Hvala poštovana predsedavajuća.

Ko što naš narod kaže „što je tikva praznija, to je bezobraznija“.

Ono što je vrlo interesantno što pored brojnih neistina koje su lako dokazive. Možete da odete i da pogledate koliko je fabrika danas otvoreno, koliko ljudi radi u tim fabrikama i da uporedite sa periodom kada je šef prethodnog govornika bio na poziciji da bilo šta odlučuje i bilo šta se pita. Taj period je ostao upamćen kao crna tačka naše istorije, jer je pola miliona ljudi ostalo bez posla.

Čuo sam ovde svakakve teške optužbe. Pročitana je biografija člana SNS, ako sam ja to dobro razumeo, gde je sve bio i šta je radio. Ja nisam morao da idem toliko daleko i da se uopšte bavim sa ono malo članova koji ima stranka prethodnog govornika. Niti sam hteo da se bavim gde su svi njihovi sadašnji funkcioneri bili, preleteli ili gde su danas oni koji su ih napustili.

Ja sam uzeo samo jedan papir i jednu steno belešku narodnog poslanika koji je od skoro narodni poslanik njihove poslaničke grupe, gde se vidi za šta se zalaže i kako se ponašaju njihovi poslanici. Kaže čovek – šta je ovde još netačno? To je Tito maršalat.

Gospodo da vas podsetim nije srušen i nije poklonjen tek tako, nego je prodat. Bio je procenjen na 28 miliona evra, a prodat je američkoj ambasadi za 15 miliona evra. Razlika od 13 miliona evra van samo pokazuje da je prethodni govornik deo grupe gde su ljudi ili ultra ne inteligentni ili nesposobni, ali ono što je sigurno istina da su im mnogo prsti lepljivi, pa da su mnogo veliki lopovi. E baš zato što građani znaju kakvi ste lopovi i prevaranti i kriminalci bili dok ste bili na vlasti, gde ste uspeli da u jednom poslu zakinete 15 miliona evra, zato ste otišli u opoziciju i nikada više se nećete vratiti u poziciji da budete ni na čelu skupštine stanara. Hvala.

Gospođa Nataša Jovanović. Izvolite.

Hvala vam uvažena gospođo Raguš.

Poštovani građani Srbije mi smo ovde od predstavnika jedne političke stranke koja je na zalasku, kroz ovu dečiju ilustraciju neuspelog pokušaja da bude duhovit čuli i neke pretnje. Kako ćemo mi da budemo u direktnom prenosu nekakvog zatvaranja, ovako ili onako. Pustite vi te vaše maštarije, što bi narod rekao „što je babi milo to joj se i snilo“.

Međutim, moram da podsetim čitavu srpsku javnost na događaj iz 2008. godine. Vi se toga dobro sećate. Bila sam član Odbora, tada se zvao za odbranu i bezbednost i pošto je tadašnja opozicija imala mogućnost da na jedvite jade upravlja tim odborom, namamili smo tadašnjeg načelnika Generalštaba da dođe u Narodnu skupštinu Republike Srbije, ovog lažnog generala Zdravka Ponoša i da nam podnese izveštaj o svom radu.

Šta smo mogli da ustanovimo gospođo Raguš na tom odboru na kome smo ustanovili da on radi za tuđe interese, da je jednom nogom već bio zagazio u čin veleizdaje, da je to čovek koji je namerio da potpuno uništi srpsku vojsku. Mi o tome danas treba da pričamo.

Kakvi su i kakvi onda mogu da budu predstavnici nekoga ko je potpuno uništio našu vojsku, koji je penzionisao brzopotezno slavne srpske generale, a on kao neko ko je pobegao iz svog rodnog kraja iz Republike Srpske Krajine nije ostao da brani svoja ili vekovna ognjišta Srba tamo.

Dakle, mi smo za svo ovo vreme dok postoji ta politička organizacija koja je eto na neki način uspela da dobije određene predstavnike ovde, mogli da vidimo da ni on Zdravko Ponoš ni njegovi sledbenici nemaju ni stida ni srama, a kako bi imali, kada bi sutra to isto da im se daje mogućnost i prilika, uradili i takvi su nama u prethodnoj raspravi, gospođo Raguš, držali nekakve lekcije o patriotizmu, oni koji su izdali i prodali svoju zemlju, oni koji su ostavili srpski narod, bez zaštite na KiM, i oni koji bi to sutra isto uradili, ali mnogo brže nego što bi bilo ko od nas mogao da pomisli. Takav film nećete da gledate, to što vi priželjkujete i što sanjate, nikada neće da se ostvari, a vi kao, čula sam da ste advokat, po zanimanju ili na žalost, ste u pokušaju zaista ne znam, ste pokazali da ni za običan kokošinjac, ne biste mogli da odbranite, a kamoli takve stavove koji se kose sa vitalnim, državnim i nacionalnim interesima. Hvala.

Gospodin Stefan Janjić, izvolite.

Da, hvala prethodnoj govornici. Samo da vam kažem, ovo što ste govorili o topljenju tenkova i slične stvari kako je uništena vojska, to samo omogućuje meni i mom klijentu izuzetno lepa i luksuzna putovanja širom sveta, pošto na sudu deremo, bukvalno ove vaše tajkunske medije.

Da se osvrnemo na prethodnu govornicu, da vidimo koji su njeni kredencijali, šta je ona govorila o svom sadašnjem predsedniku. Kaže – domaći tajkuni Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić, su izvršili puč u SNS, to je sada jasno i vrapcima na grani i građanima Srbije koji su prozreli njihove namere i njihov lopovluk i mafijašluk, svuda i na svakom mestu. To je jedan od govora.

Drugi je – Aleksandar Vučić je sklon tim manično depresivnim epizodama, ali ovo je sada nešto što ipak ima drugi karakter, i što može drugačije da se karakteriše, a tiče se odricanja svega što je srpsko i odricanja same pomisli na to da naš narod može da se vrati tamo gde je živeo. Toliko o tome šta vi mislite o svom sadašnjem predsedniku, nemojte molim vas da pričate o mom. Hvala.

Gospođa Nataša Jovanović.

Pa da se ovakvi pitaju i da uređuju odnose između predsednika Aleksandra Vučića koji je predsednik svih građana, i njegovih saboraca i prijatelja, on naravno ne bi ni bio čovek takve veličine, niti bi izražavao celokupno jedinstvo srpskog naroda i svih onih koji su na pravom putu danas u Srbiji da mu pomognu da odbrani suverenitet naše zemlje, da se napravi otklon takvih štetočina a pre svega onih koji su spremni da za šaku dolara ili već malo više, Marijan ima neke egzaktne podatke, izdaju svoju zemlju i svoj narod.

Ja bih se zabrinula znate, kolega Janjiću da ste vi pronašli da sam nekoga izdala, da sam nešto nečasno uradila za svoju zemlju i svoj narod, da sam nešto ne daj bože opljačkala, našla i ukrala, što kaže Kena, našli ste jedan deo iz mog političkog delovanja koji je apsolutno nebitan za sadašnji trenutak, u sadašnjem trenutku je najvažnije da je predsednik Vučić taj koji okuplja ne samo mene, već čitav časni srpski narod, koji nije pripadnik ni naše ni jedne političke stranke, da se suprotstavi takvom zlu i svemu onome što ste vi spremni da uradite za svoju državu, odnosno protiv nje.

Na tom sam ponosno. Ako jednim najmanjim delom kao obična građanka, a ne kao poslanik SNS, što mi je velika čast što sam među ovim časnim ljudima i patriotama, mogu da pomognem u toj odbrani biću zaista srećna i ponosiću se time dok sam živa.

Gospodine Boškoviću, vidim vas u sistemu. Po kom osnovu?
(Petar Bošković: Replika. Pogrešno su tumačili moje reči.)
Niste pomenuti. Nisu pogrešno protumačene vaše reči.
(Petar Bošković: Jesu pogrešno.)
Naprotiv, citirao vas je, ali ja mislim da mi možemo da… Dva minuta za nas nije problem, a vi ćete biti u prilici da odgovorite. Prosto da vidite da možemo i tako da tumačimo Poslovnik.
Izvolite.

Hvala. Zaista se zahvaljujem.

Bio sam tačan i precizan i kada sam rekao da je Generalštab procenjen na 28 miliona, a da je plaćen 15 to je tačno, ali to je bilo demant vašeg kolege na izgovor vašeg kolege da je Maršalat poklonjen, kao što ćete pokloniti Generalštab.

Prema tome, ja sam to pre svega demantovao, a ne da sam ja izgovorio laž, kao vaš kolega.

Toliko. Hvala vam.

Ne bih nikoga da tumačim, ali mislim da je gospodin Mirković govorio o razlici koliko je šta vredelo i za koju sumu je… Ali, javio se pa će objasniti sam.
Izvolite, gospodine Mirkoviću.