Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Treće sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2025. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 96 narodnih poslanika.
Molim da ubacite svoje kartice u jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 105 narodnih poslanika, odnosno da postoje uslovi za rad.
Nastavljamo pretres u pojedinostima o Prvoj tački dnevnog reda.
Prva tačaka dnevnog reda - Predlogu Zakona o budžetu.
Po Poslovniku.
Reč ima Pavić.
Izvolite, gospodine Paviću.

Da, ovo je od juče preostalo.

Reklamiram povredu Poslovnika član 107. - uvredljivo obraćanje drugom narodnom poslaniku.

Znači, gluposti, laži, obmane, budalaštine najgore vrste, rad za drugu zemlju. Pa, reklamiram tu povredu Poslovnika i to što smo prešli na ti, mislim nisam znao da smo na ti ali nema problema, nema problema, bio sam na ti sa mnogo gorim likovima, a veća uvreda je mnogo ovo što se dešava ispred Skupštine nego što će neko da mi bude na ti. Nema problema, možemo da budemo na ti, svi što se mene tiče, ali taj način obraćanja. Znate...

Samo gospodine Paviću, samo da vas upozorim, da zloupotrebljavate povredu Poslovnika.

Molim? Kako?

Možete da nastavite, ali oduzeću vam vreme od poslaničke grupe. Samo nastavite vi.

A, kako zloupotrebljavam, izvinite? Kako zloupotrebljavam? Samo mi kažite.

Tako što povreda Poslovnika kada kažete koji član, zbog čega je povreda i to je to. Da li želite da se izjasnimo ili ne u danu za glasanje? A, vi sada nastavljate debatu, ali samo slobodno, nastavite. Ja vas samo upozoravam.

Imam dva minuta.

Dobro, evo, nastaviću, dobro, u redu, kratko.

Čisto da znamo od čega je proizvod takve vrste retorike? To je proizvod škole naprednih političkih veština i programa za buduće političke lidere američke „duboke države“ Nacionalno demokratskog instituta, posle usavršavanje u Konrad Adenauer Fondaciji, a zatim i kod Soroševskih organizacija. To je ta retorika koja nam je uneta u Skupštinu, a koja onda optužuje druge za neku izdaju, žeton itd.

Nađite slobodno, nađite jedan dokaz da je iko od nas radi na žeton, iznesite ih u javnost. Kao što mi tražimo stalno dokaze, čvrste dokaze da neko prima pare, da bi radio protiv zemlje i nikako da ih dobijemo, a ja mislim da je to zato što vi, tu škripi malo i u vašim redovima. O tome se radi. Znači, ima jedna izreka – oni koji žive u kućama od stakla ne treba da se gađaju kamenjem.

Poslanika koji je ovakvu terminologiju upotrebio, on je 2013. godine govorio – da je naš put u EU podrazumeva odricanje od Kosova i izgleda i od Vojvodine. Šta se promenilo u međuvremenu? Kako je to kršenje neutralnosti kada kažete nećemo da idemo u tvorevinu koja nas tera da priznamo lažnu državu Kosovo? I, još gore da kršimo vojnu neutralnost tako što ćemo kao što predsednik Srbije nudi EU našu celu proizvodnju municije, pa neka rade sa tim šta hoće. A, znamo šta oni hoće. Oni hoće da ratuju sa Rusijom.

Znači, naše poimanje državnog interesa nije da budemo pod ičim skutom, nego da se držimo prijatelja koji štite naše nacionalne interese. Evropska unija ne štiti naše nacionalne interese, a kada treba da pitamo nekog da interveniše u Savetu bezbednosti ne pitamo Veliku Britaniju ili Francusku od koje smo kupili „Rafale“ nego pitamo Rusiju da glasa protiv Rezolucije o Srebrenici npr.

Što se tiče Republike Srpske samo da kažem ovo, da, ja bih radije da nisu povukli one zakone. Da, ali svi znaju jako dobro da je iz Beograda došla čvrsta osuda i nepriznavanje Šmita, da ste malo manje sarađivali sa Šmitom ne bi Republika Srpska morala da pravi uopšte, nikakve ustupke. Imali bi jedinstveni srpski front protiv tog uzurpatora. Uzurpatora nemačkog, koji se lažno predstavlja kao visoki predstavnik. Toliko od mene.

Hvala vam.
Član 103. oduzima vam vreme od poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Milenko Jovanov.
Izvolite.

Dakle, nema potrebe to što čovek ide po emisijama, priča ove gluposti, ja krijem kako sam ja valjda predstavnik američke „duboke države“. Ja sam predstavnik američke „duboke države“, a to sve što je saznao o meni, to sam tako sakrio da se nalazi na momo sajtu, u zvaničnoj biografiji, bio tamo i tamo, učestvovao na tom i tom seminaru u organizaciji IRIA, NDI. Dobio stipendiju od Konrda Adenauera za postdiplomske studije na Političkim naukama, smer – političke partije i izbori. I? To su sad sve dokazi da sam ja američka „duboka država“.

U redu. Znači, oni koji su živeli u Americi poput njega, oni nisu američka „duboka država“, ja koji sam Ameriku video samo na slici, ja sam američka „duboka država“, koji nikada u životu nisam kročio ni na travnjak, ni u bivši Maršalat. Dakle, nemam pojma niti sam imao ikakav sastanak sa bilo kim, iz bilo kog sektora američke ambasade, ja sam američka „duboka država“.

U redu, ništa poslaću im račun da mi plate za moje delovanje, a onda nema smisla, jer ja za razliku od onih koji su korisni idioti tuđih država, neću da budem korisni idiot, ako treba da lobiram za njih, onda neka plate to lobiranje. Ima ova zemlja Zakon o lobiranju, pa ćemo napraviti nešto, pa neka plate to.

Nego da vratimo stvari na ozbiljno, koliko je to god moguće. Znate, on ne polemiše sa onim što smo mi radili, on polemiše sa onim što on pretpostavlja da ćemo mi da radimo. Dakle, ja sada pretpostavim da će, ne znam, neko od poslanika opozicije da ustane i da gađa predsednicu Skupštine Poslovnikom, na osnovu onoga što su nekada radili, pa možda mi se javi, ali to tad apsolutno ne izgleda tako u ovom trenutku, ali ja pretpostavljam i onda krenem da vičem na nekoga. Evo, izaberem iz te mase nekoga i krenem da se svađam sa njim zato što to radi. Svako normalan bi rekao, ovaj nije normalan. To vam je otprilike njihovo vođenje politike.

Dakle, ovaj Nostradamus sa AliExpress-a pokušava da predvidi našu budućnost, pokušava da pretpostavi šta ćemo mi da radimo, a onda polemiše sa onim što mi nismo uradili nego on pretpostavlja da ćemo mi da uradimo. Znači, mi smo krivi za Šmita, mi smo krivi za ovo, mi smo krivi za ono i tako dalje.

E, sada, da zaključim što se tiče građana i što je najvažnije. Dakle, sa jedne strane, tokom ove rasprave, smo slušali kritike i naloge da se izvrši nacionalizacija NIS-a i da se tako okonča cela priča. Sa druge strane, nas optužuju da smo mi neprijateljska država maltene, neprijateljska vlast prema Rusiji, iako nismo uveli sankcije, iako nismo ništa uradili nažao bilo kom ruskom interesu kada je u pitanju NIS. Naprotiv, trpimo ono što nijedna druga zemlja ne bi trpela upravo da bismo sačuvali taj odnos.

Dakle, jedni hoće da nas uguraju u sukob na jednu stranu, drugi hoće da nas uguraju u sukob na drugu stranu. Poenta je u tome da mi sukob nećemo. Dakle, mi hoćemo da se ponašamo i odgovorno i ozbiljno. U njihovom ponašanju nema ni odgovornosti ni ozbiljnosti i to je razlika. Jedni bi da slušaju sa jedne strane šta im se kaže i da to sprovode u ovoj zemlji, drugi bi da slušaju sa druge strane šta im se kaže, bez obzira na posledice. To je ono o čemu oni ne vode računa. Nama zaista ne treba novo tapšanje po ramenu koje smo imali recimo u martu 1941. godine, kada nam je poručeno licemerno da je Jugoslavija pronašla svoju dušu. Svoju dušu je pronašlo onih dva miliona Srba koji su zahvaljujući tome nastradali..

Veliki je datum 27. mart. Pokazali smo mnogo veću hrabrost nego mnogi drugi narodi u Evropi, ali je cena bila ogromna.

Znate šta je najodvratnije u celoj toj priči? To što oni koji su to izveli su pobegli za London. Neki od njih su i sahranjeni u Londonu u britanskoj uniformi. Tako da, kada se sve to sabere svi ti junaci koji bi ovu zemlju po svaku cenu da opredele tamo ili vamo, neće naći saveznika u ovoj politici i u nama, jer mi želimo potpuno drugačiji pogleda. Mi vodimo računa o svojim interesima.

Naš interes sada je da ostanemo ispod radara svih ovih svetskih zbivanja koji ne idu u dobrom pravcu. U dva svetska rata smo učestvovali, pokazali smo da to umemo, pokazali smo da umemo da razbijamo imperije i carstva, pokazali smo da nemamo problem da idemo grlom na nož u masama, ne u pojedinačnim slučajevima, dovoljno smo pokazali….

(Dušan Nikezić: Zato nas ima šest miliona.)

Zbog toga nas nema onoliko koliko bi nas bilo.

Nas je bilo ko Engleza u jednom trenutku, a danas nas je toliko koliko nas ima.

Ako neko misli da mi imamo demografsku osnovu i demografsku bazu da učestvujemo ponovo u nekom svetskom sukobu, taj ne zna o čemu priča i ne zna o čemu govori.

Dakle, mi smo svoj korektan odnos pokazali. Da li su svi drugi pokazali svoj korektan odnos prema nama, moje lično mišljenje je da nisu. Moje lično mišljenje je da su to ogromne zemlje, imperije koje igraju na velikoj šahovskoj tabli. Neki imaju karte sveta na kojima se mi i ne vidimo, neki od njih. Kad stave sebe u centar, nas nema, ali to gde se oni igraju nije nešto što nas treba da interesuje. Nisu nas pitali ni kada su neke druge stvari radili, ne treba da nas uključuju ni sada.

A to da se mi uključujemo na ovoj ili onoj strani, da budemo topovsko mesto za one i za ove, izvinite, ne dolazi u obzir i tu politiku nećemo nikada podržati, ma ko i ma kako je definisao ili propagirao itd.

Svesni smo mi optužbi kada kažemo da nećemo da kvarimo odnose sa Ruskom Federacijom, da će da nas napadnu ovi koji su prozapadni i ultraprozapadni da kažu - vi niste normalni, vezujete se za propali deo sveta umesto da idete tamo gde je svetla budućnost itd. Isto tako smo svesni da kada smo korektni prema zapadnim partnerima sa kojima ekonomski sarađujemo, gde izvozimo, koji otvaraju ovde fabrike itd, da će ovi koji su proistočni političari u Srbiji da nam zalepe etiketu izdajnika, jer mi izdajemo ovo ili izdajemo ono i radimo ovo i radimo ono i mi smo svesni težine, ali ne možete voditi nezavisnu spoljnu politiku i zemlju na nezavisnim osnovama politike, a da ne trpite nešto i mi smo spremni da istrpimo taj teret, ali od ove politike odustati nećemo, jer je ovo jedina ispravna politika preživljavanja i zemlje i naroda u okolnostima u kojima se nalazimo.

Hvala.