Zahvaljujem se.

Ovim budžetom Vlada Republike Srbije opredelila je 12% manje novca za Ministarstvo sporta u odnosu na prošli budžet. Prošli put je budžet bio 7.500.000.000, a ovaj budžet je 6.553.000.000.

Ja sam više puta govorio i stojim iza toga da ljudi koji vode Vladu Srbije ne znaju u kakvom stanju se nalazi država, da oni nisu svesni da konkretno sport se nalazi u jednoj termalnoj fazi, da je u fazi nestajanja.

Meni je žao što nije ovde Siniša Mali, da mogu da ga pitam, kao što nije tu ni ministar Gajić, ali vi kada bi krenuli po Srbiji i kada bi počeli uopšte da ulazite u sportske saveze, u asocijaciju fudbalsku, košarkašku, rukometnu, mi imamo stadione koji gube licencu za takmičenje. Mi imamo jedino Fudbalski savez koji je solventan u smislu da poseduje neki novac. Svi ostali savezi su apsolutno nesolventni, ne mogu da sebe izdržavaju bez ozbiljne pomoći državi. Oni će nestati.

Deca koja se bave sportom su apsolutno postala nezainteresovana jer animacija kroz sport i sportske aktivnosti apsolutno više ne postoji. Ono što se dešava, što je za mene neverovatno i što ne mogu da objasnim, ja sam ceo život u sportu, ali ono što ne mogu da razumem je da jeste definitivno najviše novca možda ima za sport od kad ja pratim ovaj budžet i generalno, ali je neverovatno da niko od nas ne može da razume gde taj novac odlazi.

Mi ulažemo non-stop u neke stadione, u neke dvorane, ali u ono u šta se ne ulaže definitivno to su ljudi i to su stručnjaci sportski.

Želim da postavim još jedno pitanje. Koristiću vreme grupe. Želim da postavim pitanje, pošto juče nisam mogao da se obratim do kraja Zlatiboru Lončaru, ali evo danas je potpredsednica Vlade puno vremena provela pričajući kako su blokaderi stopirali rast Srbije. Meni stvarno nije jasno kako su to blokaderi zaustavili donošenje magnetne rezonance? Nije bilo prihvata, jel tako, ali vi ste zaboravili da ste vi vlast, da vi sprovodite vlast, da ste vi morali naći rešenje kako će jedan grad dobiti magnetnu rezonancu. To da li će neki sportski kolektiv dobiti milion ili dva, o tome može da se raspravlja, ali ovo su nužne stvari.

Ministarka da vas pitam, potpredsednice Vlade, izvinjavam se, kada pričate da je sve stopirano, kako nije stopirano povećanje cena svega i svačega? Ne postoji artikl koji nije skočio u nebesa. Neki čak i više od sto posto. Kako to nije zaustavljeno? Kako nije zaustavljen najveći porez od 2015. godine, 2025. godine najveći porez?

Mi imamo u Vojvodini odvodnjavanje. Niko ne zna šta je odvodnjavanje i svi ga plaćamo. Ako ne plaćaš dobiješ kamatu. Kakve su cene namirnica, ulja, šećera? Kako su i one toliko skočile? Kako i to nisu blokirane stvari? Kako je samo magnetna rezonanca blokirana?

Na kraju da vas pitam, Republika Srpska je preko Drine. Cena na današnji dan goriva dizela je 69 dinara jeftinija nego u Srbiji. Da li možete vi to da objasnite? Ja bi voleo da mi kažete kako je to moguće? Da samo pređete Drinu i da imate gorivo u državi koja nema rafineriju 69 dinara po litri. Da ne pričam o struji, da ne pričamo o telefonu, da ne pričamo o drugim stvarima, o drugim namirnicama. Da ne pričam kako je čokolada Srpskog proizvođača iz Srbije jeftinija u Republici Srpskoj nego u Srbiji. To je problem Vlade Srbije. Akcize su nenormalne.

Vi možete da date platu 150.000 dinara. Svako ovde zna da porodica dvočlana, tročlana ne može da preživi sa 160.000 dinara. Treba im 200.000 dinara.

Sada na kraju šta hoću da vas pitam, kada sam igrao košarku, čovek koji je dolazio iz Amerike me je pitao kako ovde ljudi žive sa 80.000, 90.000, sa 1.000 dolara? Ja nisam znao da mu objasnim. Nemam pojma kako žive.

Voleo bi da mi vi kažete, ako želite da mi odgovorite na ova pitanja. Hvala.

Hvala vam.
Na član 6. amandman je podnela narodni poslanik Natalija Stojmenović.
Izvolite.

Moj amandman se tiče smanjenja novca koji se izdvaja za strane direktne investicije. Kao što sam malopre rekla mnoge fabrike na jugu koje su otvorene u prethodnoj deceniji, u njih je država uložila oko 80 miliona evra, od toga danas nemamo skoro ni jednu fabriku. Mnoge od njih su zatvorene i „Geoks“ i „Beneton“ i „Aptiv“ i „Mitros“ i „Gruner“ i „Leoni“, sada i „Kentaur“, a otpuštaju se i radnici iz „Solproa“.

Većina ovih investicija koja je išla kompanijama koje je trebalo da dođu ovde i da ovde posluju, oni su dobili subvencije, izvukli su te pare i na kraju su radnici u nesigurnim radnim mestima, gubitku zaposlenja platili tu cenu.

Ja smatram da osnovna funkcija ekonomskog rasta mora da bude bolji život građana Srbije. Trenutno ekonomski rast se zasniva na tome da vi ogromnu količinu novca dajete stranim investitorima, da ti investitori dođu ovde, dobiju jeftinu radnu snagu, dobiju mnoge povlastice, a onda čim im istekne klauzula o poslovanju, tj. čim izvuku sav profit i subvencije oni odavde odlaze. Mislim da to dosta govori o privrednom ambijentu, dosta govori o tome kako ljudi posmatraju ovu državu i šta misle da u njoj mogu da rade.

Ova država mora da bude država gde radnik ne trpi, gde radnik i radnica nisu na nesigurnom radnom mestu, već gde radnik i radnica imaju bolji život, a to sada nije slučaj.

Hvala.
Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Da li želite reč?
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici i dalje je rasprava između onih koji stvaraju i oni znaju samo kako se novac troši.

Statistika je čudna nauka, ali ona pokaže istinu. Ona kaže sledeće. Da kada su oni vladali koji sada kukaju o nezaposlenosti, o standardu itd, u njihove vreme na 500.000 stanovnika više bilo je 1.700.000 zaposlenih. Nema šta on ne bi upropastio. Radnici se zakucavaju ekserima za određene stvari da bi izvukli platu. Onda se proverovalo ne po doprinosima koliki broj zaposlenih ima, već po tome koliko je firma prijavila. Pola njih nisu imali plate uopšte.

Dakle, srećni dobitnici su imali platu, bilo je navodno što tako zaposlenih koji nisu primali platu, što onih koji su primali neku crkavicu od 300 evra, prosečnu itd. Nezaposlenost je bila 26%, koliko se sećam. Sada je negde 8% i nešto možda malo više.

Statistika pokazuje kako ste vi to vladali, koliko je bilo zaposlenih. Novca je bilo za „CES Mekom“, znate, banka može da se opljačka, može da se opljačka kalauzom i pištoljem, oružjem. Oni su smislili specijalni način , a to je „CES Mekom“. Dođe „CES Mekom“ i opljačka dve banke i onda uzme još i Azotaru, upropasti Azotaru i onda imamo štetu u poljoprivredi od milijardu evra, jer je zemlja bila ispuštena, a Azotara nije radila.

Oni danas kukaju i kukumaču. Ja sam kao opozicija u Inđiji, bio sam prvo tvorac industrijske zone, kao opozicija u Inđiji doveo šest fabrika od kojih su neke izvozno imale promet i po 300 miliona evra. Ko njima brani, oni su javni delatnici, isto kao i ja.

Ko njima brani da nekoga dovedu, nekog investitora da investiraju i zaposle koga hoće. Da li im brani neko gospodo? Naravno da im niko ne brani. Znači, ako sam ja mogao da dovedem šest fabrika, evo pitaćemo „Farminu“, ja sam bio opozicija, „Farmina“ danas ima 29 milijardi izvoza na proizvodnji hrane iz poljoprivrede, pšenice, kukuruza i dela životinjskog proizvoda, oni danas prave 29 milijardi. Šta ste vi napravili? Kućicu za papagaja, za vrapca, kućicu za psa? Ništa niste stvorili, vio samo raspravljate kako nešto prodati, ne kupiti, već prodati.

Kako je investirano u NIS? Hajde, objasnite vi, znate li kako je investirano u NIS 500 miliona? Znači, oni prvo kupuju fabriku za 400 miliona, postaju većinski vlasnici. Treba da donesu tih 500 miliona koje su investiraju. Ne, oni dižu kredit iz postojeće firme i tako oštećuju manjinske akcionare, državu koja ima 49%. Tako su investirali, mora da im je savetnik bio „CES Mekom“, ja drugačije ne mogu to da ocenim.

Dame i gospodo, ima izreka, kada hoćete da jedete većom kašikom, morate da obrađujete veću njivu i da nabavite veću motiku, a vi ste neradnici, dame i gospodo, nikada niste ni imali radne navike.

Evo, gospođa se smeje, „nosilja“ se smeje, njoj je to smešno. Ona ne zna šta je motika, ali ja nju poštujem. Ljudi, što ja nju cenim. Ona je upropastila naše najveće političke protivnike, Čedu, vrlo opasan, Čanak, bio veoma nezgodan, pa Živković, nismo mogli da ga savladamo. Pa, Jankovića, bre, onog kako se zvao, pa na kraju počinjem da žalim ovog njenog, počinjem da žalim šefa te liste, mašinskog mozga. Ja ga žalim stvarno. Ima kletva: „Dabogda ti nosilja došla u stranku“ i to je onda odmah raspad sistema.

Dame i gospodo narodni poslanici, da bi jeli većom kašikom, moramo da obrađujemo veću njivu. Vi terate investitore i žalite se na manjak investicija. Što ne dovedete nekog? Evo, vidite ovako, ovo je BDP do ovde. Da bi BDP bio veći, neko mora da investira da možemo da popijemo više, da stvorimo više. Moramo prvo da stvorimo, pa da onda konzumiramo.

Kod vas je obrnuto. Vi blokade, kao nisu blokade uticale. Ne, samo ste nastavili investitore, a investitor treba da izgradi fabriku, pa onda onaj iz „CES Mekoma“, legenda, kaže: „E, kao, bio manji društveni proizvod od gradnje“. Naravno kada ste terali investitore. Investitor gradi fabrike, ne gradi „CES Mekom“. On ruši fabrike, ruši fabrike po Srbiji, ruši Srbiju. Živela Srbija.

Na član 6. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Miroslav Aleksić i Uroš Đokić.
Izvolite, gospodine Đokiću.

Hvala, predsedavajuća.

Biće mi teško da govorim o ekonomskim aspektima sada posle kolege Rističevića, ali nadam se da ću dorasti.

Ispred „Narodnog pokreta Srbije“, predložili smo da se stav 3. i stav 6. iz člana 6. Predloga zakona o budžetu izbrišu, jer smatramo da onaj ko je pisao ovaj budžet, on se predstavlja kao da je vidovit ili u najmanju ruku da ima staklenu kuglu pa može tri godine unapred da predvidi ekonomska kretanja.

Pošto vrlo dobro znamo ko je pisao ovaj budžet, znamo jedino da je 100% vidovit u tome kada zna sa koje budžetske pozicije, u koji džep koliko novca treba da se prelije.

Što se tiče sredstava iz IPARD fondova namenjenih poljoprivredi, gospodine Rističeviću, fiksni iznosi ne rešavaju ništa. Poljoprivredniku treba pravovremena i stvarna pomoć, ne treba mu fikcija šta će biti za tri godine.

Vi hoćete da kažete da u zemlji gde ne znamo da li ćemo imati goriva, kolega kaže koliko košta gorivo u okruženju, mi prvo ne znamo imamo li goriva, do kada ćemo ga imati, koliko ono košta, da li će firme koje se time bave uopšte da budu učesnici platnog prometa, a vi predlažete da fiksiramo iznose namenjene poljoprivredi iz IPARD fondova u naredne tri godine.

E pa, gospodo, to je zato što vi u poljoprivredi vidite trošak, to je zato što vama treba poljoprivrednik koji mora da bude u neizvesnosti, koji mora da se bavi egzistencijom i koji nema kad da razmišlja zašto nema, recimo, žita u robnim rezervama, da li je bila najezda gubara, skakavaca, miševa i šta se sa njima dogodilo.

Sa druge strane, politika koju predlaže Narodni pokret Srbije jeste da je poljoprivreda investicija i razvojna šansa Srbije. To je velika razlika između nas i vas.

Znam ja da ste vi navikli da možete da odredite kada pada mrak, kada puštate kišu, ko smo da prođe ispred republičke Skupštine, ovaj vrhovni šaman plemena koji živi u nelegalnim šatorima verovatno misli da je babica, misli, verovatno se i u to razume ali, gospodo, građani godinu dana na ulicama ove zemlje ga opominju da se seti da nije šaman nelegalnog plemena, da bi trebalo da bude predsednik svih građana ove zemlje, da raspiše izbore, a onda ćete videti da sve može da izgleda znatno drugačije.

Hvala.

Hvala vam.
Replika, Marijan Rističević.
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovo što ste nabrojali je radio Dinkić. Ne znam ko je to bio kod Dinkića, malo se okrenite tu oko sebe pa ćete se vrlo brzo pronaći.

Možete da pogledate malo i nestale bulevare tu oko sebe. Kao, niste vi vršili vlast? Jeste, i te kako, znate. Ali, kad krene vaš predsednik u Trstenik on treba da kaže – hvala Vučiću, hvala vladajućoj većini, hvala joj što je izgradila put pa mogu lepo autoputem da dođem do Trstenika, ranije to nisam mogao.

Kad dođe u svoju njivu treba da kaže – zahvaljujem vladajućoj većini, predsedniku odbora, predsedniku republike što su omogućili da dobijem traktor. Čak ni od Dinkića nije mogao da ga dobije, bez obzira što mu je bio onako verni sledbenik.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja vas pitam – što ne zaposlite ljude, ko vam brani?

Koliko je fabrika vaš predsednik digao u Trsteniku? Ja sam u Inđiji digao jedno 10, 15. Dakle, 10, 15 fabrika sigurno. Dakle, krenuo sam od „Fasta“, pa teraj dalje, pa „Parmina“, pa „Gunfus“, itd. To su izuzetno veliki izvoznici. Vi niste napravili ništa, bre.

Rekao sam – niste napravili kućicu za psa, a ovde vi nešto meni spočitavate.

Što se robnih rezervi tiče, samo da vam kažem – ja sam u njih ubacio 700 tona, nisam izvadio ništa, a vi niste posejali jedan gram. Niste ništa napravili u Bajinoj Bašti, ništa ne pravite sem što pravite probleme u ovoj državi blokadama, itd.

Što se tiče miševa, to je mala dimenzija za vas. Za vas generalno. Za vas generalno važi ono da je ljudska pamet kratka, ali je glupost velika. Dakle, da glupost boli vi bi jaukali od bola.

Što se miševa tiče, vi mi više ličite na pacove.

Hvala.

Hvala vam.
Idemo dalje.
Na član 6…
(Uroš Đokić: Replika.)
Nije vas pomenuo.
(Uroš Đokić: Onda po Poslovniku.)
Šta je rekao? Da ličite na pacova?
Čekajte, vi ste se u tome pronašli? Pa, ja se nikad ne bih u tome pronašla.
Evo vam, izvolite, gospodine Đokiću.
Izvolite.