Hvala.

Dakle, kad smo već kod tih narodnih umotvorina, ovo je baš ona, sad ide jedna ona prava – ne kune majka sina što se kocka nego što se vadi.

Dakle, prethodnim izlaganjem ste samo potvrdili da sam ja dobro pročitao ono što ste vi izgovorili. Sad ste rekli da ste demantovali da je Generalštab, Maršalat, kako god ste to vi nazivali, poklonjen. Dakle, u redu.

Dakle, nije poklonjen, ali ste ga prodali za 13 miliona manju cenu nego što je bio procenjen.

(Petar Bošković: Nisam ga ja prodavao.)

Citiram, i ovim ću završiti. Dakle, nisam ja nikoga citirao, niti napamet nešto pričao, izvod iz stenobeleški. Šta je ovde još netačno rečeno – Titov Maršalat, gospodo, da vas podsetim, nije srušen i nije poklonjen tek tako, nego je prodat. Bio je procenjen na 28 miliona evra, a prodat je američkog ambasadi za 15 miliona evra.

Nemojte više da se vadite i nemojte da pokušavate da opravdate ono što svi znaju, a to je da ste po ovom istom modelu prodavali firme, fabrike i ostalo, sve ostalo što ste bili u prilici da prodate za mnogo manju vrednost a razliku trpali sebi u džepove. To vam je izletelo ovde u ovom plenumu, a nećete pobeći od ove teme jer stenobeleške samo to potvrđuju.

Za sam kraj, poštovana predsedavajuća – nemojte, građani Srbije, da verujete ni meni, verujte samo onome što čujete i vidite, a sledeći put kada ovaj prethodni govornik bude uzeo reč i govorio o bilo kojoj temi samo se setite kako je masno slagao i ovde pokušao da se izvadi. Od toga bolje presude građana Srbije neće biti.

Hvala.

Dobro, i to smo razrešili.
Reč ima dr Aleksandra Tomić.
Molim vas, prijavite se. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Pre svega da vam se zahvalim što imate taj demokratski kapacitet da slušate o temama koje uopšte nisu tema dnevnog reda, ali dobro uspostavili ste i taj model da bi opozicija ovde nešto rekla, pa makar i ono što nije tema.

Tema je danas lista za izbor članova REM-a i predlagač liste i na prošloj sednici i na ovoj je detaljno nam objasnio kako je došlo uopšte do izbora kada su u pitanju članovi REM-a kao predlog i kako je Odbor za kulturu i informisanje , u stvari, imao zaista jako mukotrpan zadatak da od 49 kandidata se ta lista svede na 18, odnosno od svih devet oblasti po dva kandidata imamo.

Dakle, REM je inače jedno nezavisno, samostalno regulatorno telo koje u stvari treba da vrši svoje nadležnosti koje su joj date zakonom. Taj deo koji utvrđuje smernice, pogotovo kada je u pitanju razvoj medijskih usluga, ali on je jedan od tih koji naravno je zadužen za izdvajanje određenih frekvencija od nacionalnog značaja, kao i utvrđivanje rešenja i potvrda o radu svih onih medijskih kuća. Njegova nezavisnost se upravo ogleda u funkcionalnoj i finansijskoj nezavisnosti i zbog toga kada govorimo o nadležnostima ona je u nadležnosti rada Narodne skupštine Republike Srbije kroz Odbor za kulturu i informisanje i kroz Odbor za finansije. Što znači da finansijske planove usvaja Odbor nadležan za te oblasti na osnovu kojih funkcioniše finansijsko funkcionisanje ovog regulatornog tela što je od velikog značaja zato što kada pričamo o tome da je ona zavisna i da trpi određene pritiske naravno da ne stoji.

Jako je važno reći da je definisan rad i sistematizacija radnih mesta naravno Statutom koji donosi samo regulatorno telo i da je veoma čudno što je uopšte trajao ovaj izbor više od godinu dana. Podsetiću vas zašto je sam proces toliko dugo trajao, jer građane treba podsećati na upravo ono što se desilo.

Prvo, posle samih izbora još 2024. godine parlament Srbije je počeo razgovore sa ODIHR-om i ispunjenje preporuka da bi se unapredili izborni uslovi za neke sledeće izbore, ali je razgovor naravno išao u smeru izmena i dopuna Zakona o biračkim spiskovima i naravno o izboru REM-a, ali nakon usvajanja, ja ću vas podsetiti, izmena i dopuna seta medijskih zakona koji su bili pre jedno mesec dana ovde kao tačke dnevnog reda.

Znači, nije moglo da dođe do pokretanja celog postupka jer se to videlo kao jedna prepreka zbog čega je trebalo izvršiti nove izbore. Međutim, u međuvremenu smo imali, naravno, nadstrešnicu koja se desila 1. novembra, početak blokada univerziteta tužilaštva u decembru mesecu i na volšeban način u januaru 2024. godine, dolazi do povlačenja, praktično, sedam kandidata koji su ušli u izbor, znači podneli svoje kandidature od sedam institucija u izbornu trku za članove REM-a.

Kako se to desilo? Zašto se to desilo? To mislim da je svima jasno, da je iz određenih političkih razloga.

Podsetiću vas da prva blokada „RTS-a“ je bila pred sami 15. mart. Znači, 11. marta je došlo do blokade RTS-a. Naravno, nikome nije bilo jasno zašto RTS, a ne REM, jer vi ako tražite da se nešto unapredi kad je u pitanju regulatorno telo REM onda idete ispred REM-a da vršite blokade. Ali ne. To se dešavalo ispred „Radio-televizija Srbija“ na 24 časa. U stvari, tada saznajemo da je Mila Pajić jedna od organizatorki koja je trebala da upadne u „Radio-televiziju Srbije“ 15. marta, pozvala građane i trebala da služi za to da se izazove potpuni haos u državi i da se pozove na građanski rat.

Znači, to je prva blokada RTS-a, u stvari, sa ciljem da se opstruiše rad institucije koja se naziva REM. To i jeste uspelo. Znači, pored univerziteta, pored tužilaštva blokirali ste, praktično i regulatorno telo koje je zaduženo uopšte za medije, a najvažniju instituciju ste negde videli „Radio-televiziju Srbije“ i „Radio-televiziju Vojvodina“.

Druga blokada dolazi dve nedelje i traje od 14. aprila do 28. aprila. Dve nedelje pod nazivom „Odjekuje tišina“. I sve je bilo samo tišine nije bilo. I žurke sa razglasom, i sa muzikom koje su trebale da budu kao povod za rešavanje pitanja nadstrešnice, za pitanje blokade RTS-a, nezadovoljstvo studenata – zašto oni nisu dovoljno zastupljeni u izveštajima na dnevniku, a u stvari jedan od zahteva, sećate se, bila je i ostavka Aleksandra Vučića.

Sada vi meni objasnite zašto su blokade bile ispred RTS-a i zašto je Aleksandar Vučić uopšte stavljen u taj kontekst?

Naravno, čuli smo da permanentno na ovim televizijama koji imaju te neke strane franšize, a nisu registrovani u Srbiji, imaju preko 80% priloga pravljenih protiv Aleksandra Vučća sa ciljem dehumanizacije njega kao predsednika države i sa ciljem da se rašire političke platforme o nezavisnom Kosovu, o Srbiji kao genocidnom narodu i genocidnoj državi, o ukidanju Republike Srpske, ali i nova ideja o nezavisnoj Vojvodini.

Znači, mi sada tu postavljamo veliki spektar pitanja zbog čega je REM, u stvari, blokiran i zbog čega dolazimo do toga da se svi oni koji se nazivaju nezavisni članovi REM-a u stvari nisu opozicioni nego su nezavisni, a ovi drugi svi su prorežimski.

Mi ćemo doći u situaciju, gospođo Raguš, da ćemo mi glasati danas i te opozicione, tzv. nezavisne i ove koje zovemo kao režimske, a mi se zalažemo ovde oni u stvari budu izabrani da sprovode svoje dužnosti i državne funkcije na jedan stručan način, da njihova biografija odgovara takvom statusu kakav će imati, pa se sada pitam kako bivši zaštitnici za javno informisanje i informacije od javnog značaja i bivši novinari opozicionih medija, koji zastupaju potpuno antidržavnu politiku u mnogim svojim delovima radeći za neki nevladin sektor koji vidi Srbiju na potpuno drugi način, će biti i upravo zavisiti njihov izbor od naših glasova. Sada stoji i pitanje za opoziciju - zašto su oni sada protiv u ovoj diskusiji? Oni treba, u stvari, da podrže ovu diskusiju i da podrže izbor članova REM-a.

S druge strane, mi dolazimo u situaciju, kada govorimo o članovima REM-a, da smo videli u ovoj diskusiji da oni to vide jednostavno kao jednu instituciju koja treba danas, sutra da im obezbedi državne frekvencije od nacionalnog značaja za određene televizije u kojima su oni glavni glumci i glavne zvezde i to je ono zbog čega je danas glavna vest, ne znam da li ste videli na N1, da je uprava N1, grupe partnerskih redakcija „Nova S“, „Danas“ i „Radar“ su uputili zvaničnu ponudu vlasnicima tih medija, „BC Partners“ i „United Group“, za preuzimanje 100% vlasništva nad informativnim medijima u Srbiji i regionu.

Znači, nije sloboda medija nezavisno mišljenje, nego je borba za tržište, u stvari. Ovo je čist, znači kada gledamo ekonomski odnos, gde oni, jednostavno, žele da postanu vlasnici televizija, jer očito je ovo o čemu je Marijan Rističević govorio. Oni nemaju dozvolu da rade u Srbiji, pa bi na ovaj način da legalizuju svoj status u svemu tome, a pod geslom slobodnih medija.

Sada dolazimo na kraju do toga da nezavisni kandidati koji su predlog na ovoj listi, a u stvari su 100% politički obojeni i to tako treba reći. Znači, prave stvari treba nazivati pravim imenom kada je uopšte pitanje izbora određenih kandidata, pa neka nam oni kažu, ako imaju te svoje predloge za svoje kandidate koje smatraju opozicionim, za koga mi da glasamo. Ja stvarno ne znam da li ćemo da podržimo Antonelu Rihu ili gospodina Šabića. Tu smo sada u dilemi. Mislim, da vam kažem, poznajemo i jedne i druge jako dugo godina, pogotovo ovde poslanici koji sede više od 10 godina i znamo šta su radili i jedni i drugi. Mislim, ja imam neko svoje lično mišljenje kome bih dala, ali bih volela da čujem njih, s obzirom da su oni tu zastupnici medijskih sloboda i medijskih grupa koje jednostavno žele da nam kažu kako u Srbiji treba da postoji različito mišljenje, demokratičnost, pa neka naprave taj jedan demokratski iskorak, neka nam ovde detaljno kažu i daju preporuke za koga treba da glasamo kada su u pitanju, pogotovo ovih sedam institucija koje su povlačili svoje kandidature i blokirali izbor REM-a.

Mislim da je jako važno da sloboda izbora je danas veoma teška, pogotovo kada smo i mi u pitanju, jer vidite da nemamo dovoljno informacija kada su u pitanju njihovi kandidati ovde na ovoj listi, ali krećemo se u opsegu mogućeg, pa tako oni vide da je moguće da izbor REM-a, u stvari, treba da bude način na koji će, zajedno sa izmenom i dopunom biračkih spiskova, biti mogućnost da pobede Aleksandra Vučića na sledećim izborima i neka lepo to objasne građanima, a građani će, na kraju krajeva, odlučiti o tome.

Nama nije trebalo ni 2012, ni 2014. ni 2016. godine ni podrška REM-a, ni biračkih spiskova da dobijemo izbore, zato što mi imamo direktan kontakt sa građanima Srbije i rešavamo probleme direktno onako kako dolikuje zaista nacionalnim i državnim interesima Republike Srbije.

To što se mnogima to ne sviđa i što, jednostavno, su delovi određenih projekata koji nisu za to da Srbija ima zaista demokratski kapacitet, to je druga stvar. Mislim da je Srpskoj naprednoj stranci jako važno da imamo zaista najbolje kandidate kada je u pitanju zaštita interesa, da imamo državnika koji vodi Srbiju u prosperitet, a to što oni vide jednu drugu sliku Srbije, to će građani, na kraju krajeva, onog dana kada treba da izađu na glasanje odlučiti ko bolje, jednostavno, vodi ovaj narod i kome će dati poverenje u budućnosti.

Hvala.

Hvala vam.
Posebno hvala zato što ste govorili o temi.
Sledeća na spisku je gospođa Biljana Đorđević. Nije u sali.
Reč ima gospođa Ana Eraković.
Izvolite.

Poštovani građani, da bi pravo i pravda, a ne sila i nepravda mogli da vladaju u ovoj zemlji, mediji i izbori moraju da budu slobodni.

RTS, za koji svi plaćamo pretplatu, ima zakonom utvrđene obaveze i dužnosti prema nama, jer treba da služi interesu društva, a ne komercijalnim i interesima vlastodržaca. On je po zakonu dužan da pravovremeno, istinito, objektivno i nepristrasno informiše građane o pitanjima koja su od javnog značaja. Mora da pruža uravnoteženu zastupljenost različitih političkih, kulturnih i društvenih stavova.

U obavezi je da kada vam vlast kaže da je sa „Ziđingom“ potpisan ozbiljan investicioni ugovor o kupoprodaji RTB „Bora“, da vam isto tako informiše da je 30% od tog ugovora proglašeno tajnim.

Takođe je u obavezi da ode i razgovara sa građanima Bora i Majdanpeka, da ih pita kako „Ziđin“ ili „zli džin“, kako ga tamo meštani zovu, posluje u Timočkoj Krajni i kako se za svo maltretiranja građana ta kompanija upravo krije iza tih 30% tajnih klauzula.

Kada bi vas RTS obavestio i informisao o toj spektakularnoj investiciji, tada biste čuli kako se ljudima otima dedovina radi širenja rudnika, kako se krše prava radnika i koliki je stepen zagađenosti tamo, da je ozbiljno ugroženo zdravlje naših građana koji žive na toj teritoriji.

Da RTS profesionalno radi svoj posao, onda bi vas informisao da zgrada delom srušenog Generalštaba može da se obnovi, da je ta zgrada ne samo što je kulturno dobro, već i strateški važan objekat. Nalazi se u centru državnih zgrada, kao što je Vlada Srbije, Ministarstvo finansija, spoljnih poslova i ostalih ministarstava i da predaja takvog objekta stranim investitorima predstavlja ne samo gaženje naše istorije i kulture, već predstavlja i ozbiljan bezbednosni rizik i izdaju državnih interesa.

Ovo su samo dva primera za koje javni servis ne radi u vašem interesu, za šta ga plaćate, a zamislite šta je sve uradio i o čemu vas sve nije informisao u prethodnih 13 godina i na sve to vlast još dokazano krade izbore, kupuje vaše glasove za sitne pare, ucenjuje vas radnim mestima, uvozi birače iz okolnih zemalja, a sve samo da bi ostao po svaku cenu na vlasti.

Zato dragi građani u ovoj zemlji nema ni prava, ni pravde. Zato mesecima čekate da zakažete preglede i operacije kod lekara. Zato jedva krpite kraj s krajem kada treba da podmirite troškove života.

Zato vam deca i unuci odlaze iz ove zemlje, u potrazi za pristojnijim životom i retko ih viđate i čujete. A 13 godina vas lažu da su za to krivi oni pre njih, dok je većina tih bivših kod njih u vlasti.

Dragi građani Srbije, ako se svi ne osvestimo i shvatimo šta ova vlast radi, uskoro nas neće biti. Svako ko je na vlasti mora da poštuje građane i radi u njihovom interesu. A da bi građani znali šta vlast radi, javni servis mora da radi po zakonu i informiše vas o svemu što je važno da znate, kako biste na slobodnim izborima mogli bez ičijeg pritiska da zaokružite onu političku opciju za koju mislite da će raditi u vašem interesu.

Mi trenutno ne živimo u slobodnoj zemlji i zato smo od vas dobili mandat da uradimo sve da je oslobodimo. Naša borba nije laka, jer se borimo protiv ljudi koji su 30 godina na vlasti i koji su uzurpirali sve njene poluge, ali mi nećemo odustati jer znamo da sreća prati hrabre i da je David pobedio Golijata. I zato, dok god imamo mandat, od borbe na svim frontovima nikada nećemo odustati. Hvala.

Gospodin Enis Durgutović nije u sali.
Gospodin Dušan Marić. Izvolite.

Hvala.

Poštovani građani, poštovane kolege, ja sam u politici prilično dugo i učestvovao sam u mnogim izbornim procesima, ali nijedan od njih nije trajao ovoliko dugo koliko traje izbor Saveta REM-a. Narodski rečeno - oteglo se ko gladna godina. Naravno da smo za to krivi mi iz vlasti, ali glavna krivica je na strani opozicije, a evo i zbog čega.

Mi godinu dana slušamo kako opozicija i opozicioni mediji prozivaju nas iz vlasti, Srpsku naprednu stranku, zašto se ne bira Savet REM-a? Istovremeno, godinu dana opozicija čini sve što može, i nogama i rukama, da Savet REM-a ne bude izabran.

Odbor za kulturu i informisanje ima 34 člana i zamenika člana, uglavnom polovina iz vladajućih, polovina iz opozicionih stranaka. U radu Odbora u poslednjih nekoliko meseci redovno su učestvovala samo dva predstavnika opozicije i to u svakom slučaju govori koliko njih zanima izbor članova Saveta REM-a.

Drugi podatak koji to ilustruje jeste činjenica da smo mi pre nekoliko meseci završili prvi postupak izbora članova Saveta REM-a i taman kada smo posao doveli do kraja, bukvalno zadnjeg dana, opozicija je izvršila pritisak na kandidate i oni su povukli svoju kandidaturu i bukvalno nas prisilili da krenemo u novi postupak.

O čemu se ovde radi i šta je u pitanju? U pitanju je to što opoziciji ne odgovara, bez obzira na ovo što oni pričaju, da Savet REM-a bude izabran. Ne odgovara im zato što je to medijski atraktivna tema na kojoj oni mogu da guslaju i kritikuju vlast.

Na osnovu ovoga što su kolege iz opozicije ovde govorile, neko ko je neupućen bi mogao steći utisak kako se oni zalažu za slobodu medija, kako se zalažu za slobodnu uređivačku politiku Radio-televizije Srbije, međutim, to je obmana. Ja ću podsetiti ovde samo na tri primera koji to pokazuju, tri primera iz tri decenije i ti primeri pokazuju kontinuitet njihove politike, politike njihovog odnosa prema slobodi informisanja i prema Radio-televiziji Srbije.

Najavu te politike smo imali 5. oktobra 2000. godine, kada su oni sa bagerom koji je vozio onaj njihovi čuveni intelektualac Džo oslobodili zgradu Radio-televizije Srbije u Takovskoj ulici, prilično je opljačkali a potom je zapalili. Tako je RTS postala prvi medijski servis u Evropi iz kojeg se ne emituju program, nego se emituju dimni signali, kao u onim filmovima o Sijuksima, Apačima, Bleku Steni, Zagoru, itd, itd.

Drugi slučaj koji ću pomenuti je sledeće decenije, 17. mart 2019. godine, kada je opozicija sa fantomkama i motornim testerama upala u zgradu RTS, polupala ulazna vrata, polupala prozore, došli do studija iz kojeg se emituje program i zahtevali da se tako fino uparađeni uključe direktno u program. Ja mislim da smo mi iz vlasti i policija tada napravili propust što ih nismo pustili, da Srbija vidi i to čudo neviđeno, kako se brani sloboda informisanja sa motornim testerama.

Treći slučaj, pominjale su ovde kolege, jeste ovaj slučaj od proletos, kada smo imali blokadu RTS. Mi smo u Evropi, u Srbiji, u centru Beograda, praktično dve-tri nedelje imali talačku krizu. Zgrada RTS i prostor oko nje je pretvoren u jedan geto, ljudi nisu mogli slobodno da se kreću, nisu mogli da rade svoj posao, nisu mogli da idu da kupe hranu, nisu mogli da izlaze da pokupe decu iz vrtića i iz škole.

Ono što je mene posebno zapanjilo jeste činjenica da niko iz opozicije, niko od vas to nije osudio. Naprotiv, vi ste podržali tu blokadu. Ni jednom jedinom rečju niste osudili činjenicu da su pojedini ljudi fizički napadani, da su pljuvani, niste čak osudili ni to što su blokaderi lepili poternice za pojedinim urednicima i novinarima RTS samo iz razloga zato što ne podržavaju njihove nasilne proteste. Praktično, čast opoziciji tada je spasila samo ova poslanička grupa MI - Glas naroda, Branko Pavlović. Jedino su oni osudili to nasilje i to divljaštvo.

Inače, smatram da i mi iz vlasti i vi iz opozicije preterujemo u davanju značaja REM-u. Znate, ljudi ne glasaju za REM, ljudi glasaju zbog svojih ubeđenja, zbog svojih interesa. Glasaju za one za koje pretpostavljaju da će imati nekakav interes od njih, da će njihova porodica imati koristi od toga i da će država imati korist od toga. Naime, 95% građana Srbije nema pojma šta znači REM, niti ih to zanima.

Za kraj, ja smatram da su tzv. slobodni medijski servisi u stvari još jedna u nizu podvala zapada, koje je zapad nama jeftino prodao, kao ciglu, a te podvale im služe da narušavaju suverenitet nezavisnih zemalja, kao što je to slučaj sa pričom o nezavisnom pravosuđu, pa država te školuje, država ti da posao, država ti daje zgradu, država ti plaća struju, vodu i sve ostalo, a ti si nezavistan od države. Mislim da to nije normalno. To postoji u Srbiji, ali upravo ovo što nam se sada događa u Srbiji pokazuje koliko to nije normalno.

Smatram da svaka država treba da ima nacionalnu televiziju, da ima nacionalni radio, da ta nacionalna televizija i nacionalni radio treba da emituju, da propagiraju nacionalnu politiku, državnu politiku, da tu državnu politiku treba da trasira državno rukovodstvo, parlament, Vlada i predsednik Republike, a njih, kao što znamo, bira narod. Hvala.

Hvala.
Sledeći na spisku, dr Anna Oreg.
Nije u sali.
Reč ima gospođa Milica Nikolić.
Izvolite.

Poštovana potpredsednice, poštovani narodni poslanici, građani Srbije, pošto smo prošle nedelje usvojili izmene Zakona o jedinstvenom biračkom spisku, a u junu mesecu medijske zakone, kao stepenik na putu evropskih integracija, odnosno otvaranja Klastera tri ostao nam je izbor članova za Savet REM-a.

Iako naša zemlja od početka sukoba u Ukrajini nije otvorila ni jedan klaster, to ne znači da Srbija nije bila spremna. Svakako da je važno da proces evropskih integracija ubrzamo kroz reforme, ali je sasvim jasno da bi se taj proces ubrzao strahovito kada bi naša zemlja uvela sankcije Ruskoj Federaciji i priznala nezavisnost lažne države.

Baš zbog toga predsednik Vučić smeta i onim blokaderima u našoj zemlji koji su donosili već pogubne odluke po pitanju državnog suvereniteta, koji su joj cepali teritoriju i koji su zatvarali oči na progon i pogrom srpskog naroda, dakle, razarali državu, razarajući joj sva tri konstitutivna elementa, ali smeta i onima spolja kojima je potreba ekonomski slaba Srbija, razorena Srbija i potrebni su im ovi kmetovi na vlasti koji bi bespogovorno ponovo donosili sve one odluke i ponovo na štetu državnog suvereniteta. Zato još 2018. godine, ako ne i ranije, kreće jeziva dehumanizacija i kriminalizacija predsednika Vučića, kao i negiranja svih njegovih rezultata, dakle, sve ono što je potrebno bilo da se sprovede za nasilnu promenu vlasti, odnosno sprovođenje obojene revolucije.

Da podsetim građane Srbije, još 2019. godine tajkunski mediji su na naslovnoj strani crtali snajper koji je uperen na predsednika Vučića. Godine 2020. plaćeni ubica Čaba Deri je priznao da je pripremao ubistvo predsednika Vučića, a potom i svedok iz klana Belivuk je takođe potvrdio to isto.

Paralelno sa tim smo ovde imali džuboks za laži, lažove kojima gazda nije mogao da postigne sa ubacivanjem žetona u odnosu na to koliko su lagali kako bi stvorili legitimnu metu od predsednika Vučića.

Pošto taj plan nije uspeo, bilo je potrebno stvoriti nezadovoljstvo kako bi ovi politički surferi, što bi rekao predsednik, odnosno šef naše poslaničke grupe, preko ostali, međutim, desilo se suprotno, surferi su se izgleda utopili.

Sada dolazimo do toga da nam ovde čovek koji je tražio u stranoj ambasadi odlaganje izbora do jednostranog proglašenja nezavisnosti lažne države, sada nama ovde traži izbore. U međuvremenu je promenio ime, ofarbao kosu, valjda misleći da se tako menja i biografija.

Sada dolazimo do toga da nam oni koji kažu da su proevropski, proevropska opozicija, neće otvaranje Klastera 3 i mislim da će još mnogo vremena proći dok ne shvate da narod nije lud. U istoriju beščašća će ući to što su zloupotrebili tragediju prvi put, otišli dalje kada su je zloupotrebili drugi put, a dotakli dno kada su zloupotrebili člana porodice koja je doživela tragediju.

Nema tog čoveka koji bi želeo njihovu demokratiju tako što se politički neistomišljenici tuku, proganjaju i ubijaju. Nema tog čoveka koji bi želeo Srbiju u kojoj je ne odlučuje narod i u kojoj stranac bira vlast. Narod želi Srbiju na evropskom putu, koja ima dobre odnose i sa Rusijom i sa Amerikom i sa Kinom i sa svim zemljama nosiocima svetskog razvoja. Narod želi Srbiju koja čuva teritorijalnu celovitost i narod želi Srbiju koja donosi odluke u skladu sa svojim interesima. I sa takvom politikom predsednik Aleksandar Vučić će vas još dugo i dugo pobeđivati. Hvala.

Hvala vama.
Gospodin Slobodan Petrović ima reč.
Izvolite.