Reč ima narodni poslanik Peđa Mitrović.
Po Poslovniku. Izvolite.

Član 107. Stravično je povređeno dostojanstvo ovog narodnog doma.

Biljana Đorđević iz Zeleno-levog fronta je narodna poslanica. Gospođo Brnabić, vi kao predsednica Narodne skupštine imate obavezu da obezbedite sigurnost svakog narodnog poslanika.

Biljana Đorđević je narodna poslanica. Zarad javnosti pred svima ću da vas pitam. Ovo je snimak kako su vaši huligani meni letos razbili glavu. Recite javnosti koliko puta ste me pozvali da me pitate kako sam? Narodnog poslanika koliko puta ste pozvali da se raspitate šta se dešava sa istragom? Vi nemate principe, gospođo Brnabić. Vi radite samo u službi svoje partije. Sram vas bilo.

Reč ima gospođa Ana Brnabić, po amandmanu.
Izvolite.

Samo kratko. Da vam pokažem još jednom razliku između nas i vas.

Ja sam pogrešila. Moja obaveza je bila da vas pozovem i moja obaveza je bila da osudim. I nisam i izvinjavam se. Pogrešila sam. To je razlika.

Kada ste vi pozvali kada je naša narodna poslanica koja je doživela moždani udar zahvaljujući tome što ste je vi fizički napali? Vi lično. Mislim ne kažem na vas lično, ovde tamo iz opozicije, sve skupa.

Kada sam kao predsedavajuća Narodne skupštine, kao predsednik Narodne skupštine rekla – naša koleginica, dakle, naša koleginica svih nas ovde je doživela moždani udar. Niste rekli - čekajte ljudi, stanite da vidimo da li je žena živa. Ne, vi ste se smejali.

Kada je narodna poslanica koja je u osmom mesecu trudnoće zamalo ovde bebu izgubila zbog tog napada, šta ste vi radili? Jeste li pitali kako je? Ne, nego ste se smejali.

Ja se izvinjavam još jednom vama gospodine Mitroviću. Moja je obaveza bila da vas pozovem, da vas posetim, da pitam kako ste. Ja se izvinjavam, ja sam napravila grešku. Hvala.

Pretpostavljam, gospodin Pavićević po amandmanu.
Izvolite.

Ja ću samo skrenuti pažnju gospođi Brnabić da sam se ja odmah ispravio kada sam upotrebio reč – kvazi student. Rekao sam da je to student koji hoće kolje i da tu prosto nema pravo da to radi.

Zamolio bih vas i mislim da bi bilo dobro da ne pokušavate više da relativizujete svako nasilje koje se događa ovde i da pokušavate da ga izjednačite sa nekim drugim nasiljem.

O tome ko je kada i koliko osuđivao nasilje mogli bi bolje da se informišete. Imate dobru službu. Recimo, vrlo dobro znate da je dekana Patriha Drida iz gužve izvukao pokrajinski poslanik Zeleno-levog fronta. U tom smislu nemojte govoriti da u stvari neko promoviše nasilje.

Reč ima narodni poslanik Miloš Parandilović.
Pretpostavljam po amandmanu. Izvolite.

Meni samo nije jasno zašto je predsednica parlamenta sišla dole. Da li je ona dole sišla da opravdava nasilje ili da opravdava nasilnike? Da li je ona sišla dole da brani ovoga što preti klanjem?

Da li ste ikada rekli ko vam je u „ćacilendu“? Robijaši, kriminalci, sitne duše, secikese i dnevničari. Ovaj Balać, da li je student ili nije, to je potpuno irelevantno. On je dnevničar Aleksandra Vučića koji za dnevnicu silazi i preti poslanicima.

Da li si Brnabićka sišla tu da bi branila mafiju? Jesi li zato sišla na to mesto? Da branite mafiju, to vam je posao kao šefa parlamenta, da branite secikese, sitne duše i nadničare koji dolaze tu da prete poslanicima i da im posle svakog zasedanja prave sačekušu? Da li o toj demokratskoj … (Isključen mikrofon.)

Samo malo.
Vi znate odredbe Poslovnika. Upozoravam vas. Sve to što ste hteli da kažete, kažite na malo pristojniji način. Sve ovo gledaju ljudi. Ovo je u direktnom prenosu Drugog programa. Svako ima svoje pravo, svako ima svoje vreme. Nemojte da vređate i trudite se baš zato što se često pozivate na zaštitu dostojanstva Skupštine da se pristojnije obraćate.
Molim samo da jedni drugima ne dobacujete, da možemo da se čujemo.
Daću vam vreme.
Izvolite.

Samo mi vratite vreme.

Nemojte da se plašite istine, nego da Brnabićka pošto je mnogo hrabra izađe, ustane, pa i kaže da li brani kriminalce, mafijaše. Koliko godina robije ima u ćacilendu? Koliko osuđenih silovatelja i ubica ima u „ćacilendu“ i onda to revitalizuje ovde.

Da li mislite da vas se neko plaši? Što dobacujete? Što se plašite istine? Neko vas je nosio devet meseci u stomaku, neko vas je gajio, neko vas je školovao, ulagao od vas i odricao se da bi bili šta, Milenko Jovanov, Ana Brnabić i plaćenici u „ćacilendu“.

Nemate ni kičmu, ni dostojanstvo, ni obraza nemate. Branite ubice i hoćete da vas neko poštuje. Nema poštovanja.