Hvala vam.

Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe Stranka slobode i pravde.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Idemo dalje.

Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.

Da li želite reč? (Da.)

Izvolite.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja i dalje imam utisak da ovo nije konflikt vlasti i opozicije, već politički sukob onih koji bi da stvaraju i onih koji bi samo da troše.

Mi smo imali ovde priliku, a reč je o deficitu. Deficit u njihovo vreme 2012. godine bio je 24%. Tim deficitom ništa nisu bili sposobni da naprave. Sada je deficit negde oko 11%, 12%. I dalje imam utisak, ovde smo imali priliku da vidimo da čovek koji je uništio dve banke dok je bio, čini mi se, državni sekretar za finansije, u Vladi čoveka koji je radio u njegovoj firmi. Dakle, Mirko Cvetković je radio u njihovoj firmi, bio je predsednik Vlade i angažovao vlasnikovog sina da vodi finansije. Rezultat toga je bio propast dve banke. Oni su profitirali 10 miliona evra, a dve banke – „Agrobanka“ i „Razvojna banka Vojvodine“ su propale. To smo morali kasnije da platimo novcem iz budžeta mi. Taj dug je bio negde, čini mi se, preko milijardu evra, koji se nigde nije vodio, jer smo morali to da platimo po dolasku na vlast da platimo mi. Njemu nije palo na pamet da to uradi.

Šta je za „CesMekon“ dve banke, šta je za našeg mačka goveđa glava? Šta je za „CesMekon“ dve banke da opljačkaju? Šta je za „CesMekon“ Azotara? Da li oni znaju da su u Azotari napravili štetu po poljoprivredu veću od milijardu?

Mi tri, četiri godine nismo mogli da nabavimo mineralno đubrivo, jer Azotara otišla, oni je upropastili, više nije proizvodila mineralno đubrivo. To je bila šteta milijardu. I znate šta su onda uradili? Da bi to nadoknadili, uvezli su 140.000 tona mineralnog đubriva čija je radioaktivnost bila tri puta veća. Za vreme Dragina, za vreme kad je ovaj ovde što govori o štednji, a opljačkao dve banke, u to vreme su uvezli mineralno đubrivo čija je radioaktivnost bila tri puta veća. Prvo su skinuli standard da može radioaktivnost da bude tri puta veća od dozvoljene, uvezli đubrivo, pa onda vratili ponovo radioaktivnost, na sreću vratili na normalnu normu.

Dakle, ovde ja i dalje mislim da je sukob onih koji stvaraju i onih koji razaraju. Moraju da vode računa, ljudska pamet je ograničena, ali glupost nije. Ovde sam čuo mnogo glupih ideja. Čuo sam one koji kritikuju državu Srbiju jer nije prodala MIG-ove Ukrajini, kao što je Rusija prodala Hrvatskoj. Čuli smo i to da nije rešio da pomene to da je, recimo, Rusija koja je meni bliža nego zapad, da je Rusija odlikovala za vreme Jeljcina Tuđmana. To smo čuli ovde.

Mi da smo imali pravo veta, mi bi ga sigurno uveli na sankcije Rusiji, bez obzira što nisu sankcije za celu zemaljsku kuglu, nisu sankcije UN, a Rusija je glasala za sve sankcije koje su uvođene SRJ devedesetih godina. To su činjenice. Zašto ne kažu da je Jeljcin odlikovao Tuđmana? Znate li vi to da je Jeljcin odlikovao Tuđmana? A znate li ko je odlikovao Mesića? Današnji predsednik Rusije. Znate li šta je bio razlog? Doprinos Hrvatske u borbi protiv fašizma.

Danas mi slušamo kritiku Srbija da je imala pravo na veto, ona bi stavilo veto na sankcije Rusiji. To je sigurno. Na određen način ga je i stavila. A mi smo sad imali prigovore da eto nešto mi otimamo od Rusije NIS. Možemo da govorimo za vreme vladavine ovih nesretnika da je na određen način Rusija, zbog nevolja u kojima je bila Srbija i nevolja Borisa Tadića, da poveća malo mogućnost da ponovo bude izabran, da prikaže sebe utiskom kako je eto on dobar sa Rusijom, a Toma Nikolić nije imao pravo da se buni, da ne bi bilo sad da je on protiv Rusa i na takav način su stvorili utisak da Boris Tadić bude izabran i četiri godine pakla smo zbog toga imali. I nemamo nijedan prigovor vezano za to, da su možda na takav način Rusi nama oteli NIS. A mi sad hoćemo da kupimo. Što je sramota kupiti? Valjda je sramota prodati.

Zato ja kažem, ovo je sukob onih koji žele da stvaraju, sukob sa onima koji žele da razaraju. Živela Srbija. Hvala.

Hvala.
Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Željko Veselinović i Irena Živković.
Reč ima Irena Živković.
Izvolite.

Ovim amandmanom predlažemo da se član 2. briše, jer daje mogućnost za dodatno zaduživanje Republike Srbije, odnosno građana Republike Srbije.

Na svakoj sednici građani Srbije mogu da čuju o blagostanju i nikada jačoj državi, a istovremeno se na svakoj sednici dodatno zadužuju. Mogli smo da čujemo ovih dana i kolika je sada minimalna plata, a kolika je bila nekada, mada niko nije mogao da kaže juče, kada je to govorio, šta može da se kupi za tu platu, jer građanima Srbije bi to valjda trebalo da bude merilo. Građani Srbije su imali plate i od više milijardi, pa su za njih mogla da se kupe ona dva jaja koja pominje Toma Momirović, a za ostalo su, za brašno i zejtin, dobijali bonove.

Pitanje je - kako će građani Srbije vraćati sva ta zaduživanja? Da li kroz vodu, zemlju, vazduh, banje, izvorišta? Trenutno se deo zaduživanja vraća suspendovanjem zakona na teritoriji istočne Srbije. Šira javnost nije dovoljno upućena, ali ono što je prodato kao bivši RTB nema dovoljan profit ovo gde imamo tridesetak procenata kao država, nema dovoljan profit. Najveći profit ostvaruje rudnik „Čukaru Peki“ koji je daleko bogatiji i gde država Srbija ima nula procenata. Dakle, u stopostotnom vlasništvu privatne strane kompanije.

Kaže ministar juče nikada veće rezerve zlata. Jeste, kupujemo svoje zlato od Kineza. Tako ćemo kupovati i svoju struju na teritoriji grada Bora kada budete završili vetroparkove u čijoj izgradnji nisu ispoštovane zakonske procedure, Zakon o planiranju i izgradnji, Zakon o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu, a čija je izgradnja se kosi sa Prostornim planom grada Bora. Vaši odbornici u gradu Boru glasaju na zvonce i na naređenje ili iz Beograda ili Pekinga, ali sa time će morati da se stane zato što će u Boru morati da odlučuju Borani. Hvala.

Hvala vam.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Veroljub Arsić.
Da li želite reč?
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, čini mi se da neko ovde u Narodnoj skupštini ne shvata kako se pišu amandmani, kako se utvrđuju iznosi i namene za trošenje sredstava.

Ovi amandmani koje sam podneo su međusobno povezani, pa između ostalog, da je neko čitao tabelu, a nije čitao tabelu, recimo da je u originalnom tekstu budžeta predviđeno da novi gasovod između Srbije i Makedonije košta 42 miliona evra što nije dovoljno, predviđeno je 170, što nije dovoljno nego košta 420 miliona evra.

Sada da krenem o još nekoj stavki. U istom ovom amandmanu predviđeno je koliko može da se emituje hartija od vrednosti, ukoliko su uslovi povoljniji nego na tržištu kod banaka.

Nisam znao da će ovaj moj amandman toliko polemike da izazove ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Očigledno je da đak sa Berklija i još neki ovde ne propuštaju priliku da, ako se Srbija nađe u teškoj situaciji, tu situaciju još više ne otežaju i napravu štetu građanima Srbije i Srbiji.

Uvek ćemo da se bavimo u vođenju politike jednim vidom trgovine emocijama. Ovde konkretno trgovine emocijama našeg naroda prema Rusiji i Ruskoj Federaciji. Sada će oni da se predstavljaju kao rusofili, a ja kažem evo ovako – ja jesam rusofil i više sam uradio za razvoj odnosa između Srbije i Rusije nego svi vi zajedno, više nego svi vi zajedno, a mnogostruko manje nego pojedini ministri, predsednici Vlada i predsednik Republike Srbije.

Prema tome, još jednu stvar pre nego što nastavite sa urlanjem, ja sam pripadnik srpskog naroda i građanin Republike Srbije i odluke ću uvek da donosim koje su u skladu sa interesima naroda kome pripadam i građanima Srbije, jer je Srbija moja država, nije ničija druga, nemam rezervnu. Građanin sam Republike Srbije. Kada kažem moja, nemam rezervnu, za razliku od mnogo vas i nisam spreman da se igram sa sudbinom države u kojoj živim i koju volim, za razliku od vas, i nisam spreman da trgujem emocijama da bi sticao jeftine političke poen nanoseći štetu sopstvenom narodu i sopstvenoj državi. To je razlika između vas i nas.

Gospodine Paviću, po amandmanu?
(Aleksandar Pavić: Replika.)
Ne znam da vas je pomenuo neko. Nema osnova za repliku, ali pogledaću stenogram, pa ću vam dati, ako se uverim da sam pogrešila, ali ne verujem.
Što se tiče ovog amandmana, Vlada i Odbor za finansije su prihvatili amandman i time je postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Molim vas za steno-beleške da vidim da li je neko pomenut.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja ću malo o stvaranju. Uglavnom rasprava se, od ovih koji se bave kritikom kupovine NIS-a, svodi…

(Borislav Novaković: Ne čujemo te.)

Dobro, to je vaš problem. Obratite se lekaru, pa ćete bolje čuti. Možda čujete za onaj bulevar koji ste odneli iz Novog Sada, ne znamo, valjda na Mars kod ovih drugih, pa ćete možda bolje čuti.

Dakle, ja ću da govorim o tome da, po meni, možemo još više da se zadužimo, ali da taj novac upotrebimo u proizvodnji, pa ću govoriti o proizvodnji energenata, jer sam sticajem okolnosti ušao malo u tu temu.

Dame i gospodo narodni poslanici, juče se uglavnom govorilo o uvozu gasa. Gas se može uvesti, ali se može i proizvesti. Dakle, ne moramo toliko uvesti, poljoprivreda može da isporuči velike količine gasa, ali gospodina koji je pokupio bulevar očigledno to ne zanima, iako živi u Vojvodini. Dakle, u Vojvodini po jednom hektaru kukuruza, silažni kukuruz daje 50 do 60 tona. Energetska vrednost jednog hektara… Ovo je zanimljivo i za hrvatskog časnika i Hrvatska ima te modele kako se proizvodi biogas i kako se proizvode rezervni časnici od srpskih načelnika Generalštaba.

Dame i gospodo, 50 tona silaže daje energetsku vrednost od 10 hiljada kubika gasa. Očigledno je da je ovima u tom stvaranju, kada pričate o tome, sve smešno, jer su se uglavnom bavili trošenje, prodajom privrednih objekata, fabrika itd. Nikada se nisu bavili stvaranjem i uglavnom su oni protiv nas uvek. Ako je Beograd na vodi, oni su, ako je gradnja, oni su protiv, ako je niskogradnja autoputeva oni su protiv. Oni su uglavnom za bulevare koje vode od Novog Sada do Marsa, pa im se izgubi trag. Uglavnom su oni za to.

Dakle, 10 hiljada kubika ide po jednom hektaru. U ovom trenutku mi imamo loše zemljište koje se loše obrađuje oko 300 hiljada hektara. Trista hiljada hektara, verovali ili ne, kada bi se u potpunosti iskoristili, moglo bi da da energetsku vrednost koja je tri milijarde kubika biogasa. Znači, to je neka vrednost koju mi trenutno sada uvozimo ukoliko bi se još više zadužili, što bih ja navijao, ali da se to iskoristi, recimo, u proizvodnji gasa.

Žetveni ostaci u Vojvodini kojih ima oko četiri miliona tona mogu da daju osam stotina miliona kubika gasa. Ukoliko bi imali novac i to iskoristili u proizvodnji, zato ja navijam. Dug nije velik, ukoliko se iskoristi u proizvodnji nove vrednosti, stvaranju itd.

Takođe, imate biljku koja se zove miskantus i masovno se koristi u Nemačkoj za proizvodnju gasa, a odakle se privreda snabdeva i ne mora isključivo da bude u toj opštini. Postoje cevovodi kojim se biogas sa jednog terena može prenositi na privredu u drugom delu i zato mislim kada se novcem zadužite u svrhu proizvodnje, kada se recimo zadužite 20 milijardi na 10 godina koje treba da vratite, a BDP vam svake godine raste za 50 milijardi, mislim da je to korisno zaduživanje, a za razliku od vas koji ste kao „CES Mekon“ pljačkali banke, uglavnom se bavili razaranjem, trošenjem, prodali ste svu društvenu imovinu, sav društveni kapital za par milijardi evra. Dva fabrička odžaka se nisu dimila u vaše vreme. Dakle, vi niste za stvaranje, vi ste jednostavno za razaranje privrede, za razaranje Srbije ne bi li se dokopali do neke vlasti. Živela Srbija.

Hvala vam.
Na član 3. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Miroslav Aleksić i Uroš Đokić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Uroš Đokić.
Izvolite.

Hvala.

Poštovani građani Srbije, ispred Narednog pokreta Srbije – Mike Aleksića, podneli smo amandman da Republika Srbija u 2026. godini, ne može da odobri nove projektne zajmove bez podnošenja izveštaja Narodnoj Skupštini o uslovima ovih zajmova.

Zašto ovo kažem? Iz Predloga budžeta mi vidimo da uzimamo kredite, da se zadužujemo, da zadužujete građane Srbije. Na primer za unapređenje rada elektronske uprave 50 miliona evra. Vrlo je čudno i koincidencija da bi ovaj iznos, gospodo bi dovoljan da svako dete u Srbiji od Subotice do Surdulice dobije besplatne udžbenike za godinu dana. Ali po nekoj logici SNS unapređenje rada elektronske uprave, naročito u malim opštinama i gradovima daleko je veći problem od niskog životnog standarda i od pitanja kako će roditelji školovati svoju decu.

Ili na primer, zajam od 200 miliona evra, za razvojnu politiku zelenog rasta. To je iznos dovoljan da pored ovih 50 miliona za besplatne udžbenike svako dete dobije besplatnu užinu kada krene u školu i da nam ostane 50 miliona evra da se od temelja naprava i izgradi nov moderan klinički centar u nekom od gradova Srbije, toliko je Klinički centar u Nišu koštao.

U tome se ogleda, građani Srbije, razlika između politike SNS i politike koju predlaže NPS. Mi želimo slobodnog čoveka, rasterećenog čoveka. Vama, gospodo, treba čovek u brigama kako ne bi mogao da se bavi vašim lopovlukom i vašim mahinacijama.

Idemo dalje. Za izgradnju Moravskog koridora još 300 miliona evra za linijsku strukturu oko stadiona na EXPO-u još 190 miliona evra. Samo za ova dva projekta pola milijarde iz zajmova. Pa gospodo vi živite film, vi živite Holivud. Vi snimate filmove novcem građana Srbije.

Da bi sve ovo moglo ovako da se dogodi mora da postoji jedan mađioničar, a da bi ono bio jedan dobar trik i svakom mađioničaru treba dimna zavesa. Za velikog mađioničara, a Malog ministra Sinišu to je ovaj budžeta, jer ovaj budžet je ta dimna zavesa da se ne vidi iz kog šešira izlazi zec, a u kom džepu završavaju pare.

Juče nam je gospodin Mali tvrdio da vodite jako odgovornu politiku. Žao mi je što danas nije tu, da čuje da za ovako odgovornu politiku na kraju će morati da se odgovara.

Molim vas prenesite gospodinu Malom jedan besplatan advokatski savet, budući da sam advokat po vokaciji, gospodine Mali nećete moći da sednete u fotelju zaštićenog svedoka saradnika. Tu fotelju je već tražio jedan bivši ministar, jednako žut, kao i on, Goran Vesić. Samo što se Goran Vesić pozvao na moralne razloge. On kaže – što se tiče morala, morao sam. A Siniša? Siniša to prosto voli. Hvala vam.