Svako svoju kampanju ima, samo što neko ne koristi nesreću u svojoj kampanji.
Gospođa Dunja Simonović Bratić, po amandmanu.
Izvolite.

Zahvaljujem, uvažavajuća predsedavajuća.

Ja ću po amandmanu kao i svi drugi.

Budući da pominjete ministra unutrašnjih poslova Ivicu Dačića i predsednika SPS, samo da vas podsetim kako ste se odnosili prema policajcima ranije, šta ste im radili, kako su naše uvažene koleginice poslanice otimale štitove, nasrtale na njih, maltretirale ih i da podsetim ove iz Tužilaštva da su neki procesi pokrenuti, pa bi trebalo da vidimo kako i to funkcioniše.

Da vas podsetim šta su radili svima nama ovde kada je zapaljen tzv. „ćacilend“, kako su ulazili i smejali se i zlurado govorili - gori vam „ćacilend“, šta radite vi? A onda, kada su u toj kampanji pritisaka i obesmišljavanja svega što vredi u ovoj zemlji doveli do toga da jedan čovek za malo ubije čoveka iz tog istog „ćacilenda“, onda je opet to bilo – nema veze, on je neki obesmišljeni lik, budući da je u „ćacilendu“, to nisu ljudi, to su dehumanizovana bića sa kojima možete da radite šta god želite.

Ove velike povike koje mi od jutros vidimo i ovo spinovanje, pošto više ništa drugo ne može da im prođe, pa su se sada setili da napadaju ovde, to je već davno viđeno.

Ja bih vas podsetila šta ste radili ovde kada ste izmislili priču o pretučenoj studentkinji koju je neko odvukao u neki policijski podrum, stavio kesu na glavu, šikanirao, maltretirao, kada smo ovde gledali slike nečijeg prebijenog tela, tada je Ivica Dačić krenuo za London i to je neko od tih ljudi znao i znali su da ne može da se javi zato što je u avionu. Onda smo čekali potvrdu. Onda, kada se sve pokazala da je to jedna čista laž i konstrukcija, niko se nije izvinio sa druge strane. Niko nije rekao reč što je dizao ovde paniku i unosio haos među građane odavde sa ove govornice. To je sve bilo u redu.

Sada, kada ste se kao uplašili za sebe, sada ista ona policija koja je grozna, koja bije studente, koja bije građane i ostalo, sada se traži da se dođe da se reaguje.

Čekajte, bre, ljudi. Dokle više te priče? Ko koga sada hoće da kolje? Pa, vi nema šta niste radili ovde. Vi ste hteli sve ovde da zapalite. Niste hteli da se izvinite ovim ženama koje su vaše kolege napadali i vi zajedno sa njima. Te fine tete, gospođe ovde koje sada kukaju su ovde nasrtale na sve nas. Sećamo se šta su sve radile, od čegrtaljki do lomljave, do gađanja, do pljuvanja i svega. Sada mi svi treba da zaboravimo i da pomislimo da ste vi mnogo fini i tako sažaljivi i još puštate i suze dok pričate.

Ljudi, bre, znamo se, što se kaže.

Ivica Dačić ne zabavlja predsednika Konga. Ivica Dačić radi ozbiljnu funkciju u ovoj državi i nemojte da devalvirate predstavnike tako ozbiljnih institucija, jer to što ste vi uradili u ovih godinu dana i to što pokušavate da ismevate i da uništite svaku instituciju ove države dovodi do toga da će na kraju to vama da se obije o glavu. Nemojte to radite. Vi pravite tu atmosferu.

Vi pričate o vašoj deci? Pa, sva naša deca sa ove druge strane su i te kako trpela ozbiljne uvrede i provokacije od onih drugih, takođe i u školama i na društvenim grupama i ostalo, pa niko ovde od nas nije seo i počeo da plače i da pravi od sebe žrtvu.

Da, to je cena ovog posla, nažalost, ali atmosfera koju pravite je dovela do toga i vi preuzmite odgovornost za to i naučite sa tim da živite zato što batina uvek ima dva kraja. Naučite da živite sa tim i sada budite toliko normalni i prestanite da pravite i dižete atmosferu straha i panike koje u suštini ni nema.

Ove lažne suze ovde… nisu vam bile suze kada ste nas maltretirali. Nisu vam bile suze kada ste maltretirali ove poslanice ovde i sve.

(Peđa Mitrović: Sram vas bilo!)

(Ivana Rokvić: Sram te bilo!)

Sram vas, bre bilo!

Kada šutirate nama stolice na odborima…

(Ivana Rokvić: Sram te bilo!)

Šta se ti dereš, bre Rokvićka! Pušiš, bre, na odboru! Nosiš noževe, napadaš ljude, bre!

(Ivana Rokvić: Replika!)

Sram tebe, bre, bilo, bre!

Znate šta, vi niste prostaci, vi ste sramota i vi ste obesmislili tu opoziciju, ali ste obesmislili sebe.

Zahvaljujem.

Pravo na repliku, gospođa Ivana Rokvić.

Izvolite.

Te izraze – prostakušo i slično, to ostavite kod kuće za onoga ko vas je tako vaspitao. To prvo.

Druga stvar, ovakvo ponašanje jedne žene koja na prvom mestu, bez obzira kojoj stranci ovde u ovom plenumu pripada, trebalo bi da pruži podršku drugoj ženi, jer jedino na taj način možemo zajedno da budemo snažniji.

Sram vas bilo za to što bilo kome ovde kažete kako ima lažne suze, jer nije se vama desilo da vama neko preti klanjem, jer vi u svom džepu imate ministra unutrašnjih poslova i on će vas zaštiti. Nas nema ko. Prema tome, mi moramo da se štitimo same.

Još nešto, kažete malopre – vaša deca i ova naša deca sa ove strane. Nije vam dovoljno što ste podelili građane, što ste društvo kompletno podelili, što ste nas ovde podelili na one tamo i ove vamo, sada nam i decu delite.

Mislim da to nije u redu. Mislim da nije u redu da nas imenom i prezimenom ovde targetirate.

(Milenko Jovanov: Vi decu zovete ćaci.)

Ja, ja delim decu? Molim vas, gospodine Jovanov, smirite se. Vi ste čovek u godinama, možete da doživite, ne daj Bože, neki udar, nešto. Nemojte molim vas.

(Milenko Jovanov: Sram te bilo.)

Mene da bude sram? Ja sam koleginici pružila podršku i sada kažem – Narodni pokret Srbije osuđuje svako nasilje koje postoji u ovoj državi, a većinu tog nasilja ste proizveli lično vi.

Prema tome, pružamo podršku i koleginici Đorđević i svakom drugom ko izađe na ova vrate a prete im klanjem, ubistvom, prate ih, udaraju i slično. Hvala.

Ja tek ovde.
Drago mi je da se osudili svako nasilje, i to ne samo da je ženski, nego je ljudski. Ja ne komentarišem, ja samo radim ono što mi je Poslovnik dao kao mogućnost.
Mi smo ovde imali jednu situaciju, niko od vas nije reagovao da se prekine sa tim. Jednoj mladoj ženi je uništen život jer je prikazana fotografija sa isprebijanim telom. Ta žena je demantovala tu informaciju. Mlada žena.
Znate li gde je? Napustila je zemlju zato što ste joj uništili život potrebom da stvarate neku atmosferu i da koristite nečije tragedije. Za mene je to bilo najgnusnije i verujem da i to takođe osuđujete, ali tada je trebalo da skočite na svoje kolege i da kažete – stanite, ne radite to. Mlada žena, život je tek počela.
Pravo na repliku, na odgovor potpredsednica Dunja Simonović Bratić.

Hvala, predsedavajuća.

Samo želim da kažem kad su u pitanju deca, nikada se u istoriji naše zemlje nije desilo da politiku uvučete u osnovnu školu. Jedino što niste još izvukli niste decu iz vrtića izveli na ulice.

E sad, vidite ovako, pošto ste to uradili, pa ste onda organizovali preko „viber“ grupa roditelje blokadere koji su onda u sadejstvu sa profesorima blokaderima fingirali da sede u zbornicama da ne bi bilo da nisu došli na posao, a na „viber“ grupama slali da deca ne idu u školu. Vi ste vrhunac ludila jer ste sopstvenu decu zloupotrebili zarad političke borbe. To se prvi put desilo u istoriji bilo koje zemlje u politici.

Druga stvar, osoba koja je kidisala na studente u tom „ćacilendu“ i sama je ovde rekla: „Ja nisam nosila nož nego skalpel“, priča o nekom nasilju. Onda priča o finoći i pristojnosti, dođe na Odbor za kulturu žena i puši i nema veze. Nosi svoje cigare, duvani i priča vam o kulturi, pazite ovo. Pitam jednog kolegu, Branka Miljuša: „Druže, jel ti vidiš da ona puši ovde?“ Kaže: „Nisam video.“ Naravno da nisi video pošto je ona, onda može sve da radi, pa može i to, naravno. Šta je jedno pušenje na Odboru za kulturu, razumete, u odnosu na sav ovaj haos koji mi imamo ovde? Apsolutno ništa.

Prema tome, kada ja sa ove strane dobijem uvrede da sam ja ta prostakuša, da treba da se stidi neko ko je mene vaspitavao, mene su vaspitavali ljudi koje svi znaju u ovoj zemlji – Ljubodrag Duci Simonović i Milica Arežina. Ona je bila sinonim prosvete devedesetih i to su me pljuvali na njihovim mrežama, pa su mi pljuvali mamu pošto nisu mogli ništa meni da nađu. O mom ocu ne moram ništa da govorim, ja mislim da ga svi znate.

E, ja sam ponosna na svoje roditelje i oni me jesu vaspitali da volim svoju zemlju i svojim primerom su mi zadali velike zadatke. Ponosna sam na to, sad ja pokušavam svoju decu tako da vaspitam, a vi o vašem nivou ste sve pokazali i sa pušenjem na Odboru za kulturu i informisanje i sa nastrajima sa sve skalpelima po ćacilendu. Onda vičete ovde, koliko puta ste dobacili kolegama kako mrzite SNS i onda vi pričate na kraju neki o nekom miru, pomirenju i ne znam čemu. To je, prosto, kao da ste u začaranom nekom krugu ludila, da vama oni koji vam prave haos u zemlji godinu dana sada objašnjavaju kako smo mi grozni, a oni su neke lepote, neki pomiritelji, anđeli na ovoj zemlji. Znači, Pakao.

Dobro, pošto je inverzija permanentno na dnevnom nivou, na to smo već navikli, ali nećemo vam dozvoliti da nam ispirate mozak ovde i da nas vređate na taj način. Da, jesu lažne suze, idete namerno, provocirate ljude i maltretirate a onda ćete ovde u kameri da glumite plakanje. Ne, ne možete nikoga da folirate sa tom pričom, to je i više nego smešno.

Organizujete blokade fakulteta, nema šta niste radili i sada ste povređeni i sad se ovde skače, sad se plače, jao, ženska solidarnost. Što nije bilo ženske solidarnosti sa ovim ženama koje ste napali ovde? Koliko, šta treba sve da se uradi…

Samo završite molim vas, vreme.
Milenko Jovanov, u ime grupe.

Kratko samo.

Dakle, pokazali ste vi tu žensku solidarnost na koju se sada pozivate kada je Jasmina Obradović umalo umrla ovde, pokazali ste odlično tu žensku solidarnost, tako što niko od vas prstom nije mrdnuo, niko glasa nije pustio kada je Jasmina Obradović ovde umalo umrla, kada ste pravili cirkus ovde, bacali dimne bombe i sve ostalo.

(Bogdan Radovanović: Nemojte da spinujete.)

Molim? Jasminu Obradović? Dobro.

Što se mojih godina tiče, ja moje godine, 45 napunio i 46 ponosno nosim, koliko imam, toliko imam, ne trebaju mi ni fejsliftinzi, ni botoksi, ni bilo šta drugo, kakav sam, takav sam, takvim me Bog dao. Možda vam se sviđa ili ne, stvar ukusa, ali nemam problem sa tim, kažem vam koliko imam i ne pokušavam da se predstavim mlađim nego što jesam.

Pre nego što krenemo na pauzu, gospodin ministar Bratislav Gašić ima reč.
Izvolite.

Zahvaljujem.
Milion puta smo izjavili da najoštrije osuđujemo nasilje, ali moram da čestitam koleginici Dunji na ovome što je sada rekla, a vašu glumu, odlično znam ko vas uči, vašeg glavnokomandujućeg i gde idete na časove glume, to nije sporno. Samo, moje pitanje za vas, ne možete da raspravljate sa nama ni o budžetu, ni o bilo čemu zato što ste potrešeni. Ja sam proveo juče pola sata dole u „ćacilendu“ sa svojim prijateljima, nisam video da je bila nikakva frka, ali sam pitao isto kolegu koji je došao ovde tresući se strašno, nisam znao, zato sam izašao, jer kad sam ga video onako unezverenog, uplašenog, koji je to predstavio, dole ko zna šta se dešava, ja sam išao da vidim šta se dešava, ništa. Popio kafu dole u šatoru, vratio se nazad u Skupštinu, ništa, koji je došao ovde da traži pomoć, dešava se nešto strašno.
Sad, moje pitanje za vas, kao što sam sinoć kolegi rekao – a šta traže vaši aktivisti, skačući preko ograde ispred moje kuće, vaši predsednici odbora, šta traže ispred kuće Miloša Vučevića, šta traže ispred kuće Žarka Mićina, šta traže ispred kuće drugih naših? Jesmo li mi nečim izazvali to da vi dođete ispred naših kuća i da uznemiravate moju porodicu?
(Robert Kozma: Nemojte tako, imenujte.)
Molim vas, pa vi nemate članove, kako da dođete kad nemate članove? Imate žuta patkica u Beogradu i to je to. Pa, kad nemate u Kruševcu, šta da vam kažem? Ali, zato njihovi članovi dolaze ispred kuće i vode te demonstracije, ovog pokreta koji se poziva da oni neće nigde da izazovu, kako se zove, narodni ili već kako beše.
(Bogdan Radovanović: Nemojte da spinujete.)
Ne znam ja da spinujem i ne znam ja to da radim kao što vi radite, učeći od vaših mentora stranih.
Zato vas molim samo, koleginica Dunja je to jako lepo rekla, kukate ovde s pravom za neke stvari kada su žene u pitanju, ali niste osudili nijednog trenutka sekretara pokreta, kako se zove, građana ili već kako beše, Pavla Grbovića, koji onako pred kamerama prebija ženu na stepenicama ovde.
(Robert Kozma: Jeste li vi osudili napad na mene?)
Ko vas napada, molim vas?
Zahvaljujem.