Ja se slažem da ne mogu kolegi da ispiram mozak. On ga očigledno i nema. Da ga ima, on bi ostao u SNS-u, pa bi nešto doprinosio, ali obzirom na ono kako se ponaša, neka se javi svome dedi. Ako ne veruje nama, neka deda njegov potvrdi. Ja sam dete sa sela, rodom iz Šumadije. Poštujemo starije ljude. On očigledno svog dedu ne poštuje, pa kako da poštuje nas i ovaj parlament?

Lepo neka ode kod dede na neku malu stolicu, hoklicu, neka sedne, pa neka mu deda održi predavanje kako da se ponaša.

Hvala.
Posebno vam hvala što niste koristili nepristojne reči.
(Miloš Parandilović: Poslovnik!)
Po Poslovniku, gospodin Parandilović.

Član 107. Dostojanstvo Narodne skupštine.

Ako ovog Eduarda, odnosno Nebojšu Bakareca puštate da priča besmislice i gluposti ovde, da se lično meni obraća, opisujući me pet minuta tu, a vi meni tražite šta? Da mi pročita moj matični broj ili da donese moju DNK analizu, pa da onda dobijem pravo na repliku?

Dakle, vi zloupotrebljavate sa mesta predsedavajućeg ovu Narodnu skupštinu.

Ja sam vam rekao, vi ste okupili ovo. Evo, oni su o sebi dovoljno rekli, da ja ne moram ništa da kažem, Šešaljeve i Vučićeve sluge. I oni će da pričaju o nečemu?

Ja kada nisam bio zadovoljan svojom strankom, ja sam pravio svoju, a ti si trčao iz vladajuće u vladajuću. Svaki put završavaš u vladajućoj stranci zato što si navikao da robuješ, zato što si navikao da služiš i zato što ti treba robovlasnik, i tebi i tom Jankoviću i vi savršeno dobro služite kao robovi.

Ovo da je robovlasničko društvo, vi biste bili najbolji mogući robovi - ne tražite ništa, dajete puno, bran.

Ali, kada zlo vreme prođe, moraćete da položite račune i vi, gospodine Eduarde i ovaj iznad vas, koji je služio Šešelju, pa kaže - nikad nisam izdao Vučića, ja sam sa Vučićem od 1994. godine. Pa, nisi ti kod Vučića bio 1994. godine, ti si bio kod Šešelja, gospodine Jankoviću. Kod njega si ti bio. Da bi kod Vučića došao, ti si prvo morao Šešelja da izdaš, a sada ste se opet zajedno ujedinili da dokusurite ono što niste devedesetih i sada ste opet na gomili. Jel tako? E to ste vi!

Da li želite da se Skupština izjasni u danu za glasanje?
(Miloš Parandilović: Ne.)
Ne želite.
Na član 48. amandman je podneo narodni poslanik Nebojša Bakarec.
Vlada i nadležni odbori su prihvatili ovaj amandman.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Reč ima gospodin Bakarec.
Molim vas, vodite računa koje izraze koristite.
Na milion i jedan način možete da izrazite svoje stavove.
Dajte da se bavimo temom današnjeg dnevnog reda.

Hvala vam, poštovana predsedavajuća.

Apsolutno ste u pravu. Izvinjavam se.

Dakle, u članu 48. sam predložio da se dodaju proširena ovlašćenja Inspekciji za informacionu bezbednost, kako bi se u višem stepenu garantovala primena zakona i uticalo na obveznike zakona da poštuju njegove odredbe, a to se inače odnosi i na tužioca Majlata.

Samo da vas obavestim, dakle, nakon 15. marta i lansirane laži o upotrebi zvučnog topa, što se nije dogodilo, tužilaštvo koje pominjem, dakle, Tužilaštvo za visokotehnološki kriminal, ne samo da je sprečilo postupak protiv osoba koje su na društvenim mrežama sa namerom iznosile netačne podatke, a sve u svrhu izazivanja panike, nego je tim licima dostavilo i podatke o istrazi koja je pokrenuta protiv njih.

Samo da obavestim, evo, kratko ću, jedna poslanica, ova tamo gospođa, kopredsednica je, nije bila ovde kada je gospodin Jovanov pročitao demanti koji je objavljen. Dakle, osoba o kojoj ste dva dana lagali da je pretučena od strane policije je na Instagramu, nema potrebe da čitam njeno ime, policija je to objavila, objavila je sledeće – moje ime, dakle, osoba o kojoj ste vi lagali, ženska osoba, studentkinja od 21 godine, moje ime i prezime dovedeno je u negativan kontekst, uz navode da sam povređena od strane policijskih službenika, što ovim putem u potpunosti demantujem, informacija o mom navodnom povređivanju od strane policije je neistinita, nisam bila u prostorijama policije, žao mi je što je moje ime iskorišćeno na takav način, čime su ljudi dovedeni u zabludu, a ja u opasnost.

Draga poslanice, pročitajte, uputite se. Očekujem od vas da uputi barem izvinjenje ili da vama ustupi mesto predsedavajuće, da vi predsedavate, kao što je i red, vašom poslaničkom grupom, a ne ovaj student od 45 godina. Hvala vam.

U sistemu imam vas.
Po kom osnovu?
(Biljana Đorđević: Replika.)
Replika? Nije vas direktno pomenuo, nije, ali možete po amandmanu u vremenu ovlašćenog, ako želite.
Izvolite.

Hvala.

Ja ću ponoviti, mislim, možda je ovo previše suptilno za vas, izvinjavam se, ovo je moja profesionalna deformacija, šta sam ja rekla, šta ste vi rekli, šta je ko rekao.

Ja nijednog trenutka, ja ne poznajem nikoga ko je ovde upleten, ni doktora iz „MediGroup“ koji je potpisao izveštaj, ni studentkinju u pitanju, ja sam zabrinuta narodna poslanica koja artikuliše zabrinutost javnosti i postavila sam neka pitanja.

Međutim, da ponovim, i u tom demantiju koji sam preslušala, nisam bila ovde, ali sam preslušala, ne piše da je ona rekla da nije pretučena i da je izveštaj lekara specijaliste laž. Ona demantuje da je to uradila policija.

Ja sam samo pitala šta se promenilo od trenutka kada je objavljen izveštaj lekara specijaliste, u kome piše da je povrede zadobila u policijskoj stanici udarcima tupim predmetom, u policijsku stanicu pozvana na informativni razgovor. Znači, to je ona morala da kaže lekarima, i ovoga trenutka i pitala sam da li ima veze sa tim da je njeno ime objavljeno? Meni to liči na pretnje. Ja ne želim da ta devojka bude dalje ugrožena, ali vi niste demantovali da je ona pretučena i niste pokazali brigu za nju. Odgovorna osoba bi rekla - dobili smo demanti, nije policija, ali mi smo vrlo zabrinuti da je neka građanka ove zemlje pretučena i želimo da znamo kako se to dogodilo i želimo da znamo svaki put kada neko kaže da postoji brutalnost policije. Da li možda naša policija to radi? Vi to niste rekli.

Dakle, mi i dalje imamo slučaj pretučene osobe, a još uvek ne znamo da li je ovo rezultat pretnje, jer vi ste danima, juče ste celoga dana, ovde ste upregli na sve moguće načine da izvršite pritisak i da se samo ovo zataška, kao što svaki put to radite.

Isteklo je vreme.
Na član 49. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Ivana Rokvić i Miloš Parandilović.
Gospođa Roković ima reč.

Narodni pokret Srbije traži da se promeni član 49. kako bi se jasno propisalo ko ima pravo da vrši stručan nadzor nad najvažnijim informacionim sistemima. Nadzor mora da se sprovodi uz poštovanje zakonitosti ovlašćenja kao što to propisuju zakoni o inspekcijskom nadzoru. Ovo je ključno, zato što zakon koji ste predložili ostavlja ogroman prostor za zloupotrebe. On ne kaže precizno ko vrši nadzor, kako se on kontroliše, niti koje su granice te moći.

Otvara se prostor da vlast ili neke njene službe, a znamo koliko ih imate, mogu da zaviruju u bilo koji sistem pod izgovorom informacione bezbednosti bez jasnih pravila i kontrole. Ako ne postoje ta jasna pravila, to nije zaštita, to je neograničena moć, a kada se moć ne kontroliše, onda se zloupotrebljava, a sa SNS videli smo kako to izgleda toliko puta u ovoj zemlji.

Nadzor može da postoji, ali mora da bude zakonit, uređen, jasan, transparentan i podložan kontroli. To je jedini način da se zaštiti država i građani, ne od tehnoloških pretnji, već od samovolje vas koji vršite taj nadzor.

Ukoliko budete odbili ovaj amandman, a znamo da hoćete, praktično kažete da hoćete da imate pravo da nadzirete koga god hoćete, kad hoćete, kako hoćete i bez ikakve kontrole.

Što se tiče prethodnog govornika, samo da objasnim da opozicija ne želi da vrati Srbiju u mrak kao onda kada su vladali. Činjenice su Narodni pokret Srbije je osnovan pre dve godine, Novo lice Srbije pre tri godine, PSG 2017. godine, ZLF pre dve godine, tako da, nikada nismo bili na vlasti, kako kažete da jesmo. A kada vi govorite o preletačima, to je izuzetno interesantno. U sledećem amandmanu ću reći vaše izjave neke.

Na član 50. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Ivana Rokvić i Miloš Parandilović.
Izvolite.