Poštovani građani Srbije, Predlog ovog zakona je dostavljen Skupštini na usvajanje po prilično netransparentnom postupku. U samom postupku donošenja zakona izostavili ste jednu važnu stvar, a to je javna rasprava. Time ste onemogućili stručnoj javnosti, kao reprezentativnim predstavnicima građana, između koga se ovaj zakon donosi i koji na njih utiče da dostave svoje predloge i sugestije.

Zato danas imamo preko 100 amandmana na ovaj zakon, a dobar deo je došao sa strane vaše većine. Zato se sa razlogom postavlja pitanje da li se ovaj zakon donosi u opštem javnom interesu svih građana ili u određene grupacije vaših tajkuna da bi ozakonili bespravno izgrađene komercijalne objekte i stekli ogromnu materijalnu korist ili ste se možda vodili interesom Siniše Malog da u što kraćem roku otme od građana Srbije milijardu i po evra i to sve pop sloganom svoj na svome.

Da li je to u suštini svrha donošenja ovog zakona? Rok od 60 dana koji je propisan ovim članom nije realan upravo iz razloga jer nije bilo javne rasprave, a i dobar deo građana Srbije veliki broj građana Srbije nije upoznat sa ovim zakonom.

Hipotetički možemo čak i da kažemo da u narednom roku od 105 dana uspemo da dođemo do svakog građanina Srbije da saznaju i da oni krenu u proceduru upisa prava na nepokretnostima, a da im pri tom treba i geodetski elaborat, pa teoretske šanse nemaju da u tom roku ispune i urade.

U Srbiji postoji 654 licencirane geodetske organizacije. Ukoliko uzmemo u obzir da bar pola ovih nelegalnih objekata treba geodetski elaborat. Ukoliko bi oni krenuli da rade od dana usvajanja ovog zakona u narednih 105 dana trebali bi da usvajaju po 35 elaborata dnevno, uključujući i subote i nedelje. Da li je to realno da oni urade. I upravo iz ovog razloga Predlog Novog lica Srbije je da se ovaj rok od 60 dana zameni rokom od šest meseci. Hvala.

Hvala vam.
Na član 20. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe Zeleno levi front – Ne davimo Beograd.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima Robert Kozma.

Hvala vam.

Mi smo podneli sličan amandman da se rok koji građani imaju nakon što se otpočne sa primenom ovog zakona produži sa 60 dana na 120 dana iz prostog razloga što na primer po ovom zakonu država sebi daje rok od 45 dana da uradi svoj deo obaveza, a država svakako ima više kapaciteta nego običan građanin, a pogotovo onaj običan građanin zbog kojih kažete da donosite ovaj zakon, a svi znamo da ovaj zakon donosite zbog vaših kriminalnih investitora, koji su verovatno u niskom startu, već imaju na pozivu ili na dugme nekoga iz države ko će im brzinski pisati ovo u katastar. Tako da ako vam je stvarno stalo, a odbijanje ovog amandmana pokazuje da vam nije stalo do običnih građana, onda biste rok morali da produžite za njihovo postupanje barem na 120 dana.

Time biste iole bili fer prema građanima, kao i prema onim građanima koji su po starom Zakonu o ozakonjenju podneli svu dokumentaciju uz sve plaćene takse i plaćene izrade projekata, geodeta itd. a zbog vašeg javašluka njihovi zahtevi nikada nisu rešeni i dalje stoje u vašim fiokama.

Ako vam je stalo do običnog građanina, a nije, morali ste još neke druge predloge akata iz zakona staviti na ovaj dnevni red, predloge za koje smo svi ovde zajedno u opozicionim klupama predlagali, različite predloge, a zbog odbijanja tih predloga nama su, a verujem i drugim kolegama, stizalo pregršt pisama, imejlova, poruka upravo od običnih građana.

Sada bih da se osvrnem na jedno pismo koje smo dobili, gde se izražava duboko nezadovoljstvo i razočarenje zbog činjenice da Predlog zakona roditelj-staratelj, nije stavljen na dnevni red. Taj predlog je predložila koleginica Tatjana Pašić. Vi ste ga glat odbili.

Nama su u međuvremenu pisali mnogi građani, ljutiti, razočarani upravo takvim vašim postupkom. Kažu i sami, izazvalo je veliko ogorčenje među roditeljima, starateljima i porodicama širom Srbije koji se već godinama bore sa brojnim sistemskim poteškoćama.

Govori se dalje u pismu da se ovde radi o elementarnoj ljudskosti, elementarnoj pravdi i opstanku porodica koje svakodnevno snose posledice neuređenog sistema starateljstva i roditeljskih prava.

Ako vam nije bila dovoljni možda argumentacija sa ove strane, građanin, a ovo je upravo majka dečaka koji ima autizam, kaže da neki od razloga za hitno postupanje jeste da su porodice svakog dana u sve težem položaju, da zakon ima podršku građana i javnosti, ali očigledno ne vašu podršku, da svaki izgubljeni dan znači izgubljenu nadu. Iza ovog predloga zakona, kažu dalje, stoje stvarni ljudi, stvarne sudbine i deca koja rastu u neizvesnosti, a vas to očigledno nimalo ne zanima, nego samo da uknjižite stanove i zgrade vaših kriminalnih investitora.

Hvala vam.

Hvala.
Reč ima ministar Snežana Paunović.
Izvolite.

Hvala, predsednice.
Poštovani narodni poslanici, uvažene građanke i građani Srbije, ono što mi je motivacija, i hvala vam na tome, narodni poslaniče, jeste da ste ponovo otvorili ovu temu.
Istina, ja to na vašem mestu ne bih radila, a reći ću vam zašto. Ja sam jedan od predlagača, takođe, jedne verzije ovog zakona, možda bolje, možda gore, od ove koju je predložila gospođa Pašić. Potpuno je nevažno.
Istina je da je ovo pitanje pred parlamentom otvoreno skoro deceniju.
Poslanička grupa SPS je 2008. godine prvi put je izašla sa amandmanom na ovu temu i nije imala podršku za to.
Razgovarali smo 2012. godine i to zato što smo u redovima narodnih poslanika, u poslaničkog grupi SDPS, imali koleginicu koja ima dete sa posebnim potrebama, pa je delimično i ona bila neko ko je inicirao da o tome razgovaramo na nivou i Ženske parlamentarne mreže čak, čini mi se.
U prošlom mandatu postojala je inicijativa gospođe Tepić da se konsenzusom donese ovakva izmena zakona i praktično smo na Kolegijumu o tome razgovarali nekoliko puta.
Da li se vaša poslanička grupa tako zvala u to vreme, ja to ne mogu da se setim, ali sam sigurna da ste prvi odustali od konsenzusa, optužujući gospođu Tepić i lidera te stranke da su poslušnici vlasti.
Onda smo došli do ovog mandata i predloga od strane jedne poslaničke grupe i predloga koji sam zajedno sa koleginicom Dunjom Simonović Bratić podnela, čini mi se, 29. oktobra prošle godine, uz napomenu na pres konferenciji da se radi o zakonu koji je sa najboljom namerom, ali sigurno ne dovoljno kvalitetan, da odmah uđe u parlament.
Pozvala sam sve političke aktere u Srbiji, pre svega udruženja roditelja da sednemo, razgovaramo i sa Vladom Republike Srbije, pošto sam u to vreme bila vaša koleginica, poslanica i dođemo do rešenja koje će biti opšte prihvatljivo za sve i nisam odustala ni danas.
Na adresu mog ministarstva juče je stiglo 39 mejlova, identičan tekst potpisan od strane 39, pretpostavljam, roditelja dece sa posebnim potrebama i imam obavezu da i njima kažem ovo što ću reći i vama, da bismo ovu priču spustili ili podigli na onaj nivo koji ona zaslužuje. Mi razgovaramo o deci koja imaju ono dostojanstvo koje svi mi koji sedimo ovde očigledno nemamo, čim smo spremni da politizujemo na ovaj način ovu temu.
Ono što sigurno treba uraditi to je da treba razgovarati, pre svega, sa svim udruženjima roditelje, a ima ih mnogo i saslušati sve njihove potrebe, jer nećete mi verovati, kada se desio predlog zakona koji se našao pred parlamentom, zvali su me određena udruženja objašnjavajući da to nije za njih najbolje rešenje i verujem da nije i verujem da treba da čujemo sve koji ovakav problem imaju, što znači da bi stavljanje bilo kog predloga, evo, neka to bude i predlog koji ide i SPS, u ovom trenutku, na ovu sednicu, bila jedna populistička mera koja neće rešiti ovaj problem, ovo mora da se reši sistemski tako što će resorno ministarstvo, koliko razumem koleginica Đurđević Stamenkovski je apsolutno spremna i ima zakazan razgovor sa jednim brojem udruženja u ponedeljak da razgovaraju o tome šta su realne potrebe, šta njihova sagledavanja problema, pošto su užasno specifični slučajevi, čak svaki za sebe. Nema ih mnogo, to je tačno i hvala Bogu da ih nema mnogo, ali ako ćemo rešavati to kroz izmene zakona, onda bi trebalo da to ne bude populistički zakon koji će nekome od nas da donese određeni broj poena nego suštinsko rešenje iz koga će ovi ljudi …
(Dalibor Jekić: Što niste do sada?)
Što nismo do sad? Evo, pravo da vam kažem, ima ljudi koji sede oko vas, mogli bi da vam odgovore što te 2008. godine nisu poslušali inicijativu.
(Dalibor Jekić: Kada ste vi bili?)
Ja sam bila i mi ga predložili. Gospođa Mira Dragaš pisala je amandmane. O tome vam i pričam i nisam bila na strani koja vam kaže – vi ste ovakvi, vi ste onakvi, nego u koaliciji sa vama. Ja o tome pričam.
Danas, kada ovakvu temu stavimo na sto znači da pokušavamo da zloupotrebimo jednu užasno osetljivu kategoriju ljudi. Ja tome kao čovek nisam sklona, a nadam se da i većina vas to ne bi trebala sebi da dozvoli. Potpuno se slažem da o tome treba razgovarati. Ne ad hok, ne odmah, ne po svaku cenu. Pustite da ovakav predlog zakona prođe ako treba široku javnu raspravu, a verujem da treba, da bismo došli do rešenja koje je prihvatljivo. Ovaj populizam nije da ne može da prođe, nije da niste motivisali jedan broj ljudi da vam poveruje, nije da sada ne pršte kojekakve optužbe na račun vladajuće većine, ali moram da vam priznam, vladajućoj većini, sticajem okolnosti pripadaju i neki ljudi koji su predložili, opet kažem, jedan način ili jedan vid rešenja koji sigurno nije najbolji i nemamo uopšte nameru da nosim hipoteku tih vaših optužbi, naročito ne sa pozicije da imamo svest i ponovo vas vraćam, ovaj zakon je mogao i u prošlom mandatu biti usvojen. Trebao je biti usvojen konsenzusom. Odbili ste da o tome razgovarate.
Hvala.

Hvala.
Narodni poslanik Marinika Tepić, replika.

Moram da kažem, ispod svakog nivoa. Zaista ispod svakog nivoa.

Kako je to neki predlog zakona nadpartijski predlog, populistički kada ga predlaže opozicija, a kada ga predlaže vlast, onda ništa nije populistički, a sve što radite, naročito poslednjih meseci je čist populizam.

Znači, ne pričajte preko mene. Ionako vas niko ne sluša.

Javili ste se isključivo da biste se takmičili i utrkivali da kažete da ste vi nešto prvi predložili. Nama je nebitno ko je nešto prvi predložio. To ponavljamo već dve i po godine.

I na sednici prošle nedelje je Dragan Đilas je isto rekao – evo, vi ga pretočite u vaš predlog, kao što smo glasali za Alimentacioni fond, koji takođe gotovo predlažemo. Preradili ste ga, plasirali kao svoj predlog, glasali smo za i uvek ćemo glasati za te stvari, ali ovo što vi radite je, ponavljam, ispod svakog nivoa.

Znači, kada Tanja Pašić ili bilo ko od nas nešto predlaže humano, vi ste i majka i žena…

(Snežana Paunović: I baka.)

I baka. Još gore.

I sada vi pričate ovde o populizmu? Sramota.

Odlično je što su se neki roditelji javili, odlično je. Šta ste radili tri godine? Što niste obavili konsultacije pre tri godine, kada su neki potpisnici odustali pre tri godine ili dve i po da podrže zakon? Mi nismo odustali. Na svakoj sednici dve i po godine poslanički klub naš predlaže ovaj zakon.

Vi ste se protivili na konsultacijama Ženske parlamentarne grupe, mislim. Tako je. Prema tome, ako neko treba da se izjasni, očekujem ministarku koja je nadležna. Vi, prvo uopšte niste za ovo nadležni ili više niste nadležni, osim da kao mlađi brat u koaliciji branite sada nešto ovde i optužujete nas. Kažem, skandalozno.

Ako se udostojite da prihvatite ovaj predlog, odlično bi bilo. Evo, ja ovde ponavljam, svi ćemo glasati za izmenu Zakona o socijalnoj zaštiti. Nije vam po resoru, ali ne znam šta sada ponovo treba da se razmatra, da se vrše silne neke konsultacije sa roditeljima gde probleme znate. Vi ni registar nemate. U Srbiji ne postoji registar porodica i roditelja i dece sa smetnjama u razvoju. Koliko vam super ide.

Hvala vam.
Ministar Snežana Paunović, pa da se vratimo na amandmane.

Jako teško ćete ubediti Srbiju da je ono što ja govorim ispod nivoa, ono što vi govorite na visokom nivou, pod jedan.
Pod dva, jako će vam teško ići da ubedite građane Srbije da sam optužila gospođu Pašić zbog njenog zakona. Nije mi palo na pamet. Ni jednog treba nisam rekla da je Predlog zakona populistički, nego da je priča poslaničke grupe koja vas je blokirala u ideji da to bude zakon donesen kosenzusom, u stvari populistička priča.
Prema tome, gde ste se prepoznali? Ne znam. Šta vas je zabolelo? Ne znam. Da li postoji idealno rešenje? Ne, ni jedno od ova dva nije idealno, upravo zato što ne postoji registar. Mi u ovom trenutku kao narodni poslanici koji raspravljaju o Predlogu zakona koji je trebalo ili treba da se nađe na dnevnom redu, ne znamo koji je to broj ljudi. Ja se potpuno slažem da prvo treba ukrstiti podatke i utvrditi to.
Sve drugo što ste ovde probali da kažete, objašnjavajući kako sam ja bila protiv na Ženskoj parlamentarnoj mreži, ja bih jako volela da čujem te stenograme koji su zabeležili da sam bila protiv ovakvog Predloga zakona u bilo kom trenutku, čak i kada ste došli sa inicijativom na tom kolegijumu, o tome postoji precizan stenogram, stoji šta sam precizno rekla, bez grama bilo kakve sujete, bez bilo kakve potrebe za skupljanjem poena na ovoj temi. Ja sam rekla da sam spremna da podržim to sa poslaničkom grupom na čijem sam čelu bila.
Suludo je, možda sam vam rekla da je to plagijat amandmana iz 2012. godine, i jeste, da je plagijat koji ste uspeli, ali s druge strane da vam kažem, možda je bila nepravedna optužba da ste plagirali nešto. Možda nije zabranjeno da vi prepišete ono što mislite da je dobro. Malo je zabranjeno da u prisustvu poslaničke grupe koja je time prvo počela da se bavi, baš istrčite sa svojom idejom, ali je bilo za poštovanje to što ste mislili da treba konsenzusom da se donese takav zakon. Ja to poštujem i danas.
Ono što ne poštujem je pokušaj da se ova tema pretvori u jeftinu političku dnevnu temu. To radite gospodo. Samo se o tome ovde radi. Ja samo na to reagujem. Potpuno mi je svejedno da li će taj Predlog zakona ići kao predlog jedne, tri, pet, sedam, 12, 18, koliko na kraju ima poslaničkih grupa.
Konačno, ne možete baš da mi kažete, možda to nije moj resor, ali jeste moja tema i sigurno mnogo više nego što je vaša i sigurno nikada sa vama nisam razgovarala sa tog prizemnog nivoa sa koga ste probali da mi se obratite sada. Nema razloga za to.
Ja ne spadam u kategoriju onih koji vas vređaju, ne volim to, tako da o nivou probajte da ne razgovarate sa mnom, pogotovo ne na taj način. Probajte da sebe ne nalazite u svakoj priči, jer na vašu žalost ili sreću prosto niste tema uvek. U stvari, često niste tema i nemojte se kao takvi nametati. Nemojte mi stavljati u usta ono što nisam rekla, zato što postoji direktan prenos i stenogram ove sednice.
Predlog zakona koji je vaša koleginica potpisala ili je potpisalo više vas je iz mog ugla posmatrano nekompletan, ali nijednog trena nisam rekla da je populistički. Populistička je priča. Populistički je motivisati te napaćene roditelje da se ovde radi o vladajućoj većini koja ignoriše njihove probleme. Populistički je održavati ili bar pokušati da održite tenziju na ovaj način.
Konačno, nismo mi jedini koji su prepoznali da vi nemate ideje. Čuje se to sa raznih strana. Nije to više pitanje samo mene, koju možete da zovete kako god hoćete, pa i da proglasite ovo za ne znam koji nivo u odnosu na taj vaš, ali probajte da ne zloupotrebljavate ove teške sudbine i probajte, ako ste ljudi, da o tome ipak razgovaramo na način na koji ovo zaslužuje, a to je da se sedne i dođe do jednog kvalitetnog zakonskog rešenja. Oba koja su trenutno u proceduri, bez obzira što sam jedan kao poslanik i potpisala, ne mislim da rešavaju problem do kraja. Treba ih doraditi, treba o tome razgovarati, treba ostaviti prostora resornoj ministarki, pa i ne samo njoj, nego još ponekim resorima kojih se ovo tiče, da ukrste, pre svega, podatke, da se dođe do precizne evidencije i da se dođe do činjeničnog stanja šta je to što zaista rešava problem tim ljudima.
To je bio moj apel odavde. Nemam nameru da se s vama nadgornjavam, jer ovo nije tema za to. Ima toliko političkih tema o kojima možemo da raspravljamo. Ovo niti je, niti sme da bude tema.

Hvala.
Gospođo Tepić, realno ne postoji osnov za repliku.
Vi ste se obratili na prilično problematičan način ministru u Vladi Republike Srbije. Ministar Snežana Paunović vam je odgovorila. Dakle, hajde da završavamo sa ovim.
Zaista ne postoji osnov za repliku, uz svu najbolju volju.
Vreme grupe? Izvolite.