Ispašće da smo mi vas gađali ovde bombama i topovskim udarima a ne vi nas.
Reč ima Nebojša Bakarec, replika.

Imam samo dva pitanja za gospodina, jednostavna su - zašto si tukao svoju bivšu suprugu i njenog oca i njenu majku? NJih troje su dali iskaz u MUP-u Vračar 2014. godine. Od tada nisi objasnio to porodično nasilje.

Drugo pitanje. Ovde je svedočio tvoj bivši potpredsednik, Dejan Bulatović, da si na njegovom imanju tukao svog psa Žuću. Prebio si svog psa Žuću. Pitanje je jednostavno - Zašto si prebio svog psa Žuću? Toliko. Molim te, odgovori mi.

Idemo dalje.
Reč ima Aleksandra Tomić. Izvolite.

Uvažena predsednice, poštovani ministri, kolege poslanici, očito je gospodin ministar stvorio materijal kojim bi trebalo da se dopuni ova knjiga "Bolesni na vlasti", ali to ne može da bude uopšte kriterijum za raspravu o budžetu.

Kad god je dolazilo do rasprave o budžetu, uvek smo slušali neke druge teme, koje nisu u interesu građana Srbije već širenje panike kako u Srbiji ništa ne valja, kako se sve raspada, a u stvari suština je potpuno drugačija i slika je potpuno drugačija.

Budžet o kome raspravljamo za život građana Srbije za sledeću godinu kažemo da je razvojni i jeste razvojni zato što sa 7,3% budžeta odnosno BDP-a dolazimo na kapitalne investicije na 6,7% je velika stvar, pogotovo u vreme kada smo celu godinu bili suočeni sa velikim bezbedonosnim izazovima i hibridnim ratom protiv Srbije, i spolja i unutra.

Prema tome, to je ono što je pokazatelj da se nekako Srbija zaista izborila sa svim izazovima koje su nosili u toku ove godine.

Druga stvar, socijalno odgovoran zato što sve socijalne kategorije garantujemo za sledeću godinu da će imati određena primanja definisana ovim budžetom i to na osnovu prethodnog budžeta i plus sa određenim povećanjima.

Kada kažemo da će penzije biti povećane za 12,2% onda je to zaista siguran put ka onome što projektujemo za 2026. godinu, za 490 evra da će biti prosečna penzija, odnosno 650 da će biti 2027. godine.

Važno je reći da plate u sektoru države biće povećane za 5,1%. Podsetićemo vas da u ovoj godini su povećane bile za 8%, što znači da nije bilo protesta i da nije bilo smanjenog rasta koji je planiran za ovu godinu na 4,2%, biće između dva i dva i po procenta, kako kaže ministar finansija, MMF projektuje na 2,8%, sigurno bi ta povećanja za sledeću godinu bila veća, ali šta je tu je. Rast je projektovan za sledeću godinu na 3%. To je jako važno.

Inflacija je zaista spala na 2,8% i to znači da su mere koje su u septembru donesene za smanjenje marži u trgovinskim lancima pokazale su da ima rezultata. Devizne rezerve pokazuju zaista stabilnost države koje su na nivou od 29,7 milijardi evra i rezerve u zlatu na 52,2 tone.

Sve ovo govorimo zbog toga što građani treba zaista da imaju poverenja u svoju državu i da sledeću godinu dočekamo u miru i to je ono što je zaista jedna od glavnih kampanja predsednika Vučića bila još pre pet, šest godina zato što tada je već počelo da se priča o tome da treba da se ovde zapale određene vatre, samo nismo znali kako će to izgledati. Nismo znali da će se koristiti i smrt dece i pad nadstrešnice i sve ono što danas jednostavno je pokušaj da bilo koji sukob se pretvori u jedan vid protesta koji bi predstavljao praktično nemire u ovoj Srbiji.

I ova situacija koja nas je zadesila, kada govorimo o NIS-u, kada govorimo o uvođenju sankcija Sjedinjenih Američkih Država, kada govorimo o tome da dolazi do promene geostrateških i geopolitičkih odnosa u svetu, jednostavno Srbija je kolateralna šteta između borbe veliki sila koje se naravno ponašaju suverenistički. Svaka od njih teži da održi svoje političko uporište tamo gde ga ima i to ništa nije čudno ni za Rusku Federaciju, a ni za Sjedinjene Američke Države, jer uporedo sa uvedenim sankcijama od strane Sjedinjenih Američkih Država vi imate i najavu uvođenja carinskih stopa od 500% za promet energenata koji dolaze od strane Ruske Federacije.

Prema tome, Amerika želi jednostavno da priču koja je u Evropi, gde je prvi spoljnotrgovinski partner Kina, praktično, EU promeni, želi da to bude ona. Kada govorimo o tome da Amerika želi jednostavno da zavlada tržištem Evrope, naravno da samim tim se negde nalazimo i mi teritorijalno u tom delu, pogotovo što smo mi zacrtali taj put evropskih integracija, ali nijednog trenutka predsednik Vučić nije dozvolio da se istorijsko dobri odnosi sa Ruskom Federacijom poruše i kada je u pitanju ekonomski deo i kada je u pitanju NIS. Data je mogućnost ruskom partneru da do kraja nađe rešenje na kojem će i Srbija imati određeni status, kada govorimo, i benefite i gde građani Srbije neće štetiti upravo zbog tih odnosa.

Do krajnjih granica smo dali mogućnost ruskom partneru da pregovara sa svima onima sa kojima može da se nađe rešenje koje će dovesti do toga da nestane Rafinerija, da nestane dotok gasa, naravno i nafte. Osnovno pitanje koje se postavlja za ovu stranu prekoputa, jer ovde su dva čoveka, poslanici, koji su dali paraf na ugovor sa NIS-om i prodaju NIS-a Ruskom „Gaspromnjeft-u“. Preko 30 objekata je dato. Procena je urađena na 2,2 milijarde. Zašto su date i rezerve koje su se nalazile u Angoli i gde kažu da je ta vrednost iznosila preko sedam milijardi evra? Znači, osnovno pitanje se postavlja.

Zbog čega su uvezali, na kraju krajeva, i ugovor sa snabdevanjem ruskim gasom u taj ugovor, ako ste već pregovarali? Postavlja se pitanje - zašto ste se tako neodgovorno ponašali, na kraju krajeva, prema građanima Srbije poklanjajući jedan resurs, ma o kome se govori, da li je to Ruska Federacija ili bilo koja? Isto bi se pitanje postavilo kada ste napravili ovakav aranžman.

Podsetiću vas da je u to vreme Vladimir Putin bio glavna zvezda EU, da je posle velike ekonomske krize 2007. godine Nemačka napravila najbolji ugovor sa Ruskom Federacijom i tada su praktično podigli svoju ekonomiju i postali najjača zemlja EU. Pošto su bili glavna zvezda Evrope, bilo je važno slikati se sa tom glavnom zvezdom koji se zvao Vladimir Putin.

Sada pošto nije više zvezda, a da biste se dodvorili određenim centrima moći u Evropi, najbolje je reći da se uvedu sankcije i to posle izbora. Znači, kada dobije glasove građana, neodgovarajući na takvo pitanje, odmah posle izbora reći treba uvesti sankcije. Juče smo imali prilike da čujemo, ako ne znate kako da rešite ovaj problem, pustite nas, evo mi ćemo to da rešimo, uvešćemo sankcije Rusiji, jednostavno prodaćemo ako treba NIS, izvršićemo nacionalizaciju i na taj način u stvari ćemo funkcionisati. Što znači da u budućnosti u političkom smislu ako bi vam neko rekao – otmite imovinu Ruske Federacije, otmite imovinu kineskih preduzeća, vi biste to uradili. I šta biste uradili? Zatvorili radna mesta, Srbiju sveli bukvalno na Beogradski pašaluk sa tim politikama koje smo imali prilike da čujemo u ovim protestima u proteklih godinu dana i doveli do toga da postanemo zemlja koja ne može da razmišlja uopšte o bilo kakvim investicijama i bilo kakvom rastu i razvoju i bilo kakvom porastu plata i penzija. Znači, zadesila bi nas upravo ona 2010, 2011, 2012. godine u kojima ste imali prilike da dižete kredite da biste isplatili penzije.

Energetika je fokus upravo danas u Srbiji i ne samo zbog ovoga što se dešava sa NIS-om, već zbog toga što dolazi do jedne velike evropske, svetske tranzicije u kojoj jednostavno mi moramo da se prilagođavamo novim energetskim politikama. Ta priča koja želi da se plasira ovde u Srbiji da Srbija ništa nije radila, ni po pitanju NIS-a, ni po pitanju energetike jednostavno nije tačna. Ja ću vam reći zašto.

Pre svega, ova tri zakona koja danas imamo na dnevnom redu, a to su – Zakon o gasu, Zakon o nafti i Zakon koji podrazumeva upravo obavezne naftne rezerve pokazuje usklađenost sa novim evropskim direktivama koje, naravno, Evropa donosi svakih šest meseci do godinu dana, a upravo zbog tih bilateralnih, odnosno geopolitičkih promena koje su nastale od 2022. godine kada je otvoren front u Ukrajini. Tada se sećate da je došlo do velike ekonomske krize, baš tada je država 2022. godine počela proaktivno da se ponaša u polju energetike.

Kada govorimo o obnovljivim izvorima energije priprema se dokumentacija i gotovo je sve spremno za određene projekte, kao što je Reverzibilna hidroelektrana „Bistrica“, Đerdap III, Bajina Bašta, zatim imate rekonstrukciju hidroelektrana na Vlasini, zatim imate onaj deo koji se odnosi upravo na Transbalkanski koridor, treća faza koja se radi, a koja bi trebalo da poveže Crnu Goru, Bosnu i Hercegovinu, Rumuniju i Srbiju, zatim imate izgradnju solarne elektrane od jednog gigavata u saradnji sa američkim i južnokorejskim partnerima.

Kada govorimo o tome da je energetska efikasnost važna podrška samim građanima, pogotovo projekti za energetsku efikasnost koje se odnose na promenu određenih fasada i prozora, onda dolazimo do toga da je u preko 10 gradova i 14 lokalnih samouprava, svake godine, predviđeno preko 500 miliona da se podrže građani Srbije za ovako nešto.

Kada govorimo o budžetu za sledeću godinu za energetiku, on iznosi od 23,4 milijarde dinara, a za obavezne rezerve 4,6, kada govorimo o rezervama nafte, ali ono što je bitno, a stalno se spočitava ta budžetska rezerva koja je jako velika, mi moramo da budemo spremni na sve scenarije kada je u pitanju energetska kriza i upravo zbog toga mislim da tekuća budžetska rezerva mora da bude toliko velika, ne samo zbog strateških projekata, nego upravo zbog energetske situacije u svetu.

Kada govorimo o Zakonu o gasu i Zakonu o obaveznim rezervama, prvi put uređujemo praktično ovu oblast koja govori o tome da na jednom mestu imamo sve ono što se odnosi na ovu delatnost.

Kada govorimo nadležnostima same Uprave za rezerve energenata i državne Republičke direkcije za robne rezerve, onda po prvi put ovim zakonom se tačno određuju šta je čija nadležnost. Ne želimo da nam se nalazi u pet, šest zakonskih rešenja određena situacija i zbog toga stavljamo sve ovo u jedan zakon, a da bi promptno reagovali ako dođe do poremećaja u snabdevanju energenata na tržištu.

Kada govorimo rešenju i novom Zakonu o gasu, onda treba reći da po prvi put uvodimo upravljanje naftnim skladištima i uopšte skladišta kao nova energetska delatnost, uvodimo jedan sistem koji se po prvi put uvodi, a to su krizni akcioni planovi i oni koji treba da budu predvidivi, da unapred znamo šta može da se desi sa razrađenim scenarijima. Uvodimo mogućnost da se kroz gasovode sprovodi i vodonik kao jedan od novih energenata budućnosti i prvi put se uvodi upravo zbog klastera tri, uvodimo taj unbundling, odnosno razdvajanje funkcije proizvodnje i distribucije, odnosno „Gas infrastruktura“ d.o.o i trebi reći da je Vlada 20. novembra usvojila odluku o formiranju ovog novog javnog preduzeća.

Mislim da su otklonjene sve prepreke u tehničkom smislu što se tiče klastera tri, jer to je bio jedan od novih zahteva, ako se sećate, predsednice.

Nikada do sada se nešto nije EU bavila i Evropska komisija time, kao da bude uslov za otvaranje Klastera 3, ali eto, mi smo i to kao dobri partneri u budućnosti pokazali da smo zaista efikasni u tome.

Kada govorimo uopšte o budućnosti energetske politike i o tome da je Ministarstvo energetike dosta toga uradilo, onda treba reći da su interkonekcije po pitanju gasa sa Severnom Makedonijom i sa Rumunijom pripremile kompletnu dokumentaciju i mnogi projekti bi trebali sledeće godine da počnu, a završetak tih projekata bi trebao da se završi do 2028. godine, gde bi sa Rumunijom imali otprilike gasnu tu interkonekciju, gde bi se nakačili na gasovod „BRUA“, a kada govorim o Makedoniji, govorimo o 47 kilometara od Vranja, gde bi trebali da jednostavno imamo vezu sa TAP i TANAP-om, što znači u stvari da mi uspostavljamo tu energetsku diverzifikaciju mogućnosti da zaista budemo, znači, gas koji bi dolazio može da dolazi iz više pravaca. To za nas, mislim u tom gasnom delu, nije toliki problem, kao u ovom delu kada je u pitanju nafta.

Ono što je važno, da je predsednik Vučić zaista dao jako dobre garancije i tih 50 dana mogućnost da se pregovori ruskog partnera sa drugim partnerima sa kojim pregovara završe, jer ne možete preko noći završiti pregovore kada je u pitanju NIS.

S druge strane, negde neformalno je i JANAF već objavio danas vest, ukoliko je tačna, a ja verujem da ćemo možda imati informaciju do kraja dana, da je OFAK prihvatio praktično ovu ponudu Srbije da se ta operativna licenca izda na 50 dana, u kojoj bi zaista mi mogli da operativno funkcionišemo, da ne bi Rafinerija prestala da radi, jer to nije samo naš problem. Znate, i JANAF prihoduje godišnje, Hrvatska prihoduje kroz JANAF od 50 miliona evra, pa do 100 miliona, zavisi od količine nafte koju izveze NIS. Recimo, za 2024. godinu NIS je izvezao 445 miliona evra i 12% budžeta NIS predstavlja upravo kao jednu stratešku firmu kada govorimo uopšte o NIS-u. I to je za nas od velikog značaja, pogotovo što negde je njeno učešće od 2010. do 2020. godine 5,1% BDP, a u poslednjim godinama 6,9%.

Šta želim da kažem? Da je vrlo važno što je i danas poseta gospodina Sijarta u Srbiji ovde, gde je izjava i sa ministrom spoljnih poslova Markom Đurićem i ministarkom Handanović, da Mađarska neće zaboraviti Srbiju kada su u pitanju energenti, da je Mađarska dobila dozvolu od SAD i za izgradnju ruske nuklearne elektrane, a sećate se da ima i dozvolu i što se tiče gasa, da jednostavno naši partneri iz Mađarske nikada neće ostaviti Srbiju na cedilu i to je u stvari pokazatelj zašto je važno bilo izgraditi dobre bilateralne odnose Srbije i Mađarske, na čemu je predsednik Vučić insistirao od preuzimanje odgovornosti 2012. godine.

Srbija treba da zna da građani u svakom trenutku će biti zaštićeni, da nestašice energenata neće biti i da smo se dobro pripremili za sve scenarije.

Ovaj budžet Republike Srbije treba podržati, jer je u interesu svih nas i naše budućnosti. Hvala.

Hvala vam.
Pošto na listama poslaničkih grupa nema više prijavljenih za reč, prelazimo sada na listu, ukoliko niko više ne želi.
Sonja, vi ne možete sada da govorite, pošto je Željko Veselinović već govorio ispred vaše poslaničke grupe, tako da možete tek kada se završi lista.
Prelazimo na listu sada.
Reč ima narodni poslanik Milija Miletić.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Uvaženi ministri, predstavnici Vlade, uvažene kolege poslanici, građani Srbije, ja ću kao prvo, kao pravi srpski domaćin, današnji dan čestitati slavu Sveti Jovan Zlatousti. Svima onima koji slave današnji dan želim im zdravlje, sreće i uspeha, gostima takođe isto. Nadam se da ćemo u narednom periodu za našu zemlju Srbiju imati bolje uslove za život, za svakog čoveka, bez obzira da li on živi u Svrljigu, Beloj Palanci, Gadžinom Hanu, da li živi u Beogradu, da li živi u Novom Sadu. Srbiji treba mir, Srbiji treba stabilnost. Nadam se da ćemo naći načina da nađemo zajednički jezik da se ova situacija reši na najbolji način za dobrobit svakog građanina Republike Srbije.

Ja sam Milija Miletić. Izabran sam sa liste Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane i u Skupštini Srbije predstavljam Ujedinjenu seljačku stranku. Inače, dolazim iz Svrljiga, za mene to je najlepše mesto u Srbiji, koje se nalazi pored grada Niša, a to je najlepši grad u Srbiji.

Ja ću kao narodni poslanik i predstavnik Ujedinjene seljačke stranke ovde u Skupštini podržati predlog budžeta, sa određenim amandmanima koji će biti u narednom periodu, koji će poboljšati budžet. Za mene kao čoveka koji živi na jugoistoku Srbije veoma je bitno da se rešavaju problemi svakog našeg građanina u okviru onog što je moguće.

Ja sam više puta govorio ovde o problemima koji se tiču nas tamo. Konkretno, kroz moj Svrljig prolazi pruga železnička, državni put. Imamo taj prelaz koji je na samom putu. Tu pređe preko 4.000 vozila u toku dana. Taj prelaz bi trebalo da se reši, da se inovira, da bude kako treba, da ne bude zastareo i da ne budu loše stvari, da se ne događaju nesreće. To važi i za ostale prelaze, to važi i za izgradnju puta. Ovde u budžetu imamo izgradnju lokalnih puteva, državnih puteva. Nadam se da ćemo imati mogućnost da kroz ovaj budžet obezbedimo izgradnju i državnog puta od Svrljiga prema Nišu i od Knjaževca prema Svrljigu. Tu treba treća traka. Nadam se da ćemo to uraditi što pre, zato što je velika frekvencija saobraćaja. Inače, na prelazu gde je Tresibaba i gde je … tu su najveći usponi, tu ima najvećih zastoja. Tu bi trebalo da se uradi treća traka kojom bi se poboljšao saobraćaj, obezbedio sigurniji saobraćaj i frekvencija bi bila na boljem nivou.

Siguran sam da ćemo kroz budžet imati mogućnost da obezbedimo i izgradnju i dogradnju određenih stvari na niškom aerodromu, zato što je to centar razvoja našeg jugoistoka Srbije, jer niški aerodrom je nešto što mnogo znači svima nama koji tamo živimo. Tu dolazi veliki broj ljudi, veliki broj letova. Znam da su kroz budžet obezbeđena sredstva kojima ćemo to poboljšati i dograditi određene stvari i na taj način poboljšati uslove života za sve koji tamo žive i koji žele tamo da dođu.

Tu su sa nama predstavnici nadležnog ministarstva, recimo, Jelena Žarić Kovačević, koju pozdravljam ovde. To je naša komšinica, ona je iz Niša, koja vodi ministarstvo koje je veoma bitno za sve nas koji živimo na jugoistoku Srbije i u ostalim delovima Srbije, gde je demografska slika veoma loša.

Mi ćemo imati mogućnost da kroz to ministarstvo, a i neka druga ministarstva, da poboljšamo, da dajemo pomoć tim našim budućim majkama, toj novorođenoj deci i da na taj način obezbedimo veću mogućnost za život svih naših ljudi koji tamo žive.

Više puta sam govorio i mislim da je to neophodno, da se sredstva koja se izdvajaju za novorođenu decu, za nezaposlene porodilje, za one ljude koji žive u takvim područjima kao što su Svrljig, Bela Palanka, Gadžin Han, gde je demografska slika veoma loša, tu moramo naći načina, uvažena ministarka, da se tu obezbede veća sredstva kojima bismo mogli da tamo izdvojimo, da tu postoji razlika makar 50% veća izdvajanja za novorođenu decu, za te buduće majke, za te roditelje, jer tamo stvarno veliki broj naših ljudi ide u veće gradove, u veće centre. To je jedan od načina da to zaustavimo.

Siguran sam da ćemo, uvaženi ministre finansija, gospodine Mali, vi kao ministar koji ima veliko iskustvo, iznaći načina da se nađe načina da se kroz neke olakšice za privredne subjekte koji otvaraju privredne subjekte u tim našim sredinama koje su nerazvijene, da će moći da se uposli određeni broj ljudi kroz određene olakšice, kao što je nekada bilo, a to su olakšice koje će taj privredni subjekt imati mogućnost da ovaj deo neoporezivi ostane samo za te opštine u kojima je veliki problem sa nezaposlenošću.

To je nekada bilo, to je bilo 90-ih godina, gde su te opštine, veliki akcenat je na njih stavljen, to su bile olakšice i u te opštine su dolazili privredni subjekti iz većih mesta, otvarali radna mesta i tako upošljavali ljude.

Ja mislim da svi mi koji smo tu svesni smo toga…

Vreme, narodni poslaniče.

Završavam odmah. Da veliku podršku moramo da damo našim ljudima koji žive na selu i od sela i kroz Ministarstvo poljoprivrede određene su povlastice, subvencije koje moramo na neki način pravilnicima drugačije odrediti, da se mnogo više izdvaja za područja kao što su te nerazvijene opštine, demografski ugrožene, kao što je moja opština odakle ja dolazim i velike opštine na jugoistoku Srbije.

Još jednom hvala, ja ću podržati predloge svih ovih zakona i budžet.

Hvala vam.
Idemo dalje, reč ima Vladimir Pajić.
Izvolite.

Postoje u svakom društvu, u svakoj državi, dve nenadoknadive stvari. Prva, na prvom mestu, naravno, su ljudski životi, a onda na drugom mestu dolazi kulturno nasleđe. I jedna i druga od tih stvari ne mogu se nadoknaditi, jednom kada budu uništene.

Politika Napredne stranke, svojom korupcijom, koju je razvila u prethodnim godinama, udarila je i na jedno i na drugo. U ovih godinu dana mi to možemo vrlo jasno da vidimo. Vaša korupcija ubila je 16 ljudi u Novom Sadu, vaša korupcija uništila je preko 100 objekata kulturnog nasleđa u našoj zemlji. Vi zatirete našu državnost, zatirete naš suverenitet, upravo napadima na ove najsvetlije stvari. Vi nas lišavate tradicije, istorije, pravde, nasleđa, neke ljude i života. Vi ste grobari normalnog života u Srbiji, to smo bezbroj puta ponovili, to je jasno kao dan. Zato su ljudi nezadovoljni.

Upirete se ovde da opravdate svoje poduhvate i prljave namere i da ih predstavite kao nacionalni interes, kao nacionalne, kao patriotske, a svaki trag, svaki trag vam smrdi na izdaju tih nacionalnih interesa, na izdaju pravde, na izdaju Ustava, na izdaju zakona. To je vaš rezultat, to je rezultat vašeg rada. Vi ste spremni, gospodo, da prodate kasarnu Sedmog konjičkog puka, zgradu Generalštaba, slavnu Kamenu palatu i 14 objekata zaštićenih, naših kulturnih dobara, samo da biste duže ostali u skupim automobilima i da biste zadržali prljave biznise, prljave poslove sa svojim domaćim i stranim partnerima.

Ja se kulturnim nasleđem bavim 20 godina, od 16. godine radim u ustanovama zaštite. Mislim da u ovom trenutku u ovoj sali jedini mogu da posvedočim terensko iskustvo zaštite kulturnog nasleđa.

Ako je vaša vlast ugasila Centralni institut za konzervaciju, vašim potpisom nećete ugasiti Republički zavod za zaštitu spomenika, koji vam se sada ovako stručno odupire. Ovo autentično tumačenje koje se nalazi pred nama, autentično tumačenje Zakona o rušenju kulturnog nasleđa, ja bih ga tako nazvao, jedino je autentično po tome što se radi o autentičnoj korupciji, o autentičnoj lošoj politici i o autentičnom uništavanju naše zemlje. Hvala vam.