Zahvaljujem se.
Poštovana predsednice, poštovane kolege i poštovani građani Srbije, danas ću da postavim poslaničko pitanje koje je meni lično bilo postavljeno u medijima, a takođe sam ga dobila i preko sajta Narodne skupštine. Pitanje je za Ministarstvo zdravlja i za organizaciju posla – kako je moguće da u unutrašnjosti Srbije, konkretno u Zaječarskom okrugu ima na 36 sela samo jedan ginekolog. Ja sam ginekolog, akušer po struci i znam koliko je prenatalna zaštita važna, koliko su važni porođaji, koliko je važna zaštita zdravlja žena u Republici Srbiji.
Na teritoriji Republike Srbije, užoj teritoriji radi 509 ginekologa. Svojevremeno sam vodila najveće strukovno udruženje ginekologa koje ima i broji oko 1.100 članova, možda ih sada ima malo više i mogu da vam kažem da situacija nije ovakva samo u Zaječaru. U Sremskim Karlovcima nema ginekologa, u Čajetini je jedan, u Temerinu je jedan i možda im pripomaže još po neki doktor iz privatne prakse na istoj teritoriji.
Postavlja se pitanje kako smo došli danas u ovu situaciju i na koji način se i zašto se ovakve stvari dešavaju. Znači, razlozi su višestruki. O ovome što vam sada pričam, pričam već ravno četiri godine od kako sam napustila državnu službu i razlozi su sledeći. Prvo, država je širom zatvorenih očiju gledala na odliv ne samo ginekologa, nego i doktora iz državnih bolnica. Odlazili su redovni profesori sa medecinskog fakulteta.
Druga stvar je loša sistematizacija u zdravstvu i apsolutno se ne primenjuje na način na koji bi trebalo. Treći razlog je nepotizam i naravno u ovim udaljenim mestima su i loši uzroci za rad. Šta se dešava u Beogradu? U Beogradu, dve univerzitetske klinike na kojima radi preko 200 ginekologa. Na jednoj radi 124 ginekologa, u tim ustanovama koje su prve došle na red za renoviranje, imate da rade roditelji, da rade deca, da rade bliski rođaci. Znači, to vam slika jedan nepotizam koji se godinama neguje u zdravstvenim ustanovama.
Ko radi u domovima zdravlja, evo opet da uzmemo Beograd za primer, do skora su se u domovima zdravlja zapošljavali najlošiji đaci koji su po tri i četiri puta polagali specijalistički ispit. Sad su avanzovali, zapošljavaju se u univerzitetskim klinikama, dobijaju zvanja primarijusa. Očekujem uskoro da neko od njih postane i direktor najvećih klinika.
Iz ovoga sledi moje drugo pitanje - da li se pri postavljanju direktora koji su tu da organizuju posao, znači direktor zdravstvene ustanove je tu da organizuje posao, bilo da je klinika, bilo da se radi o udaljenim zdravstvenim stanicama, da li se Ministarstvo zdravlje drži uslova koji su neophodni da kandidat ispunjava uslove da postane direktor? Kao što vidite, oni su svi trenutno u v.d. statusu, sem profesora Milovana Bojića koji je zaista jedini izabran na konkursu i vodi ustanovu „Dedinje“, svi ostali su u v.d. statusu.
Međutim, i tu smo otišli korak dalje, vi sada imate da vam zdravstvene ustanove, ako pogledate, recimo, tri beogradska klinička-bolnička centra, vode v.d penzioneri. Znači, ljudi su u penziji i ponovo su u v.d. statusu da vode do 70-te godine zdravstvene ustanove. Da li ljudi u Ministarstvu zdravlja stvarno misle da u ovoj generaciji između 45 i 55 godina ne postoje ljudi koji bi mogli da budu mladi direktori i da im se da šansa da vode zdravstvene ustanove i da se ovo zdravstvo unapredi.
Ponavljam, isto se odnosi i na stvari u inostranstvu, isto se odnosi i na opšte bolnice u unutrašnjosti, a takođe i na ove jedinice. Sigurno da bi ti ljudi uspeli da dovedu i investitore i imali mnogo više i znanja i elana da ovakve stvari sprovedu i da dovedu zdravstvenu zaštitu u ove udaljene krajeve.
Ono što je takođe važno, to je da ako ne vodimo računa o ginekološkoj službi i ako ne vodimo računa o reproduktivnom zdravlju, o porođajima, postavlja se pitanje gde se porađaju žene iz ovih sela? Kada one idu kod ginekologa? Kada su zadnji put bile? Ne zaboravite, mi smo država sa negativnim prirodnim priraštajem. To je tendencija koja traje već poslednjih, da ne slažemo, sigurno 15, 20 godina i više. Tokom godine imamo veći broj onih koji su umrli nego onih koji su se rodili.
U Zakonu o zdravstvenoj zaštiti sve ovo što sam ja navela decidno piše. Znači, postoje i starosne granice i ograničenja i kako se organizuje zdravstvena služba. Sa ovog mesta želim da pozovem nadležne da primene zakon, da institucije počnu da rade svoj posao i da građanima Srbije obezbede efikasnu i dostupnu zdravstvenu zaštitu. Hvala.
