Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Prve sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2025. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 89 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih molim vas da ubacite svoje kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 130 narodnih poslanika, odnosno da su se stekli uslovi za rad Narodne skupštine.
Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje, u skladu sa članom 287. Poslovnika?
Izvolite, Slobodan Petrović.

Poštovani prisutni, pitanje za ministra Ivicu Dačića i Zlatibora Lončara. Da li je dana, 23. septembra policija izvršila pretres prostorija Zavoda za urgentnu medicinu Beograd, na adresi ulica Franša D’Eperea broj 5, nakon kojeg je navodno pronađena veća količina nedozvoljene supstance za koju se sumnja da je u pitanju kokain, da li je tom prilikom priveden vozač hitne medicinske pomoći Beograd? Ukoliko su navodi tačni, da li je ovo imalo negativne posledice po pacijente, i da li je ovo prvi slučaj ovakve vrste?

Dana, 15. septembra u „Službenom glasniku Republike Srbije“, objavljen je Pravilnik o načinu i organizaciji rada hitne medicinske pomoći. Prema važećim propisima, ovaj podzakonski akt trebalo je da bude donet pre više godina radi obezbeđivanja jedinstvenih standarda u prehospitalnoj hitnoj zaštiti. Postavljam sledeća pitanja i zahteve za dostavu dokumentacije ministru zdravlja, Zlatiboru Lončaru, ko konkretno snosi odgovornost za višegodišnje kašnjenje u donošenju ovog pravilnika? Da li je sproveden interni nadzor zbog propuštanja rokova i koje su posledice? Ko je činio radnu grupu ili stručnu komisiju koja je radila na Pravilniku? Po kom kriterijumu su članovi birani i koje su institucije i stručna udruženja konsultovana?

Zatim, molim da mi se u zakonskom roku dostave, kopije zapisnika sa svih sednica radne grupe i stručne komisije. Zatim, verzije radnih nacrta pravilnika sa označenim izmenama po iteracijama, primljena mišljenja i sugestije relevantnih institucija i stručne javnosti, uključujući obrazloženje istih.

Da li novi pravilnik ukida praksu koja je postojala proteklih godina da pacijent sa istim simptomima u jednom gradu dobije izlazak hitne pomoći, a u drugom ne?

Molim da navedete koje obavezne kliničke protokole i trijažne algoritme pravilnik propisuje, način njihove implementacije i nadzora, vremenski plan, obuka i rokove za primenu u svim jedinicama.

S obzirom na to da je Hitna pomoć javna služba, a da pravilnik u delatnosti prehospitalne hitne pomoći prepoznaje i komercijalne usluge, kojim je mehanizmima obezbeđeno da finansijski interes ne nadvlada javni interes? Konkretno, da li pravilnik ili prateći akti propisuju odvajanje kapaciteta, timova, vozila, opreme za javne i za komercijalne usluge? Postoje li zabrane da dostupnost javne hitne pomoći bude umanjena zbog komercijalnih angažmana? Zatim, kako se obezbeđuje transparentnost prihoda i rashoda od komercijalnih usluga? Ko sprovodi nadzor i sankcije u slučaju preusmeravanja resursa sa javnih na komercijalne usluge?

Molim da mi dostavite i kvantitativne pokazatelje koje će Ministarstvo pratiti radi ocene efekata pravilnika, broj timova po smeni i teritoriji, vreme izlaska, procenat odbijenih poziva po kategoriji trijaže, ishodi, pritužbe pacijenata i mere po pritužbama. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Stefan Krkobabić. Izvolite.

Uvažena predsednice Narodne skupštine, koleginice i kolege narodni poslanici, građani Republike Srbije, juče, 8. oktobra obeležen je Dan palijativnog zbrinjavanja u čast Siseli Sonders, britanske medicinske sestre, koja je davne 1967. godine osnovala pokret za palijativnu negu, motivisana potrebom da oni koji boluju od neizlečivih bolesti dobiju adekvatno zbrinjavanje i brigu.

Palijativna nega predstavlja sveobuhvatnu brigu o pacijentima koji boluju od teških i neizlečivih bolesti, te koji su najčešće u terminalnim fazama bolesti. Reč je o timskom i multisistemskom pristupu olakšavanja simptoma i poboljšanja sveukupnog kvaliteta života pacijenata, kako na fizičkom, tako i na psihičkom planu.

Palijativna nega nije zamena za primarnu negu obolelih pacijenata, ali je njena obična dopuna. Palijativna nega je u savremenom svetu ne samo indikator razvijenosti zdravstvenog sistema jednog društva, već i mera stepena njegove humanosti i solidarnosti.

PUPS – Solidarnost i pravda najpre koristi ovu priliku da pohvali dosadašnji rad ministra Zlatibora Lončara upravo u ovom segmentu s obzirom da je imao sluha i za našu inicijativu prilikom formiranja aktuelne, ali i prethodne Vlade Republike Srbije, da se kovid bolnice pretvore u palijativne centre, što je i realizovano u slučaju kovid bolnice u Batajnici. Svaka pohvala ministru Lončaru i inicijativi predsednika Republike, Aleksandru Vučiću.

Sa nadom da će ovaj pozitivni primer postati početak pozitivne prakse u oblasti palijativne nege, postavljam resornom ministru zdravlja sledeće pitanje –da li postoji mogućnost za formiranje mobilnih palijativnih timova u Srbiji, kao mere zdravstvene zaštite ua građane Srbije?

Predlog PUPS-a za početak je da svaki veći dom zdravlja u Srbiji ima bar jedan takav tim sačinjen od lekara opšte prakse, interniste, fizioterapeuta i psihologa, te da izradi registar obolelih od teških hroničnih bolesti koji bi imali pravo da pozivom broja telefona mobilnog tima zatraže njegovu pomoć. U tu svrhu bi se mogla otvoriti posebna telefonska linija u sklopu gradskih centara za pružanje palijativne nege putem kojim bi pacijenti dobijali savete, preporuke, ali i pažnju uopšte.

Ovo bi bilo od posebne koristi za seosko stanovništvo koje je udaljeno od gradskih centara, za obolele koji žele da provede poslednje dane svog života u svojim kućama ali kojima je ipak potrebna nega i velika pažnja, ua relativno lakše pacijente u slučaju da su na kućnom lečenju zbog prenapunjenosti kapaciteta gradskih centara za palijativnu negu, itd.

Primera radi, u Austriji je od 2000. godine formirano 36 mobilnih timova za palijativnu negu gde je izračunato da je jedan takav tim potreban na svakih 140.000 stanovnika.

Mišljenja smo da je naš zdravstveni sistem u evropskom vrhu, ali da je našoj humanosti i solidarnosti tu mesto i da bi ovo bio pravi način da ih dokažemo u praksi.

Zahvaljujem na pažnji.

Hvala.
Sledeći je narodni poslanik Aleksandar Pavić.
Izvolite.

Poštovani narodni poslanici, imam pitanje za premijera Macuta u vezi vrlo lošeg, alarmantnog stanja u elektroenergetskom sektoru Srbije koje se iz dana u dan drastično pogoršava i ugroziće i privredu i građane Srbije, pogotovo kada dođu hladniji dani.

Šta ćete preduzeti u slučaju krize koja bude nastala u elektroenergetskom sistemu Srbije i celom energetskom sistemu s obzirom na situaciju u kojoj se nalazi sad i pored poskupljenja struje i izmene tarifnog sistema prema kojem je sada jedan kilovat čas 12 puta skuplji u crvenoj tarifi koja je spuštena sa 1.600 na 1.200 kilovat sati? Potrošnja struje je ogromna pri spoljnim temperaturama od 15 stepeni, a uvoz je enorman. Juče sena svakih sat vremena uvozilo i do 750 megavata po ceni do 240 evra za megavat.

Termo sektor radi drastično smanjenim kapacitetom, hidroelektrane ne rade ni sa jednom trećinom kapaciteta, nema čak ni premupvanja energije u reverzibilne hidroelektrane. Gasne elektrane praktično ne rade zato što nije ugovoreno snabdevanje gasom sa „Gaspromom“.

Građani Srbije treba da znaju da od 1. oktobra trošimo gas iz skladišta Banatski Dvor, što je ogroman rizik po ceo energetski sistem u nadolazećoj zimi.

Visokonaponski vodovi koji su instalirani na 400 kilovolti rade na preko 420 kilovolti, što je kao da čovek trči u predinfarktnom stanju.

Toplane jedva da rade zbog toga što nema ni gasa, a broj kvarova na toplovodnoj mreži je nikad zabeležen zbog čega ogroman broj građana nema grejanje deveti dan od početka isporuke električne energije. Zato je potrošnja struje ogromna pa građani pored grejanja koje je ponovo poskupelo plaćaju struju da se greju, a zima još nije počela, inače smo celu našu energetiku podredili propaloj i suludoj Zelenoj agendi čiji je cilj da korporacije preuzmu sve energetske resurse države.

Dakle, šta će se uraditi da se spreči mogući raspad elektroenergetskog sistema ove zime? To je prvo pitanje.

Drugo pitanje se tiče jučerašnjeg upozorenja, javnog, predsednika Republike, Aleksandra Vučića, zbog turskog ponašanja na KiM. Turska krši Rezoluciju 1244, aktivno naoružava secesionističku vojsku mimo Rezolucije 1244 i očigledno je da ima ambicije da obnovi otomansku imperiju.

Pitanje je – da li ćemo iskoristiti predsedavanje Rusije u Savetu bezbednosti tokom celog oktobra meseca da postavimo pitanje ponašanja Turske, njenog kršenja Rezolucije 1244 i da li ćemo ponovo zatražiti povratak naših bezbednosnih snaga na KiM, na koje imamo pravo, do 1.000 po Rezoluciji 1244 i aneksima? Da li ćemo to postaviti isto pred Savet bezbednosti?

Moram da kažem i sledeće – već je jedan takav zahtev upućen, bar smo tako javno obavešteni, pre više od dve godine, međutim na naše zahteve da dobijemo kopiju tog zahteva upućenog komandantu KFOR-a nismo dobili odgovor do dan danas, godinu dana. Tražili i od Ministarstva odbrane, tražili smo i od Narodne skupštine.

Nismo uopšte dobili dokument koji pokazuje da je Srbija stvarno tražila povratak naših bezbednosnih snaga na KiM, tako da ovom prilikom tražim od Ministarstva odbrane da se ne proglašava nenadležnim nego da nam dostavi kopiju tog zahteva koji je navodno upućen komandantu KFOR-a.

Hvala.

Hvala.
Sledeći je narodni poslanik Sonja Pernat.

Zahvaljujem.

Pitanje za Ministarstvo za rad i zapošljavanje.

Ja zaista ne želim da budem ovde, žao mi je što sam ovde, jer sam juče i pre neki dan čula užasne stvari koje besomučno lažete ovaj narod, a to je da krojite zakone po meri običnog čoveka, ali sad ću da vam kažem šta vi radite po meri običnog čoveka. I žao mi je što sam ovde. Ja legitimitet vama neću dati, jer ću nakon ovoga izvući svoju karticu, ali prosto neke stvari moraju ovde da se kažu, jer ja nemam drugi način da stanem u odbranu ljudi koje vi tlačite.

Da li znate da u Zrenjaninu postoji preduzeće „Stil“ koje zapošljava ljude sa invaliditetom? Tu invalidi dolaze svaki dan na posao, a mesecima unazad nisu primili jedan jedini dinar.

Poslodavac ovom preduzeću nije nikakav strani investitor, već isključivo Vlada Republike Srbije, država. Dakle, država.

Molim vas, nemojte da se smejete.

Država tlači one kojima pomoć najviše treba. Direktor tog preduzeća je vaše gore list Aleksandar Bursić, kako sam voli da kaže, istaknuti član SNS. To je isti onaj Aleksandar Bursić koji je već jedno takvo preduzeće zakatančio, koji je već unesrećio neke invalide, preduzeće „DES“ u Novom Sadu ne radi, pa je po istoj matrici došao to da uradi u Zrenjaninu, ali se u međuvremenu setio da otvori svoju firmu koja ima skoro istu delatnost kao što ima delatnost „Stil“.

Ja sam se obratila Agenciji za borbu protiv korupcije. Agencija za borbu protiv korupcije, osim da je primila moj mejl, apsolutno ništa nije reagovala.

Ja vas pitam šta ćete da radite, kako će ti ljudi da prežive, kako će da plate struju koja je poskupela, kako će da se leče? To su invalidi, ne mogu da nađu drugi posao. Kako će da kupe vodu u Zrenjaninu, koja je otrovna? Vi im poručujete da piju arsen. A onda ste se setili da donesete socijalni program i, pazite sada, ljude koji su invalidi u fabrici koja isključivo zapošljava invalide, znači, nema nameru da bude profitabilna, proglasite tehnološkim viškom, kao da ih ima 700, a ne 70. I to nije sve, onda je vaše gore list, istaknuti član SNS zabranio tim invalidima da potražuju platu. Čak ste im skidali i podbačaj, normu. Po zakonu invalidi ne smeju da imaju normu, o čemu je pisala Državna revizorska inspekcija. Dakle, vi naprednjaci hlebom i pravdom ucenjujete invalide. A za sve to vreme kunete se u socijalni program.

Dakle, ako je to vaša politika patriotizma, onda ta vaša politika patriotizma ubija one koji bukvalno jedva hodaju. Na 300 metara pored tog preduzeća nalazi se "Ling Long". Tamo kašikama, lopatama, sipate novac, a ovde vam za invalide mnogo i na kašičicu da dajete. E, to je ta vaša politika koju sprovodite. Vi bi sve to znali da je vaša gospođa ministarka bar jednom došla u Zrenjanin, ali nije se udostojila ni jednom.

Ako su to vaše mere koje ćete preduzeti da spasite ove ljude, ja vam kažem da ćete tim merama ove ljude gurnuti u veliki ponor.

Pitanje za ministra Dačića. Student Luka Mihajlovića je brutalno pretučen na protestu za Vidovdan. On je Zrenjaninac. Zadobio je teške telesne povrede, bukvalno je imao nekoliko operacija, lobanja mu je slomljena. Luka je bio vezan za krevet kao da je ratni zarobljenik. Optužnica protiv njega je odbačena jer dokaza, naravno, nema. Luka nikada nije načinio ni jedno krivično delo. Zato pitam ministra Dačića - kada ćete izvestiti javnost i građane koji su policijski službenici koji su prekoračili sredstva prinude i tukli, ne samo Luku Mihajlovića, već studente i građane u Beogradu, Valjevu i Novom Sadu? Šta je preduzeto protiv policajca koji je polugolo dete vezao lisicama usred noći u Beogradu? Kako vam je palo na pamet da studentkinju medicine skinete do gole kože kada je bila privedena u Novom Sadu?

I još jedno pitanje za ministre - u kom centru za obuku se uče vaši policajci da zaštitnom opremom udaraju i šutiraju građane koji su samo došli na protest da se brane i do kada će to biti službena praksa?

(Predsednik: Vreme.)

Završavam.

Treba da vas je sramota što izmišljate teorije zavere i crtate metu čoveku Miši Bačulovu koji jedini ima hrabrosti da vam kaže istinu, a odgovor za 16 poginulih… (isključen mikrofon.)

Narodni poslanik Jovan Janjić ima reč. Izvolite.

Hvala.

Imam jedno poslaničko pitanje koje se tiče ispravljanja istorijske nepravde.

Naš narod svih vera grob smatra svetinjom. Tako je i u mnogim drugim kulturama i religijama. Ali, za srpske komuniste nije tako. Oni svoje političke protivnike ne samo da su surovo, bez suda i suđenja, ubijali, nego su išli na to da im zatru svaki trag u postojanju. Krišom su punili, zatrpavali i maskirali masovne grobnice, a tela istaknutih narodnih vođa koje su pobili na tajna mesta zakopavali, da se nikad ne bi otkrilo gde počivaju njihovi posmrtni ostaci.

Tako je postupljeno sa telom Dragoljuba Draže Mihailovića, a tako je postupljeno i sa telom mitropolita crnogorsko-primorskog Joanikija Lipovca. Duhovni poglavar Crne Gore sa, kako se računa, 70-ak sveštenika i sa hiljadama slobodoljubivih ljudi iz Crne Gore koji nisu želeli da sačekaju dolazak komunističke vlasti u zemlji jer su slutili do čega će komunistički režim dovesti, krenuli su u emigraciju. Partizani su ih presreli u Sloveniji, došlo je do masovnog ubijanja. Mitropolita Joanikija su zarobili i sa nekoliko sveštenika stražarno sproveli u Beograd. Kasnije su odvedeni u Aranđelovac i negde podno Bukulje ubijen je.

Nekada bivši visoki komunistički funkcioner, jedan od retkih koji je imao časti i hrabrosti da se bar u nekim situacijama distancira od nečasnih dela režima kojem je pripadao, Dušan Čkrebić, u svojoj knjizi "Ljudi i događaji", piše da je mitropolit Joanikije streljan 1945. godine u Aranđelovcu i da mu se grob ni do danas ne zna. A potom dodaje: "Još jedna besmislena odluka euforičnog pobednika koji ne razmišlja o tome da će kad-tad doći vreme kada će se postaviti pitanje - zašto i da li je moralo sve tako da bude?"

Dušan Čkrebić i od mene je zatražio da se lično angažujem oko otkrivanja groba mitropolita Joanikija. Rekao mi je da naše službe bezbednosti sigurno znaju, da imaju zapis o tome gde je telo mitropolitovo zakopano.

Zato ovom prilikom Bezbednosno-informativnoj agenciji i Ministarstvu unutrašnjih poslova Srbije upućujem pitanje - šta se sve čini da se otkrije grob Dragoljuba Mihailovića i grob mitropolita Joanikija Lipovca i kakva sve svedočenja i pisana akta država o tome ima?

U rimskoj državi, u robovlasničkom sistemu, rob je pripadao svom gospodaru. On je mogao da ga kažnjava, da proda, da koristi njegov rad. Rob je bio objekt a ne subjekt prava. Ali, kada rob umre, njegov grob postaje stvar vanpravnog prometa, "res regulosa", kao i grob slobodnog čoveka. Grobnica i spomenik mogu biti predmet kupoprodaje, ali od kad se u grob unese telo umrlog i ako se postavi spomenik, oni postaju "res extra commercium". Otuda naš čuveni profesor rimskog prava Obrad Stanojević zapisuje da tako rob živi kao stvar, oruđe koje govori, ali postaje čovek kad umre. I grob gospodara i grob roba tretiraju se kao svetinja.

Eto, tako je bilo još pre mnogo vekova, a danas se skrivaju i zatiru grobovi čak i onih veliki ljudi koji su delom svojim ostavili trag na zemlji. To nije zločin samo prema ljudima sa kojima se tako postupa, nego i zločin prema tvorevini i prema civilizaciji kojoj pripadamo. Zato insistiram za odgovor na postavljeno pitanje. Hvala vam na pažnji.