Može neki drugi član.

Član 106.

Dobro. Može bilo koji onda.
Izvolite.

Hvala.

Da li je moguće da vi ovo dozvoljavate? Ajte malko se pretvorite u Anu Brnabić, ne hvalim Anu Brnabić, ali ajte se malko pretvorite u nju, pa opomenite ministarku kao što je ona opomenula prethodni put kada je govorila ministarka državne uprave.

Nisam bila prisutna.
Gospođa Mesarović govori podjednako kao što ste i vi govorili, a niste se pozivali na Poslovnik.
(Bogdan Radovanović: Ovo je sramota o čemu ministarka priča.)
Ne možemo vi i ja paralelno da pričamo. Vi ste poslanik, ja sam predsedavajuća.
Dakle, ja sam pokušala da radim po Poslovniku juče, pa nisam uspela. Uveli ste taj princip rada i taj princip rada poštujem. Poslovnik važi za sve, tako i za vas. To što sada radite je protiv Poslovnika.
Da li želite da se Skupština izjasni?
Hvala. Do viđanja.
Borislav Novaković ima reč.
Izvolite.

Poštovane koleginice, poštovane kolege, poštovani građani Srbije, na dnevnom redu ove sednice se nalaze i odluke o razrešenju članova Upravnog odbora Nacionalnog akreditivnog tela, pa je to odlična prilika da popričamo čemu to telo služi i kako ono radi.

Nacionalno telo za akreditaciju i osiguranja kvaliteta u visokom obrazovanju ili skraćeno NAT je osnovano kako bi vršilo akreditaciju i proveru kvaliteta visokoškolskih ustanova u Srbiji. To telo je 2020. godine izbačeno iz Evropske asocijacije za osiguranje kvaliteta, jer standardi po kojima radi nisu usklađeni sa evropskim. To je bio prvorazredni skandal.

Posle toga je bilo logično da tadašnji ministar Mladen Šarčević podnese ostavku i da se povuče iz javnog života Srbije. Tolika je to bila profesionalna manjkavost i nešto nas je obrukalo pred celim svetom. Nažalost, on je nastavio da se bavi svojim poslom, a danas smo čuli najobičniju laž od kolege Marka Atlagića koji je dovodio u pitanje profesionalnost Ane Jakovljević koja je zaista u jednom periodu svog profesionalnog angažmana radila u tom telu.

Naime, postoji samo jedna tačka u izveštaju koji konstatuje i koji traži izbacivanje NAT-a iz Evropske asocijacije za osiguranje i kvalitet u kom je NAT pohvaljen. Dakle, u izveštaju je navedeno da se pohvaljuje NAT jer ima, citiram: „entuzijastičnu i profesionalnu stručnu službu na čijem čelu je bila Ana Jakovljević“. Tako da je Anin rad za pohvalu, a ono što je Marko Atlagić, rekao je gola laž i može da vas bude sramota od godina. Molim vas, nemojte mi dobacivati. U selu iz kog dolazite, niste poznati po obrazovanju, nego kao utemeljivač nudizma, kao da ste rođeni u Vrsaru, a ne u Ostrovici.

Dakle, od tada do danas stanje u tom telu je sve gore i gore, a za to su odgovorni kako partijski podobni direktori, od njenog osnivanja, tako i Upravni odbor za čije članove ovde danas razmatramo odluke o razrešenju, a NAT je, podsećam još jednom, izgubio mogućnost da bude u Evropskoj asocijacija za osiguranje kvaliteta, jer nije ispunjavao evropske standarde i zato što je direktor bio u sukobu interesa. Dva zaista sramotna razloga i dva razloga koja se ni u jednoj organizovanoj i uređenoj državi ne bi mogla dogoditi, jer postoje mehanizmi, postoje kriterijumi i postoje standardi koji to potpuno isključuju. Kod nas nažalost ne postoje kriterijumi i standardi i to je uključeno. Zato smo se obrukali pred Evropskom obrazovnom javnošću.

Sadašnji direktor Nebojša Zdravković doktorirao je Biomedicinski inženjering, a na Medicinskom fakultetu u Kragujevcu predaje Medicinsku statistiku i informatiku, za koju uopšte nije stručan. Iz oblasti koju predaje nikada nije radio ništa stručno, ali mu to nije smetalo da postane profesor u toj oblasti i šef katedre i da na osnovu toga dalje napreduje.

Tipično za ljude koji nemaju biografiju, bibliografiju i opus naučnih radova koji ih preporučuje u intelektualnoj zajednici, ali ako nije preporučen svojom bibliografijom u intelektualnoj zajednici očito je preporučen u političkoj zajednici i očito po političkim, a ne stručnim kriterijumima, ostaje na čelu te institucije.

Ruku na srce, jedini rezultat koji je u ovoj oblasti postigao je taj da je optužen da je plagirao dve knjige iz oblasti Medicinske statistike i informatike, na osnovu kojih je biran za profesora u ovoj oblasti.

Veći apsurd od ovoga ne postoji. Dakle, čovek je plagijator i to je utvrđeno i ne fali mu dlaka sa glave. Navedeni direktor je 2010. godine zaposlen na Fakultetu medicinskih nauka u zvanju docenta i koliko mu je sve to došlo govori i činjenica da je za rekordnih sedam godina stigao do zvanja redovnog profesora, dok uobičajena procedura traje između 15 i 20 godina.

Dakle, od momenta kada je biran za docenta, vanrednog pa redovnog profesora umesto da protekne regularnih 15 do 20 godina, što i za najtalentovanije intelektualce je uobičajen rok napredovanja, on je nekom vrstom intelektualnog blic kriga napredovao za sedam godina.

Očito je da ovde nije presudio naučni opus, očito je da ovde nije presudio broj naučnih dela, indeks citiranosti i sve ono što se u nauci smatra relevantnim za napredovanje, nego politička podobnost i guranje po političkoj liniji. Zato nam se događaju ove sramotne stvari i u osnovnom i u srednjem i u visokom obrazovanju.

Iako na zvaničnoj internet stranici piše da dotičnom doktoru radni odnos na Medicinskom fakultetu miruje to je apsolutna neistina jer on i dalje na njemu radi kao redovni profesor sa radnim vremenom od 10% što je sporno i veoma problematično jer govori da je on u sukobu interesa koji je apsolutno nedozvoljen po evropskim standardima, i na to nam Evropa sve vreme ukazuje ali se mi oglušavamo na to i zbog toga doživljavamo ovu intelektualnu i profesionalnu blamažu. To očito nisu evropski standardi ali jesu standardi koji su uspostavljeni u Srbiji.

Takođe, ovo predstavlja i zloupotrebu službenog položaja jer je na Fakultetu medicinskih nauka ekspresno akreditovano sedam novih studijskih programa. Pre nego što je postao direktor NAT-a Nebojša Zdravković je bio prodekan na ovom fakultetu i nastavio i nakon izbora da prisustvuje svim prodekanskim kolegijumima kao da je prodekan iako to zvanično više nije, a kako funkcioniše akreditacija pod Zdravkovićević rukovodstvom govori i sledeći slučaj – pre nego što postao direktor NAT-a Zdravković je bio konsultant lanca apoteka „Zdravlje lek“ čiji je direktor Miljan Adamović vlasnik privatnog Farmaceutsko-biohemijskog fakulteta u Beogradu. Taj fakultet je pre nego što je Zdravković postao direktor bio u postupku akreditacije, ali je ekspresno akreditovan nakon što je Zdravković postao direktor. Dakle, ruka ruku mije. Ako smo u prijateljskim odnosima, ako postoji poslovni dosluh može i akreditacija i ta akreditacija ne korespondira sa standardima i stručnim kriterijumima na koje morate da se oslonite da biste dali akreditaciju, nego po sistemu trange-frange.

U svemu ovome učestvuje i prof. dr Stefan Milojević, šef kabineta Zdravkovića koji je ranije bio direktor pomenute apoteke „Zdravlje lek“ i zajedno sa Zdravkovićem i Adamovićem je pre nego što su ušli u NAT radi na akreditaciji malopre pomenutog privatnog fakulteta.

Takođe, ovaj šef kabineta je i vanredni profesor Univerziteta „Edukons“, a zaposlen je i na Fakultetu medicinskih nauka u Kragujevcu gde Zdravković i dalje radi.

Pored direktora Upravni odbor ima čime da se podiči. Mediji su 2022. godine pisali da je protiv člana Upravnog odbora NAT Ivana Bulatovića čije razrešenje danas ovde imamo na dnevnom redu pokrenut krivični postupak u Višem javnom tužilaštvu za organizovani kriminal pod optužbom da je sa grupom profesora prodavao ispite. Zaposleni u strukovnom obrazovanju tvrde da je on nezakonito izabran u Upravni odbor NAT-a na sednici Konferencije Akademije strukovnih studija jer je umesto potrebnih 18 glasova dobio 12.

Sada vrh kriminalnog brega u domenu visokog obrazovanja – vaš medij, pocrtavam vaš, „Informer“ je u maju ove godine pisao tekst pod nazivom „Skandal – korumpirani profesor dolazi na mesto predsednika beogradske Akademije strukovnih studija“.

Da građani znaju – mi danas razmatramo njegovo razrešenje i članstvo u Upravnom odboru NAT-a ne iz moralnih ili akademskih razloga, već zato što je postao direktor Akademije pa ne može da bude u Upravnom odboru NAT-a.

Znači, ovde je reč, po vama, o sukobu interesa. Vi njemu ne zamerate kriminalnu aktivnosti, vi njemu ne zamerate to što je bio deo organizacije koja je prodavala ispite. Dakle, vi njemu zamerate sukob interesa, nešto što je naravno nedopustivo ali što je nekažnjivo i što više podleže moralnim uzusima nego krivičnom zakonodavstvu. Umesto da se otvori rasprava o kriminalnim aktivnostima te grupe profesora mi sada pričamo o tome da li postoji sukob interesa.

Na stranu sukob interesa, ovde je reč o ljudima koji su optuženi da su vršili krivična dela i valjda to treba da bude predmet naše rasprave, a ne to što se ovde nameće kao sukob interesa.

Za nezakoniti izbor gore pomenutog član Upravnog odbora odgovoran je Branko Savić, još jedan SNS kadar, koji je bio predsednik Konferencije Akademije strukovnih studija i direktor je Tehničke škole strukovnih studija u Novom Sadu. Zaposleni su 17. oktobra održali protest za smenu ovog direktora zato što ima mesečnu platu od oko 760.000 dinara. Besramno, ali zaista besramno. Voleo bih da se obrazloži kako moguće imati toliku platu i ko dodeljuje platu od 760.000? A, za koga iz evidencije i knjigovodstva se može videti da troši i na iće i na piće po novosadskim kafanama i više ga poznaju konobari i kelneri nego studenti i uvaženiji je među vlasnicima kafea i kafana nego u intelektualnoj zajednici.

Protiv ovog direktora su podnete brojne tužbe. Mobinguje zaposlene, a na ovoj školi se kao rezultat lošeg rada ukidaju studijski programi.

Povrh svega, Savić je bukvalno samovoljno ukinuo državno telo Konferenciju akademija strukovnih studija, koja je formirana 2007. godine od strane države i samo država može da je ukine, jer ona ne funkcioniše od avgusta 2020. godine.

Postavlja se pitanje ko će biti sledeći predstavnik strukovnih škola u Upravnom odboru NAT-a nakon razrešenja Bulatovića? Jer, Konferencija koja treba da izabere predsednika faktički ne postoji.

Gospodo iz vlasti, što bi naš narod rekao: „Da se za zelen bor uhvatite, i on bu se zelen osušio.“ U Nemačkoj su strukovne škole temelj razvoja privrede. Vi ste ih kod nas upropastili. Besmisleno ste ih spajali u akademije, a da nikada nikakvu analizu prethodnu uradili niste. Na sve što ste još nakaradno uradili dualno obrazovanje, čime ste dodatno pogoršali status ovih škola, dičeći se kako niko i nigde nije ovako uveo dualno obrazovanje. I to je tačno. Niko, nikad i nigde nije ovoliko upropastio obrazovanje kao što ste vi to prvi put u istoriji Srbije uradili.

Koliko ste unakazili sistem akreditacije i osiguranja kvaliteta najbolje govori činjenica da ste samo na Akademiji strukovnih studija politehnike akreditovali studijske programe na osnovu 196 fiktivnih ugovora za nastavnike i saradnike. Ko zna koliko je još ovakvih primera.

Poštovani građani Srbije, vlast je napravila sistem provere kvaliteta visokog obrazovanja koji nije u skladu sa evropskim standardima. Ona taj isti sistem fiktivno primenjuje. Poslušni i podobni kadrovi sistemski urušavaju obrazovanje koje je temelj razvoja jednog društva. Vama, dragi građani, pričaju bajke o rastu, dok jedna trećina naših sunarodnika jedna uspeva da preživi.

Duboko je pogrešna predstava da društvo počiva na ekonomiji i da je ekonomija ona oblast koja presudno utiče na sve ostale delove društvenog sistema. Svako uređeno društvo počiva na kulturi i obrazovanju. Ako ste neuspešni u ekonomiji, pada standard. Ali, ako nemate kulturu i obrazovanje, nemate sistem vrednosti. Ako nemate sistem vrednosti, onda nemate orijentire u životu. Ako nemate orijentire u životu, vi gubite identitet.

Standard može da se popravi i standard može da se koriguje, ali kada jednom jedan narod urušavajući kulturu i obrazovanje uništi svoj identitet, to je nepovratno. To vi sada činite i to je najveća sramota u novijoj političkoj istoriji Srbije. Hvala.

Hvala.
Reč ima Željko Veselinović.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsednice.

S obzirom da se na ovoj raspravi 90% vremena troši na neke stvari koje su potpuno van teme, zamoliću vas, ukoliko i ja budem malo izašao van teme, da mi dopustite kao i svima ostalima.

Prosto, moram da kažem da me ne zanimaju mnogo ni Šider, ni Picula, ni Ursula fon der Lajen, ali me ne zanimaju ovamo ni Harčenko niti ova ruska strana, jer smatram da mi sa te strane, bez obzira što moj kolega i prijatelj Đorđić voli Ruse, smatram da mi nemamo prijatelje među tim stranim zemljama, nego svi oni ovde imaju interese i da mi moramo da vodimo računa pre svega o građanima Srbije, jer nijedna od tih zemalja nama ne misli dobro, osim kada su neki njihovi interesi u pitanju.

Slušam mnogo stvari ovih dana i moram da kažem da mene interesuju samo radnici Srbije i interesuje me ta, da tako kažem, sirotinja. Slušam mnogo stvari ovde i o obrazovanju. Svi se ovde obraćaju građanima. Neko priča bilo je dobro pre pet godina, pre deset, pre dvadeset, pre trideset. Ja smatram da u Srbiji zadnjih 35 godina nije bilo dobro.

Dok je Tito bio i dok smo svi otprilike bili malo više slični, pa su i radnici i lekari i profesori imali približno iste plate, nekako smo imali, da kažem, neki sistem vrednosti. Onda je došao Milošević, pa je Milošević upropastio sve, ušli smo u ratove, sankcije, bombardovanja, svađu sa celom međunarodnom zajednicom i zna se kako smo završili.

Onda dolazi taj 5. oktobar, koji je doneo neke određene promene nabolje, za koje ne mogu da kažem da nisu, ali sa druge strane krenula je pljačkaška privatizacija, zatvaranje fabrika, otpuštanje ljudi, ostajanje ljudi bez posla, na ulici itd. Kada neko kaže da je to vreme bilo neko dobro, ja baš ne mogu da se složim sa tim, zato što, možda je Đinđić bio reformator, možda je on neke stvari hteo da uradi, nažalost, ubijen je, ali pola ministara iz njegove vlade ja poznajem. Ušli su u vlast goli kao pištolj i crkveni miševi, a izašli kao milioneri, pa se pitam odakle je to vreme dobro. Nije. Znači, tada smo prodati i izdati.

Sve nakon toga je bio kontinuitet tog sistema. I za vreme Tadića i za vreme Koštunice, svi su živeli loše, odnosno dosta ljudi je živelo loše. Danas kada čujem da neko kaže – živelo se dobro, pa nije se živelo dobro. Ja mogu to da kažem zato što sam se borio protiv svake vlasti, i protiv Miloševića pa do dan-danas se borim protiv svake vlasti, jer se borim za radničku klasu i za najsiromašnije.

Oni su sve to obesmislili i onda je došla SNS koja je počela da uništava institucije. Zato smo i došli u tu situaciju da danas institucijama niko ne veruje i zato bi u nekoj normalnoj državi, kada je pala nadstrešnica, onda bi neko verovao institucijama i onda bi bilo kao u Đenovi, posle šest ili sedam godina da neko bude optužen i da bude u zatvoru 18 godina. Ali, nažalost, ljudi ovde ne veruju mnogo u institucije. Istine radi, ja ne mogu da poreknem to, to je činjenica, da je 2012. godine bilo 1.800.000 zaposlenih, da danas ima 2.400.000 zaposlenih i da je to 600.000 više za zadnjih 13 godina, i to se ne može poreći. Može se reći da to nisu kvalitetna radna mesta, može se reći da to nisu dobro plaćena radna mesta, ali svakako ih ima više.

Međutim, sada bih se vratio, u par rečenica samo, na temu sa kojom se susrećemo, a to je obrazovanje, ili kako da kažem, uslovno rečeno, visoko obrazovanje. Pre nekih 15 ili 20 godina, ili kad je već krenulo, sa otvaranjem tih privatnih fakulteta i univerziteta, mi smo došli u tu situaciju da može svako danas da završi fakultet. Mislim da to nije dobra stvar i mislim da ne treba svako da završi fakultet, iako bi svaki roditelj želeo da njegovo dete završi fakultet, jer imamo problem sa time da danas nemamo električare, nemamo bravare, nemamo keramičare, nemamo vodoinstalatere, pa nam onda dolaze iz Nepala, iz Vijetnama, iz Indije, pa onda ljudi kažu – nećemo Nepalce, nećemo Vijetnamce, nećemo njih itd, a ovde nema ko da radi. Zato što se kriterijum obrazovanja tolio srozao, i to kažem, u poslednjih 15-20 godina, ne samo za vreme ove vlasti, tada je počelo, da se sve srozalo i da automatski danas svako dete koje završi jedva srednju školu može za par hiljada evra da završi neki fakultet i da postane akademski obrazovan građanin.

Naš sistem je potpuno pogrešan. Znači, moramo obrazovanje da vratimo po sistemu da moramo da otvaramo jake fabrike, da moramo da dajemo ljudima kvalitetna radna mesta i da deca u određenim sredinama, kada završe određene škole, znaju da će moći raditi neki posao za pristojan novac. Ja sam 1989. godine, kada sam upisao srednju školu za metalurškog tehničara, znao da ću 1993. ili 1994. godine, posle vojske, da se zaposlim u Železari Smederevo, jer metalurški tehničar je usko zanimanje vezano za Železaru Smederevo. Svi vi, a ima vas ovde dosta koji ste iz moje generacije, znate da kada ste završavali tada određene škole, već ste znali gde će vaš put da bude unapred, ali su te škole bile teške, imali smo dobru praksu, išli smo u fabrike na praksu. Ja sam posle završetka škole mogao odmah da počnem da radim na tom mestu jer sam četiri godine išao tu na praksu.

Danas govorimo o visokom obrazovanju, i sve je super i odlično je da imamo što više, da kažem, obrazovane dece, ali smatram da kvalitet obrazovanja i praksa mora znatno da se unapredi. Kod mladih ljudi je praska mnogo važna, jer kada vi decu u srednjoj školi, ne mislim pritom na dualno obrazovanje, nego na praksu, odvedete u neke fabrike ili u neke firme koje su razvijene, koje dobro rade, koje imaju posla, ta deca će se sutra veoma lako u tim fabrikama zaposliti. Neće ostati nedovršeni srednjoškolci, pa onda upiše neki fakultet, za par hiljada evra, može u Srbiji, može u Bosni, može u Crnoj Gori itd, i onda postane diplomirani ne znam šta, a pritom ne zna apsolutno ništa da radi.

Moramo vratiti sistem obrazovanja da se potpuno promeni, da se više baci na praksu, a ne na teoriju, da se deci izbace suvoparne stvari, koje su potpuno bespotrebne za učenje i da se baci akcenat na to, na obrazovanje srednjeg kadra, odnosno na obrazovanje majstora, jer mi ukoliko ne budemo u narednom periodu uložili u decu u srednjim školama, ponudili im kvalitetnu praksu i ponudili im poslove kvalitetne posle završetka te njihove srednje škole, verujte mi, za desetak godina mi ovde nećemo imati nikog da zameni sijalicu. To će nam raditi sve radnici iz inostranstva, a koje opet ne prihvatamo jer dolaze ovde trbuhom za kruhom.

Zato kažem da ovaj zakon ne može da se reši sada, ali u perspektivi, za koju godinu mora da se radi na tome. Hvala.

Hvala.
Reč ima Marko Atlagić.
Izvolite.

Poštovana predsednice, poštovani građani Republike Srbije, građani Republike Srbije crvene od stida kada im o moralu govori jedan od prethodnih govornika koji je bio krivično osuđen zbog krađe. Upravo je on jedan od aktera obojene revolucije koji su udarili na sve sfere srpskog društva, stvarajući haos i destabilizaciju zemlje sa ciljem obaranja vlasti Aleksandra Vučića, kao garanta mira, ekonomskog napretka zemlje i slobodarskog, samostalnog srpskog puta u budućnost.

Šta im je bio cilj? Kada ga obore, stvaranje haosa i vraćanje Srbije u njenom ekonomskom razvoju desetinama godina unazad. Oni su zajedno sa našom opozicijom izvršili pedagoški zločin nad učenicima i studentima, nezabeležen u istoriji školstva i pedagoških ideja. Nisu uništili jednu generaciju, nego 16 generacija.

Neću da govorim o pojedinostima, oni su danas govorili o profesorima, nisu o dnevnom redu, ali ja ću samo nekoliko citata o njihovom vođi, jednom od blokadera njihovih, koji svakodnevno, ama baš svakodnevno najpogrdnijim rečima psuju državu, predsednika Vučića i srpski narod. Tako je njihov profesor kazao, citiram: „Svi oni koji Vučića hvale dostojni su prezira, ne želim s njima boraviti u istom prostoru. Vučić je bio i ostao prostak. Želim da fizički budem na drugoj strani, iz higijenskih razloga“, završen citat. Je li to profesor Univerziteta? Je li taj može da vaspitava i obrazuje našu omladinu i naše studente?

Posle psovanja predsednika Vučića, psuje državu Srbiju i predsednika Vučića zajedno, verovali ili ne, kada kaže, citiram: „Srbija je dno dna“, pazite, poštovani građani šta je rekao, „primitivci vode državu. Kada bih morao da pravim film o Vučiću, onda bih morao da povraćam čitavo vreme“, završen citat. On ponižava, poštovani građani, preko 2.300.000 vas koji smo glasali za Aleksandra Vučića.

Ovaj vajni profesor ide dalje vređanjem predsednika, kada je rekao da je primitivna ličnost i da je rulja gotovo prirodno okruženje njegovo, itd. Da ne govorim dalje o pojedincima.

Dozvolite da je jedan od blokadera profesora danas koji je bio u ovom visokom domu ali nikako neće da se suoči sa mnom u direktnom sučeljavanju, koji je inače poznat po tome što je na svom fakultetu bio blokader, koji stalno psuje i predsednika i Srpsku naprednu stranku i nas, izrekao neistine jer je optužio nas ponovo da smo mi krivi zbog toga što naši univerziteti nisu u asocijaciji evropskih univerziteta.

Poštovani građani, poštovani profesori univerziteta, još jednom ponavljam, zbog istine, narodni poslanik iz opozicije od 2018. do 2021. godine bio je sekretar Nacionalnog tela za akreditaciju i proveru kvaliteta u visokom obrazovanju Republike Srbije u vreme, pazite dobro, kada Nacionalno akreditaciono telo gubi članstvo u Evropskom nacionalnom akreditacionom telu. Naime, bio je zadužen za izradu izveštaja o samovrednovanju nacionalnog akreditacionog tela 2019. godine, gle čuda, za potrebe obnove članstva Nacionalnog akreditacionog tela u Evropsku asocijaciju nacionalnih akreditacionih tela.

I gle čuda, na osnovu tog njegovog izveštaja, odbor Evropske asocijacije nacionalnih akreditacionih tela je doneo odluku o isključivanju Nacionalnog akreditacionog tela iz Evropske asocijacije. I gle čuda dalje, na Univerzitetu u Beogradu, to zna rektor i gospoda profesori, od 2010. do 2018. godine taj bajni profesor je bio direktor Centra za obezbeđenje kvaliteta. U tom periodu na Univerzitetu u Beogradu, umesto redovnih izveštaja o samovrednovanju, na svake tri godine urađeno je samo jedno, za školsku 2013/2014. godinu, pa je Univerzitet umesto toga, po njegovom odlasku, uradio samoevoluaciju za ceo period od 2013. do 2020. godine, sa izveštajem o samovrednovanju za period od 2017. do 2020. godine, kako bi bar malo ispravio njegove propuste u radu. Ovo je pretilo, poštovani narodni poslanici i poštovani građani Republike Srbije i univerzitetska javnosti, da dovede do odbijanja zahteva za akreditaciju Univerziteta u Beogradu 2021. godine.

Ovaj bajni profesor, koji je danas pokušao da iznese neistine i pobegao, vidite, on inače dođe kad laži treba da izgovori i pobegne, na kraju, poštovana predsednice, na samome kraju, poštovani narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije i poštovani gospodine Jovanovu, vama se posebno obraćam jer ste vi jedini predsednik poslaničke grupe na ovoj sednici koja je čitavo vreme bila, od početka zasedanja do kraja u ovom visokom domu.

Šta da kažemo o lažima koje su govorili, o tome predsednica najbolje zna, kao i vi i gospodin Mirković i ostali članovi, koji su rekli, ja ću samo citat na kraju iz Hamleta: "Elem, gospodine, počinili su lažnu vest, povrh toga proturili su neistinite iskaze, drugo, izvršili su klevete, šesto i poslednje, overili su netačna stanja i na kraju oni su lupeži i lopovi", završen citat.

Pozivam vas, gospodo iz opozicije, da i vi prihvatite politiku jedinstva, politiku ekonomskog napretka, politiku koju je trasirao naš predsednik Vučić i vaš, vi kažete da nije vaš a ja kažem da su prethodni predsednici svi bili moji, jer druge nismo imali, jer ta politika koju je trasirao predsednik Vučić je vojno neutralna, samostalnog slobodarskog duha, jer on vrlo dobro zna, nema onog od juče koji me lažno citirao, da se tuđim putem kući nikada ne stiže, nego uvek i samo svojim. Živela Srbija, živeo Aleksandar Vučić!