I baš urologa nema, a? Baš je urolog problem?
Neka su građani Srbije videli da ste takva junačina da ste tri minuta proveli u vređanju mlade žene od 33 godine iz Raške, takva ste vi junačina. E, to je vaše herojstvo i to je vaša politika. Tako bi sutra vodili Srbiju. Sram vas bilo!
Reč ima Marko Milošević. Izvolite.

Zahvaljujem, poštovana predsednice.

Uvaženi članovi Vlade, poštovano predsedništvo, poštovane koleginice i kolege, uvaženi građani, na današnjoj sednici imamo 58 tačaka dnevnog reda. Pored budžeta koji reguliše prilično veliki broj sfera društvenog života, postoji jedan predlog izmene i dopune zakona koji će definitivno da se prostire na svako polje svakodnevnog života, a to je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o udžbenicima.

Naime, radi se o suštinskom razlikovanju u prosveti u odnosu na sve ostale resore, zato što šta god da promenite u bilo kom drugom resoru, finansijama, vojsci, policiji, vi ćete najveću promenu da izazovete na tom polju i to će se možda u nekom malom procentu preliti i na neke druge resore.

Međutim, onog dana kada budemo promenili prosvetu u dovoljno velikoj meri, to će se odraziti na svako moguće polje svakodnevnog života svih građana, svih kategorija stanovništva, bez obzira na zanimanje, bez obzira na funkcije, a to mora početi od potpuno drugačijeg prosvetnog sistema.

Ovo je jedan veliki i jako pozitivan korak koji mi, naravno, ja to pozdravljam i u svoje lično ime i u ime moje poslaničke grupe, Socijalističke partije Srbije, zato što je prosveta jedan od tradicionalnih komunističkih resora i kasnije socijalističkih.

Voleo bih da skrenem pažnju na nešto prema čemu imam jedan lični odnos i što me motivisalo da se bavim uopšte politikom, a to upravo jeste prosveta. Mene je posebno obradovalo kada je naš predsednik Vlade čitao svoj ekspoze i veliki deo tog ekspozea posvetio upravo prosveti. To je za mene bio srećan dan i najava krupnih promena, verovanju u krupne promene kada je u pitanju prosveta, baš upravo iz tih razloga, zato što to neće biti evidentno preko noći.

Naravno da postoje neka akutna pitanja, kao što je, recimo, na primer, pitanje sudbine NIS-a, ali za 15 do 20 narednih godina, ako mislimo da živimo u drugačijem društvu, ako mislimo da odolimo imperijalizmu i neokolonijalizmu, mi moramo da počnemo da drugačije učimo svoju decu o tome, tj. moramo da počnemo da ih opismenjujemo, moraju da počnu da stiču znanja iz ekonomije, iz politike i prava, zato što je potrebno steći pismenost upravo iz tih oblasti života. Zašto? Zato što se to tiče svakodnevnog života svih građana i građanki.

Tog dana kada budu bili opismenjeni finansijski, politički i pravno, onda će bolje da razumeju svaku društvenu krizu, onda će da razumeju ko im daje prazna obećanja a ko zaista želi da im pomogne, da li je neka vlast progresivna ili nije, da li njima neko manipuliše, a samim tim uspeće da se zaštite i od manipulacije.

Prema tome, voleo bih da na ovaj način i ne bih voleo da ovo što sada pričam bude eliminisano nekim birokratskim formama, ja mogu ovo da postavim i kao poslaničko pitanje, mogu i kao potencijalni predlog zakona, ali ne bih voleo da ostane zaglavljeno u proceduri. Mislim da bismo morali da krenemo od toga da bude potpuno drugačiji sistem i sticanja znanja i predmeta koji se uče i načina na koji se obučava kadar i kako se uopšte radi sa učenicima, kako izgledaju škole.

Malo pre je neko od opozicionih poslanika skrenuo pažnju na to da se pojedine ustanove nalaze u infrastrukturnom lošem stanju, i to svakako treba sanirati naravno, ali ono što mene posebno podstiče na ovakvo razmišljanje jeste da zaista u suštini, pošto je prosvetni kadar jedan od najbrojnijih u našoj zemlji, ovde se ne radi o tome da su nama potrebna nova sredstva da mi finansiramo nešto za šta trenutno nemamo mogućnosti. Ovde se radi o jednoj resistematizaciji, jednoj reformi plana i programa, da deca počnu da uče nešto što je primenjivo u svakodnevnom životu i budu spremna za sve što im se bude desilo, kada budu postali samostalni ljudi odrasli, ne na osnovu svojih laičkih i diletantskih procena da razumeju šta znači budžet, šta znači porez, da li za nešto imamo sredstva, kako funkcioniše tržište rada, zašto neko ima posao, a neko nema, kako funkcionišu tenderi,u svakom slučaju prosveta je definitivno nešto što zahteva najviše pažnje i nešto što bih ja voleo da, na šta bi cela Vlada trebala da skrene pažnju i uložimo sve moguće napore, jer mislim da je to jedini način na koji možemo da prevaziđemo krizu u kojoj se danas nalazimo. Imali smo danas prilike da vidimo, prethodnih godinu dana, upravo zbog situacije u prosveti, na koji način se to negativno odrazilo na društvo.

U studentske klupe, i još opasnije od toga, u đačke učionice ušla je politika i pritom na jedan potpuno nepismen način, i to je jedna velika šteta u kojoj ni približno dovoljno ne govorimo, tako da ovakakv predlog zakona je, u ovako jednom obimnom dnevnom redu, je jedna svetla tačka, baš upravo iz tog razloga kada javni izdavač bude počeo ponovo da štampa udžbenike koji su strateški važni, mi ćemo na taj način uspeti da eliminišemo upliv stranih izdavača i korigovanje mentaliteta našeg naroda koji sve više i više od nas traže da se odreknemo toga šta smo, da se odreknemo svoje istorije, da bi tim, kao što vidimo na delu, mogli što lakše nama da manipulišu i da od naše zemlje prave šta god žele.

U danu za glasanje SPS će podržati i predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o udžbenicima, kao i ostatak dnevnog reda. Zahvaljujem.

Reč ima Irena Živković.

Slušala sam juče gospodina Sinišu Malog, kako obrazlažući budžet pominje veliko ulaganje zaštite životne sredine, zelenu agendu, a istovremeno u nastavku, pominje i nikad veće rezerve zlata u Srbiji.

Zanimljivo je to da istovremeno dok on to izgovara, u Boru desetine radnika Ziđina, dobijaju rezultate analize toksikološke laboratorije, gde su privatno o svom trošku, odnosno o trošku sindikata, ali privatno na svoju inicijativu, uradili analize na teške metale i ti rezultati kažu da imaju prekomerno koncentraciju olova i to više desetina puta.

Olovo je vidim ovde, ministre zdravlja, ali i gospodine predsedniče Vlade, vi ste takođe lekar i meni je… ja verujem da je barem vama jasno da su arsen i kadmijum, koje imamo na sajtu Instituta za rudarstvo i metalurgiju u Boru svakog meseca njihove izveštaji gde je izuzetno prekomerna koncentracija, prelazi sve prosečne granične, ciljne vrednosti i u konstantnom je rastu, a ova koncentracija olova u krvi radnika je nešto što, pored toga što teški metali su direktni uzročni kancera, najviše uznemirava zbog zdravstvenog stanja dece u Boru.

Olovo na decu utiče tako što utiče na njihov psiho-fizički razvoj i na kognitivni razvoj. To ne kažem ja, to kaže gospođa dr prim. Elizabet Paunović prošle godine na Tribini u Boru, koja je objasnila da naš Zakon o javnom zdravstvu i Strategija zdravlja propisuju da se rade studije procene uticaja na zdravlje. U Srbiji nikada nijedna takva studija nije urađena, nijedna zdravstvena studija, naročito u Boru sa tolikim zagađenjem.

Zbog toga sam se obratila Ministarstvu zdravlja i zatražila da Ministarstvo zdravlja sprovede sveobuhvatnu zdravstvenu studiju na teritoriji grada Bora, što sredstva za ovo mogu da se opredele iz ovog budžeta, tj. mogla su kao i sistemske toksikološke analize kod nasumično izabranog odeljenja učenika osnovne škole, jer ukoliko njihovi roditelji imaju toliko olova u krvi, jer sasvim sigurno da su radnici „Zijina“ u prvom redu zagađenja, onda imaju i deca.

Ovo predlažem već godinu, dve i apsolutno se ni gradska, ni republička vlast na to ne osvrće.

U ovom budžetu ponovo nema nove bolnice u Boru koju je Vučić obećao u izbornoj kampanji pretprošle lokalne izbore i obećao je da će biti gotova sa izgradnjom do kraja 2022. godine. Mi danas nemamo ni temelje i nema je ponovo u ovom budžetu.

Kolege drage i koleginice, Bor ima najviši budžet u Srbiji. Bor jeste najbogatiji grad u Srbiji, borska bolnica ni jednom nije rekonstruisana i renovirana od kada je napravljena. Ona je u potpunom raspadu i zavisi isključivo od republičkog budžeta.

Takođe smo imali obećanje gospođe Grujičić dok je bila ministarka zdravlja, a i u ime Ministarstva da će se i specijalisti iz većih gradova preseliti u manje gradove. Ni do toga nije došlo, ni do prvog koraka. Ništa po tom pitanju nije urađeno. U Boru ne postoji više nijedan jedini ortoped, postoji samo jedan jedini onkolog koji sledeće godine ide u penziju.

Biohemijska laboratorija, mikrobiološka laboratorija radi samo dva puta nedeljno. Bukvalno, se za sve iz manjih gradova ide za Beograd.

Toliko neljudsko ponašanje za sve što nije Beograd od strane ove vlasti je nešto za šta ja stvarno nemam reči.

Evo, sada pošto nam predstoje lokalni izbori u Boru, na proleće 2026. godine, sada polako kreće sezona voljenja Bora, sezona shvatanja toga da je Bor gigant, shvatanja toga da je „Zijin“ najveći izvoznik, shvatanje toga da je to strateška pozicija u Srbiji oduvek bila, pa i pozicija i opozicija polako dolazi da primeti Bor, da vidi sve ono što nije videla četiri godine unazad.

Trebalo bi da se zna da Bor jeste izgradio više od pola bivše SFRJ i država Srbija i vlast u državi Srbiji jeste Boru dužna minimum toliko barem da uradi ovu zdravstvenu studiju, da proveri koliku koncentraciju teških metala naša deca imaju i da uloži u tu novu bolnicu koju, verujem i sigurna sam, hiljadu i milion posto obećavaćete ponovo januara, februara, marta građanima Bora.

Hvala puno.

Hvala vam.
Reč ima Miljana Milojević.
Izvolite.

Poštovana predsednice Narodne skupštine, poštovani predsedniče Vlade, poštovani članovi Vlade, poštovani narodni poslanici, uvaženi građani, puno važnih zakona pred nama na ovoj sednici, među kojima je svakako najvažniji Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2026. godinu, ali i set zakona koji se odnosi na naftu i gas.

Svi smo svesni ozbiljnosti situacije u kojoj se naša zemlja našla ni kriva ni dužna u sukobu velikih sila. Međutim, čak i u takvim okolnostima, kada mesec i po dana ni kap nafte nije došlo u našu zemlju, građani ni u jednom trenutku nisu ostali bez goriva ili osetili bilo kakve druge posledice, a to mnogo govori o ozbiljnosti zemlje, ozbiljnosti i pripremljenosti ljudi koji je vode, na čelu sa predsednikom države.

I do sada se postupalo odgovorni, a ovaj predloženi set zakona pomoći će da se osigura glavni cilj, a to je povećanje sigurnosti i snabdevanje.

Na ovoj sednici smo od ministra finansija čuli puno podataka o planiranim uvećanjima plata i penzija, o rastu minimalne zarade i ja to neću sada ponavljati, ali ću istaći jednu rečenicu, da je sačuvana makroekonomska stabilnost uprkos svim dešavanjima u proteklih godinu dana, uprkos blokadama i pritiscima.

Nažalost, to što se dešavalo zadnjih godinu dana nije jedina otežavajuća okolnost, već nastavak krize za krizom, počevši od korone, preko rata u Ukrajini, uvođenje sankcija Rusiji.

Na većinu nismo mogli da utičemo. Prosto je u pitanju neka viša sila, ali uzimati učešća u blokadama i svesno narušavati stabilnost svoje zemlje, ekonomsku i svaku drugu, prosto je nedopustivo.

Vlast se ne osvaja na ulicama, već dobijanjem poverenja građana. Iz ugla nekog ko radi u lokalnoj samoupravi u opštini Varvarin reći ću vrlo jednostavno – naš narod nikada nije tražio da problema nema. Problema ima svuda. Narod traži da se problemi rešavaju.

Konkretno, deca u Obražu čekaju rekonstrukciju škole i dogradnju fiskulturne sale za šta je opština Varvarin obezbedila kompletnu tehničku dokumentaciju. Nadamo se finansiranju od strane ministarstva za ja javna ulaganja sa kojim godinama unazad imamo uspešnu saradnju i uz njihovu podršku već smo rekonstruisali tri škole, u Orašju, u Donjem Krčinu i Bačini.

Ovim Predlogom zakona o budžetu opredeljeno je 737,4 milijarde dinara. Za kapitalne investicije planirana je realizacija oko 80 projekata Ministarstva za javna ulaganja, od čega 30 školskih, deset zdravstvenih, dve ustanove socijalne zaštite itd.

Pomenula sam samo jedan od projekata na kojima radimo i jedan od problema koji se rešava u korist naših građana. Tu je i mnogo drugih kojima se bavimo i kojima ćemo se i dalje baviti, kao što je rešavanje snabdevanja vodom sela Gornjeg Temnića, problem sa zajedničkom deponijom između Varvarina i Ćićevca, jedan višedecenijski problem na kome takođe radimo i da ne nabrajam dalje.

Zbog svega navedenog jako je važno da se zemlja razvija, da idemo napred. Život i ključne potrebe građana nisu stale time što je neko rešio da blokira ulicu.

Teže je raditi i suočavati se sa izazovima, nego kritikovati. Kritikovati je apsolutno najlakše. Kritika i onako uvek dolazi od onih koji ne snose nikakvu odgovornost. U danu za glasanje podržaću sve predložene zakone o kojima sam sada govorila i sve ostale i pozivam i ostale poslanike da to učine.

Srbija će svakako nastaviti dalje.

Živela Srbija!

Hvala.

Hvala vam.
Reč ima Minela Kalender.
(Peđa Mitrović: Poslovnik.)
Po Poslovniku, Peđa Mitrović.
Izvolite.

Član 107.

Dakle, pre deset minuta je u poslanički klub Stranke slobode i pravde došla sekretarka jedne poslaničke grupe. Imala je problem sa vašim „ćacijima“ koji su je legitimisali i napali. Radi se o čoveku koji je danas takođe napao i poslanike Stranke slobode i pravde.

Pošto ćemo uskoro ići kući, za sat vremena…

Možete li da mi kažete kako je to povreda Poslovnika?

Nije povreda Poslovnika, ali je jako bitno.