Gospođo Brnabić, kao bivša premijerka i osoba koja tvrdi za sebe da je odgovorna, sigurna sam da ćete mi dozvoliti da vas, ali i ovde odsutne članove Vlade, posebno ministra Dejana Vuka Stankovića upoznam sa situacijom u nekim školama, jer sam sigurna da vi to ne znate, jer da znate, vi biste verovatno reagovali, jel tako?
Naime, prvo ću govoriti o Prvoj niškoj gimnaziji „Stevan Sremac“. To je tradicija preko 100 godina. Tamo su čukundedovi išli u školu, a sada ta škola ima više problema. Prvi problem je da je zgrada nebezbedna, pa je prošla školska godina završena onlajn, jer deca nisu mogla da koriste istočno krilo.
Meni su dostavili tu dokumentaciju koja je slata na vreme ministru Dejanu Vuku Stankoviću. Međutim, za rekonstrukciju istočnog krila „Stevan Sremac“ prosto u datom vremenskom trenutku kako bi školska godina počela na vreme, nije bilo novca.
Sada je tamo problem što su deca raseljena, pa jedan deo ide pre podne u toj zgradi, drugi deo ide u drugoj osnovnoj školi, tako da nemaju uslove za bezbedan boravak u školi.
Drugi problem je što ministar osvete razrešio prethodnu direktoru, opravdano ili ne, neću u to da ulazim, ali je postavio direktoru koja apsolutno nije kadar da obavlja tu funkciju. Ona je imala samo, čini mi se, desetak procenata nastave u školi „Stevan Sremac“. Žena prosto ne ume da organizuje nastavu.
Prvo nije bilo Nemačkog jezika, pa je bio problema sa časovima Informatike, pa se desio problem sa tenderima, možete da zamislite, pa je vrlo verovatno da će maturanti izgubiti, odnosno da će propustiti ekskurziju na jesen zato što je tender za ekskurziju raspisan 18-og, jer gospođa direktorka ne zna da raspiše tender.
Tako da, niška tradicija preti da se ugasi zbog nestručnog upravljanja nove direktorke.
Potrebno je da se direktor izabere iz kolektiva, neko ko poznaje program, ko poznaje tu školu, kako bi i roditelji bili spokojni, ali i kako bi se ispunili zahtevi dece, da im se vrate nastavnici koji su posle 10, 11 godina ostali bez posla, da im se vrate razredne starešine, jer tamo su učenici napuštali nastavu zbog toga što je njihov razredni preko noći ostao bez posla i da se ne desi više nikada u elektronskom rasporedu profesor psihologije stoji jedno ime, da čovek ode u učionicu na nastavu, a da ga tamo čeka neka potpuna nepoznata osoba nova koju ste doveli.
Drugi problem koji postoji sa školama jeste što su, gospođo Brnabić, verovali ili ne ne bezbedne. Sada imate školu u Merošini gde zbog nekoliko crepova prokišnjava i gde deca opet ne mogu da idu u školu.
Imate školu u Žitorađi gde posle jačeg pljuska ponovo krov prokišnjava, gde se deca u osnovnoj školi prebacuju na onlajn nastavu. To je inače osnovna škola u Pejkovcu. Pejkovac je jedno od retkih sela u Žitorađi koje je živo, koje ima učenike, ali ti učenici ne mogu da idu u školu i kada idu u školu ti učenici ne mogu da otvore prozor jer se škola raspada.
O tome je upoznat i Aleksandar Vučić. Zamislite, direktorka se osmelila da mu se obrati kada je obilazio Žitorađu, molila ga da se nađu sredstva za rekonstrukciju te škole. Međutim, do danas, on čovek jeste obećao, da li će da ispuni, deluje da neće, do danas nije urađeno ništa.
Pre ove velike brige o obrazovanju i upornim kadrovskim rešenjima na kojima insistirate, ja vas molim da rešite osnovne probleme, a to je da osnovci mogu bezbedno da ulaze u zgradu škole, a da im se kroz na glavu ne sruši. Hvala.
