Potpuno se slažem.
Hvala vama najlepše.
Reč ima gospođa Jovanović, po Poslovniku.
Izvolite.

Član 107. Poslovnika.

Samo kratka intervencija. Gospođo Raguš, ja vidim da ste vi hteli da se vratimo u normalne tokove rasprave, ali da znate, evo zbog mene, jer ja ću na kraju morati dok god traje ova rasprava da se javljam uvek i da reagujem, da je meni apsolutno nebitno da li je sa druge strane žena ili muškarac. Mi se ovde tako ne delimo, nego da li je neko narodni poslanik, kakvo mišljenje ima. U tom smislu, ja pozivam i koleginicu da ostane ovde i, naravno, i ona ima pravo da izražava svoje mišljenje, kao i ja, a to da li je neko muško ili žensko, to je ovde dalje nebitno za tok sednice. Ja vas molim da u daljem toku tako to posmatrate. Hvala.

Želite li da se Skupština izjasni? (Ne)
Da vam kažem nešto, i vi ste svi ravnopravni za mene, ali ja sam samo pokušala da vas vratim na tok i na dnevni red, a to je izbor liste kandidata za REM, samo to.
(Nataša Jovanović: A nebitno je da li je neko muško ili žensko.)
Ostale priče, verujte, manje-više, prelaze se neke granice i retko koga to interesuje. Vidite po rejtingu prenosa.
Gospođa Dunja Simonović Bratić, izvolite.

Hvala, potpredsednice Raguš.

Uvaženi građani i građanke, uvažene kolege poslanici, ovaj izbor za članove Saveta REM-a je slika u stvari stanja u Srbiji i zadnji pokušaj tzv. blokadera, opozicije ili čega god da na fingiran način probaju da dođu na vlast, jer ovim izlaganjima do sada smo u stvari shvatili da je njima, njihovim naivnim verovanjima, okupacija REM-a njihovim kandidatima je u suštini viđenje da kada oni sednu, onda će da udare sa cenzurom i onog trenutka kada treba da proglasi pobeda, da verovatno rade samo oni luksemburški mediji, pošto ovi drugi treba da budu ugašeni. Jer ovaj način izlaganja, drugo, sve što smo mi doživljavali zadnjih godinu dana, kao članovi Odbora za kulturu i informisanje ovog parlamenta, nije bio pritisak, to su bila permanentna vređanja, pretnje, udaranje o stolice, iako ima po deset kamera u sali skupštinskoj za taj odbor.

Znači, šta smo mi sve doživeli, to je bilo kao da se bira neko i pitanje života i smrti. Ali u suštini, na simboličkoj ravni, to jeste za njih pitanje života i smrti, jer u realnom vremenu, da li vi možete da zamislite koliko je ovo besmisleno kada se više ovde obraća pažnja na izbor članova Saveta REM-a, kojih ima devet, koji treba da se bave regulacijom elektronskih medija, a ne uređivačkom politikom, po zakonu, nego recimo bavljenje biračkim spiskom. Ako pogledate raspravu vezano za birački spisak od pre neki dan, to je apsolutno nice and easy, što se kaže. A ovde imamo uzavrele strasti, napade, sad smo dobili i to da se mrze, otvoreno mrze, politički protivnici i da se i dalje u stvari pumpa ta atmosfera.

Podsetiću vas, na prošlom javnom slušanju kada su oni kandidati, čuveni njihovi u onoj atmosferi pumpanja povukli svoje kandidature, to je bilo 23. januara 2025. godine, znači bili su na javnom slušanju, predstavili svima šta će raditi ako postanu članovi Saveta i onda su u skladu sa tom celokupnom atmosferom pumpanja, dogovorili da daju svoj doprinos u pokušaju nasilnog svrgavanja režima na ulicama i da vas podsetim tada nisu tražili izbore, povukli su kandidature, ali nisu bili ispraćeni u medijima na način na koji su želeli, jer ih je preduhitrio, zamislite, Miloš Vučević koji je podneo taj dan ostavku na mesto premijera, na našu veliku žalost i onda su u medijima kukali kako im je premijer, zamislite ukrao šou, jer nije bilo dovoljno ispraćeno, jel nisu bili bitniji od premijera.

Znači, kada smo posle toga krenuli u ovaj nastavak ili ti novi izbor članova Saveta REM-a onda je predsednica parlamenta Ana Brnabić u skladu sa svojim ovlašćenjima, u skladu sa željom da doprinesemo tom otvaranju Klastera 3, koje jeste vrlo važno, a pretpostavljam da je važno i za tu evropsku opoziciju, pošto o tome stalno pričaju, ona je pozvala i OEBS i predstavnike Kvinte i sve međunarodne aktere koji mogu da doprinesu, u smislu da isprate ovaj proces da ne bi bilo senke, sumnje i svega ostalog i da učestvuju sve vreme u radu sa nama, do te mere da smo mi čak učestvovali i na sednicama koje su ovde organizovane u parlamentu i evropskoj kući, ovom prilikom želim da se zahvalim ambasadoru Žofreu, koji je zaista dao svoj doprinos i trudio se do zadnjeg dana svog mandata.

Oni su prisustvovali svim sastancima, mi kao članovi Odbora smo prisustvovali sastancima gde su bili predlagači i nažalost ili na sreću naslušali smo se svega, što sada može da nam da za pravo da vam realno prepričamo koja je to bila atmosfera i šta se sve govorilo i nama i tim ljudima kao i onim kandidatima i nažalost predlagačima koji su podlegli pritisku, pa neki kandidati koji su zaista bili i ne ispravni, nego bi bili sjajni na mestu članova Saveta REM-a, poput Bojana Bilbije, poput profesora sa mog Filozofskog fakulteta Milanka Govedarice. Da pomenem, ono što je isto važno kada pričamo ovde o predlagaču za manjine, jedina osoba koja je satanizovana tamo od strane građanskih inicijativa i Fondacije „Slavko Ćuruvija“ koja inače, sva njihova tumačenja su bila Biblija za opozicione poslanike, to je bio Ištvan Bodžoni, mađarski kandidat. O njemu su pričali najgore stvari, kao i ovim drugima koji su nažalost podlegli pritisku njihovih predlagači.

Želim da kažem sve najbolje i o predlagaču Ružici Krdžić koja je žena zarad što bržeg završavanja celog ovog postupka i svojih nekih 30 prigovora koji su bili ispravni, povukla. U principu, ljudi su se zaista trudili da daju jednu konstruktivnost, da se ta stvar što pre završi imajući u vidu koliki su pritisci na našu zemlju. Imajući u vidu i posle blokadu RTS-a koja zamislite blokirate RTS koji ne bira REM nego u stvari članovi Saveta REM-a budući treba da biraju Upravni odbor RTS-a, pa je to valjda poruka – e, ajde da vidimo koga ćete da birate sutra kada budete izabrani. Nisu došli ispred Skupštine, niti su otišli ispred REM-a da protestvuju pošto se ovde biraju članovi Saveta REM-a.

Ono što je takođe, ovaj izbor Saveta članova REM-a obeležilo, to je da je prvi put određene NVO tužile ženu koja radi u službi Odbora, sekretarku Odbora za kulturu i informisanje. To se nikada nije desilo u istoriji ovog parlamenta. Znači Fondacija „Slavko Ćuruvija“, Nezavisno društvo Vojvodine, to vam je ovaj Dinko Gruhonjić, NUNS, CRTA oni su tužili Danu Gak za zloupotrebu službenog položaja. Žena je službenik ovde, radi u administraciji ovog parlamenta. Ona nije nikakav javni funkcioner, niti je ona mogla nešto da zloupotrebi. Ona je mogla samo da verifikuje, kao što je i verifikovala svaku odluku Odbora i pripremala materijale za sednice i sve drugo i prošli su torturu. Radili su bukvalno 24 sata i umesto jedne velike zahvalnosti koju treba da pokažemo svima njima, ona je žena dobila tužbu od onih koji, naravno, žele i da pumpaju i da pritiskaju i da kažu šta će sutra da rade i svima drugima.

Da li vidite ono što je zanimljivo ovde, REM nije nadležan za sve medije u Srbiji. Znači, on je ne nadležan za sve one koji su registrovani u Luksemburgu. Pa, prema tome priča o zvučnom topu, priča o ubijenom dečaku u Valjevu, prebijanje i zlostavljanje studentkinje, što smo ovde slušali, gde smo dobijali one slike kako izgleda nečije prebijeno telo, a onda se ispostavilo da ništa od toga nije tačno. Pa, ko će da snosi odgovornost za to što se govori? Ili sećate se onih genijalnih serijala, „Junaci doba zlog“, gde se satanizuje predsednik Vučić, gde se satanizuje predsednik naše stranke, Ivica Dačić, gde se satanizuje šef naše poslaničke grupe, Dušan Bajatović, kao i svi oni ministri i svi oni ljudi koji su onom genijalnom serijalu, ko će to da sankcioniše? Ko će o tome da vodi računa?

Znači, njihova ideja da ovaj novi REM tzv. postane ne neko mesto pomirenja i neki tim koji mi treba da izglasamo koji će da dovede do smirivanja tenzija i do nekog, da uđe u neke normalne tokove, do tih sledećih izbora, već vi vidite i na tom javnom slušanju zadnjem, da mi imamo ovde u stvari izbor za neki osvetnike ili izbor za članove Saveta za cenzuru. Oni tako zamišljaju ovaj REM i to je ono što je problematično od početka do kraja, kao što smo imali i onog finog profesora koji je hteo da nas sprži na električnoj stolici na prošlom javnom slušanju.

To su sve stvari koje smo mi prošli u ovom procesu. Želim da pohvalim zaista i da se zahvalim svima što su izdržali na svemu tome, jer verujte mi nije bilo prijatno, pogotovo kada znate da ti ljudi se biraju na nekih šest godina. Oni će tamo sedeti i primaće neke dve i po prosečne plate, gledaće neke nacrte, tumačiće, imaće neku pravnu službu, dogovaraće se i mene oni realno podsećaju na onu priču o Platonovom viđenju demokratije, a to se zove ona priča na brodiću, ono sedam ludih Agatona ili u prevodu, sedam ludih dobričina, gde će svako da vesla na svoju stranu, timskog rada naravno neće biti. Jednog trenutka na javnom slušanju kada je gospodin iz Niša, jedan od kandidata prozvao sve bivše državne sekretare, a bilo ih je troje na tom javnom slušanju, neki su i kandidati, neki su učestvovali u prošlom konkursu, kada su se oni među sobom iznenadili, pošto im to nije bio generalno plan, jer ovi predstavnici NVO su i vodili to kako ko može da izađe na pauzu, oni su svi zajedno izlazili da se slučajno neko ne izgubi, kao izgubljeno jagnje, pa da ga valjda neko tamo u skupštinskim hodnicima ne prevari.

Znači, tako je krenula rasprava među njima žestoka, budući da je to jedan esnaf koji se jako dobro poznaje. Onda vi vidite kako će to da izgleda i kako će to da funkcioniše. Meni je drago što mi ovde vidimo šta je njihova poslednja nada, jer ovo je poslednje, kako da kažem, zakonska regulativa kojom oni misle da će dobiti nešto. Pritom, pričaju o pritiscima, taj dan kada je bilo javno slušanje, studenti u blokadi su napisali – sedam meseci od blokade RTS je tačno godinu dana od isteka mandata starom Savetu REM-a na korak smo od promena. Sedam meseci istrajnosti, solidarnosti, borbe za pravo građana da imaju medije, koji rade za javnost, a ne za vlast. I, dalje kaže – danas u Skupštini sledi javno slušanje kandidata, trenutak koji može prelomiti istoriju. Većina od 18 kandidata su nezavisni glasovi. To je već pobeda javnog interesa, ako poslanici budu sledili zakon Srbija može dobiti pravi REM koji pripada građanima, Savet u kome će odnos snaga biti pet prema četiri za nezavisne kandidate. Čitaj njihove i kaže da su bliži pobedi nego ikada pre.

Vidite, napominjanje svega ovoga i na nezavisne kandidate, malo pre smo takođe čuli ko su nezavisni kandidati. Nama iz SPS je stvarno trik pitanje, da li glasamo za Antonelu Rihu ili Rodoljuba Šabića. Mislim, baš se pitam za koga ćemo da glasamo.

Da, slažem se sa potpredsednicom Skupštine Elvirom Kovač, mi svi ovde biramo svakog od njih i glasamo za njih. I, gle čuda, i ovi tzv. nezavisni kandidati ne mogu da prođu ako mi zli, grozni, mrzitelji, ovakvi i onakvi, pa njih iste ne glasamo. Sada je to ovako malo problematično, kako će da reše u svojim mozgovima, ali i za ove druge predlagače. Pa, za koga ćete da glasate, za Antonelu Rihu ili za Šabića? Evo, ja stvarno razmišljam da li ću za ikoga od njih da glasam, na primer. Znači, nemojmo spočitavati samo priču oko manjina. Znači, svako od nas ima pravo da pritisne ovaj taster i da glasa za koga želi ili smatra da će taj najbolje moguće da obavlja svoju funkciju.

Slažem se i sa nekim prethodnim govornikom, ne zna se nikad kako će se neko od njih ponašati kada budu zaista seli u te stolice i šta će raditi budući da su mandati šest godina. Tako da i to treba imati u vidu, naravno pa i u tom smislu ne treba gajiti iluzije ni za jedne ni za druge u tom delu se slažem.

Ono što je važno na tom javnom slušanju imali smo priliku da slušamo Antonelu Rihu koje sve vreme pričala o RTS-u. Ovde što sam citirala studenti u blokadi pominjali su javni interes. Onda je o tom javnom interesu pričao Đorđe Vlajić. Oni su bukvalno prepričavali ono što su napisali studenti u blokadi. Onda mi sada pričamo o nekim nezavisnim kandidatima. To je stvarno i više nego smešno.

Kada se govori ovde o tome kako smo morali da zovemo OEBS da nam tumači zakon i kako to oni nisu dobro radili. Samo da vas podsetim, pošto je u međuvremenu bilo dosta tih sastanaka, ja imam ovde gomilu papira, zaista ne mogu da napravim što kažu d best of, verujte mi ima toliko ludnica da bismo se zabavljali tri dana, ali nema se vremena.

Kažu, pritisak je vršio OEBS. Šta se ustvari desilo? OEBS je dobio da tumači nama naše zakone budući da ono što smo mi govorili, što su govorili drugi predlagači njima se nije dopadalo i naravno sve vreme je bio pritisak da se izaberu njihovi predlagači i da se urnišu oni predlagači koji njima ne odgovaraju politički.

OEBS je angažovao medijsku ekspertkinju za tumačenje svega ovoga. Ona je žena objašnjavala i objašnjavala i onda je u jednom trenutku više iznemogla od objašnjavanja od strane ovih koji su je pritiskali da ona ne vidi dobro, da nije dobro protumači ni srpski jezik, budući da je iz Ukrajine, koliko sam shvatila, onda je rekla – ja sada kada bih mogla, ja bih izašla iz ovoga. Oni su izludeli i predstavnicu OEBS. Toliko o tome kako su se ponašali i kakvoj atmosferi je to sve prošlo. Sreća je da je to sve bilo javno i da oni koji su želeli to da gledaju, mogli su da vide kako to izgleda.

Naravno, ovde na prvu loptu možemo da kažemo da je Endžio pod znacima navoda pobedio. Ja im čestitam. Samo želim da vidim kako će da izgleda taj prikaz naknadnih činjenica kada se izglasa ovaj Savet REM-a i da li će biti tačno ono što su rekli Šabić ili svi ovi drugi kandidati, da je ovo vrlo dramatičan trenutak za Srbiju i da će oni tu stvar da reše?

Da li će oni uspeti da ispune želje studenata u blokadi, opozicije i da na neki volšeban način, tako što će da kreiraju ne znam kakvu medijsku sliku ubede ljude da ova vlast ne postoji, da je sklonjena, da je nestala, da niko za nju ne glasa i onda oni da preuzmu sve poluge vlasti.

U toj bajci mi, naravno ne možemo da učestvujemo, ali možemo da doprinesemo onome što je bitno. Bitno je da se otvori Klaster 3, bitno je da se Evropi pokazala velika inkluzivnost, transparentnost procesa i to da se bukvalno propustilo mnogo toga. Mogli smo da se borimo za neke ljude i žao mi je što nismo to uradili do kraja.

Nadam se samo, ali verujem da to ipak ne može da se desi, da jednog dana ne bude kukavele, ali ne sa naše strane, kao možda sada vezano za ustavne promene oko pravosuđa, nego sa strane ovih drugih koji zaista veruju da će ovo da im doprinese veliku pobedu i ne znam šta sve u životu, a da onda bude gadno razočaranje onog trenutka kada bude bila prva sednica tog Odbora za Savet REM-a, kada budu birali svog predsednika, a da ne kažem kada budu počeli ponovo da kroje neka svoja pravila, da dobiju razno, razne ideje. Zamislite kada krenu da biraju članove Upravnog odbora RTS. Na šta će to tek da liči?

Ono što je važno, mi smo kao Skupština, predsednica parlamenta, predsednika Odbora, mi članovi Odbora vladajuće koalicije, a i neki predstavnici opozicije, moram da podsetim zarad javnosti. Nisu svi predstavnici opozicije učestvovali u ovome, znači DS i POKS iako imaju svoje članove oni nisu prisustvovali.

Da se zahvalim predstavnicima opozicije koji su se time bavili, jer su dali legitimitet celom ovom procesu i da se zahvalim svim drugima koji su bili zainteresovani i da poželim ovim kandidatima kakvi god da su, sreću u izbornom danu. Socijalistička partija Srbije će dati svoj doprinos da bismo završili ovaj proces jer je on vrlo važan za našu spoljnu politiku, a i unutrašnji mir. Zahvaljujem.

Hvala. Reč ima gospođa Nevena Đurić.

Zahvaljujem predsedavajuća. Koleginice i kolege poslanici, poštovani građani Republike Srbije, tema o kojoj danas raspravljamo a to je lista kandidata za članove saveta REM, uključujući i temu o kojoj smo raspravljali čitave prošle nedelje, a to je jedinstveni birački spisak. Te teme su deo važnih reformi i procesa koji traje već više od godinu dana. Kao neko ko je direktno bio uključen u sam proces, istakla bih da je apsolutno transparentan, inkluzivan i sproveden na jedan sveobuhvatan način, regularan i sasvim sam sigurna da ćemo po završetku ovog procesa imati jedan kvalitetan REM.

Želela bih da podsetim da je ovaj drugi proces za izbor članova Saveta REM, pokrenut nakon višednevne blokade RTS, ne REM, nego RTS. Kada se po prvi put u istoriji naše države za poslednjih 25 godina, od NATO agresije, 1999. godine, dogodilo da RTS nije bio u prilici da direktno prenosi komemorativni skup, sećanja na brutalno ubistvo na ratni zločin nad našom zemljom, ali pre svega nad zaposlenima na javnom medijskom servisu. U tom momentu, ljudi koji su se zatekli na svom radnom mestu, nisu mogli da napuste posao, da unesu hranu i vodu, da praznik, jer je u tom periodu bio Vaskrs, provedu sa svojom porodicom, ili da eventualno oni ljudi koji tek treba da odu, stignu do svog radnog mesta. Ali je to deo blokaderskog terora koji svi mi građani Republike Srbije trpimo, pa evo sada već više od godinu dana.

I kada sam se već dotakla RTS, ne mogu a da ne pomenem ono što se nedavno dogodilo odavde, ali nedaleko i od RTS, kada je jedan od blokadera, koji je zaposlen na RTS, ne samo kao novinar, već urednik dnevnika na RTS, uputio monstruozne, brutalne ja bih rekla i ako ja smatram da je i to blago rečeno, umobolne pretnje svima nama, koji na bilo koji način podržavamo politiku Aleksandra Vučića, i SNS.

Dakle, ja ne govorim o uvredama, na to smo svi mi manje više navikli, neko teže ili lakše podnosi, ali to nam je uobičajeno jer za tim posežu oni koji nemaju politiku ili argumente, ali onakve kletve upućene, ja kažem svima nama, a nema nas malo, dakle u velikom broju nas i parafraziraću da nam deca „pomru od raka“ je nešto što nikome pri čistoj svesti i zdravoj pameti ne bi palo na pamet, da tako nešto konstruiše, a kamoli da izgovori i uputi onako da to široko ode u etar. Kada sam već na temi RTS, moram da napomenem da je to javni medijski servis, finansiran novcem svih nas, svih građana Republike Srbije, s tim u vezi dužan je da izveštava i objektivno i pravovremeno i nepristrasno o svim društvenim dešavanjima, ali da li je to tako bilo tokom ovog blokaderskog delovanja, ja se osvrćem samo na taj period ili ne, mislim da građani sami mogu da donesu odluku i ja bih podsetila na samo jedan momenat, kada je dete brutalno na tom RTS zloupotrebljeno u političke svrhe.

Sa druge strane, sa tajkunskih medija, mi smo svedoci laži koje se plasiraju na dnevnom nivou, dakle od zvučnog topa koji se nije desio, do mrtvog 16.godišnjeg dečaka koji nije postojao, preko pretučene studentkinje sa Poljoprivrednog fakulteta koja takođe nije postojala, ali onog momenta kada ne postoji program i politika i svesni sami blokaderi da im je pokušaj obojene revolucije propao, moraju da posežu za lažima koje plasiraju na dnevnom nivou. Ono što je zanimljivo, to je da zbog tog objavljivanja javnosti, zbog pokušaja da se poljulja poverenje u naše državne institucije, niko nikada nije rekao ni – izvini.

Sećamo se svi izjava poput- sve je mirno, samo već evo pola sata, demoliraju prostorije SNS. Baš tako na delu izgleda koordinisana akcija blokadera i različitih grupa za pritisak, tu mislim na medijske grupe, što ove domaće, što regionalne. Došli smo čak i u situaciju da se deca sa smetnjama u razvoju targetiraju, zato što je neko na trenutak samo pomislio da su ta deca „ćaci“.

Ono što se samo od sebe nameće kao zaključak je da za ovih poslednjih godinu dana, u toku čitavog procesa ove obojene revolucije, nije napadnuta samo vlast u Srbiji, već naša država. Napadnute su osnovne vrednosti našeg društva i neko je želeo da razori srpsku državu i naš narod.

To vidimo na primerima blokada obrazovnog sistema gde su naši studenti izgubili skoro čitavu godinu svog života, vidimo na primeru više desetine hiljada ne prijavljenih kriminalnih ilegalnih skupova, a opet dolazimo u situaciju da nekome smeta ovo malo parče zemlje Srbije ispred Narodne skupštine, ta jedina tačka otpora gde je ranjen hrabri Milan Bogdanovića, pucano je u čoveka i taj pucanj predstavlja pucanj u svakog čoveka koji se usudi da misli svojom glavom.

Tu štrajkuje glađu i naš kolega Uglješa Mrdić kome svi ovde pružamo podršku jer se on bori za istinu, za pravdu i za sve one, pre svega one porodice čiji su članovi porodice tragično nastradali u padu nadstrešnice 1. novembra prošle godine.

Zatim, imamo medijski linč u javnom prostoru i na društvenim mrežama, gde je humanizaciji i targetiranju izložen svako ko se usudi da iskaže i javno svoje mišljenje koje je drugačije u odnosu na mišljenje koje imaju blokaderi i čitav blokaderski pokret.

Dakle, pokušali su da sruše porodične vrednosti, tradicionalne vrednosti, poštovanje autoriteta i poštovanje institucija. Ti mirni građani su išli na vrate političara koji ne misle kao oni, vređali porodice, pretili deci i napadali i rušili prostorije SNS, pucali na iste u Vrnjačkoj Banji, pokušali u prostorijama ljude žive da spale u Novom Sadu, pre nekoliko dana su vređali i šutirali uglednog profesora Mašinskog fakulteta nedaleko odavde, vređali gradonačelnika i direktora Doma zdravlja u Nišu, gađali ga svim i svačim, slična situacija je bila i u Kraljevu.

Ali neki su mediji o svim ovim pojavama izveštavali kao o uobičajenim aktivnostima, da ne govorim o tome kako su pojedini izveštavali o napadima na njihove kolege.

S tim u vezi imajući u vidu da su ovlašćenja REM-a ogromna, da REM ima ključnu ulogu u regulaciji elektronskih medija, u dodeljivanju i oduzimanju frekvencija, utvrđivanju smernica za razvoj medijskog okruženja, dakle, REM utiče na to kako izgleda programski sadržaj, da li emiteri ispunjavaju standarde, da li ima dovoljno kulturnog i obrazovnog sadržaja, naravno da prate kako i mediji izveštavaju tokom medijske kampanje. Sada, tu imamo jedan problem što blokaderska opozicija to koristi ili joj to služi kao izgovor za neuspeh na izborima.

Zašto to kažem? Valja se podsetiti kako je sve izgledalo u vreme onih koji nam danas drže slovo i spočitavaju nam sve i svašta, i po pitanju medija, i po pitanju slobode medija i drže pridike kada je reč o izboru članova Saveta REM-a. Pa, da idemo redom.

Godine 2005. kada je biran RRA, što je pandan današnjem REM-u, određeni kandidati su se povukli iz procesa ali je vlast nastavila čitav proces i izabrala RRA kao da se ništa nije dogodilo.

Dalje, 2011. godine, usvojen je Izveštaj na skupštini Evropske federacije novinara kada je istaknuto da, citiram – novinari u Srbiji su osiromašeni, poniženi, ućutkani i uplašeni. Govorim o 2011. godini.

Dalje, rezolucija Evropskog parlamenta, takođe iz januara 2011. godine, znamo ko je tada bio na vlasti, u toj rezoluciji izražena je zabrinutost zbog kontrole medija i mešanja u medijski sektor, zbog napada i pretnji srpskim novinarima, zbog nedovoljnog pristupa internetu građanima Srbije, što danas realno u Srbiji nije problem.

I na kraju, čuveni Izveštaj Saveta za borbu protiv korupcije, iz 2011. godine koji je tada vodila Verica Barać istakao je da je medijima u Srbiji vršen snažan politički pritisak, da je vlast predvođena tada Demokratskom strankom preuzela potpunu kontrolu. Izveštaj je naveo da ne postoje mediji iz kojih građani mogu da dobiju potpune i objektivne informacije, da su mediji u Srbiji zarobljeni, vlast je kontrolu nad medijima uspostavila preko najbližih saradnika predsednika Srbije.

Nekako se, stoji u Izveštaju, podudarilo da su najbliži u medijskoj sferi i najbliži državnom vrhu, pa su dva najbliža čoveka predsedniku Srbije preko svojih medijskih firmi uspostavili potpunu kontrolu medijskog prostora i još se navodi da najmanje jedna četvrtina novca za reklame medijima dolazi iz budžeta Srbije i dodala da današnji gazda opozicije u tom trenutku ima dve firme za medije preko kojih idu kanali za novac i kupovina reklama i drugi uticaji na medije.

Dakle, o ovome ne govorim ja. Sve ovo što sam sada pročitala o ovome su govorile međunarodne organizacije i institucije, ali i savet za borbu protiv korupcije, ali je ipak Srpska napredna stranka 2012. godine osvojila vlast.

Suština priče je da neće nikoga do pobede na izborima dovesti ni REM ni birački spisak, već plan i program, rad i rezultati od kojih naši građani bolje žive. Pošto se kod blokaderske opozicije sve svodi na kritiku radi kritike, dakle, onako neosnovano i neutemeljeno, pošto se politikom bave bez politike i misle da će time uspeti da konkurišu ozbiljnoj i državotvornoj politici kakva jeste Srpska napredna stranka, neće biti u prilici da to učine, ne zato što ja to kažem, već zato što to kažu građani Republike Srbije. Oni očigledno pokušavaju da nađu svoje mesto pod suncem tamo negde između Picule, Bartulice i eventulno Kantićeve.

Zato danas imamo ozbiljno državno rukovodstvo koje se bori i da legalizacija ide ubrzanim tempom, da rastu plate i penzije, da imamo niže cene, da ne govorim o infrastrukturnom ulaganju EXPO, i svim ostalim projektima koji su vidljivi golim okom i o kojima može da ih prećuti samo onaj koji ne želi da istakne rezultate te ozbiljne i odgovorne politike. Danas se vodi računa o svim kategorijama stanovništva, od najmlađih do najstarijih i sasvim sam sigurna da će se tako nastaviti i u narednom periodu.

Podsetila bih za sam kraj da je u više navrata baš taj REM jednom na zahtev Radio-televizija Srbija (RTS), jednom na zahtev televizije „N1“ u toku izborne kampanje zabranio u dva navrata spotove baš Srpske napredne stranke. Kao što vidite, Srpska napredna stranka je zahvaljujući svom ozbiljnom programu i politici uspela da osvoji poverenje građana.

Sve građani Republike Srbije vide, sve prepoznaju i sasvim sam sigurna da će tako biti i u narednom periodu.

Zahvaljujem se.

Prelazimo na listu.
Prvi na listi je gospodin Milija Miletić.
Izvolite.

Zahvaljujem se, uvažena.

Poštovane kolege poslanici, građani Srbije, ja sam Milija Miletić. Dolazim iz Svrljiga. To je najlepša opština u Srbiji koja se nalazi pored grada Niša. To je najlepši grad u Srbiji. Inače, ovde u skupštini predstavljamo Ujedinjenu seljačku stranku i izabran sam sa liste Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane.

Do sada sam uvek govorio o svim problemima koji se tiču nas koji živimo na jugoistoku Srbije, svim onim problemima koji utiču na svakog čoveka, da li on živi u Svrljigu, Beloj Palanci, Gadžinom Hanu, Knjaževcu, Soko Banji, Boljevcu, Merošini ili nekom drugom mestu.

Suština jeste da se tamo kod nas na jugoistoku Srbije veoma teško živi baš zbog toga što za neke stvari moramo naći drugačije rešenja. Jedna od tačaka koja je danas na dnevnom redu jeste izbor članova Saveta REM-a kojim ćemo dati mogućnost da u narednom periodu sve one stvari koje su dobre ili su loše na jugoistoku Srbije to treba da se vidi, da se čuje, prvo na javnom servisu „RTS-u“, na nacionalnim televizijama, jer je to jedan od načina da se neke stvari poguraju, da se neke stvari završe i da to bude za dobrobit svakog čoveka koji živi na jugoistoku Srbije.

Evo, ja mislim i nadam se, ja ću sigurno glasati za članove Saveta REM-a, za koje mislim da će biti ti koji to treba da odrade, da zajedno svi kao tim rade da se u svakom pogledu čuje i vidi na svim tim javnim medijima, nacionalnim televizijama, da se svuda vidi i čuje te male sredine, te opštine kojih do sada ima vrlo malo da su zastupljene na televizijama i na ostalim tim medijima.

Mi imamo, recimo kao Svrljig, to je jedna mala opština koja se nalazi, ja kažem da je to najlepša opština u Srbiji, pa baš zbog toga bih želeo i ovo da kažem, da sutra Nacionalna televizija Srbije, Javni servis Srbije, da te nacionalne televizije mogu više da budu prisutne tamo kod nas, da se čuje, da se vidi o tim našim lepotama koje su prisutne kod nas, da mogu da se vide i da se oseti dobrota svih tih naših ljudi.

Belmužijada je recimo jedna organizacija gde se promoviše nešto, to je svrljiški sir, odnosno svrljišku belmuž. To je jedan proizvod koji se samo proizvodi kod nas u Svrljigu.

U Knjaževcu, recimo, je puno lepih stvari. Neće mi zameriti kolega Bane koji je ovde iz Knjaževca. Recimo, Knjaževac jeste isto lepa opština gde se nalazi i Stara planina, biser turizma, gde očekujemo da će u narednom periodu da se više o tome da govori i tamo da počne sa izgradnjom svega onoga što nije izgrađeno.

Recimo, jedna od dobrih stvari u Knjaževcu jeste to da je unazad 10 godina počeo besplatan prevoz. To je nešto što ne zna puno ljudi. To treba ta naša televizija, nacionalna ili neka druga televizija da objavi. Da objavi da u Beloj Palanci ima isto dobra organizacija, to su Dani banice.

U Svrljigu, ko prođe kroz Svrljig, a to treba ta televizija sutra da objavi, prevoz koji je kod nas u takvoj situaciji da pružni prelaz, drumski put, to je u samom centru Svrljiga, državni put je u veoma lošem stanju. Branici su u lošem stanju, to je zastarelo, nije bezbedno za saobraćaj. Dešavaju se nesreće, dešavaju se loše stvari. Dakle, 4.000 vozila prođe preko tog pružnog prelaza. O tome sam govorio i postavljao pitanje „Infrastrukturi železnice“. Takav isti problem jeste i u Knjaževcu.

U Nišu puno stvari koje treba da se odrade, da se čuje, da se vidi jer je Niš centar nama koji živimo u tim malim sredinama. Niš je centar jugoistočne Srbije i tamo trebamo mnogo veća medijska pažnja da može da se čuje o svim onim stvarima koje su dobre i problemima koji treba da se rešavaju.

Mislim da ovde, današnjeg dana, odnosno prekosutra kada ćemo verovatno i glasati za članove REM-a, moramo izabrati sve one ljude koji osećaju takve probleme. Nama koji živimo na jugoistoku Srbije je bitno da se čuje za one dobre za one dobre stvari, da se čuje i za one stvari koje su loše, koje treba da se rešavaju.

Recimo, problem kod nas u tim malim sredinama, veliki problem je to što nema sudovo, nema sudskih jedinica, nema ni sudećih dana pa veliki broj naših ljudi iz tih mali mesta moraju da idu u velika mesta za neke sudske postupke, da tamo gube vreme, troše novac. Kad odu tamo sudija je odložio to suđenje. Iks takvih je stvari koje su kod nas veoma problematične. O tim stvarima moramo da govorimo, o tim stvarima te nacionalne televizije i javni servis mora da govori o tome.

Veliki broj dece, naše dece koja su u malim sredinama, to su veoma uspešni učenici koji…

Završite misao, vreme je isteklo.

Evo završavam.

Toj deci treba posvetiti veliku pažnju da budu gosti na tim nacionalnim televizijama, na javnom servisu, na RTS-u, da se čuje za njih jer su oni najbolji ne samo u Srbiji, nego na Balkanu i u Evropi.