upotrebio, ali nije zgoreg da se ponovi: „Što je tikva praznija, to je bezobraznija“. To je prvi deo.

Što se tiče drugog dela, zaista ću pokušati da se ne uvaljam u blato sa vama, jer mislim da mi to ne priliči, a ja da budem na nivou na kom ste vi ne želim nikada. Slike koje smo vam pokazivali jasno pokazuju da ste bili i u našim autobusima, da ste bili na našim skupovima, da ste bili na listi Srpske napredne stranke, da vas je dočekao i Selaković, da ste sa njima sarađivali. Naše kolege znaju da ste se prvi put naljutili kada je zafalilo deset sendviča iz autobusa u kom ste vi bili, a vama oni bili povereni na čuvanje. To je sve činjenica.

Kažete da vam smetaju neistine i sve to. Pa, ne znam kako vas uopšte nije sramota, na ostale gadosti ne želim ni da odgovaram, ali ste imali skup pre nekoliko dana i na vašoj zvaničnoj stranici objavili ime vaše stranke i kaže – u sjajnoj atmosferi, u prepunoj sali sinoć. Ja reko stvarno, gde je ovaj čovek napunio salu, a vidim da liči na kafić. Kad slika, ne lezi vraže, kafić. Kakva crna sala, ljudi, napunili kafić. Evo ga šank, piće. Jedva su i to napunili. Kažu ljudi da su uznemirili obične goste koji su sedeli, okupilo se njih deset, selo u kafić i napravili skup. To je što se tiče istine.

Što se tiče medija i svega što ste ovde izvređali, igrom slučaja, druga tema je u pitanju bila, ali ste vrlo brzo zaboravili kako su vas neke televizije i ljudi koje prozivate danas ovde zajedno sa vama sedeli i vi im se dodvoravali, udvarali i molili za podršku. Pa, tako ste bili u istoj emisiji sa Vojislavom Šešeljem, koga pominjete, Milicom Stamenkovski i ovim Miletićem koga pljujete. Evo vas ovde. To je vaša doslednost i to je ono što govori o vama.

Na sve ostale uvrede i sve ono što ste ovde izgovorili, mislim da je vama potrebno dati još više prostora i vremena, jer kao što naš narod kaže: „Nije bitno šta je rečeno, već ko je rekao“, a to ste vi, slika i prilika onoga što nikada ne sme da vodi, ne mesnu zajednicu čak, već nijednu ulicu. Hvala.

Daću vam reč, pošto je sasvim očigledno iz fotografija da se radi o vama, ali hajde da privodimo kraju, zato što stvarno ovo baš nikakve veze nema sa interesom građana.