E, izjasnićemo se.

Izvolite.

Nažalost, vi kako zinete, kršite Poslovnik. I mi smo sad u tom začaranom krugu da vam non-stop ukazujemo da kršite Poslovnik, ovog puta član 27, upravo primena Poslovnika. Malopre kažete – ljudi pričaju, poslanici pričaju van dnevnog reda itd. Gospođo Brnabić, pre ove sednice 16 dana je samo zasedao nacionalni parlament države Srbije, kada je Srbija u najvećoj krizi. I vi sad očekujete da mi ne govorimo o kontekstu celog problema, o krizi političkoj, društvenoj i ekonomskoj, kakvoj god hoćete, u Srbiji. Oduzimate juče ljudima reč, držite ovde slovo, držite neke moralne lekcije.

Hvala vam mnogo. Više nikakve veze to nema sa povredom Poslovnika.
Da li želite da se izjasnimo?
(Marinika Tepić: Zašto ste me prekinuli? Dozvolite mi da završim. Oduzmite mi vreme poslaničke grupe.)
Zato što ste rekli koji je član, ali onda ste krenuli da zloupotrebljavate. Ja ne želim da vam oduzimam vreme od poslaničke grupe, ali ću oduzeti vreme od poslaničke grupe. Važi.

Dozvolite mi da završim.

Pozivate se na Poslovnik, da ne znamo da čitamo Poslovnik.

U Poslovniku piše kada su redovna zasedanja. Vi niste započeli sednice tokom redovnog zasedanja, niti 1. marta, niti 1. oktobra. Znači, gledali ste da izbegnete. To je problem. I normalno da moramo ceo kontekst između da iznesemo ovde, zato što vi prikrivate od javnosti, na Javnom servisu, gde građani Srbije jedino imaju priliku da čuju šta se dešava u najširem obuhvatu. Vi i to pokušavate da minimalizujete. Znači, vi kršite Poslovnik. Ne sazivate redovno zasedanje 1. marta, niste sazvali 1. oktobra, to je vaša obaveza, a ne nama da kažete da mi ne poštujemo Poslovnik. I zato moramo da pričamo o životu i stvarnosti i krizi u Srbiji. Hvala.

Hvala vama.
Posebno sam upoznata sa članom 4. Poslovnika, u kome stoji da po mogućstvu ovde ne razgovaramo nego da nas gađate dimnim bombama, jajima, konzervama, član 7. Poslovnika po kome stoji da ne pričate nego koristite vuvuzele i član 10. Poslovnika po kome stoji da u svakom slučaju u sred diskusije morate da aktivirate protivpožarni aparat. Svaka vam čast na tome kako vi poštujete Poslovnik i dostojanstvo Narodne skupštine, pa meni nešto držite predavanje.
Idemo dalje.
Šalu na stranu, ipak je danas poseban dan za Republiku Srbiju, gde će evropski parlament da se izjasni da mi posedujemo supersonično oružje i u takvom danu svi mi moramo da budemo posebno ozbiljni, posebno odgovorni, zato što takvo oružje kakvo postoji u Republici Srbiji ne postoji nigde drugde.
Sledeća rezolucija - pčele.
Sada po listi.
Reč ima Edin Numanović. (Nije tu.)
Reč ima Tatjana Marković Topalović. Izvolite.

Ja bih se referisala na tač. od 41-44, gde ste odlučili da uradite neke kadrovske promene, odnosno imate predloge odluka o razrešenju članova upravnog odbora NAT-a.

Pogledala sam pažljivo koga razrešavate, na njihov lični zahtev ili pod vašim pritiskom, to je nešto što mi nije jasno, ali to su tri osobe koje imaju impresivne karijere. Radi se gospođi Mirjani Garapić Zakanui, radi se o Nebojši Bjelotomiću i o prof. dr Ivanu Bulatoviću. Gospođa Mirjana je preko 15 godina u finansijama, upravljala je finansijama i rizicima, Nebojša Bjelotomić je bio kreator čak preko 500 startapova u Srbiji i bavio se projektom digitalne Srbije, koji je bio podržan od USAID, a gospodin prof. dr Ivan Bulatović je član Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje, bio u dva mandata. On je, takođe, bio blizak vlasti kroz svoje delovanje, bio je državni sekretar u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava, radio je u Ministarstvu prosvete, radio u Ministarstvu pravde.

Možda ne bih nešto posebno prozivala to što razrešavate ove ljude, nego problem jeste - odakle ih razrešavate? Pažljivo sam proučila sajt Nacionalnog akreditacionog tela i videla sam koliko imate akreditovanih ustanova. Ima ih 186, imate 3.092 akreditovana studijska programa i 1.328 recenzenata. To znači da se bavite jednim zamašnim poslom. Međutim, na tom sajtu ne postoji finansijski izveštaj od 2018. godine. Znači, već sedam godina na tom sajtu nema finansijskog izveštaja, imate samo plan za 2019. godinu.

Pokušala sam da izračunam šta bi se moglo uraditi ukoliko vršite akreditaciju samo jednog fakulteta, sa samo jednim studijskim programom, a fakulteti inače imaju mnogo više studijskih programa. Taj sport će jedan fakultet da košta milion i 400 hiljada. E, sad, da se vratimo na brojke. Znači, cenovnik koji ste uspostavili 2018. godine je drakonski. Novac je ogroman i nigde ne postoji finansijski izveštaj posle uspostavljanja tih cena. Recimo, visina naknade za univerzitet je milion i 80 hiljada, za studijski program jedan, studijski program, 320 hiljada, za studijski program na srpskom i stranom jeziku - 350 hiljada, zatim imate i spoljašnju evaluaciju, ona košta 640 hiljada. Ovo je taj cenovnik, on je jako dugačak i mnogo para treba da bi se akreditovala jedna ustanova. Nemoguće je izmnožiti i na digitron staviti akreditaciju 186 ustanova. Radi se o neverovatnom novcu.

Ono što mene brine jeste što ove ljude razrešavate a da se oni pre toga nisu izjasnili svojim izveštajem šta su radili, mislim da su nam bili dužni. To je jedna stvar. Druga stvar, mislim da su ti ljudi negde morali da utiču da se formira finansijski izveštaj i da od perioda kada su oni tamo zaista postoji finansijski izveštaj šta su radili. Mislim da se radi o milionima dinara koji ni na koji način nisu evidentirani kroz regularni portal na kojem moraju da postoje.

Ja ću vas podsetiti da je država Srbija uložila 3,9 miliona evra u veliku maturu. Danas, 2025. godine, ni "v" od velike mature. Znači, ovde se radi o neverovatnom novcu, o finansijskim izveštajima koji su netransparentni. Pre nego što uradite ovakvo razrešavanje, mislim da treba da vrlo dobro pogledate kako izgledaju finansije i da upoznate građane Srbije sa tim koliko košta akreditacija nekog fakulteta.

Iz nekih privatnih izvora sam saznala da niz fakulteta nije uspeo da akredituje studijske programe na srpskom i na engleskom, jer im je to preskupo. Znači, onaj ko ima novca, on će akreditovati, a kvalitet je vrlo upitan. Hvala vam lepo.

Hvala vama, posebno zato što ste se držali dnevnog reda.
Reč ima Edin Đerlek.
Reč ima Robert Kozma.
Reč ima Milija Miletić.
Reč ima Ana Eraković. Izvolite.

Poštovani građani Srbije, čuli ste već od mojih kolega da je Nacionalno telo za akreditaciju i proveru kvaliteta visokoškolskih ustanova izbačeno 2020. godine iz Evropske asocijacije jer standardi po kojima radi nisu usklađeni sa evropskim.

Čuli ste i da nijedan partijski podoban direktor nije ništa uradio da se to popravi nego je sve više gurao ovo telo u propast i obesmislio čitav sistem provere kvaliteta, a obrazovanje je najvažniji temelj razvoja jednog društva.

Danas na dnevnom redu imamo razrešenje članova Nacionalnog saveta i članova Upravnog odbora Nacionalnog tela za akreditaciju, a u Nišu se istovremeno osniva fakultet srpskih studija koji će imati department za istoriju, department za srbistiku i pazite sada, građani, department za ruski jezik. Pa, mene interesuje, da li će se na fakultetu tom izučavati, kako je Ruska stranka koju čine samo rusofili manjinska stranka i kako se kradu izboru kao što je to bilo u Nišu 2024. godine?

Ostaje i da promenite listu zvanja i da polaznici ovakvog fakulteta dobiju diplome da su diplomirani Srbi ili Rusi i tu je ludilo kompletno. Ovi departmani su izdvojeni iz sastava Filozofskog fakulteta u Nišu i to bez rasprave u veću, savetu ili senatu. Znači, bez konsultacija sa onima koji su godinama stvarali akademski kredibilitet tih odseka. Sve je sprovedeno preko noći dekretom ministra, što pokazuje koliko se akademska autonomija danas poštuje.

Ovo je još jedan primer kako se visoko obrazovanje u Srbiji koristi za političke a ne naučne ciljeve. Umesto da jačaju postojeće institucije, režim razvija i stvara paralelne strukture kojima upravljaju partijski lojalni kadrovi.

Pošto ovde pričamo o Nacionalnom akreditacionom telu, molim vas da kažete građanima kako će izgledati akreditacija ovog fakulteta? Hoće li partijski Nacionalno akreditaciono telo da napiše nove standarde za akreditaciju po merama radikala?

Dragi građani Srbije, ono što moramo da podsetimo, jeste da kada god vlast krene da srbuje, nas to košta ili teritorije ili ogromnih suma našeg novca koje koruptivnim radnjama uzimaju, zloupotrebljavajući državne institucije.

Trideset godina nas dele i na tome profitiraju dok jedna trećina građana Srbije jedva krpi kraj sa krajem. Zadatak države je da svim građanima obezbedi jednak pristup pravdi, kvalitetom obrazovanju, zdravstvenoj nezi i uslovima života dostojnim čoveka, a ne da deli i svađa građane dok im zavlači ruku u džep.

Dragi građani Srbije uvek, svugde i od svake vlasti tražite da živite bolje, jer to zaslužujete i za to je odgovorna jedina i samo vlast i niko drugi. Hvala.

Hvala vam.
Reč ima ministar Snežana Paunović.
Izvolite.

Zahvaljujem predsednice Skupštine, poštovane kolege i koleginice, uvaženi narodni poslanici, građani i građanke Republike Srbije.
Jako kratko, bez ambicije da produžavam ovu raspravu koja nije suštinski mnogo sadržajna, ali sa namerom da odgovorim na jučerašnje prozivke bazirane pre svega na neistinama. Zašto? Zbog građana Srbije.
Ovde smo juče pod izgovorom jednog važnog dokumenta predloga Zakona o potvrđivanju određenih članova iz Povelje čuli optužbe koje su smešne, neistinite, neosnovane, ali očigledno je zgodno u ovom političkom trenutku uz jedno teatralno pitanje gde je ministarka državne uprave i lokalne samouprave? Evo, je. Juče je bila na sednici Vlade Republike Srbije koja se održavala u Leskovcu. To biste kao narodni poslanici morali da znate, obaveza vam je da pratite rad Vlade koju ste birali. Ali, to je manje važno.
Drugo pitanje je bilo sa čim će ministarka pred Evropsku komisiju? Šta će tačno da kaže? Ministarka će tačno da sedne i da razgovara, jer ministarka ima jednu prednost koju sigurna sam ne možete da razumete. Nije Evropska komisija uticala na formiranje mene kao političkog kadra, nije ona uticala na formiranje partije kojom pripadam, nije ona uticala na okupljanje vladajuće većine, pa ne može kao takve baš ni da nas propituje. Osim o delu o kom treba da razgovaramo isključivo u skladu sa zakonima i Ustavom Republike Srbije i tu ćemo verovatno imati malo razmimoilaženja, pošto određene preporuke nažalost nisu primenjive, jer se kose za Ustavom Republike Srbije. Pa, je onda rečeno da sam izignorisala odluke suda u Zaječaru i za račun Srpske napredne stranke, odnosno branila vlast Srpske napredne stranke ili kako god.
Verujem ja da je vaša istina takva, uglavnom je ona tako koncipirana, jeftinim tumačenjem, bez pročitanih akata i bez posebne pažnje, ali ono što me fascinira je da ste se posle šest dana koliko je ministarka sedela u parlamentu vi ste se pojavili naprasno sedmog kada je nije bilo. Dobro je to. Imate vi pravo kao narodni poslanik da ne budete na svom radnom mestu, ali ja kao ministar baš nemam pravo da ne budem na sednici Vlade.
Da, razjasnimo Zaječar zarad građana Republike Srbije, ministarka je svojom preporukom zaštitila isključivo i samo volju birača u Zaječaru. Da li mi se volja birača sviđa u okolnostima da Socijalistička partija Srbije nije prešla cenzus? Ne. Ali, mi to ne daje za pravo da karikiram odluke i donosim odluke u skladu sa tim šta je partijski interes i to znam da ne razumete, verujem da ne razumete, jer ne možete da razumete da postoje ljudi koji državu Srbiju poštuju više i stavljaju je uvek iznad onoga što je partijski interes. Tačno je. Devet glasova je trebalo Socijalističkoj partiji Srbije da pređe cenzus.
I paralelno kada vi mene optužite da ja pripadam toj lopovskoj feli koju ćete na kraju da hapsite, onda se setite da devet glasova kod lopova ne znače mnogo ili ne znače ništa.
Ta jeftina varijanta koju pokušavate da spočitavate socijalistima namećući se pritom, malo sa leva, malo sa desna, malo sa žute, malo sa zelene, malo sa narandžaste pozicije, da budete politički živi, vam je bezuspešna nije ona zabranjena samo je simptomatično da se uvek bavite socijalistima i to ministrima tačno kada nisu u sali.
Tako ste neki dan optužili ministra policije za ono brutalno prebijanje koje je na kraju demantovala sama devojka lično.
U Zaječaru je gospodo došlo do toga da je voljom dva člana verifikacione Komisije zaustavljen proces verifikacije mandata ljudi koji su izabrani voljom građana. Dakle, ne odbornika Srpske napredne stranke nego svih odbornika koji su u procesu učestvovali i to poverenje dobili.
Prva odluka Višeg suda istina je konstatovala je da se verifikacioni postupak ne smatra završenim, jer ne postoji akt verifikacione Komisije. Na takvu odluku uložena je žalba i odborničke grupe, odnosno Liste Aleksandar Vučić u Zaječaru i takođe stigla još jedna odluka Višeg suda koja kaže – da Viši sud nije nadležan za verifikaciju mandata. Što znači da bi po zakonu uvaženi poslanici, ali je dobro pročitati zakon pre nego što iznesete optužbe morao da se taj proces ipak završi na konstitutivnoj sednici Skupštine u Zaječaru.
Dakle, čak ni tamo vas nisu hteli oni koji su se kobajagi borili za svoja prava, čak ni tamo niste imali prostor za teatralne izjave, nego koristite određene medije da biste upali u oči, baveći se bahatom ministarkom koja kobajagi ne poštuje odluke suda, i konačno, o svemu tome će se ponovo koliko razumem, izjasniti sud. I sve će to biti kako treba.
Nemojte vi da budete deprimirani zbog toga, jer koliko se sećam, tamo ni nemate kandidate, što je manje važno. I na kraju ste krenuli da me polucitirate na temu Zakona o jedinstvenom biračkom spisku, koji je zakon narodnih poslanika.
Kada se o njemu razgovaralo u sklopu Radne grupe, a bila sam deo nje, sticajem okolnosti i u prvih šest meseci, niste imali ništa da kažete, uglavnom ste aplaudirali na ono što kažu CRTA i CESID. Oko toga imam brojne svedoke, bez ideje potpuno, a sada imate ideju da su i CRTA i CESID, i ministarka državne uprave, ali i ministar policije, zaboga jedna kriminalna grupa koja će da donese zakon, koji niko neće, a ne CRTA, dobro, onda ne CRTA, onda da vam razrešim dilemu.
Na žalost i tu ste delimično u pravu. Nemate vi dilemu, jer nemate stav. Imate napisane govore koje pročitate, zato što tako treba ili tako mora. Imate mete na koje mislite da možete da postignete političke poene, a to i nije sasvim sigurno tako i bilo bi dobro da vodite računa.
Da vam odgovorim na ono što je vaša dilema, a pitali ste i čudi me da vam niko nije odgovorio, da li, kako rekoste, naprednjaci, imaju mnogo poverenja u ova dva resorna ministra ili će da nas hapse. Onda se vratimo unazad pa se setim, da narodni poslanici koji će se o tom zakonu izjašnjavati, o njemu razgovarati vrlo brzo, imaju pravo da mu nađu i mane i nedostatke i da ih poprave, da će resorna ministarstva u tom smislu, u skladu sa Ustavom i zakonom i svojom obavezom, sprovesti vašu odluku, a da oko toga, kako će ko koristiti lisice, uprkos ambiciji, koju imate, ličnoj, nećete baš odlučivati uz neke doboše koje ste namerili da uzmete.
Činjenica je, poštovane kolege, da ću kao resorni ministar sigurno primeniti zakon u onom kapacitetu, u kom budete doneli odluku da on treba da postoji. Sigurno je da na moje pitanje, da li postoji primer takve prakse, da ga prepišemo kao dobar, dobila sam odgovor, da ne.
Sigurno je da je ovo izazov i za državu Srbiju i za sve nas, ali pre svega, pokazala se jedna spremnost vladajuće većine da iskoračimo i uradimo nešto što će, sigurna sam, pokazati svoje pozitivne efekte.
Komisija, sama po sebi, ima mogućnost da sve ono o čemu ste pričali, pred kamerama određenih televizija, stavite na papir, tražite uvid i mi kao resorno ministarstva kažemo, u pravu ste ili niste. Toga se i plašite, kada se ovaj zakon donese, postaće transparentno jasno koliki je i da li postoji nedostatak u jedinstvenom biračkom spisku.
Pre svega toga, građani Srbije, moraju da znaju, da jedinstveni birački spisak, zapravo je skup podataka svakog od nas pojedinačno, da na njih ne možemo da utičemo svojom voljom, osim u svoje ime...