Razumela sam vi imate mogućnost do dva minuta, ali da vam kažem da član 100, koji vi redovno citirate, apsolutno ne predviđa, prvo, činjenice, istine radi, silazak predsedavajućeg koji želi da debatuje u klupe. Predsednik ili predsedavajući, ako želi da učestvuje u pretresu prepušta predsedavanje jednom od potpredsednika Narodne skupštine. Da treba da siđe u klupe, to ste izmislili. Žao mi je što ću to da vam kažem.
Drugo, ja nisam debatovala. Ja sam samo štitila član 107. To mi je obaveza, a to je da je govornik na sednici Narodne skupštine je dužan da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine, a ono se brani istinom i objektivnošću.
Ne možete ponovo po Poslovniku.
Reč ima gospođa Nataša Jovanović.
Izvolite.

Uvažena gospođo Raguš, uvaženi narodni poslanici, ja samo želim da reagujem kao predstavnik predlagača liste za članove Saveta REM i da otklonim sve ovo što je malopre rečeno, kao netačno, jer to je moja odgovornost u ovom trenutku, da smo mi imali pokušaj nekakve zakonske manipulacije prilikom ovog procesa i da smo mi dobili packe od nekoga, pa smo mi onda pod tim pritiscima rešili da se drugačije ponašamo. To jednostavno nije tačno.

Sećam se i 2019. godine, uoči izbora, tadašnjih, 2022, 2023. godine, dok još nije još ni bio u izgledu kraj mandata članova Saveta REM, uvek je neko drugi bio kriv za te izborne neuspehe. Vi kao član Kolegijuma Narodne skupštine Republike Srbije ste učestvovali u procesu tih usaglašavanja uslova pred izlazak na izbore 2023. godine. Videli ste da smo im apsolutno sve pružili na tacni.

Slažem se sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem koji iznova, po ko zna koji put, ponavlja da nije njihov problem u tome što navodno ne postoje nekakve institucije, nekakva nezavisna tela, već je problem što ih narod neće. To je nešto što je najbolnije i kada pogledate oni se, iz bilo koje da su iz ovih blokaderskih opozicionih stranaka, kreću apsolutno u istom balonu svojih obmana, svojih laži, sve isto ponavljaju, ali samo nema onoga da nam kažu kako bi to oni vodili Srbiju, šta bi oni uradili da se kojim slučajem dočepaju vlasti što, naravno, narod neće da im dozvoli.

Ono što želim da kažem i što je veoma važno zbog integriteta, pre svega, najvišeg zakonodavnog tela i naše predsednice gospođe Ane Brnabić, da je ona, imajući u vidu, i to je stalno ponavljala i uoči lokalnih izbora u dve opštine gde im je bio kriv, molim vas, nečitki zapisnik u Kosjeriću, zamislite, a nijedan prigovor ni na jednom biračkom mestu, sve potpisali. Naravno, doživeli su debakl, kao što će i na lokalnim izborima za opštine gde je raspisan izborni proces.

Dakle, mi smo ovde želeli da jačamo ove institucije, da im pružimo ruku za dijalog i kada smo videli da oni ne žele da razgovaramo na način na koji to predviđa zakon i da se usaglašavamo oko svih ovih predlagača i da žele nekakvo detaljno, autentično tumačenje ko se smatra detetom, ko su dramski i scenski umetnici, ko su scenaristi itd, da ne ulazim sada u sve te detalje, da ne zamaram poslanike koji nisu članovi odbora, onda smo odlučili da pozovemo predstavnike OEBS-a, jer Srbija je član te međunarodne organizacije, i da oni daju svoja mišljenja i svoj izveštaj o tome kako oni vide, jer i ambasador je bio prisutan na tim našim sednicama odbora, taj proces i kako se on odvija.

Naravno, tražili smo mišljenja i od nadležnih ministarstava Vlade Republike Srbije. Usaglašavali se sve sa namerom da ništa ne odbijamo, da dođemo do najboljeg rešenja i zaista je sada nekorektno da se kaže kako je neko imao nekakvu poslednju nameru, jer smo oduvek bili otvoreni da primenjujemo sve te preporuke. Onda se vraćamo na to da im je kriv bio birački spisak. Evo, usvojili smo Zakon o jedinstvenom biračkom spisku. Onda se postavlja pitanje – pa, kako te iste preporuke ODIHR-a koje postoje preko 25 godina, i sami ste svedok toga, nisu važile u vreme kada su oni bili na vlasti?

Zašto su doveli do toga da se REM, za koji meni ranije, dakle pre 20 godina u opoziciji, nije palo napamet da razmišljam o tome da će taj RRA, kako se zvao, da utiče na izborni proces ako je sigurnost o nečijoj politici toliko jasna da ga narod podržava, da dođemo do toga da se targetiraju predsednica tog tela, članovi i da se obesmišljava kandidatura pojedinih ljudi?

Pravo da vam kažem, gospođo Raguš, za neke koji su bili članovi Saveta REM-a, koji su možda i hteli u novom procesu da se kandiduju, zbog te takve hajke i kampanje mi je žao, jer su oni bili vrlo kvalitetni kandidati. Ali, ovde je suština da ni REM niti bilo koji zakon može njima da donese poverenje birača. Poverenje birača se zadobija politikom koja se predstavlja.

Za sve vreme njihovog bitisanja ovde mi smo mogli da čujemo samo laži, obmane, izmišljene priče o nekakvim korupcijama, o nepostojećim milijardama o kojima su neki sudski procesuirani, a za to vreme Srbija napreduje, Srbija se razvija, Srbija ima veće plate, penzije, infrastrukturu, EHPO koji nam daje veliki zamah i zaista je taj slogan „Skok u budućnost“ pravi slogan za sve one koji u budućnosti vide Srbiju. Vide je kao razvijenu, kao demokratsku državu, na koju apsolutno niko ne može da utiče da donosi svoje odluke samostalno i za takvu se mi borimo.

Članovi Saveta REM-a ne mogu da odlučuju o tome kakvu će uređivačku politiku da imaju privatni mediji sa nacionalnom frekvencijom. Izvinite, molim vas, ali poštujući vlasnike „Tek medija“, za razliku od ovih tajkunskih televizija, ja apsolutno znam da oni, verujući u ono što izražava narodno jedinstvo i poštujući kao vlasnici tih medija sve ono što Aleksandar Vučić svojom politikom radi za Srbiju, imaju pravo, što se kaže, da emituje sve ono što on govori od jutra do sutra.

Pa, onda smo imali zamerke koliko se puta pojavljivao. Znate, ni jedan jedini put nije izašao pred naciju, a da nije imao kvalitetnu informaciju, informaciju koja daje mogućnost da ljudi vide koliko će bolje da žive, i mladi, i penzioneri, i poljoprivrednici. Naravno, uvek je govorio najmanje o tome kakve napade trpi, kakve monstruozne laži se izriču na njegov račun i članove njegove porodice. Uvek je nekako gledao da to ostavi po strani i ove, kao što reče gospodin Jovanov, ozbiljne pretnje fizičkom likvidacijom, ali i da se posveti tome što radi danonoćno, da Srbija bude samostalna, da mi živimo bolje i da pružimo sigurnost budućim generacijama. Hvala.

Gospođo Rokvić, pretpostavljam, želite da odgovorite? Je li tako? Izvolite.

Pravo na repliku.

Prvo, ne znam koje su vam to blokaderske stranke? Kažete kako mi ne možemo da pokažemo naše politike građanima da bi građani glasali za nas. Gde da ih pokažemo kad ste bukvalno uhapsili sve televizije koje postoje u Srbiji?

Ko se to kroz proces smatra detetom, a ko se smatra umetnikom? To ste nas naterali, odnosno brukali ste nas po međunarodnoj zajednici, išli ste da pitate OEBS i međunarodne institucije ko je dete, a ko je umetnik. Iako smo vam pet puta ukazali na to i tačno vam objasnili šta kaže zakon, nije vam bilo dovoljno, nego ste otišli da nas brukate da smo kao idioti koji ne znaju šta je to, pa je onda OEBS morao da dođe sa svojim pravnikom i da vam objasni isto ono što smo vam rekli mesec dana pre toga i mi.

Što se tiče ovog vašeg psihofizičkog nasilja koje vršite ovde već dva dana nad nama, ja vas molim, zaista, ako neko može da pomogne da se ova sednica normalno vodi i da pričamo o argumentima, a ne da slušamo ovakvu vrstu kampanje. Ne znam šta radite i zašto pokušavate da ubijete priču o REM-u pričama koje nikoga ne zanimaju, a pogotovo pričamo o Aleksandru Vučiću.

Što se tiče toga da smo mi bili na vlasti kada se prethodni put birao REM, ne, nismo. Narodni pokret Srbije osnovan je pre tačno dve godine. Znači, Miroslav Aleksić ga je osnovao u oktobru pre dve godine i nikada nismo bili na vlasti, a velika većina nas nikada nije bila ni u jednoj jedinoj političkoj stranci.

Što se tiče Olivere Zekić, targetirala se sama onog trenutka kada se kao predsednica Saveta obukla u nacističku uniformu i tako se pokazivala po svetu. Ako ste sigurni da ne možemo da dobijemo poverenje građana da glasaju za nas, pa pustite nas na RTS, nemojte da ga držite ko taoca. Pustite nas da pokažemo tu politiku. Ako ste toliko sigurni u vašu pobedu, pa izađite na izbore… (Isključen mikrofon)

Isteklo vam je vreme. Hvala.
Kada žene preuzmu mikrofon, to po pravilu dobije jednu oktavu više, ali dobro. Nadam se da ćete završiti ovu vašu pričicu žensku uskoro.
Gospođa Jovanović, replika, je li tako? Da zabeležimo.
Replika, izvolite.

Sve dok koleginica ne poteže nož, ja sam sigurna. Znate, jer ono je bilo zaista strahovito, da prema ovoj sjajnoj srpskoj, ponosnoj omladini, koja boravi u ćacilendu, prema Milošu Pavloviću i njegovim drugovima narodni poslanik istupa tako što poteže nož da reaguje zbog njihovog otpora njihovom bezumlju, to je neverovatno da nam onda takav neko priča o demokratskim postulatima.

Naravno, ovde je u pitanju nemogućnost da neko izrazi nešto što ne postoji. Kaže - mi nemamo mesto gde da plasiramo svoju politiku. Evo, imate ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Koliko dugo ste ovde prisutni? Da li vam narod veruje? Ne veruje vam. Zato što širite laži, zato što vodite jednu bezumnu kampanju utemeljenu samo na ličnoj, na kolektivnoj, kako god, mržnji prema Aleksandru Vučiću i Srpskoj naprednoj stranci. Nemate građanima šta da ponudite. Narod vas neće. Što pre se pomirite sa tim, bolje za vas. Tako prihvatite političku istinu i tako ćete za nekoliko meseci, ili već kada budu bili izbori, lakše da prihvatite svoj politički krah. Hvala.

Pre nego što vam dam reč, samo vas molim da ovu priču sad završavate.
Gospođa Rokvić.

Hvala.

Još jednom, ne znam koliko puta neko treba da vam ponovi, pa da to nekako razumete, da isprocesuirate. Znači, ja nisam potegla nož, ja sam potegla skalpel. To je prva stvar. Druga stvar, ja ga nisam potegla ni na kakvu omladinu u ćacilendu, potegla sam ga na nacistički znak koji ste ponosno stavili na sred centra grada u kom sam ja rođena.

Što se tiče omladine koja se nalazi u ćacilendu, evo ja pozivam sve građane, koji god mogu da dođu, da prođu tim ćacilendom, pa da vide kako je prosek godina te omladine negde oko 60.

Demokratski procesi. Ne, gospođo Jovanović, ja sa vama ne mogu da razgovaram o demokratskim procesima, jer o tim procesima ja sam kao najbolji student Fakulteta političkih nauka diplomirala bez da sam jedan jedini put pala ispit, a onda sam postdiplomske studije nastavila na istu tu temu u Americi, na najboljem mogućem univerzitetu koji postoji na planeti. Tako da, ne možemo da pričamo o tome vi i ja, jer vi ste uništili svaki demokratski proces koji je u ovoj državi postojao.

Što se tiče mržnje prema SNS-u, evo, ja ću da vam kažem u moje lično ime, da, gajim ozbiljnu mržnju prema SNS-u, jer su uništili državu u koju živim, uništili su društvo u kome živim, uništili su vladavinu prava, uništili su medije, uništavate obrazovanje, uništili ste kulturu, do te mere da ste sada počeli i da zatvarate institucije kulture. Pretvorili ste obrazovanje u to da vam neko na nacionalnoj frekvenciji objašnjava kako ćete da kupite diplomu. Sram vas bilo, unakazili ste ovu državu, unakazili! Hvala.

Taman sam se ponadala. Da li mogu sad ja malo, molim vas?
Član 107, govornik na sednici, molim vas, gospodine Bakarec, od vas, kako se ne umorite? Znači, Poslovnik važi za sve. Molim vas, dozvolite meni malo.
Govornik na sednici Narodne skupštine je dužan da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine. Gospođo Rokvić, žao mi je što ću ovo da vam kažem, ali izrazili ste svoju mržnju prema političkoj organizaciji, ne znam kako sad ovo da tumačim. Volela bih da verujem da vam je to u brzini izletelo i da to zaista ne mislite, a pogotovo što to nikome ne koristi. Najviše štete je to sad nanelo vama, nažalost.
Vidite ovako, pošto sam odgovorna za tok sednice, sada prestajemo sa ovom besmislenom pričom, nikoga to na ovom svetu ne interesuje. Molim žene koje su učestvovale u ovoj diskusiji da izađu iz sale i reše to, a mi sada nastavljamo sa temom dnevnog reda. Koristite sve vreme ovoga sveta da pričate o svemu i svačemu, ali ne o kandidatima za članove REM-a.
Reč ima Risto Kostov.
Izvolite.
(Nataša Jovanović: Poslovnik.)
Gospođo Jovanović, prozvala sam, može kasnije.
(Nataša Jovanović: Poslovnik, sačekajte da ja kažem.)
Gospođo Jovanović, prozvala sam poslanika.
(Nataša Jovanović: Nema veze.)
Pa ima veze, ja vodim sednicu. Dobićete reč posle gospodina Kostova.
Gospodine Kostov, izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća gospođo Raguš, dame i gospodo narodni poslanici, pre svega uvaženi građani Republike Srbije, mi u PUPS-u, Partiji ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije, očekujemo i verujemo da ćemo posle usvajanja Zakona o jedinstvenom biračkom spisku najzad izabrati i članove REM-a i tako biti korak bliži Evropskoj uniji, ne samo zbog Evropske unije, nego i zbog činjenice da ćemo na taj način regulisati jedan važan segment društvenog delovanja u Srbiji.

Informacija spada u pet osnovnih kategorija na kojima počiva život na planeti Zemlji. Znam da znate, ali samo da podsetim, to su prostor, vreme, energija, materija i informacija. Objektivna informacija je uslov bez koga se ne može za pravilno donošenje odluka, zato je uloga REM-a vanredno bitna.

Davne 1978. godine, na Fakultetu političkih nauka, legenda jugoslovenskog i srpskog novinarstva Sergije Lukač, pošto se vratio kao dopisnik NIN-a i „Politike“ iz Njujorka i Vašingtona, nas, buduće novinare i publiciste učio je i podsećao da uvek, uvek poštujemo dva zlatna pravila novinarstva, ja bih dodao i života svakako, a to su – čuj drugu stranu i proveri sam. Podrazumeva se da će dobar novinar, u onom zanatskom delu, umeti da razdvoji bitno od nebitnog, ali pre svega odgovornost medija, u ovom slučaju elektronskih, posebno je značajna u kreiranju javnog mnjenja.

Očekujem od REM-a da podigne, i to značajno da podigne, odgovornost za izgovorenu reč u javnom prostoru. Ne može se dopustiti da u elektronskim, dodao bih i svim medijima, novinar ili urednik izgovori laž i za to ne bude u javnosti javno i jasno žigosan i kažnjen, i to svaki put. Možda sam ja isuviše tradicionalista, ali ne mogu da shvatim da nam se danas u Srbiji događa da su pojedini novinari na čelu kolone, predvode i usmeravaju energiju dela nezadovoljnih građana, koji svakako imaju pravo da iskažu to svoje nezadovoljstvo. To što pokazuju ti novinari na čelu kolone, huškanjem, izmišljanjem i plasiranjem tendencioznih informacija, nije novinarstvo. To je najgora vrsta propagande ili, neko bi rekao, najbolja za njih. To je za novinara nedopustivo. Upravo tu očekujem da REM reaguje svaki put i ne dozvoli takve devijacije u informisanju javnosti.

Sada nešto malo i o društvenim mrežama, totalno nekontrolisanoj oblasti interpersonalne i javne komunikacije, u kojoj svako ko ima nalog, urednik sa neprocenjivom moći da utiče na kreiranje javnog mnjenja. Često je reč o metodama i mehanizmima specijalnog rata.

Predlažem da razmislimo o tome da zakonski upristojimo sve ono što je negativno, što izaziva mržnju ili rasnu, versku i nacionalnu diskriminaciju, a podrazumeva se pritom da ne gušimo demokratiju i slobodu izražavanja. Demokratija, naravno, ima svoja pravila i granice, koje ako se pređu prelazi u anarhiju. Na nama je, pre svega u Skupštini Srbije, da negujemo kulturu dijaloga, umesto paralelnih monologa.

I na kraju jedan predlog. Za komercijalne televizije pretpostavljam da je to manje isplativo i manje prihvatljivo, ali ozbiljnije televizije, pre svega javni servis, trebalo bi da ima više zanimljivih edukativnih emisija, pre svega za mlade, dokumentarne, iz kulture, iz istorije. Tako ćemo umanjiti uticaj šunda, pogotovo na mlade naraštaje, a istovremeno će se strateški povećati osećanje ljubavi prema otadžbini. Hvala lepo.