Uvažena predsednice Narodne skupštine, koleginice i kolege narodni poslanici, građani Republike Srbije, juče, 8. oktobra obeležen je Dan palijativnog zbrinjavanja u čast Siseli Sonders, britanske medicinske sestre, koja je davne 1967. godine osnovala pokret za palijativnu negu, motivisana potrebom da oni koji boluju od neizlečivih bolesti dobiju adekvatno zbrinjavanje i brigu.

Palijativna nega predstavlja sveobuhvatnu brigu o pacijentima koji boluju od teških i neizlečivih bolesti, te koji su najčešće u terminalnim fazama bolesti. Reč je o timskom i multisistemskom pristupu olakšavanja simptoma i poboljšanja sveukupnog kvaliteta života pacijenata, kako na fizičkom, tako i na psihičkom planu.

Palijativna nega nije zamena za primarnu negu obolelih pacijenata, ali je njena obična dopuna. Palijativna nega je u savremenom svetu ne samo indikator razvijenosti zdravstvenog sistema jednog društva, već i mera stepena njegove humanosti i solidarnosti.

PUPS – Solidarnost i pravda najpre koristi ovu priliku da pohvali dosadašnji rad ministra Zlatibora Lončara upravo u ovom segmentu s obzirom da je imao sluha i za našu inicijativu prilikom formiranja aktuelne, ali i prethodne Vlade Republike Srbije, da se kovid bolnice pretvore u palijativne centre, što je i realizovano u slučaju kovid bolnice u Batajnici. Svaka pohvala ministru Lončaru i inicijativi predsednika Republike, Aleksandru Vučiću.

Sa nadom da će ovaj pozitivni primer postati početak pozitivne prakse u oblasti palijativne nege, postavljam resornom ministru zdravlja sledeće pitanje –da li postoji mogućnost za formiranje mobilnih palijativnih timova u Srbiji, kao mere zdravstvene zaštite ua građane Srbije?

Predlog PUPS-a za početak je da svaki veći dom zdravlja u Srbiji ima bar jedan takav tim sačinjen od lekara opšte prakse, interniste, fizioterapeuta i psihologa, te da izradi registar obolelih od teških hroničnih bolesti koji bi imali pravo da pozivom broja telefona mobilnog tima zatraže njegovu pomoć. U tu svrhu bi se mogla otvoriti posebna telefonska linija u sklopu gradskih centara za pružanje palijativne nege putem kojim bi pacijenti dobijali savete, preporuke, ali i pažnju uopšte.

Ovo bi bilo od posebne koristi za seosko stanovništvo koje je udaljeno od gradskih centara, za obolele koji žele da provede poslednje dane svog života u svojim kućama ali kojima je ipak potrebna nega i velika pažnja, ua relativno lakše pacijente u slučaju da su na kućnom lečenju zbog prenapunjenosti kapaciteta gradskih centara za palijativnu negu, itd.

Primera radi, u Austriji je od 2000. godine formirano 36 mobilnih timova za palijativnu negu gde je izračunato da je jedan takav tim potreban na svakih 140.000 stanovnika.

Mišljenja smo da je naš zdravstveni sistem u evropskom vrhu, ali da je našoj humanosti i solidarnosti tu mesto i da bi ovo bio pravi način da ih dokažemo u praksi.

Zahvaljujem na pažnji.