Hvala vam.
Pošto na listama više nema prijavljenih za reč, pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa koji nisu iskoristili svoje pravo iz člana 96. Poslovnika?
Reč ima Ahmedin Škrijelj.
Izvolite.

Predsedavajuća, koleginice i kolege narodni poslanici, članovi Vlade, SDA Sandžaka neće glasati za usvajanje Zakona o budžetu za 2026. godinu, kao ni za druge zakone koji su na dnevnom redu. Predloženi budžet u ključnim oblastima u velikoj meri odstupa od Ustava i važećih zakona i ono što budžet nudi nije odgovor na realne potrebe i probleme građana regije Sandžak i bošnjačkog naroda.

Predloženi budžet za 2026. godinu ponovo potvrđuje kontinuitet strateškog opredeljenja aktuelne vlasti na politici marginalizacije Sandžaka i bošnjačkog naroda i potvrdu za ovu tvrdnju nalazimo upravo u onome što nosi ovaj predlog budžeta. Predloženi budžet vidimo kao jedan od ključnih instrumenata putem kojeg ova vlast, ako uzmemo u obzir širi politički kontekst i sveukupni odnos vlasti prema bošnjačkom narodu i Sandžaku, ima za cilj da bošnjački narod i regiju Sandžak politički, ekonomski i društveno izoluje, a putem medija, pod njihovom kontrolom, diskredituje i na kraju politički i društveno eliminiše kao faktor i aktivne sudionike javnog i političkog života u Republici Srbiji.

Zakon o budžetu Republike Srbije za 2026. godinu suprotan je Ustavu, Zakonu o budžetskom sistemu, Zakonu o finansiranju lokalne samouprave, Zakonu o regionalnom razvoju i Zakonu o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina.

Prema Ustavu, država je dužna da uređuje i obezbeđuje politiku i mere ravnomernog regionalnog razvoja, uključujući i razvoj nedovoljno razvijenih područja i da garantuje posebnu zaštitu prava nacionalnih manjina. U predloženom budžetu stavke koje su predložene apsolutno ne održavaju ovu ustavnu obavezu.

Zakon o budžetskom sistemu propisuje da se budžet donosi u skladu sa principima efikasnosti, ekonomičnosti, delotvornosti, pravičnosti i transparentnosti. Pravičnost se prevashodno odnosi na to da se ne smeju odražavati postojeće razvojne razlike i da se kroz adekvatna budžetska izdvajanja razvojne razlike moraju smanjivati. Međutim, predloženi budžet takođe ne ispunjava ni ovu vrstu obaveze.

Zakon o finansiranju lokalne samouprave formalno ide u prilog navedenoj konstataciji, jer nalaže da se prilikom raspodele transfere lokalnim samoupravama pođe od broja stanovnika, stepena razvijenosti i fiskalnog kapaciteta. Samim tim što je opština nerazvijenija, sa manjim sopstvenim prihodima, to bi transferi centralne vlasti trebalo da budu veće, ne samo nominalno, već i u odnosu na broj stanovnika.

Podsetiću vas da je nakon poslednjeg popisa stanovništva broj stanovnika u regiji Sandžak, posebno u gradu Novom Pazaru i u opštini Tutin povećan, a da su transferna sredstva i dalje ista kao što su bila i 2012. godine. Dakle, ni u ovom segmentu predloženi budžet ne ispunjava svoje ustavne i zakonske obaveze.

Zakonom o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina propisano je da je država dužna da sprovodi mere ka razvoju nedovoljno razvijenih područja u kojima tradicionalno žive nacionalne manjine. Regija Sandžak je jedna od tih regija, odnosno sandžačke opštine pripadaju grupi nerazvijenih i devastiranih opština. Budžet u tom smislu ne prepoznaje, odnosno ne predviđa nikakve razvojne ili druge projekte koji bi unapredili život u Sandžaku.

Kada govorim o tome, podsetiću vas da, prema poslednjem popisu stanovništva, u Sandžaku živi 233.000 stanovnika, što je ukupno 3,5% od ukupnog broja stanovnika u Republici Srbiji. Međutim, sredstva koja su usmerena ka regiji Sandžak apsolutno ne odražavaju to, već vidimo da vlast apsolutno nije zainteresovana da bilo šta popravi kada je u pitanju regija Sandžak, i kada je u pitanju infrastruktura, ali i kada je u pitanju ostvarivanje prava nacionalnih manjina, odnosno bošnjačkog naroda i Državni univerzitet u Novom Pazaru.

Podsetiću vas, a o tome smo govorili i ranije u ovoj Skupštini, da u Sandžaku postoji veliki problem kada je u pitanju napajanje električnom energijom. Ovaj budžet ne nudi projekte kako i na koji način izvršiti stabilizaciju elektroenergetskog sistema u Novom Pazaru, Tutinu, Sjenici, Prijepolju, Priboju, Novoj Varoši. Mi smo pokušali amandmanima koje smo predložili, i nadamo se da će naići na razumevanje, predložili smo način i dovoljan broj sredstava kako bi neka od tih pitanja trebalo rešiti.

Takođe, na Državnom univerzitetu u Novom Pazaru ne postoji katedra za bosanski jezik, a prisustvujemo urušavanju tog univerziteta u svakom smislu, i kadrovskom i obrazovnom i svakom drugom. Podsetiću vas da je to ustavna obaveza da se pripadnicima manje brojnih naroda omogući i obrazovanje kadrova za izvođenje nastave na svom maternjem jeziku.

Iako ste ovim budžetom povećali sredstva za Državni univerzitet u Novom Pazaru, u odnosu na budžet za 2025. godinu, ponovo nije predviđeno osnivanje katedre za bosanski jezik. Takođe nije rešeno i pitanje deponije, odnosno pitanje odlaganja otpada, koje posebno pogađa grad Novi Pazar i Tutin.

Ovim budžetom je predviđeno da se pravi kasarna u opštini Priboj, u neposrednoj blizini granice sa Bosnom i Hercegovinom. Nama to nije potrebno. Nama je potreban elektrotehnički i mašinski fakultet u Priboju i to smo amandmanom predložili. Nijedna stavka u ovom budžetu ne ide u susret potrebama, odnosno rešavanju problema kada je u pitanju regija Sandžak i bošnjački narod.

Dakle, nemate rešenje za stabilizaciju elektroenergetskog sistema, nemate rešenje za unapređenje stanja infrastrukture, nemate rešenje za državni univerzitet, odnosno niste hteli da ih date, a nudite nam nešto što nama nije potrebno.

Sredstva za finansiranje nacionalnih saveta nacionalnih manjina su ista u odnosu na prošlu godinu, a ta sredstva nisu dovoljna da nacionalni saveti, odnosno nacionalna veća u punom kapacitetu vrše svoja ovlašćenja koja im zakon daje. Zašto u budžetu nema fonda za razvoj nedovoljno razvijenih područja? Malopre sam citirao zakone koji obavezuju državu, odnosno vlast da budžet koncipira i na taj način, kako bi se stepen razvijenosti različitih regiona u Republici Srbiji ujednačio i kako bi pripadnici manje brojnih naroda, uključujući i Bošnjake, dostigao stepen, kako to kaže Ustav, da svi živimo u pravednom, otvorenom i demokratskom društvu. Ovaj budžet i ono što ova Vlada nudi Bošnjacima ne ide ni ka otvorenom, ni pravednom, ni demokratskom društvu.

Predlogom ovog budžeta za nerazvijene opštine, odnosno za ravnomerni regionalni razvoj planirano je 451.725.000 dinara, a u okviru te budžetske stavke samo je predviđeno 372.953.000 dinara. To nije dovoljno. Dok je za nešto što se naziva pomirenje, društvena stabilnost, odvojeno 485.000.000 dinara, iako meni nije poznato da je Vlada Republike Srbije nekim strateškim dokumentom definisala šta je to za nju pomirenje i kako misli da osigura društvenu stabilnost. Vama očigledno Ustav i zakoni ne znače ništa. Vi očigledno nemate sluha da čujete probleme Sandžaka, da čujete probleme Bošnjaka i da, ne samo kroz budžet, nego i kroz druge zakone koje usvajate, pokažete dobru volju prema Bošnjacima i prema regiji Sandžak.

(Predsednik: Hvala vam. Isteklo je vreme. Možete da završite rečenicu.)

Upravo iz tih razloga mi nećemo glasati za ovaj budžet, a pozivamo vas da prihvatite amandmane koje smo predložili na ovaj budžet. Hvala.

Hvala vam.
Da li ima još neko prijavljen od ovlašćenih predstavnika?
Reč ima Robert Kozma.
Izvolite.

Hvala vam, predsedavajuća.

Ovo niti je socijalno odgovoran, niti investicioni budžet. Jedino kapitalno što će proizaći iz ovog budžeta jesu prepunjeni džepovi vlasnika vaših tajkunskih firmi, koje su angažovane na izgradnji nepotrebnih objekata u okviru projekta EKSPO.

Za ovaj projekat je vladajući režim za sledeću godinu pripremio ponovo preko milijardu i 40 miliona evra, i sve to dok na levoj obali Beograda i dalje nemamo kanalizaciju, dok nam se škole malo po malo raspadaju, tako da padne plafon u nekoj osnovnoj ili srednjoj školi.

I dan-danas nije predstavljena logika kako će tačno EKSPO da bude isplativ za građane Srbije, niti na osnovu koje strategije ili plana i programa Vlade se on sprovodi. Često mi čujemo o programu „Skok u budućnost“. Ovo niti je javna politika, niti je usvojena na organu Vlade Republike Srbije. Na to se pozivate samo kada treba da opravdate vaše preskupe i prenabudžene projekte.

Međutim, ono što je jasno jeste niz koruptivnih vaših projekata, kada pogledamo prethodnih 13 godina. Nabrojaću samo ključne – „Beograd na vodi“, EKSPO i sada poslednji, umesto Generalštaba, Trampov poslovni centar i hotel. Jasan je obrazac. Uvek imamo jedan koruptivni projekat zasnovan na izvlačenju ili potrošnji javnih sredstava, kako bi se pogodovalo lažnom investitoru. Imamo nezakonito postupanje, kršenje propisa Republike Srbije, a onda da bi se opravdalo to bezakonje, donošenje leks specijalisa i zatim uvek imamo pi-ar mašinu koja obećava kule i gradove građanima, to prikazuje kao simbol progresa, iako je jasno da od toga nema ništa za građane. Konačnu računicu svi zaborave. Građanima ostanu dugovi vaših zajmova i kredita, a vašim tajkunima ekstra lukrativna zarada o trošku građana.

Da podsetimo, za „Beograd na vodi“ mi smo dali zemljište i uradili infrastrukturne radove oko i na projektu u vrednosti dve milijarde evra a koliko je država Srbija dobila nazad? Jedva šest miliona evra, odnosno evro po glavi stanovnika. To je bio rezultat „Beograda na vodi“.

Vi nastavljate sa vašim leks specijalisima koji služe za uništavanje javnog interesa, za besplatno poklanjanje našeg zemljišta, za netransparentno trošenje javnih finansija i ovo poslednje za uništavanje našeg jugoslovenskog i srpskog kulturnog nasleđa.

Hvala vam.

Hvala vama.
Sledeća je Elvira Kovač.
Izvolite.

Zahvaljujem, uvažena predsednice.

Članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SVM pokušaću da pričam još o nekoliko tema, ali podsetila bih sve nas da je uvaženi kolega mr Akoš Ujhelji obrazlagao zašto će SVM podržati ovaj budžet. Naravno, pričali smo o značaju tzv. jeftinih kredita za mlade.

Boris Bajić, zamenik predsednika poslaničke grupe je pričao o izuzetnom značaju i kako smo došli do izmena i dopuna Zakona o udžbenicima i da nikako ne smeju da se zaborave nacionalne manjine. Južef Tobijaš o delu budžetu opredeljenom za poljoprivredu, kao i naravno doprinosima za poljoprivrednike. Teme koje su izuzetno značajne.

Pošto ima dosta tačaka dnevnog reda, ali opet mislim da je značajno naglasiti i da između ostalog je na dnevnom redu i Odluka o izboru Poverenika za zaštitu ravnopravnosti.

Naravno da SVM kao manjinska stranka smatra da je Zakon o zabrani diskriminacije izuzetno značajan i da njegova primena ne bi bila moguća bez institucije Poverenika. Ovih dana se slavilo 15 godina postojanja same institucije. Mi ćemo u danu za glasanje podržati predlog za novog Poverenika.

Svakako, smatramo, uvek učestvujemo u raspravi o izveštajima nezavisnih regulatornih tela, pa i samog Poverenika i dozvolićete mi da upravo ovu temu vežem za redovne izveštaje, za rasprave i preporuke. Smatramo da naravno treba pratiti preporuke Poverenika.

Naime, između ostalog Poverenica još uvek aktuelna je ranije u svojim preporukama naglasila i činjenicu da je nažalost još uvek nedovoljna zastupljenost pripadnika nacionalnih manjina u organima javne uprave.

Još jednom ću naglasiti da kada mi pričamo o tzv. proporcijalnoj zastupljenosti to ne znači da insistiramo da na direktorskim, zašto da ne, ali visokim pozicijama budu pripadnici manjina, već da kada u određenim lokalnim samoupravama, u našem slučaju Mađari ali i ostali pripadnici nacionalne manjine, žive u većem broju oni mogu na šalteru da se obrate na svom maternjem jeziku i da na raznim pozicijama, dakle, radi ljudi koji poznaju jezik.

Da bi to bilo izvodljivo, naravno, neophodno je i školovanje pripadnika nacionalnih manjina. Upravo zbog toga želela bih da vežem ovo šta smo mi kao SVM iliti zapravo kroz podršku najpre Vlade Mađarske i kako Nacionalni savet mađarske nacionalne manjine zapravo stipendira i pomaže da što više visokokvalifikovanih mladih ljudi vojvođanskih Mađara ostane u svojoj domovi domovini i da pomognemo roditeljima da zapravo ta deca studiraju.

Dakle, izuzetno dobar program stipendiranja studenata je započet 2011. godine i godišnje u proseku od 350 do 370 studenata dobija tu stipendiju. Ove godine je već su odobrene 302 stipendije za sada u prvom krugu. Oni su ovih dana potpisali ugovore u domu „Evropa“ u Novom Sadu. Još je otvoren drugi konkursni rok.

Iznos ovih stipendija je od 90 do 150 evra i ukoliko ti studenti daju uslov za sledeću godinu nastavlja se primanje tih stipendija sve do samog diplomiranja. Dakle, ovo je za osnovne studije.

Pored toga, pošto smo pre nekoliko godina primetili da nažalost nema dovoljno pravnika i nema dovoljno studenata upravo prava, dakle proširene su ove osnovne stipendije stipendijama za studente prava. Ove godine njih 23 je dobilo ovu stipendiju koja je u iznosu, znači protiv vrednosti milion forinti godišnje. Plus, ovaj iznos se dobija, znači isplaćuje se polugodišnje.

Pored toga, i ekonomisti, dakle student budući ekonomista, dakle studenti ekonomije takođe primaju stipendije zahvaljujući takođe podršci iz Mađarske. Njihov iznos je protiv vrednost od pola miliona forinti, takođe na godišnjem nivou.

To je sve vezano najviše za osnovne studije. Ne smemo zaboraviti da moramo do kraja pratiti, zapravo, napredak ovih ljudi. Postoje stipendije i za master i doktorske studije koje je uveo uvaženi prof. Varadi. Ove stipendije su za master studije 100 evra, za doktorske studije 160, kao, u ostalom i za osnovne, se primaju 10 meseci.

Ne manje značajno, mislim da je takođe zanimljiv program tzv. strane stipendije za demonstrante. To su studenti kasnijih, dakle stariji studenti, kasnijih godina studiranja koji na sve ovo ukoliko su uspešni i dobri dobijaju dodatak od 70 evra.

Na ovaj način sam želela da zapravo ilustrujem koje su mogućnosti za roditelje kako bi deca studirala, učila u Republici Srbiji i ostali ovde u Vojvodini.

Da ne zaboravim i najnoviji program stipendiranja koji je nedavno uveden za buduće farmaceute i doktore, takođe u iznosu, protiv vrednosti od milion forinti godišnje.

Ali, da se vratim na temu, dakle, ukoliko, a imamo zapravo nacionalni savet stipendira blizu 900 studenata godišnje, nemamo još tačne podatke zato što su određeni konkursi otvoreni ili u toku. Dakle, postoje ti mladi ljudi i mi radimo na tome, mađarske nacionalnosti. Verujem i ostale nacionalne manjine, stoga je potrebno voditi računa o proporcionalnoj zastupljenosti kao i u slučaju, recimo, policije i tako dalje.

Sa druge strane službena upotreba jezika je takođe značajna i zbog toga moram spomenuti i Predlog zakona o matičnom registru koji je zapravo sumira sve što je bilo u Zakonu o matičnom knjigama i neophodno je voditi računa o njegovoj primeni, izradi softvera da nacionalne manjine i dalje imaju pravo da se izdaju izvodi iz matičnih knjiga dvojezični i naravno svakako na upis njihovih ličnih imena po pravopisu te manjine.

Stoga, da sumiram SVM će u danu za glasanje podržati sve predloge koji se nalaze pred nama. Zahvaljujem.

Hvala vam.
Sada reč ima ministar finansija Siniša Mali.

Hvala puno.
Poštovani narodni poslanici, poštovani građani Srbije, želeo bih da na neki način sumiram današnju, jučerašnju raspravu kada je reč o raspravi u načelu u pitanju. S obzirom na to da nekako kao i do sada nismo od strane opozicije dobili neke kvalitetne predloge ili sugestije na koji način može da se poboljša ovaj budžet, šta bi oni u tom budžetu promenili, uglavnom se svelo na neke pretnje, nasilje, tako je počeo njima i ovaj dan danas.
Ono što je za građane Srbije najvažnije da mi u budžetu za 2026. godinu ne menjamo svoje prioritete. Prioriteti su jasni, podizanje životnog standarda građana Srbije, dakle, podizanje plata, penzija, minimalne zarade i dalji nastavak kapitalnih investicija, odnosno unapređenje kvaliteta života naših sugrađana. To je ekonomska politika koja je uprkos velikim globalnim izazovima, kriza koja u svetskim razmerama traje još od 2020. godine kada je krenula pandemija korona virusa pokazala svoje rezultate.
I, prošle godine kao što znate, bili smo treća najbrža rastuća ekonomija u Evropi i nekako i boli licemerje predstavnika opozicije koji govore kako ove godine imamo slabiji rast nego što je to bilo planirano, ali kao što znate, uz njihovu podršku blokadama i blokaderima i slikama nasilja i teroru kojem su građani Srbije izloženi u poslednjih 12 meseci, to jeste bio razlog za tako nešto. Ali, rekao sam danas i ponoviću za sve vas, dakle, usporeniji nam je rast nego što smo planirali, ali srpska ekonomija i dalje raste, sačuvali smo makroekonomsku stabilnost, a sve ono što smo izgubili u proteklih nekoliko meseci ili godinu dana, upravo zbog blokada i blokadera, mi ćemo to zajedničkim radom sve nadoknaditi.
Budžet za 2026. godinu je socijalno odgovoran. Povećavamo penzije za 12,2%, povećavamo plate u javnom sektoru za 5,15%, što je samo nastavak kontinuiranog povećanja plata u javnom sektoru, gde smo samo ove godine imali dva puta vanredna povećanja zarada i u prosveti i u zdravstvu i u visokom obrazovanju.
S druge strane, idemo sa veoma agresivnim, velikim, važnim, značajnim povećanjem minimalne zarade, uz dodatno rasterećenje poslodavaca kroz podizanje neoporezivog dela dohotka na 34.221,00 dinar, što je tačno 20,4% više, upravo na takav način čuvajući punu zaposlenost, a s druge strane dalje doprinoseći rastu naše ekonomije.
Ono što je po meni, veoma važno i da ljudi nikada ne zaborave kako je i šta nam je ostavljeno u amanet od prethodne vlasti 2012. godine. Podsetio sam vas danas i na devizni kurs koji je tada sa 75 dinara otišao na 120 dinara, danas je devizni kurs stabilan, stabilan je već od 2013. godine, i sa te strane građani Srbije znaju da su sigurni, bezbedni i mi se sa time nikada nismo i nećemo igrati, pri čemu imamo rekordne devizne rezerve zlata, preko 52 tone, rekordne devizne rezerve preko 29 milijardi evra. Na računu Trezora u ovom trenutku imamo preko 400 milijardi dinara, dakle, negde oko 3,5 miliona evra.
Ono što mi je posebno drago i važno i što je uspeh svih građana Srbije, uprkos svim izazovima, ali s druge strane s obzirom na to koliko smo investirali u infrastrukturu, u putnu infrastrukturu, železničku, izgradnju naših bolnica, vrtića, škola, u našu energetiku, sačuvali smo makroekonomsku stabilnost, i ono što je važno da je udeo javnog duga u BDP danas u Republici Srbiji samo 43%, što je duplo bolje nego što je prosek jedne EU i to dovoljno govori o odgovornoj ekonomskoj politici koju vodimo godinama unazad.
Želeo bih za kraj da vam pročitam samo najnoviji Svetske banke, izveštaj koji je izašao u ponedeljak, dakle pre samo nekoliko dana, o tome na koji način Svetska banka kao druga najveća ili najvažnija finansijska institucija na svetu, osim MMF, gleda na uspehe naše ekonomske politike, ovo mi je veoma važno da ne bude da je Siniša rekao ovako, ili je neko pohvalio od nas ovde da budemo subjektini, ne.
Ovo je objektivni izveštaj Svetske banke koja kaže sledeće – čitam „ Privreda Srbije pokazala je otpornost na nedavne šokove, zahvaljujući odgovornoj fiskalnoj politici, i naporima da se smanji javni dug, a vi kada pogledate i predlog budžeta za 2026. godinu, vidite da shodno deficitu od 3 posto idemo sa daljim smanjenjem javnog duga u BDP, uz ostvarenje ne manjeg rasta, BDP od 3 posto. Kaže dalje – rast je bio potpomognut uz potrošnjom i investicijama i povećanjem stope aktivnosti radne snage i niskom nezaposlenošću, upravo ono o čemu sam ja govorio.
Imamo 8,5 posto stopu nezaposlenosti, nikada nižu i imamo nikada veći broj zaposlenih ljudi na ovaj broj stanovnika, potpomognuta, rast BDP je potpomognut rastom lične potrošnje i upravo zbog toga što nam u realnom iznosu daleko iznad inflacije u rastu plate penzija, minimalna zarada i konačno investicijama upravo zbog toga što ove godine preko 7 posto, a naredne godine 6,7 posto našeg BDP, ide u kapitalne investicije i podizanje kvaliteta infrastrukture u Srbiji. Treća stvar, kažu, javni dug je sada ispod 50 posto BDP, Srbija je po prvi put dobila investicioni kreditni rejting i o tome smo govorili danas, istaknuto je da je integracija Srbije, u evropske lance vrednosti dovela do većih stranih investicija, porasta izvoza i novih radnih mesta, i stope rasta većom nego kod drugih zemalja zapadnog Balkana. Dakle, jedna svetska banka o tome govori, što kažem je potvrde odgovorne ekonomske politike koju sprovodimo godinama unazad i upravo takva ekonomska politika nastavlja se i u predlogu budžeta, ili kroz predlog budžeta za 2026. godinu.
Većoj naplati direktnih poreza, pošto nam rastu i prihodi od poreza, kao što znate, doprinose snažan privredni rast i proširenje baze poreskih obveznika, borba protiv sive ekonomije, borba protiv crne ekonomije, dalja digitalizacija i ovde pred vama imate čitav niz daljih reformskih zakona u smislu i unapređenja sistema eFaktura, eBolovanja, eAkciza, eOtpremnice, novog jednošalterskog sistema koji uvodimo kada je uvoz, izvoz i tranzit roba kroz Srbiju u pitanju. Dakle, još jedan dodatni stimulans za dalji napredak naše ekonomije i bolji privredni ambijent.
Kaže, naplata poreza na dobit, ovo je važna stvar, nismo o tome pričali, pravnih lica je skoro udvostručena, prvenstveno zbog veće profitabilnosti preduzeća, a tokom istog perioda broj subjekata sa pozitivnim finansijskim rezultatima porastao je za 27,8%, što odražava dodatno proširenje baze poreskih obveznika.
Još jedna potvrda jedne velike otpornosti srpske ekonomije, a s druge strane i uspešnosti kada je prilagođavanje globalnim izazovima u pitanju, s obzirom na to da, kao što i Svetska banka kaže, imamo veći broj privrednih subjekata sa pozitivnim finansijskim rezultatima.
Porasla je i naplata poreza na dohodak fizičkih lica, čemu su doprineli prelazak sve većeg broja obveznika u legalne tokove i snažan rast nominalnih zarada, kaže jedna Svetska banka, a inače smo u komentarima i sugestijama tokom ova dva dana rasprave imali neke ideje oko poreza na dohodak građana, poreza na dodatu vrednost, a sada da vas ne zamaram.
Dakle, ovo je formalni poslednji od pre nekoliko dana izveštaj Svetske banke o uspesima ekonomske politike Republike Srbije. Imamo tu i dosta predloga kako dalje da unapredimo naše reforme. Deo toga je, naravno, i u budžetu za 2026. godinu, ali hoću da vam kažem da kada imate subjektivan osećaj objektivne stvarnosti od strane opozicije, kada podsetimo sve građane Srbije šta su nam ostavili te 2012. godine, onda nekako i ovi rezultati o kojima govorimo i sve ovo što smo u proteklih par godina uradili, kažem, pogotovo nakon krize koja je krenula nakon korone 2020. godine ima i te kako veliki značaj i moje obećanje svim građanima Srbije, mi ćemo, poštovani građani Srbije, sa ovako odgovornom ekonomskom politikom i nastaviti. Idemo na povećanje plata, penzija, minimalne zarade, dalje investicije i cilj nam je ispunjenje obećanja koje smo dali, a to je Srbija 2027 – Skok u budućnost i visina plata u proseku da bude 1.400 evra, prosečna penzija 650 evra i minimalna zarada 650 evra u našoj Srbiji ne za 20 godina, nego do kraja 2027. godine, što je nepune dve godine od danas.Hvala puno.
Živela Srbija!

Poštovani ministri, hvala na učešću.
Sednicu nastavljamo sutra u 10.00 sati.