Hvala.

Ja nisam hteo da obrazlažem ovaj amandamn, ali sam se onda obradovao, video sam konačno da je ministar Vujić tu, pa hoću da kroz ovaj amandamn i postavim neka pitanja za njega.

Naime, ovaj amandamn se tiče prekršajnih apelacionih sudova i sprovođenje sudskih postupaka, prekršajnog Apelacionog suda, pa želim da pitam samo ministra Vujića – da li je upoznat sa iznosom blokada srpskih sudova na današnji dan? Ja ću samo da mu pročitam ovaj podatak pošto vidim da je izašao tekst kako je on uspeo da obezbedi povećanje za plate javnim tužiocima. Ne znam da li je upoznat na današnji dan blokirani su računi devet viših sudova u ukupnom iznosu od 50 miliona dinara i 16 prekršajnih sudova u ukupnom iznosu od 365 miliona dinara, to je ukupan iznos svih ovih blokada je 415 miliona i nešto dinara, to je u stvari više od 3,5 miliona evra, pa samo da nam objasni kako je moguće da je obezbedio povećanje plata za javne tužioce, a da ga za blokade sudova uopšte ne interesuje su računi devet viših sudova u ukupnom iznosu od 50 miliona dinara i 16 prekršajnih sudova u ukupnom iznosu od 365 miliona dinara, to je ukupan iznos svih ovih blokada je 415 miliona i nešto dinara, to je u stvari više od 3,5 miliona evra, pa samo da nam objasni kako je moguće da je obezbedio povećanje plata za javne tužioce, a da ga za blokade sudova uopšte ne interesuje. Hvala.

Hvala vama.
Gospodin, ministar Nenad Vujić.
Izvolite.

Juče je bio dan za pitanja i odgovore, ali nema nikakvih problema ja sam ovde ceo dan i juče i danas što se vidi na kamerama. Hvala.
A ono što kada govorimo o blokadama sudova imamo deo koji odgovornosti Visokog saveta sudstva i to je nešto što je vrlo jasno i zna se ko ima nadležnost u kojim oblastima. Kada govorimo o sredstvima, uzrok blokada može najčešće da se javi, a to je zbog obaveznih odbrana i tu je samo pitanje jednog jasnog planiranja koje moraju da rade predsednici sudova zato što oni imaju presek stanja kada su u pitanju obavezne odbrane i znaju dugovanja sudova onda po tom osnovu.
Kao što sam juče rekao, a to je izvršitelji su, naravno neumoljivi i izvršenje je neumoljivo i na račune sudova, tako da nisu jedini građani koji da kažem imaju tu vrstu problema.
Ministarstvo pravde ulaže naravno sve napore, zajedno sa Ministarstvom finansija i ono što smo tražili isto od predsednika sudova, a to je za sledeću godinu da predvide u odnosu na ovu godinu i na prethodnu godinu, koji to taj nivo sredstava koji je potreban za obavezne odbrane neki presek može da se napravi i da se zna, a mi smo u pregovorima sa Ministarstvom finansija uradili određene projekcije, jel ovaj budžet je razvojni kao što smo nekoliko puta ponovili, on posvećen je razvoju i pravosuđa, poboljšanju materijalnog položaja svake godine se bar jedna veća zgrada nova uradi i nekoliko zgrada radi se renoviranje, tako da ove godine smo završili i trebalo bi ovih dana da otvorimo novu zgradu Višeg suda u Novom Sadu.
Ja se nadam da ćemo započeti i nekoliko projekata zgrada sudova u narednoj godini, kažem ono što jeste problem, to jesu nekakve projekcije koje smo tražili za narednu godinu u vezi mogućih troškova kada su u pitanju obavezne odbrane.
Takođe, napravili smo nekakve planove i programe i radimo i na tome, a to je da se smanje troškovi vezani za suđenja u razumnom roku, odnosno za plaćanje kazni zbog nepoštovanja sudova u razumnom roku i zbog neujednačene sudske prakse, i ono što sam rekao i juče, a to je da samo po tom osnovu isplatićemo do kraja ove godine nekih 15 miliona evra građanima Srbije. O tome isto moramo da povedemo računa, jer pored toga što budžet jeste štedljiv, on je i razvojan i mi moramo da govorimo o tome gde su moguće uštede u tom budžetu i kako bismo ta sredstva trošili na najbolji mogući način. Ponavljam za razvoj infrastrukture, za digitalizaciju pravosuđa, za povećanje plata i sudijama i tužiocima, ali i sudskoj i tužilačkoj administraciji.
I ponavljam, za plate sudija i tužilaca, i troškove koje imamo, imamo i podeljenu odgovornost vezanu između Ministarstva pravde i VSS i Državnog veća tužilaca.

Na član 8. amandman je podnela narodni poslanik dr Snežana Rakić. Ne vidim u sali, ne.
Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik Veroljub Arsić.
Vlada i nadležni odbor prihvatili su amandman, Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Ovaj amandman je s toga postao sastavni deo predloga Zakona.
Gospodin Arsić želi reč.

Dame i gospodo narodni poslanici, razumljive su meni neke kritike ili bivšeg režima ili narodnih poslanika opozicije, jedna me posebno ovako iznenađuje. Uvek se nekako dotaknu cene goriva, ali neće da pogledaju prihodnu stranu budžeta da su prihodi i akcize na naftne derivate 244 milijardi dinara, a da su troškovi Ministarstva odbrane 274, možda pet ili 277 milijardi dinara. Već ako hoće jeftino gorivo, nemam ništa protiv, neka izađu lepo i javno pred građane Srbije i neka kažu da nam ne treba moderna i snažna vojska koja garantuje teritorijalnu celovitost Republike Srbije, da bi mogli da imamo jeftino gorivo, jer su uglavnom sve diskusije ovde koje sam slušao danas i proteklih dana, u najveću ruku demagogija, ništa drugo.

E sada, jedan zanimljiv člana sam pronašao i spremio da podsetim kolege i srpsku javnost na određene informacije i saznanja. Prema najnovijim podacima Evropske komisije, stopa nezaposlenosti u Srbiji dostigla je 20 posto, čime je posle BiH, rekorder u regionu. Ekonomisti nemaju optimistične prognoze i najavljuju još jaču opštu recesiju. Početkom godine, Republički zavod za statistiku, izneo je alarmantan podatak da u Srbiji bez posla svakog meseca u proseku ostane grad veličine Loznice, ovi iz Vranja mogu da izračunaju, pošto budem rekao koliko će trebati da ostane na jedan grad, kao što je Vranje bez, dobije 555 radnika, dobije otkaz svakog dana, paralelno sa tim, oni građani koji imaju sreće da rade, suočavaju se sa rastućom inflacijom, devalviranjem ili smanjenjem plata, ali sa neizvesnošću da li će sutra ostati bez posla. Prema podacima koje je upravo objavila Evropska komisija, Srbija je prva u regionu po porastu stopa inflacije sa rastom cena od 10,3 posto. Neko je pričao o nekim realnim zaradama, kada je on bio na vlasti, a sada je inflacija 2,8 posto.

Dalji pad standarda je neminovan, dok se ne budu videli faktori koji će da utiču pod jedan na nivo proizvodnje, preko procesa proizvodnje do okončanja postupka otpuštanja ljudi i pada broja zaposlenih u Srbiji.

Vlasnik jedne građevinske firme u Beogradu, koji je molio da ostane anoniman, kaže da od početka godine morao je da otpusti čak 122 od ukupno 250 zaposlenih zbog svega toga, dodaje, on trpi dalju perspektivu u novim poslovnim projektima, da ne govorim da su to ljudi koji su radili sedam, osam, deset godina i da su vukli određene kooperante tako da je broj nezaposlenih i do tri, četiri puta veći.

Beograđanin Predrag Lazić radi u jednom privatnom uvozno-izvoznom preduzeću, koje je zatvoreno u periodu krize, čekajući na berzi rada sa dvoje dece i ženom koja takođe ne radi, primoran je da radi na crno. Taj posao obezbeđuje neka sredstva za život, ali nikako ne sređuje socijalnu stranu u smislu da nemam nikakvu socijalno osiguranje i da nemam nikakvo penziono osiguranje.

Stanje na tržištu rada je dosta nezavidno, jer i kada se pojavi prilika za jedno radno mesto, konkuriše 700 stotina ljudi, objašnjava Lazić. Ekonomskog oporavka ni statistički u Srbiji tokom prošle godine gotovo da nije bilo, jer je rast BDP-a, prema Evropskoj komisiji, skromnih 1,8%. Izvor „Deutsche Welle“, datum 13. april 2011. godine.

E, sad, svi ovi iz bivšeg režima, koji su navodno brinuli za radnike, ovu budućnost građanima Srbije nude, jer to je i njihova prošlost, kad su bili na vlasti. Oni nude inflaciju koja je preko 10% , nude preko 500 stotina radnika da dnevno gubi posao da bi, eto, njima bilo bolje, da bi živeli udobnije, a za građane koliko brinu, pokazali kad su bili na vlasti, dok je svakog dana 555 radnika gubilo posao.

Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik Stefan Kitanović.
Reč ima narodni poslanik Stefan Kitanović.
Izvolite.

Uvažena predsedavajuća, ministri u Vladi Republike Srbije, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, dragi građani, odgovorna država prepoznaje se po tome kako upravlja javnim finansijama i koliko je spremna da resurse usmeri u dobrobit svih svojih ljudi.

Srbija je danas upravo to, država koja vodi odgovornu ekonomsku politiku i postiže rezultate koje građanima donose konkretne koristi.

Kao neko ko dolazi iz Leskovca želim da kažem veliko hvala predsednicu Republike Srbije Aleksandru Vučiću i Vladi Republike Srbije, jer je Leskovac danas grad koji ima investicije kakve decenijama nije imao.

Kompletna rekonstrukcija opšte bolnice, uz najmoderniju medicinsku opremu, kao i planirana rekonstrukcija dečijeg dispanzera, predstavljaju ogroman iskorak za zdravstvenu zaštitu građana Leskovca i okoline, čitavog Jablaničkog okruga.

Tu je i novi stadion. Namerno sam pomenuo bolnicu, pa stadion, jer često smo slušali primedbe opozicije o Leskovcu kako je bolje uložiti u bolnice, nego u stadione. Pa, vidite, Srbija više ne mora da bira, ulaganje u zdravstvo i sport ide paralelno, jer stabilan budžet to omogućava.

U Leskovcu igra fudbalska reprezentacija Srbije, pa nama je to nešto što je do skora bilo nezamislivo.

Kada sam 2011. godine bio proglašen za najboljeg sportistu grada, teško je bilo baviti se sportom u Leskovcu. Izdvajanja za sportske klubove i organizacije iznosila su svega petnaestak miliona dinara. Danas sportski klubovi i organizacije u Leskovcu dobijaju 200 miliona dinara i to sportisti zasluženo dobijaju i uspesima vraćaju.

Pomenuli ste obrazovanje u Leskovcu. Za obrazovanje se nekada izdvajalo 400 miliona dinara. Danas se izdvaja 1,5 milijardi dinara, a nekada 13%, a sada gotovo 20% budžeta ide na obrazovanje.

Da ne govorim o Fondu za mlade talente, koji su upravo oni koji kritikuju obrazovanje ugasili, a koji smo opet mi formirali i svake godine najbolje mlade iz svih oblasti nagrađujemo.

Kao neko ko je bio jedna od najboljih studenata ekonomije, stipendiran od gotovo svih nadležnih ministarstava, srpskih ministarstava i neko ko se bavi ekonomijom, odgovorno kažem da je ekonomski napredak i te kako vidljiv.

Leskovac, grad iz koga dolazim, ima budžet od preko sedam milijardi dinara, dok je nekada imao jedva tri milijarde i to nisu bile čiste tri milijarde. Znate zbog čega? Zbog toga što su dugovanja iznosila negde oko dve milijarde dinara. Nisu plaćani računi, nisu plaćane obaveze. Na računima nije bilo novca.

Danas grad nema dugovanja, danas se sve obaveze izmiruju redovno u dan i u dinar, plate i penzije se isplaćuju na vreme, kašnjenja kakva su nekad bila, po osam, devet meseci kasnile su plate, zarade u javnim preduzećima, danas je to stvar prošlosti.

Leskovac je danas nosilac BFC sertifikata o povoljnom poslovnom okruženju u jugoistočnoj Evropi.

Amandman koji sam podneo odnosi se konkretno na projekat koji godinama tražimo zbog bezbednosti naših građana i boljeg protoka saobraćaja i to u delu grada gde gravitira negde oko 20.000 stanovnika, računajući 22 okolna mesta i sela.

Radi se o nadvožnjaku koji predstavlja crnu tačku u saobraćaju na ukrštaju državnog puta IIA reda, broj 258 i IIB reda, broj 437 u naselju Ančiki. Kako na toj lokaciji ne postoji petlja, izgradnjom kružne raskrsnice obezbedili bi se saobraćajni priključci postojećih putnih pravaca, kao i budućih saobraćajnica.

Takođe, ispunjenjem uslova koje sa aspekta bezbednosti saobraćaja treba da ispunjavaju putni objekti i drugi elementi javnog puta, ostvariće se efekat smanjenja broja saobraćajnih nezgoda na kritičnoj lokaciji.

Inače, tokom javne rasprave o budžetu u Leskovcu upravo je za pomenuti projekat stigao ubedljivo najveći broj predloga građana, a o ovom prioritetu razgovarano je i sa predsednikom i u nadi da će se steći uslovi za realizaciju pomenutog veliko hvala i srećan i blagosloven početak posta.

Hvala.

Hvala vama.
Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik Uglješa Grgur.
Reč ima narodni poslanik Uglješa Grgur.
Izvolite.

Hvala, predsedavajuća.

Hvala, uvaženi članovi Vlade.

Dragi građani Republike Srbije, na Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2026. godinu nemam primedbe. Mislim da će Srbija sa ovim namenskim sredstvima još više da se gradi, kao što se nikad nije do sada izgradila za ovih desetak godina.

Sve što se izgradi i uradi samo zlonamernici mogu da kažu da ne valja i da ne treba. Što ja kažem, niko u grob ništa neće odneti. Sve ostaje našoj Srbiji i našim građanima i budućim pokoljenjima.

Moj amandman direktno se odnosi da iz ovog Predloga zakona o budžetu Republike Srbije Vlada Srbije i molim je ovim putem da iz neke pozicije izdvoji sredstva za naseljeno mesto, selo Međa. To je zaboravljeno selo u opštini Žitište na samoj rumunskoj granici koje je opljačkano od 2003. do 2010. godine, siromašno, gde postoji crkva pravoslavna izgrađena još polovinom 18. veka, koja je spomenik kulture od velikog značaja za Republiku Srbiju, gde tu molim Vladu Srbije da opredeli sredstva od pet miliona dinara, kao i za osnovu školu koja je u lošem stanju, „Đura Jakšić“ isto u Međi u visini od miliona dinara. U Međi imamo i male dece, a nemamo dečiji park u okviru velikog parka, gde su ljuljaške i sva ona sredstva gde se deca igraju, zapuštena, mogu da se povrede.

Molim Vladu Republike Srbije da za to opredeli dva miliona dinara, kao i za FK „Proleter“ iz Međe, koji je osnovan daleke 1924. godine, gde je urušena svlačionica, ograda i sve, opredeli dva miliona dinara.

Znam da svakom mestu trebaju sredstava i zato molim i tražim ova skromna sredstva. Ona nisu dovoljna, ali mnogo će pomoći i mnogo će značiti selu Međa i tim meštanima i građanima koji tamo žive, koji su zaboravljeni i opljačkani do 2010. godine.

Tako da, molim Vladu Srbije, ako ikako može da pomogne i da ovaj moj amandman prihvati.

Želim da još kažem, pošto su ovde i uvaženi članovi Vlade, mi koji smo dali zakletvu u ovoj sali, gledajući u grb i zastavu Srbije imamo veliku obavezu prema našim građanima Republike Srbije. Nismo dali zakletvu u toaletu, nego baš ovde, tako da živimo za naše građane.

Takođe, moram ovom prilikom kao član Odbora za ljudska prava da zamolim ministra za ljudska prava, gospodina Demu Berišu kao i ministra pravde, gospodina Vujića, da ih zamolim da stanari iz ulice Vojvode Stepe 198 i 198a, izvršitelj im je prodao 20 stanova pre neki dan. Znači 20 porodica, pravno gledano, mogu ujutru biti na ulici.

Kako je do svega toga došlo? Ljudi su kupili te stanove od investitora pre 15 godina, gde su uredno isplatili i napravili ugovor o kupoprodaji i overili pred tadašnjim Osnovnim sudom, pošto znamo tada notari nisu postojali, nisu uknjiženi bili, greškom investitora, ali nema veze, to je njihovo vlasništvo i njihovo dobro, i oni su tu živeli 15 godina da bi banka zbog duga investitora prodala dug nekoj kompaniji, nekoj advokatskoj kući za 15.000 evra i oni angažovali izvršitelja i pre neki dan prodalo se tih 20 stanova na aukciji. Te molim ministra pravde i ministra za ljudska prava da pomognu i daju sve od sebe. Hvala.

Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik Dalibor Jekić.
Moram da vam kažem pre nego što krenete u obrazlaganje amandmana da imate dva minuta.
Izvolite.