Završavajte polako, isteklo je vreme.

Završavam.

…da veliki broj naših opština nemaju osnovne sudove, nemaju ni sudske jedinice, a nema ni sudećih dana. Kada povećamo takse, moj čovek iz jednog sela, recimo selo Lukovo, treba da ode do Niša, tamo je sud, on napravi troškove, ne održi se ročište, a ja sam više puta tražio od predsednika suda da se obezbede naknadni sudeći dani za opštine u kojim nema sudova.

Još jednom, ja ću kao poslanik Ujedinjene seljačke stranke podržati sve ove predloge zakona i mislim da će ovo biti mogućnost da poboljšamo naše živote, svih naših ljudi koji žive u seoskim područjima i u brdsko-planinskim područjima.

Hvala još jednom.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Stanković.
Izvolite.

Hvala puno.

Pre par dana čuli smo predsednika Vučića, koji je onako suptilno najavio neki svetski rat. Nije baš definisao šta će se tu desiti, ali je rekao da jednostavno on dobro predviđa stvari, da je on to već predvideo kada se dešavalo u Ukrajini i Rusiji i da, evo, sada predviđa još jednu sličnu krizu.

Međutim, meni nije jasno kako do sada nije mogao da na neki način predvidi inflaciju koja je devastirala srednji sloj našeg stanovništva, a posebno unazadila one koji su siromašniji? Kako nije predvideo krizu koja će se desiti sa NIS-om i nije rešio te probleme unapred? Kako nije predvideo situaciju sa EPS-om koji nikad gore nije radio, gde imamo tri poskupljenja struje godišnje, gde imamo manje proizvodnje električne energije nego što je bila u vreme NATO bombardovanja? Kako sve to nije predviđeno, a posebno kako nije predviđeno to da će korupcija pre ili kasnije nekog ubiti, a to se desilo u ovom slučaju u Novom Sadu sa padom nadstrešnice?

Kako se nije shvatilo da je, između ostalog, trebalo da se ulaže u fasade škola, u krovove škola koji konstantno padaju? Osam puta je pao krov neke škole do sada u toku ove godine, a posebno što se, evo, Gimnazija „Stevan Sremac“ raspada u Nišu i unutra i spolja. Kako se sve to nije shvatilo, a ulaže se pet, deset, petnaest milijardi evra u EKSPO?

Sada pitam ministra Sinišu Malog, da ne kažem premijera u senci, da li može da nam kaže koliko tačno će koštati EKSPO? Pošto bi to bilo od javnog interesa, da znamo koliko će tačno da se uloži u sve ove stvari koje imaju kao plan?

S druge strane, imamo situaciju da povežemo ovaj projekat, odnosno bolje rečeno plan EKSPO-a, sa legalizacijom, odnosno Zakonom o legalizaciji. Da podsetim da će tamo biti izgrađeno 26 objekata, od kojih 11 stambenih, sa 28 lamela, što znači 28 stambenih zgrada. Sve to će biti urađeno uz suspendovanje Zakona o planiranju i izgradnji, odnosno bez adekvatnih građevinskih dozvola. Ko će to kontrolisati? Ja sam to pitao i ministarku Sofronijević na Odboru za saobraćaj i infrastrukturu, međutim, nije imala odgovor.

Sve ovo se dešava u momentu kada SNS priznaje da se nelegalno gradilo prethodnih 13 godina i da je izgrađeno 4,8 miliona, mislim ukupno postoji 4,8 miliona nelegalnih objekata. Katastru je za ovako nešto potrebna decenija da upiše sve te objekte, ali se, naravno, to neće desiti i ja sam, naravno, to rekao na Odboru za saobraćaj i infrastrukturu i mislim da je ministarka Sofronijević potvrdila i rekla – pa da, neće ovo biti tek tako, biće sporo, a ona to dobro zna, jer je dve decenije u ovom poslu, i kod Velje Ilića i kod Dulića i kod Vesića, i zna da ovi zakoni ne mogu tek tako da deluju, a posebno što je ovde ideja SNS-a da legalizuje svoje objekte i svojim da kažem tajkunima, a ono što će ostati za građane, pa to će raditi nekad neko drugi.

Sada znate dobro da su, između ostalog, uhapšena braća Stajići, evo, govorio je to i moj prethodnik gospodin Kozma, ali je, između ostalog, kao što ste čuli, vrednost legalizovanih objekata ovde milijardu evra i 300 objekata je to u Beogradu značilo. Što znači da su oni sada postali milijarderi, ali ne samo braća Stajić, nego i svi oni koji su gradili za njih. Naravno da njima nije problem da plate milion evra kauciju.

Samo za kraj da kažem, ovo isto je obećavano 2015. godine, znači ovo nije nova ideja, ovaj populizam je već viđen 2015. godine, a između 2015. i sada 2025. godine još milion objekata nelegalnih smo dobili. To će se desiti i ovog puta, ovo je čist populizam, a ne realno želja da se nešto uradi. Hvala puno, pričaćemo dalje u amandmanima.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Mirković.
Izvolite.

Hvala, poštovana predsednice.

Dakle, vrlo kratko što se tiče EPS-a i teške situacije u EPS-u, mislim da biste mogli da pitate šefa vaše stranke, koji je bio u vlasti kada je EPS bio prodat. Izvinjavam se, NIS. Tako da, što se tiče toga, možete slobodno njega da pitate, pa sa njim da raščistite sve nedoumice koje imate na sastanku opštinskog odbora, gradskog ili vašeg predsedništva.

Što se tiče ovih zakona koji se danas predlažu i ako su oni toliko loši i ako vi toliko imate argumenata protiv, evo, ja vas pozivam sada javno, sve vas koji ste protiv ovoga, zašto ne odete u kampanju, na ulicu, među građane koji imaju problema sa tim objektima i pozovete ih da ne predaju i da ne učestvuju u tome i da oni ne legalizuju svoje objekte? Ako je to već tako, evo, izađite, nemojte ovde, ovde ste protiv toga, ako vi mislite da ih branite na taj način, da im činite dobro, lepo izađete ovde iz parlamenta i odete na ulicu, odete kod njih i kažete – nemojte ovo slučajno da uradite. Ako je to već tako, ako vi mislite da ovo nije u njihovom interesu, pa lepo izađite i to uradite, vidim da skupljate peticiju za svašta nešto, pa lepo na ulicu među građane, organizujte kapanju, pa da vidimo kako ćete da prođete.

A što se tiče buduće vlasti, ko će šta zateći, ko će šta promeniti, šta će ostati vama ili nekom drugom, ono što sam vam pričao i ranije i moje kolege vam o tome pričaju već neko vreme, da li ću ja ili neko od mojih kolega sedeti ovde manje je važno, ali ideja Srpske napredne stranke, ideja politike Aleksandra Vučića će se čuti u ovom plenumu, ali ono što neće biti isto, to je što neće biti vaših stranaka i vaših kakvih-takvih ideja, jer vi faktički više u političkom životu ne postojite, a to su vam studenti u blokadi i rekli. Nakon nekih sledećih izbora, vaša mesta će popuniti oni koji vas sada teraju čak i sa skupova. Tako da vi bolje brinite o sebi i vašim interesima, a brigu o građanima prepustite nama, koji smo i ovim zakonima pokazali da su nam građani Srbije na prvom mestu. Hvala.

Hvala vam.
Idemo dalje.
Reč ima narodni poslanik Veroljub Matić.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovane kolege i koleginice, danas ću govoriti o tri zakona, prva tri zakona po dnevnom redu. To su Zakon o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava svojine na nepokretnostima, Zakon o planiranju i izgradnji i Zakon o državnom premeru i katastru. Sva tri zakona čine uglavnom jednu celinu, u smislu evidentiranja i upisa prava svojine na nepokretnostima.

Suština je da svi objekti izgrađeni na teritoriji Republike Srbije budu evidentirani, upisani u katastar nepokretnosti, odnosno da se faktičko stanje držanja pretvori u stvarno pravo, odnosno pravo svojine. To je suština zakona.

Prvi zakon o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava svojine na nepokretnostima je prvo opštedruštveni problem svih nas, bez vremenskog ograničenja, gledajući vreme unazad. Jer svi objekti koji su izgrađeni, a nisu upisani, registrovani i nemaju vlasništvo, jednostavno nemaju neko vremensko ograničenje unazad, znači, gledajući neko vreme od Obrenovića, Karađorđevića, pa sve do danas.

Sledeće, zakon je bio neophodan i potrebna je bila hrabrost da se uđe u ovaj zakon i sa ovim predlozima. Izazvao je veliko interesovanje građana i javnost se pokrenula, iako zakon još nije donet, a ovo uglavnom dotiče svakog građanina, ako ne direktno, onda indirektno, jer uvek imaš brata, druga, prijatelja koga će ovaj zakon kačiti i koji će ga primenjivati. Zakon je, što je najbitnije, vanstranački i tako treba da ga posmatramo. Ne volim da u okviru ovog zakona nam radi stranačje.

Mislim da javnost, odnosno Srbija treba da čuje najbitnije stvari, a to je postupak kod realizacije ovog zakona. Postupak je jednostavan. Prvo imamo nosioca faktičnog stanja na nepokretnosti. On je predlagač, odnosno on vrši prijavu, odnosno elektronsku prijavu. Imamo Republički geodetski zavod koji evidentira nepokretnost ili nepokretnosti, tu je i Agencija za prostorno planiranje i urbanizam koja donosi odluku o upisu i ponovo imamo Republički geodetski zavod koji upisuje pravo svojine na nepokretnostima ili nepokretnosti. Nema upravnog postupka, što je jedna novina, ali ima sudsku zaštitu. Mislim da ćemo ovim ubrzati i izbeći mnoge stvari koje procedura u upravnom postupku donosi.

Želim da kažem da onaj krajnji upis u Republički geodetski zavod, odnosno u katastar nepokretnosti je dokaz vlasništva, što znači da na neki način Republički geodetski zavod postaje sigurna kuća za sve vlasnike nepokretnosti koji su i do sada bili upisani i koji će biti ubuduće upisani. Mislim da osećaj tih ljudi koji do sada nisu bili upisani, a bili su u faktičkom držanju objekata, da će im ova sigurna kuća, Republički geodetski zavod, omogućiti jednu sigurnost i da mogu ostvarivati dalje svoja prava na osnovu te upisane nepokretnosti.

Oko finansiranja se ne bih zadržavao, zato što jednostavno dobar deo učesnika će biti oslobođen, jedan deo će minimalno platiti, dok će jedan deo platiti malo više. Mislim da to ne sme i neće uticati na realizaciju ovog zakona. Očekujem da veliki broj evidentiranih objekata koji nisu upisani u katastar nepokretnosti kroz ovaj postupak i kroz ovaj zakon budu upisani.

Ono što je još važno, što bi ja želeo da naši građani čuju i jednostavno bude im, da to primena na jedan način koji treba da prime, a to je, da će lokalna samouprava, znači svaka lokalna samouprava, znači svaka opština i svaki grad formirati tim za pravnu pomoć za popunjavanje prijava u digitalnom formatu. Što znači, da svaki građanin koji nije spreman ili sposoban, ili smatra da nije dovoljno u materiji, jednostavno može se obratiti svojoj lokalnoj samoupravi u opštini ili gradu da mu pomogne da uradi prijavu u digitalnom obliku. Kada se to uradi, mislim da se uradio veliki procenat samog postupka upisa prava svojine na nepokretnostima.

Ko podnosi prijavu? Prijavu podnose, znači građani, pravna lica, javna preduzeća, lokalne samouprave i drugi. Što znači, ovde se uglavnom govori o građanima, zato što građani su u najvećem procentu vlasnici nelegalnih objekata, pa verovatno možda je to i medijski najviše vidljivo, a ja govorim da i svi drugi koji su nosioci prava ili u stanju faktičkog držanja na nepokretnostima, jednostavno primene ovaj zakon i da svoja preduzeća dovedu u jedno ispravno stanje što se tiče nepokretnosti.

Želim da naglasim još jedan detalj koji mislim da se uopšte nije govorio, zakon ga predlaže, a želim da naglasim – da pored navedenih objekata u upis prava na nepokretnostima su nadzemne i podzemne instalacije i objekti. Znači, podzemni i nadzemni instalacije i objekti. Molim vas, mi imamo puno toga verovatno neuknjiženog, neupisanog, ovo je prilika da i u toj oblasti uradimo da te objekte evidentiramo i upišemo pravo svojine na tim objektima i to su objekti.

Ovde je utvrđeno da negde imamo oko pet miliona evidentiranih objekata gde nije utvrđeno pravo vlasništva ili nešto drugo. Znači, kada se uproseči tih približno pet miliona takvih objekata, znači na svako punoletnog građanina Republike Srbije pripada po jedan objekat. Znači, ako bih to podelili svi punoletni građani bi bili u postupku upisa prava svojine na objektima. Naravno da nismo svi tu, neko će da ima dva, tri, pet, 10, 15 preduzeća i tako dalje više, tako da mislim da ova masovnost i ovo podsticanje građana da uđu u ovaj postupak, građana i svih drugih korisnika nepokretnosti je na visokom nivou. Znam sa terena da su mnogi zainteresovani, da žele kroz ovaj zakon reše ono što do sad nisu mogli da reše.

Ono što u okviru ovog zakona želim da kažem na kraju, predlažem svim građanima Srbije, privrednim subjektima, javnim preduzećima i drugim korisnicima nepokretnosti da kroz ovaj zakon reše dugogodišnji nerešiv problem i da dobijemo stanje ažurno da bi i ova država, a i pojedinci bili u jednom naprednom statusu i da ova Srbija napreduje zajedno sa njima.

Drugi zakon o kome želim da govorim, to je zakon o izmenama i dopunama Zakona o državnom premeru i katastru. Ja ću neke odredbe, govoriti o nekim odredbama, neću o svim, ali ovde je i ministarka u uvodnom izlaganju rekla, o jednoj odredbi koja je jako bitna, ne znam koliko se razumela i shvatila, ali što se tiče upisa u katastar nepokretnosti i katastar infrastrukture, prelomna godina je 2018. godina. U 2018. godini donet je Zakon o postupku upisa u katastar nepokretnosti i katastar infrastrukture. On se radi preko e-Šaltera na osnovu isprava sudova, notara i tako dalje, tako da su problemi upisa svedeni na minimum.

Ono gde je problem, to su predmeti koji su stariji od 2018. godine, zato se predlažu izmene koje, ne znam da li je to pravnički izraz, ali ja ću ga iskoristiti, pošto nisam pravnik, da se relaksira taj upis, da se olakša upis po tim starim predmetima zato što to nije moglo da bude upisano, verovatno zbog pojedinih formalnih stvari i mislim da ćemo sa ovim dobiti veći broj tih starih predmeta koji će biti upisani, a mislim da i ministarstvo i RGZ treba da rade, da rešimo sve te predmete koji su ostali i da nastavimo po ovom zakonu koji je donet iz 2018. godine.

Dalje, u Zakonu o državnom premeru i katastru, predviđena izmena da se ukine postupak izlaganja na javni uvid kod obnove katastra na osnovu komasicionog premera kao nepotrebna. Mislim da je ovo apsolutno u redu, jer praktično dupliramo određeni posao jer kada se dobije rešenje o raspodeli, konačno rešenje u raspodeli komasicione mase, praktično mi ponovo nešto izlažemo, ali gde imamo konačno rešenje na upisu na nepokretnostima. To je bio logičan predlog.

Dalje, izmenom je određeno da je rok kraj 2026. godine za uspostavu informacionog sistema za katastar infrastrukturnih i podzemnih objekata. I malo pre sam govorio, a želim kroz ovaj deo da naglasim neke stvari. Infrastrukturni i podzemni objekti, kao i drugi objekti oni su u istom statusu, isto su bitni, ali čini mi se da smo ih malo zapostavili ne samo sada, već dugi niz godina i oni zaslužuju u najmanju ruku da imaju tretman jednako sa drugim objektima. Mislim da je ovo prilika da to uradimo svi zajedno počev od nas ovde koji donosim zakone, preko Vlade, preko RGZ, preko geodezije koja nije u okviru RGZ, da dođemo do podataka i da formiramo informacioni sistem kvalitetan.

Navešću jedan kratak primer, mislim da se na njemu to najbolje vidi. Recimo, na primer, vodovod. Vodovod je pod zemljom, nevidljiv i kada nešto ne vidimo golim okom mi ga na neki način zaboravimo i to je podzemni objekat, podzemna instalacija. Recimo, imate vodovoda koji koriste vodu iz bunarskog sistema, znači, dubinski bunari iz zemlje, iz bunara voda se pumpa u vodovod, odnosno u transport vode prema korisnicima, ona dolazi u objekte u stanove, do česme. Onaj ko podigne česmu, dobije vodu. Voda treba da bude zdrava, ispravna, pijaća voda, ona koju on dobija.

Znači, taj objekat vodovoda je prebitan objekat za snabdevanje stanovništva i ispravnosti vode. Ako je to tako, a ti objekti nisu registrovani, evidentirani, upisani i određeno prava korišćenja ili pravo vlasništva, mislim da pravimo veliku grešku. Zato je ovaj informacioni sistem i katastar infrastrukture i podzemnih objekata jako bitan.

Dalje, ovde je predložena izmena Zakona o pojačanom nadzoru nad radom ovlašćenih geodetskih organizacija, pa se pitam zašto pojačan nadzor. Ovde sam negde pročitao da postoji određeni broj nalaza nadležne inspekcije kontrole, nadzora da pojedine organizacije imaju nedostataka, naložene su određene mere itd.

U okviru toga, malo pre sam dobio na telefon jedno pismo iz Udruženja geodetskih organizacija, koji predlažu određene dopune ovog člana Zakona, gde ja pozdravljam kolege iz geodetskih organizacija i žao mi je što je to u ovom momentu nemoguće, jer je prošao rok za podnošenje amandmana, ono što sam uspeo na brzinu da pročitam, mislim da tu nije veliki problem, na kraju zakoni su tu da se menjaju ako praksa pokaže da nešto nije uredu, to je prva stvar. Druga stvar, onu koju sam suštinski razumeo iz tog dopisa, da ne bude prevelika ovlašćenja i zloupotrebe nekoga koji vrši kontrolu. Moj odgovor je svima nama, taj koji vrši kontrolu, inspektori ili kako se već zove, on mora biti stručan i profesionalan, ako je to onda nema šta da brinemo.

Dalje, ono kako ja vidim, Republički geodetski zavod i ovlašćene geodetske organizacije, uglavnom su to privatne organizacije gde nema mali broj ljudi, gde ima negde oko 1200 inženjera, gde je to masa kvalitetnih ljudi koji rade poslove i skupljaju na terenu, kao jedan bitan i odgovoran posao.

Republički geodetski zavod i geodetske organizacije su dva brata blizanca. U istoj su materiji samo što imaju dve kuće i drugačije se finansiraju. Ako to shvati i jedna i druga strana, a trebalo bi, mislim da problema ako uopšte ima neće biti.

Tome treba da težimo, jer mislim da geodetske struke, uopšte gledajući, nema previše. Drugo, bez geodetske struke Republičkog geodetskog zavoda ukupno gledajući, ni jedna država nije ozbiljna ukoliko taj posao ne vrednuje kako treba i svaka ozbiljna država ima ozbiljan katastar nepokretnosti, ažuran katastar nepokretnosti. Jer, kada kažemo nepokretnost, obično sve nam je to tu, na dohvat ruke itd. Nepokretnost je sve što ne mrda, sve što ne ide, od zemljišta objekata, podzemnih objekata itd. Sve je naslonjeno na to, život je naslonjen na to, delatnost i ako imamo tu vrstu evidencije i kako treba i upis prava svojine, onda smo država na pravom putu.

Evo, možda sam malo duže govorio, ali pošto sam ja vezan za tu struku profesionalno i iz te sam oblasti, iskoristio sam malo i više da građanima prenesem ovo što smatram da je bitno.

Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Borko Stefanović.
Izvolite.

Hvala.

Dakle, nepokretnosti su sve što ne mrda, a vodovod ide ispod zemlje. To smo razumeli.

Uostalom, Srpsku naprednu stranku treba zabraniti kao krilo političko organizovanog kriminala i mafije u Srbiji. Svaki dan dodajete novu ciglu u zid vaše optužnice buduće koja će biti politička, moralna i krivična svaki dan.

Ono što mislim da je jako interesantno, osim toga što je potrebno da svaki građanin Srbije reši svoj krov nad glavom i ima mogućnost da upiše sopstvenu nepokretnost, naročito oni koji tu žive sa svojim porodicama, a ne vaši poslovni pajtaši kojima ste omogućili za nekoliko hiljada evra da legalizuju i upišu nepokretnosti kao što su poslovni prostori i zgrade koje su svuda po Srbiji, vaši razni Stajići i ostali o kojima smo govorili.

Mnogo je važno da se podsetimo nekoliko stvari. Naime, poštovani građani, nama se ovde obraća Siniša Mali, ministar finansija, gleda vas u oči i ponovo ista priča – imamo nove predloge kako da vam otmemo novac i pokrademo sve živo što imate. Čovek čiji svaki atom, čije političko biće, biografija, sve što je radio, životni stil, sve je mutno ko Dunav. Sve vodi ka korupciji. On je došao, gleda vas i priča – biće sve okej. Čovek koji je srastao sa narodnim finansijama. Za njega je narodni novac i budžet njegov lični novac i budžet.

U senci svega što ste uradili u Srbiji za 13 godina, u senci tragedije u Novom Sadu sa 16 mrtvih, vi dolazite ovde da nam objašnjavate da objekti ne moraju da imaju upotrebne dozvole. Koga briga.

Pitam ja vas, ministarka Sofronijević. Vozite se vozom pored Vučića. Sedite odmah pored njega. Gledate malo kroz prozor, malo u daljinu, jer u njega da pogledate, nikom nije pametno da gleda previše u njega. Poštovani građani, on izgovara – ovi, takozvani, stručnjaci, koji nisu hteli da potpišu za prugu do Subotice i za stanične zgrade su kukavice. Ono što se kaže – dogodilo se u Novom Sadu, utiče na njih. Pazite – dogodilo se nešto. Događaj. Micnuo vaš funkcioner još milion evra. To je njemu događaj. Pazite vi to poniženje građana Srbije.

Pitam vas kao ženu. Ko je stručnjak? Da li vi podržavate šta je rekao vaš predsednik u vozu sedeći pored vas? Da ljudi stručnjaci koji nisu hteli da potpišu za tu prugu su kukavice ili niste neko ko će sad imati hrabrosti i dostojanstva. Profesionalno sad ustanite i recite – nisu kukavice, stručni su i drže se propisa. A, Vučić neće da se drži propisa. To svi znaju.

Evo vam ga tu Siniša Mali. Mutan kao Dunav. Misli da kada gurne ruku u ćup i uzme sve je njegovo, a ono narodne pare.

Ana Brnabić. Gospođo Brnabić, ja vas pitam sada, rekli ste u avgustu mesecu, a i mnogo puta pre toga da ono što se dogodilo na železničkoj stanici u Novom Sadu je diverzija. Član 313. Krivičnog zakonika Republike Srbije zaprećena kazna od pet do 15 godina. Da li ste bili u tužilaštvu? Da li ste dali izjavu? Da li su vas zvali? Da li imate saznanja o diverziji? Koga vi optužujete za diverziju? Ko je izvršio tu diverziju? Da li ste to podelili sa nadležnim organima ove zemlje? Jer, ako je to laž što ste rekli, a jeste, onda vi treba da idete u zatvor, a ako nije laž onda taj ko je izvršio diverziju mora da odgovara.

Šta ćemo sada sa tim, gospođo Brnabić? Zašto niste u Tužilaštvu nego sedite ovde vičete okruženi pendrecima i žicom i glumite parlamentarizam ovde i govorite – građani, sve je u redu, mi smo šatro država?

Vi ste jedna kriminalna organizacija i Srbiji neće svanuti dok vi politički ne nestanete, a neki od vas će i krivično odgovarati, jer ne može se biti istovremeno i stranka i krilo mafije. To ne može, ljudi moji. Morate to da razumete.

To vam mi kažemo ne zato što ću ja to da uradim, nego nezavisno tužilaštvo sa sopstvenom policijom.

Nemojte da gledate sada ovo što vam ja govorim… Ne sekirajte se, kolega Mirkoviću, nije bitno ko, isto vam se hvata. Duh Srpske napredne stranke, kažete, živeće. Živeće, ali u Zabeli.

Hvala.